);
Breaking News

HALO, BORSKO PLANINARSTVO, QUO VADIS (KUDA IDEŠ)?!

Bor, 27.08.2019. Dodić A. Dragi

           Najsjajnije rezultate borsko planinarstvo je imalo i postizavalo sedamdesetih i osamdesetih godina prethodnog stoleća. Zadivljujuća postignuća i podvizi borskih planinara su nešto što treba sadašnje generacije mladih Borana da neizostavno nadahnu plamenim žarom za nove planinarske poduhvate i učine ih dostojnim sledbenicima jedne slavne generacije borskih planinara koja je snevala i uspone na najviše planinske vrhove. Gradu Boru je neophodan ovakav vid afirmacije preko planinarenja. Trebalo bi jednom nepristrasnom studijom, monografijom obuhvatiti veličanstvena dostignuća tadašnje borske omladine. Ali, da se podsetimo konteksta, sve ovo lepo i inspirativno događalo se je u eri socijalizma – komunističke ideologije i jednopartijske diktature, zvanično ozakonjene u diktaturi proletarijata.  U pojedinačnim  političkim sistemima ne mora sve da bude loše i naopako. Lokalna zajednica je izvanredno pomagala borske planinare da ostvare te briljantne rezultate. Ali kakva je sadašnja situacija finansiranja borskog planinarstva?

            Zbog nedostatka finansijskih sredstava za svoje aktivnosti, isplate domara i ostvarivanje programa rada, čelnici planinarskog društva „Crni vrh“ u Boru, morali su da pribegnu prodaji piva posetiocima planine Stol, kao značajnom izvoru prihoda. Za Borane planinarski dom ne sme da bude samo birtija, a za ovakvu situaciju veliku odgovornost snosi lokalna samouprava. Postoji mnogo načina da grad obezbedi sredstva za uspešan rad društva: 1. ukidanje nepotrebnih izdataka; 2. preispitivanje svrsishodnosti i društvene opravdanosti  postojećeg finansiranja društava i nevladinih organizacija, 3. sprečiti finansiranje nekih subjekata po osnovu korumpiranosti, ličnog prijateljstva, drugarstva; 4. smanjiti troškove reprezentacije gradske uprave i gradskih čelnika – jedenje i pijenje i uvesti ih u racionalne I celishodne razmere; ukinuti nepotrebne službene puteve; 5. Kao što se strogo kontroliše rad i finansijsko poslovanje nekih društava, takođe uspostaviti rigoroznu kontrolu odobravanja sredstava, kome  i u kom iznosu.

                 Hajde da vidimo šta grad Bor dobija solidnim obezbeđivanjem sredstava. Kroz planinarenje, alpinizam i Gorsku službu spasavanja ( čine planinari): 1. osposobljava se kadar za vanredne situacije – prirodne nepogode (pogotovo u zimskim uslovima), nesrećne slučajeve i visinske radove; 2. formiraju se jake, samouverene i nesalomive ličnosti koje kasnije neizbežno postaju lideri u svom poslu i delatnostima kojima će se baviti; 3. učešćem na planinarskim akcijama i u alpinističkim poduhvatima, pronosi se slava Bora, grada bakra i zlata; 4. obrazovanjem podmlatka borskog planinarstva i alpinizma obezbeđuje se kontinuitet koji je sada evidentno u prekidu; 5. da se organizuje i izvede građanstvo  svih uzrasta iz učmalosti kafića i stanova u planine, gde nije neophodna posebna planinarska oprema, odeća i obuća; 6.fizička aktivnost u prirodi smanjuje zdravstvene probleme populacije, a time i troškove zdravstvenog sistema; 7. Borani uspostavljaju trajna prijateljstva i drugarstva sa našim ljudima i stranim državljanima na startu, stazama i cilju planinarske akcije.

               Da se planinarenjem formiraju neverovatno jaki ljudski karakteri je i činjenica da su u nekim razdobljima u planinarskom društvu “Crni Vrh” postojale žestoke razmirice i bespoštedni verbalni obračuni oko prevlasti, a iza svakog takvog duelisanja bejaše težnja da se upravlja domom i da se u njemu ponekada prave susreti, žurke i pijanke koji nemaju blage veze sa planinarenjem. Da su učesnici  zapenušane raspre kojim slučajem bili naoružani koltovima, čuveni filmovani okršaj kod “Okej korala” bio bi nadmašen po silovitosti ispoljene energije. Pametni ljudi koji kontrolišu svoje emocije, ovakve mučne i nedozvoljive situacije prevazilaze određenim demokratskim procedurama: svi se upravljaju prema onome što odluči većina ili legitimni organi.

                             Interesantno je kako su Zaječarci rešili problem surevnjivosti i nesloge; disidenti su izlazili iz društva i ubrzo osnivali svoje društvo, drugo društvo, tako da sada deluje 3-4 planinarskih društava. Društva se takmiče između sebe, što daje izvanredne rezultate što se tiče zastupljenosti Zaječaraca na svim  republičkim i regionalnim planinarskim akcijama i izvan Srbije. Tri Boranke, vrsne planinarke, idu sa njima u pohode planinama, a četvrta vrsna planinarka je član društva “Ozren” – Soko banja i  sa tim društvom  planinari i na rizičnim akcijama. Jedan mladi borski profesor, se je skoro pridružio niškom planinarskom društvu i nema nameru da se vraća “Crnom vrhu”. Razlozi za napuštanje borskog planinarskog društva su: očigledna manjkavost planinarskih akcija, poremećeni međuljudski odnosi i nepostojanje informatora koji bi zainteresovane informisao o predstojećim planinarskim akcijama i na neki način ih i propagirao. A ovde u Boru, zaljubljenici u planine, treba nekoga u planinarskom društvu da ponizno mole za planinarsku akciju. Na početku kalendarske godine, pitao sam za ovogodišnji program akcija, a jedna osoba iz Upravnog odbora mi je odbrusila da ga ima na pametnom telefonu. Džaba ti memorije pametnih telefona, ako nema  javno objavljenih i pametno izvedenih i osmišljenih akcija. Velika je šteta što nema rivalskih društava u Boru, po skoro svim većim gradovima ih ima.

                             Planina Stol je dragulj prirode, prirodna znamenitost i posebnost, rezervat prirode i postao je nezamenljivi deo identiteta grada Bora. Prethodna rukovodstva planinarskog društva su strogo vodila računa o očuvanju i zaštiti eko-sistema na Stolu. Sada, radi komercijalizacije i rukovodstvo društva i gradski čelnici forsiraju što veću posećenost planini Stol. Nijedan od „sjajnih“ govornika za mikrofonom, preko zvučnika, pored doma, niti da pripomene onako uzgred potrebu zaštite planine od ekološki neobrazovanog i nevaspitanog pojedinca. 

                                 Prostor oko doma – cvetne livade i šumarci  je vrlo uzan i skučen, tako da nema mesta za parking prostor. Takođe, nema  mesta ni za divljanje nekih obesnih motociklista turiranjem svojih motora na kratkom i uskom putu prema domu. Radi zaštite Jeloustonskog parka u SAD, posete turista se unapred najavljuju, sa ograničenjem broja posetilaca i vremena koje može da se provede u parku i sve pod nadzorom rendžera. U Hrvatskoj je izvanredna zaštita prirodne baštine. Grad Sombor je najzeleniji grad u Srbiji. Čuvari nacionalnog parka “Đerdap” vrlo revnosno i brižljivo se staraju o raznovrsnosti i retkosti biljnog i životinjskog sveta. Emir Kusturica svojim naoružanim namrgođenim rendžerima, u sprezi sa državom, čuva Park prirode Mokra gora. Treba se nadati da će nas možda prihvaćeni ekološki standardi Evropske unije u postupku pristupanja njoj, nagnati, primorati da dođemo do ekološke prosvećenosti. 

                        Zapanjujuće je niska, odnosno nikakva ekološka svest pojedinaca, što ću ilustrovati. Sa poslednjeg susreta mesnih zajednica, kada smo ka autobusima silazili prečicom kroz šumu i livadom, osmatrao sam šta rade takozvane „biljarke”. Lagano su hodale ispred mene i nemilice čupale pored staze sve od bilja što im se svidelo, ili po sopstvenoj volji ili po nagovoru svoje drugarice: „Hej, ona tamo biljčica, travka leči od našeg idiotskog ponašanja prema svetu biljaka – flori“ i sugrađanke ne bi mogle da se ponose pokazanim visokim stepenom imbeciliteta prema biljkama. Moguće je da su neke endemske biljne vrste nestale ili da su na putu iščeznuća i da je počelo ozbiljno ugrožavanje biodiverziteta na Stolu. 

                           Vi odgovorni grada Bora, a pogotovo Vi koji krojite sudbinu planine Stol, morate neprekidno da imate u vidu kakvu planinu Stol ostavljate potonjim pokolenjima i da ste je od predaka nasledili nevinu i neobeščašćenu. Da bi ova planina sijala svojim sjajem i da bi svi bili ozareni svakim boravkom na Stolu, potrebno je samo oprezno i brižljivo ponašanje i ništa više.

                               Druženja na Stolu, uz jelo i piće, kao i na svim drugim izletištima, mogu biti lepa. Sjajno je i izuzetno  zdravstveno korisno kada najpre ispenješ planinu Stol do table svojim tempom i isprobaš funkcije svojih vitalnih organa: srca i pluća i onda kada siđeš, dobar obrok je veličanstven. Ići na planinu Stol samo radi jela i pića, bez fizičke aktivnosti, je polovičan uspeh. Planinarska društva iz cele Srbije vrlo pametno i inteligentno koriste naš planinarski dom, jer pre ili posle noćenja u domu, prave uspone na Veliki krš, planinu Deli Jovan i na Stol. Svi planinari Srbije, koji su boravili na Stolu, sa oduševljenjem i velikom pohvalom govore o ukazanom gostoprimstvu u planinarskom domu. Nijedna religija, pa ni hrišćanska tradicija, ne propovedaju jedenje i pijenje kao životni cilj, ono radi čega treba živeti.

                               U sadašnjim okolnostima, pristup Stolu ne može biti nikome zabranjen, ali nekontrolisan pristup motornim vozilima i motociklima, može biti samo razlog za zebnju. Radi zaštite prirodne baštine planine Stol, moraju postojati neka ograničenja, pa i ograničenja u pristupu motornim vozilima i motociklima. Zar postoji izričita potreba da se izgradi supermoderna saobraćajnica do planinarskog doma? Prostor oko doma je istinska vazdušna banja, posebno sa vanrednim blagotvornim učinkom na organizam i zdravlje najmlađih – dece. Zatim, to je oaza mira i spokoja i to za one koji su pod stresom iz raznoraznih razloga ili psihički uznemireni, boravak može biti okrepljenje, umesto rutine uzimanja antidepresiva. Borani već imaju dovoljno izletišta, gde mogu kolima da dođu do odredišta. Čemu prevelika komercijalizacija Stola? Prevashodno, dovoljno je to što on samog sebe reklamira neponovljivim utiscima koje ostavlja na svoje posetioce. 

                             Trebalo bi da se gramzive ljudske ruke drže podalje od ove prelepe planinske lepotice, pustiti je da živi svojim životom, a ona će zauzvrat da nas obilato nagradi. Oni koji su sa nezavidnom fizičkom kondicijom, mogu laganim i usporenim hodom da isprepešače stazu kraću od dva kilometra, sa početnim nevelikim usponom i to od magistralnog puta do doma, što bi za njih bio preveliki uspeh. Senzacionalističke gluposti i preterivanja o brojčanosti posetilaca Stolu, mogu da  mu samo nanesu nenadoknadivu štetu. Da bi se ubrzalo devastiranje – pustošenje planine Stol, namerno se proturaju senzacionalističke besmislice sa preuveličavanjem broja posetilaca. Čemu to? Ne preterivati sa reklamiranjem Stola. Više posetilaca, ali i da bude veća briga o toj uzornoj lepotici planini. Dosadašnje generacije su pokazivale tu brigu, ne bi trebalo da se neki obrukaju u sadašnjosti i bliskoj budućnosti svojim nemarom i bahatošću.

                                  Da sumiramo, izvršimo vrednovanje rada planinarskog društva “Crni vrh” u Boru. Za sređivanje i doterivanje doma i ponovno uvođenje elektrike sledi vrlo visoka ocena, ali za nemaran odnos prema organizovanju i izvođenju planinarskih akcija može da usledi samo vrlo niska ocena. Napred rečeno je opšta ocena svih koji vole planine, koji se bave planinarenjem.

                                   Kako bi to bilo divno kada bi menadžment planinarskog društva “Crni vrh” pokazao istu razinu entuzijazma i revnosti prema planinarskim akcijama, republičkim i regionalnim, kao što su ispoljeni u organizaciji  i realizaciji “Susreta mesnih zajednica grada Bora”. Znači, nedvosmislen je zaključak, da je posvećenost planinarskim akcijama bila traljava, jer je bilo  samo nekoliko izvedenih akcija ove godine i to bez neke zavidne masovnosti. U planinarskom društvu sada je sve trnasparentno, što je za pohvalu, ali je nedopustiva transparentnost kojom se konstatuje da nema planinarskih akcija. Naš a i svetski Novak Đoković izjavljuje da je gladan visokih teniskih trofeja, borski planinari su gladni i čeznu za visokim planinama. Kao opravdanje za očigledan nedostatak planinarskih akcija iznalaze se i plasiraju tupavi, besmisleni i naivni razlozi i izgovori, koji ne zavređuju pominjanje i dostojan komentar.

                             Planinarskih akcija biće kada se to nekome prohte i ima od toga koristi, ili kada to konstelacija zvezda dozvoli, ili kada na vrbi rodi grožđe. Znači, u svakom slučaju biće planinarskih akcija, ali ne kao stvarnost. 

                               Jedina dobitna kombinacija: 1. značajno povećanje iznosa za finansiranje rada planinarskog društva „Crni vrh” od strane grada Bora, na osnovu priloženog godišnjeg plana rada i aktivnosti, uz rigoroznu kontrolu utroška sredstava, ne sme postojati i najmanja sumnja u necelishodnost korišćenja sredstava; posebna stavka treba da bude isplata domaru, plaćanje njegovog  samopožrtvovanog rada. 2. borski planinari sami plaćaju prevoz, planinarsko društvo treba samo da ugovori pogodan prevoz, obavesti planinare o predstojećoj planinarskoj akciji i o vođi te akcije i izvrši njeno javno oglašavanje.  Za ugovaranje prevoza i obaveštavanje planinara treba da bude postavljeno lice koje će to uz neku simboličnu novčanu naknadu da radi i da uvek bude prisutno u domu pred akciju, u već određenom vremenu, u sredu. Ovo je jedini način da bosko planinarstvo poleti, razmahne se krilima i sleti na najviše vrhove Evrope pa i sveta, možda i na Mont Everest – „ krov sveta“, odakle će borski planinari, najpre odredivši strane sveta,  mahnuti rukama prema svom voljenom gradu i time izraziti svoju zahvalnost za svesrdnu  podršku.

                                  Planina Stol sa planinom Veliki krš, sa druge strane magistralnog puta, spada među najstarije planine Evrope, formirane pre oko tristotine miliona godina i bile su kopno nekadašnjeg praistorijskog mora. To su krečnjačke planine – Gornjanski kras. Pripadaju masivu Karpatsko-balkanske planine, grupi Balkanske planine. Nekada davno, nekome koji je posmatrao planinu Stol sa daljine, zbog zaravnjenosti planine pri vrhu, planina Stol mu je nalikovala stolu i odmah joj je,  bez velikog truda i mlaćenja prazne slame, nadenuo ime Stol i to ime odmah saopštio svojim saplemenicima, koji su bili podvrgnuti njegovom autoritetu i poštovali njegovu mudrost. Stena na Stolu je jedna od najboljih stena u Srbiji za učenje i uvežbavanje alpinističkih uspona, sa dvadesetak izazovnih smerova. Tu praktikuju alpinističko pentranje spasioci Gorske službe spasavanja,  spasioci  Sektora za vanredne situacije MUP-a, ali i alpinisti  iz cele Srbije. Pri povoljnom vetru, vrlo pogodna za paraglajding, da se poleti i leti kao ptica, ali sa razapetim veštačkim krilom iznad paraglajdera.  Cvetne livade sa šumarcima, to je ono što najviše ushićuje i čini bodrim svakog posetioca. Najviši vrh je Goli krš sa 1.156 m nadmorske visine.

                               Prema govorancijama za mirkofonom pored planinarskog doma, zaštita i očuvanje prirodne sredine Stola su neizvesni i besperspektivni. Moćnici u planinarskom društvu i gradu Boru, mogu sa planinom Stol da rade što požele, samo radi povećanja prometa jela i pića, jer ne postoji snažan ekološki pokret u gradu da se suprotstavi njihovoj nepromišljenosti i njihovoj opsesivnoj želji da od livada naprave terase i parkinge u sklopu planinarskog doma – kafane. Državu baš briga da se zaštiti i očuva nedirnuta prirodna sredina, jer ima neka druga preča posla. Vi koji ćete naneti neposredno zlo prirodnoj baštini Stola, posredno nanosite zlo i svima nama, jer uništavate prirodu koja nas okrepljuje i oplemenjuje i čini razdraganim. Smirite svoje strasti za preuređenje planine Stola, kojim uništavate eko-sistem Stola, jer ako se ostvari vaša pomisao, neće više cvetati divlje ruže – šipurak i bukvalno ćete da ukradete površine sa rastinjem koje su deca i omladina – mladi istraživači obilazili i proučavali. Treba imati u vidu da se zlo više pamti od dobroga učinjenog na Stolu.

                              Ako se mudro i promišljeno postupa sa Stolom, sledi neizmerna nagrada. Nađite druge stvari i lokaliitete za sticanje poena u javnosti i svoju promociju. Pokažite se domišljatim i izuzetno vrednim u svom redovnom poslu i u obavljanju svojih redovnih radnih zadataka i građani će Vama biti beskrajno zahvalni i nemojte sprečavati da rosa svakog jutra umiva livade planine. Stol treba da bude poprište sportskih i rekreativnih aktivnosti: lagane šetnje, ubrzanog hoda ili trčanja ; sedenje na klupama pored doma sa društvom  je neverovatna relaksacija.

                                Ako se ovakav trend ponašanja nastavi sasvim je moguće da planinarski dom postane kafić sa opijanjima, a grad ima kafića tušta i tma. Pijani pojedinci sedaju za volan startnih kola i još pritisnu pedale za gas i na krivudavom putu od planinarskog doma do Bora, gospodo planeri izgleda Stola, morate da napravite prethodni bilans pogibelji i povređenih, kao što se takva predviđanja rade pred izvođenje velikih vojnih manevara. I ko će biti vinovnik svih tih udesa?

                                Države na Zapadu, a i drugde u svetu imaju probleme i noćne more sa očuvanjem kulturno-istorijskih znamenitosti i svojih prirodnih lepota zbog prevelike masovnosti turističkih poseta i to počinje da se događa sa planinom Stol. Intencija i posledica realizacije zadnjeg govora na Stolu može samo biti : „ Dođite dragi posetioci, u što većem broju da u udruženom poduhvatu ovu devičansku prirodu, podnožje ove prelepe planine pretvorimo u parkirališta i terase planinarskog doma – kafane, gde će građani Bora da piju pivo do besvesti, da roštiljaju a bogme i neko da pojede celog celcatog vola sa ražnja“. Perspektiva planine Stol je  „milina“. Neka Bog pomogne Stolu, ako ima vremena i strpljenja.

                               Eto, dragi moji, da rezimiramo, čelnici planinarskog društva “Crni vrh”, umesto da se bave svojom  osnovnom delatnošću: organizovanjem i izvođenjem planinarskih akcija i alpinističkih poduhvata, bave se sporednim stvarima: turizmom, ugostiteljstvom i usrećivanjem mesnih zajednica, tako da je sasvim moguće da Turistička organizacija Bor dobije, pored Turističkog centra Bor i planinarsko turističko-ugostiteljsko  društvo “Crni Vrh”, kao  još jednog konkurenta. 

                                Prethodna rukovodstva planinarskog  društva “Crni vrh” su uspešno odolevala svim nasrtajima da se asfaltira put Cepe – planinarski dom, a sada samo rukovodstvo planinarskog društva  traži  rešenje za svoju slabašnu finansijsku situaciju u asfaltiranju tog puta. Namerno se prenebregavaju pogubne posledice po bio-sisteme flore na livadama koje čine neposredno okruženje planinarskog doma. Zbog povećane prohodnosti puta  do doma i time znatno većeg priliva motornih vozila,  te će livade neizostavno postati parkirališta, jer drugog parking prostora nema. Neće više biti ovih, za sve nas, lepih i živopisnih predela. Odstupanje sadašnjeg rukovodstva od pozitivnih stavova prethodnih rukovodstava je zabrinjavajuća stvar i svedoči o nedoslednosti i o tome da nešto debelo nije u redu sa prespektivama planinarenja u Boru.

                            Neka ovaj tekst bude moje poklonjenje zavodljivoj lepotici među planinama.

                                Nadam se da sam ispričao lepu priču sa kritičkim osvrtima o dražesnoj lepotici – Stolu.

                                 Najverovatnije da je moje pisanje glas vapijućeg za pomoć u pustinji, a unaokolo nikoga. Učinio sam što sam mogao i što su dozvolile moje mogućnosti. Možda će nekoga zaintrigirati. Imajte mirne snove, bez obzira na sve uzročnike Vašeg bespokoja.

                                  Sa aspekta ekologije, asfaltiranje puta Cepe – planinarski dom je bezuman potez, što sam elaborirao u ovom napisu. To može sprečiti jedino peticija građana, a koju bi sprovela neka nevladina organizacija ili politička stranka.

                                   DAJEMO ZAVET I SVEČANO SE OBAVEZUJEMO DA ĆEMO USLIŠITI MOLBU PLANINE STOL: “DRAGI POSETIOČE, DOBRODOŠAO U ZAŠTIĆENO PRIRODNO DOBRO. DODIRNI ME, PRIGRLI ME, UŽIVAJ U MOJIM BOGOMDANIM LEPOTAMA, OSNAŽI SE MOJIM DAROVIMA, ALI ME NEMOJ POVREDITI, SKRNAVITI MOJE LICE, MOLIM TE. NEMOJ MOTORNIM VOZILIMA UNIŠTAVATI ZELENILO, CVEĆE I MIRISE MOJIH LIVADA, MOLIM TE”.

Share

Оставите одговор

×

Klik Like Facebook i budimo u stalnom kontaktu !