);
Breaking News

Zaštita životne sredine – ustavno i zakonsko pravo građana

Bor, Beograd, 17.09.2019.

Polazeći od stava da pravo na zdravu životnu sredinu pripada korpusu zakonom uređenih prava građama, Zaštitnik građana posvećuje posebnu pažnju tom pitanje. Zaštitnik građana poziva građane da putem linka zivotnasredina@zastitnik.rs  postave pitanja, iznesu mišljenja  u vezi sa problemima vezanim za zaštitu životne sredine.

Sledi kratak pregled zakonskih prava iz ove oblasti i opis nadležnosti Zaštitnika građana, na osnovu kojih treba davati predloge, ideje i mišljenja.

Ustavom Republike Srbije zagarantovano je pravo svakog građanina na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.

Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine i svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. Ustavom je takođe zajamčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona[1], kao i pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

Sa stanovišta Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravo na zdravu životnu sredinu se postiže dovođenjem u vezu različitih aspekata životne sredine sa pravima koja su garantovana ovom Konvencijom (sloboda izražavanja, pravo na život, pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, kao i pravo na pravično suđenje). 

U pogledu domaćih propisa, jedno od načela zaštite životne sredine proklamovano Zakonom o zaštiti životne sredine je i načelo prevencije i predostrožnosti koje podrazumeva da svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na način da: prouzrokuje najmanju moguću promenu u životnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji opterećenje prostora i potrošnju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; uključi mogućnost reciklaže; spreči ili ograniči uticaj na životnu sredinu na samom izvoru zagađivanja. Istovremeno je propisana obaveza državnih organa da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obaveštavaju javnost o stanju životne sredine.

Pojedinačnim propisima uređene su različite oblasti zaštite životne sredine, a samo neki od njih su Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o vodama, Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini i mnogi drugi.

U slučaju sumnje u povredu prava na zdravu životnu sredinu ili radi vršenja nadzora nad primenom navedenih propisa, građani imaju mogućnost prethodnog obraćanja inspekcijskim organima na nivou lokalne samouprave kojima su poverene delatnosti iz oblasti zaštite životne sredine, kao i republičkom inspekcijskom organu u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Zaštitnik građana se bavi kontrolom pravilnosti i zakonitosti postupanja državnih organa u skladu sa datim propisima u ovoj oblasti, a nakon što građani iscrpe sve pravne mogućnosti koje im stoje na raspolaganju. Izuzetak kada Zaštitnik građana može pokrenuti postupak kontrole i pre iskorišćavanja pravnih sredstava postoji ako bi podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili ako se pritužba odnosi na povredu principa. 

Share

Оставите одговор

×

Klik Like Facebook i budimo u stalnom kontaktu !