);
Breaking News

PISA:Srbija 45. od 79 država

Bor, Beograd, Zaječar,Niš 17.12.2019. Tatjana Stojić, Koordinator obrazovnog programa Education Program Coordinator

PISA 2018 – sekundarne analize

Rezultati PISA testiranja sprovedenog 2018. godine objavljeni su na sajtu OECD. Na listi je rangirano 79 država ili entiteta, a prva dva mesta zauzimaju Kina i Singapur.

Međunarodni program procene učeničkih postignuća PISA (Programme for International Student Assessment) najobuhvatnije je međunarodno istraživanje obrazovanja. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) prvi put je pokrenula ovu studiju 1997. godine, a njen cilj je  procena kvaliteta, pravednosti i efikasnosti obrazovnih sistema. U PISA studiji 2018. učestvovalo je  79 zemalja iz celog sveta, uključujući Srbiju.

PISA istraživanje, pored učeničkih postignuća,  prikuplja i obilje drugih, vrlo korisnih, podataka za unapređenje sistema obrazovanja. S toga je Srbija u okviru  studije PISA 2018. uzela učešće u programu „Vodeći analitičar“  koji su organizovali i podržali  Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)  i Fondacije za otvoreno društvo London i Beograd (FOD).  Program  je omogućio analizu drugih podataka koji nisu samo postignuća učenika, na šta se najčešće stavlja akcenat. Postignuća učenika ne treba posmatrati izolovano od porodičnih,  školskih, sredinskih, sistemskih, širih društvenih faktora koji utiču na postignuće ali na  stavove i odnos učenika prema školi. Cilj ove studije bio je da pruži podatke koji će pomoći u postavljanju čvrstih temelja za kreiranje obrazovnih politika zasnovanih na podacima u pravcu povećanja funkcionalne pismenosti, omogućiti bolju raspodelu sredstava u obrazovanju, poboljšati kvalitet sredine u kojoj se učenici obrazuju, kvalitet nastave i obezbediti veću podršku porodice i zajednice. Takođe, naglasak studije je na  jednakosti, ravnopravnosti, jednakim šansama i pristupu resursima. U tom smislu inkluzivnost, kao  odgovor na različite potrebe učenika, učestvovanje u procesu učenja, kulturama i zajednicama, ostaje važna tema. 

U partnerstvu Fondacije za otvoreno društvo,  Instituta za psihologiju, Zavoda za vrednovanje kvaliteta i Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja (MPNTR) kreiran je izveštaj čiji smo sažetak videli, dok će kompletan izveštaj biti odštampan do kraja godine. Šta znače ova postignuća za dalje školovanje, zapošljavanje i  snalaženje naših učenika u savremenom svetu? Kako učenici vrednuju školu i koliko izostaju sa nastave? Koliko osećaju pripadnost školi? Kako se osećaju u školi? Koliko je nasilja? Koliko  socijalno-ekonomski status utiče na postignuća? Kakve su obrazovne aspiracije i kako su one povezane sa socijalnim statusom učenika? Ovom studijom promišljaju se ova i druga važna pitanja.

Postignuća i rang Srbije na testiranju nisu najvažnije vesti, ali ako i krenemo od „loših“ postignuća, treba imati u vidu, najpre,  da je obrazovni sistem u Srbiji pravedniji nego OECD prosek, što znači da nizak socioekonomski status predstavlja nešto manju smetnju akademskom uspehu, nego što je to slučaj u većini drugih zemalja. Uspeh učenika iz Srbije jeste bolji nego što bi se moglo očekivati kada se uzmu u obzir veoma niska ulaganja u obrazovanje. Zatim,  Srbija je prvi put radila elektronsko testiranje koje je u prošlom ciklusu testiranja u kome Srbija nije učestvovala, uticalo na pad rezultata mnogih zemalja, što se Srbiji nije dogodilo. Dalje, sama činjenica da se MPNTR sa OECD i FOD upustilo u ovu analizu govori o hrabrom suočavanju sa problemima i rešenosti da se problemi rešavaju. U tom smislu predviđeno je dalje promišljanje i diskusija uzroka i daljih koraka  sa svim zainteresovanim stranama  (Nacionalni prosvetni savet, nastavnici, roditelji, poslovni sektor itd.) u prvoj polovini sledeće godine. Najavljeno je i povećanje ulaganja  u obrazovanje koje bi svakako trebalo da bude u skladu sa zaključcima ovakvih i  sličnih analiza kako se ne bi desilo da se ulaže u nešto što ne donosi napredak. 

Ako, međutim, četvrtina učenika u Srbiji misli da nije vredno truditi se u školi, skoro polovina neopravdano izostaje sa časova, ako su obrazovne aspiracije niže kod učenika lošijeg socijalno ekonomskog statusa čak i kada su im postignuća visoka,  a povratna reakcija i briga nastavnika izostaje baš za učenike slabijeg socijalno-ekonomskog statusa, sasvim sigurno treba razmisliti o aspektima kvaliteta koji moraju da se unaprede. Ako se svaki peti učenik ponekad ili uvek u školi oseća tužno i uplašeno, kakva je atmosfera i način rada  u školi? Da li je i  to razlog ogromnog procenta izostajanja ili kašnjenja u školu?  Ako je oko polovine učenika doživelo neku vrstu nasilja u školi li, da li govorimo o isključenosti velikog broja dece iz obrazovnog procesa?  Da li dečaci imaju niže rezultate i niže obrazovne aspiracije od devojčica zato što postoji percepcija u društvu  da  za muškarce postoje druge, neakademske,  mogućnosti napredovanja u životu? Ako svaki treći učenik navodi da učenici na časovima ne slušaju nastavnika, a indeks discipline u Srbiji je na nivou OECD proseka, da li različito razumemo disciplinu i da li buka i nered mogu da budu konstruktivniji i u funkciji razvoja i učenja?

Dodatni podaci omogućavaju da razumemo šta treba promeniti da bi obrazovanje bilo u funkciji ekonomskog i društvenog razvoja zemlje. Zaključci ove studije naveli su autore da definišu preporuke koje već imaju ili će imati uticaj na reviziju standarda kompetencija, unapređenje profesionalnog razvoja nastavnika, osavremenjivanje nastave, smanjenje izostanaka učenika, povećanje dostupnosti i kvaliteta ranog obrazovanja, veću podršku učenicima koji zaostaju u postignućima. Verujem da su ovo sve dobre vesti za Srbiju.

Оставите одговор