);

Radna akcija u srcu mnogih generacija – 1. april njihov dan

Bor, 01.04.2020. MCBor – Prva ratna radna akcija Crni Vrh 45

U Boru se tradicija dobrovoljnog rada poštuje od 1945. godine čuvajući uspomenu na jednu od prvih ratnih radnih akcija na Crnom Vrhu 1945. godine.

Prvi put bez polaganja cveća na spomenik akcijašima

Jedna od najboljih tekovina bivše Jugoslavije su Omladinske radne akcije. Radna akcija je preteča današnjeg volontiranja i društveno-korisnog rada. Bile su višestruko plodotvorne – izgradjivala se ratom razrušena zemlja, omladina iz svih krajeva zemlje je aktivno učestvovala u tome, ujedno se družila i tako jačala ideju bratstva i jedinstva i gradila novo društveno uredjenje. Na prvim posleratnim radnim akcijama mnogi su se opismenili, obrazovali i obučili za razna zanimanja, i naravno, stekli ljubavi i prijateljstva za ceo život. Radna akcija je bila svojevrsna učiteljica života za mnoge mlade.


Akcijaši su bili organizovani u brigadama, obično po 100 učesnika, podeljeni u čete. Svaka brigada je imala svoju zastavu na kojoj je bilo izvezeno obeležje. Ustajalo se veoma rano i radilo prvi deo dana, a popodne se boravilo u naselju, gde su se osim legendarnog druženja, organizovale i razne korisne aktivnosti. Postojale su razni kursevi, od fotografije do vožnje, sportske aktivnosti, ali i politička predavanja. Uveče su se priredjivale čuvene brigadirske večeri i logorske vatre.

ORA Borsko jezero

Za izuzetno zalaganje, na kraju svake akcije, zaslužni brigadiri dobijali su udarničke značke, što je bila velika počast i priznanje. Brigadirske bluze, tzv brigadirke su bile u modi, nosile su se i po završetku akcije, sa ponosom, i sa obaveznim vezenim amblemima brigade na desnom rukavu i bedževima.

A sve je počelo još u vreme Drugog svetskog rata, kada su omladinci pomagali borcima, dobavljajući im hranu i odeću, brinuli o ranjenicima, izvodili poljoprivredne radove i obnavljali infrastrukturu, koliko su mogli. Tokom vremena ove akcije su bile sve masovnije i organizovanije. Po završetku rata, Tito je pozvao omladinu da uzme učešća u obnovi razrušene zemlje, što je masovno prihvaćeno.

Nema odmora dok traje obnova

Krenulo se sa ogromnim entuzijazmom, sa malo ili nimalo mehanizacije i opreme, u oskudnim uslovima smeštaja i ishrane, ali sa optimističkim pogledom u budućnost, pod sloganom “Nema odmora dok traje obnova”.

Izmedju 1946. i 1952.godine organizovane su velike Savezne radne akcije: Radna akcija Pruga Brčko-Banovići, Šamac-Sarajevo i Doboj-Banja Luka, autoput Bratstvo-Jedinstvo od Zagreba do Beograda, početak gradnje Novog Beograda, hidrocentrale Jablanica, Zvornik, Vlasina i Mavrovo, fabrike “Lola Ribar”, “Magnohrom”, “Krušik”, “Raška”, železare u Zenici i Nikšiću, itd.

Od 1952.godine radne akcije dobile su lokalni karakter, gradjeni su putevi, mostovi, škole, domovi kulture, uredjivalo se priobalje, i slično. Beogradsku Adu ciganliju izgradili su akcijaši… Od 1958.godine nastavilo se sa izgradnjom autoputa Bratstvo i Jedinstvo. 1963.godine taj obimni posao je završen, uz učešće preko 250.000 brigadira koji su za nepunih šest godina povezali Ljubljanu sa Djevdjelijom.

Tokom narednog perioda omladina se okupljala na velikim radnim akcijama. Izgradjena je Jadranska magistrala, pruga Beograd-Bar, hidrocentrala Djerdap, savski nasip u Zagrebu. Akcijaši su obnovili zemljotresom razrušeno Skoplje i Banja Luku…Javne ličnosti su često posećivale radne akcije i uzimale učešća u radovima. Zabeleženo i svojsko zalaganje celokupne postave “Bijelog dugmeta” na ORA Kozara 76…ORA Borsko jezero naselje na Savači od 1977. godine

Podsećanje – Prva radna akcija

Na inicijativu Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju organizovane su omladinske brigade za seču drva na Rudniku i Homoljskim planinama — Crnom vrhu. Formirani su radni bataljoni po bivšim okruzima Srbije: u Beogradu, Zaječaru, KragujevcuNišuLeskovcuProkupljuSvetozarevuPožarevcu i drugim mestima. Komanda grada Beograda je, u dogovoru sa rukovodstvom omladine, pristupila organizovanju i pripremanju brigada. Za komandanta brigade imenovan je Voja Vucelić, za zamenika komandanta Mića Pavlović, a za komesaraVoja Rašković.

Brigadu su sačinjavali omladiici iz I, III, IV, V, XI, XII i XIII rejona grada i brojala je oko 90 omladinaca. Rukovodstvo brigade uspelo je, uz pomoć Komande grada Beograda i mesnih rukovodstava SKOJ-a i USAOS-a, da opremi brigadu potrebnim alatom, obućom i ćebadima[1].

Organizacija akcije

Iako su radne formacije bile formirane krajem decembra 1944. godine, priprema radilišta, a naročito smeštajnog prostora je kasnila. Pa su poslate specijalizovane čete sastavljene od raznih profila stručnih omladinaca koji su ubrzali pripremne radove. Akcija je počela u prvoj dekadi januara, a završena aprila 1945. godine. Izvođena je na strmim terenima bez gotovo ikakve mehanizacije i zaprege. Osnovni alati bili su sekira, testera, kramp i lopata, a i toga nije bilo dovoljno.

Полазак бригадира на сечу Црни врх, 17. јануар 1945, Београдска железничка станица

Seča drva bez iskustva

Radno iskustvo brigadira bilo je skromno, smeštajni i ostali uslovi takođe. Tokom akcije završena je i pruga Bor-Crni vrh u dužini od 12,6 km. Isečeno je i izvučeno iz šume preko 20.000 m³ drvne mase i zasađeno oko 20.000 jelovih sadnica na mestima seča.

Već u početku brigadiri su se susretali sa brojnim poteškoćama. Beogradski bataljon je putovao do radilišta više od 10 dana. Vozovi su saobraćali od jednog do drugog porušenog mosta, a putovalo se furgonima. Od Bora do Crnog vrha sledila je maršruta od 25 km. Bataljon je krenuo put Crnog vrha uveče po vejavici samo da bi što pre stigao na radilište.

Zavejani putevi učinili su da bataljon zaluta i rasturi se u nekoliko grupa. U logor su brigadisti stigli sutradan popodne, promrzli i bolesni. Iako je prvi susret sa zadatkom bio neprijatan i bolan, gotovo niko se nije demoralisao i obeshrabrio.

 Štab seče je nekoliko puta zabranjivao izlazak na radilište zbog hladnoće i otežanih uslova rada, ali malo je ko poštovao te odluke. Pošto je obuća i odeća dela omladinaca bila nepodobna za niske temperature, često je polovina nekih četa išla na rad pre, a druga posle podne.

Dok su jedni radili drugi su u logoru obavljali ostale zadatke čete: pomagali u kuhinji, uređivali barake i prostor oko njih, slušali predavanja, uređivali zidne novine itd. Iako su radni uslovi bili teški a mlade brigadirske ruke nevešte i nenaviknute na ovu vrstu poslova, niko nije teže nastradao. Deviza je bila: Izvrši zadatak, sačuvaj sebe, čuvaj alat i imovinu koja služi svima.

Ambulanta je imala nekoliko kreveta bez druge opreme, a od lekova samo aspirin. Ambilantu je vodio jedan bolničar sa nekoliko priučenih bolničarki. Bila je organizovana i protivpožarna i stražarska služba[2].

Оставите одговор