);

IN MEMORIAM: DANIELA RADIVOJEVIĆ

Bor, 09.05.2020. MCBor – Dodić A. Dragi , IN MEMORIAM: DANIELA RADIVOJEVIĆDraga Daniela počivaj u miru

IN MEMORIAM: DANIELA RADIVOJEVIĆ

              Dana 01.05.2020.godine, Daniela Radivojević preminula je u 56. godini, nenadano i na zaprepašćenje svih onih koji su je voleli i poznavali. Otputovala je bez pozdrava na put bez povratka.  Mati Ljudmila, Ruskinja, izuzetne fizičke privlačnosti, bejaše medicinar – laborantkinja i to je nju nagnalo da se školuje u gimnaziji sa završnim razredima medicinske struke.  Završava  Višu medicinsku školu u Ćupriji i tako se opredeljuje za medicinsku struku kao životni poziv. Radila je u Domu zdravlja u Boru sa zvanjem više medicinske sestre. Diplomirala je na Megatrend Univerzitetu, Fakultet  za menadžment  Zaječar – menadžment u zdravstvu, za koji nije mogla da nađe zaposlenje.  Svakoga je plenila divna pojava jedne medicinske sestre, koja je uvek bila ustreptala, pod navalom intenzivnih emocija. Uvenuo je jedan cvet zasvagda, ali nažalost neće kao mitološka ptica feniks vaskrsnuti iz pepela ili kao ljubičasti cvet endemske Natalijine ramonde, opet zasjati svojim laticama. 

                 Nestade sa scene borskog zdravstva jedna plemenita duša, jedan nemiran duh, jedan uzoran zdravstveni radnik, jedna žena u zrelosti. Bila je u neprestanoj potrazi za lepim, veličanstvenim stvarima, za onim što će da je uzdigne iznad sivila svakodnevice. Kovala je sjajne planove za buduće dane, ali zloćudna bolest se nije obazirala na njene snove o porodičnoj sreći. Uvek vedra, nasmejana, obodrena, zračila je nesvakidašnjim optimizmom i verom u čoveka. Uvek obuzeta brigom za svoje bližnje i njihovu dobrobit. Svetao primer pravog i požrtvovanog zdravstvenog radnika u izvršavanju svojih radnih zadataka, sa visokim stepenom profesionalnosti na poslu. Krasile su je plemenite ljudske osobine: pre svega druželjublje i neobična sklonost  za  druženjem .

Imala je zavidne organizatorske sposobnosti za drugarske susrete školskih drugova i drugarica.

Saosećanja i na poslu i u privatnom životu su bila odlika njenog karaktera. Posedovala je nesumnjivu umetničku nadarenost koja se izražavala u šivenju, crtežima i izradi umetničkih predmeta.  Stilski i umetnički obrađene rukotvorine  darivala je svojim dragim osobama i psihološka potreba darivanja je bila duboko usađena u njoj. Moglo bi se reći da je promašila svoje životno opredeljenje.  Ali ipak taj svoj senzibilitet, prejaku emocionalnost je obilato i na vanredan način prenosila i na prijatelje i na sve ljude u svom neposrednom okruženju. Stroga mati, sa posvećenošću i brigom za svoju kćer, ali i sa beskrajnim poverenjem u nju da će samostalno da bira i odabere pravi put u životu, bez nepotrebnog tutorstva i nametanja svoje volje potomku. 

                  Bila je ličnost sa svestranom zainteresovanošću, željna novih saznanja i novih radosti.  Posebno ju je interesovala alternativna medicina i tradicionalne kineske metode zdravog načina života. Svake godine, na letovanjima, grčke obale mora su je inspirisale i unosile mir i spokoj u njena uzavrela raspoloženja i snabdevale je životnom energijom za rešavanje problema koji su iskrsavali.

                   Brinula je o svom zdravlju i svake godine  se je podvrgavala preventivnim lekarskim pregledima, kojima žene kontrolišu rizike od pojavljivanja nezgodnih i opasnih oboljevanja. Zadnji pregled nije nagoveštavao dramatičnu borbu za život, koja će uskoro uslediti. Zloćudna bolest – neman, je na podmukao način iskoristila interval između poslednjih lekarskih pregleda i bestidno raširila svoje pipke po organizmu. Prevelika humana posvećenost oporavku svog oca posle pretrpljenog drugog teškog moždanog udara, nju je sprečila da osluškuje signale svog organizma ili da ih zanemaruje, a koji su je nedvosmisleno i jasno upozoravali da prikoči, da zastane, da napravi predah. Imala je neverovatno jaku volju i spremnost da se žrtvuje, samo da oca izvuče iz čeljusti smrti.

Draga Daniela nisi verovala da će neko drugi bolje brinuti o tvom ocu

Nije verovala da će neko drugi bolje brinuti o njenom ocu i zato ga je izvukla iz zdravstvenog sistema. Sama je vodila računa o oporavku oca  u stanu. U spasavanju oca nije uspela i to je doživela kao svoj težak poraz. To je nju odvelo u znatnu deprimiranost koja  je oslabila njen imunitet.  I neki nerešeni privatni problemi. Nesporazumi posle očeve smrti, razgoreli su žar zloćudne napasti, koja je već bila zloslutno najavila svoj smrtonosni pohod.

                  Zbog nadutosti u stomaku, prouzrokovane nakupljenom kancerogenom  tečnošću, pogrešno je rezonovala da su u pitanju nekakvi gasovi. Bila je prinuđena da zatraži neodložnu lekarsku pomoć i to oktobra meseca prošle godine. Dijagnostikovana je opaka bolest, tumor markeri su ukazivali na galopirajući karcinom – zloćudnu bolest.  Ali zbog njene početne rasprostranjenosti – prešla je sa jajnika na trbušnu maramicu i nedostatka leukocita, odbrambene moći organizma, loše krvne slike, hirurški zahvat i hemioterapija  su bili besmisleni i nesvrsishodni. Pokušala je preko prijatelja, sa primenom terapije kubanske medicine (žive kubanske bube), koja spada u napredne medicine u svetu, po pitanju uspešnosti u tretmanu kancerogenih oboljenja.

I  čvrsto je verovala da će uz njenu pomoć uspeti da savlada smrtonosnu pretnju i sačuva živu glavu. Otklanjanje akumulirane telesne tečnosti – vode vršeno je redovno sve do njene smrti, na odeljenju hirurgije Opšte bolnice u Boru.  Tamo  je samo jedna medicinska sestra ispoljila cinizam, neljudskost i neprofesionalnost. Smrtni ishod, ugušenje je nastalo kada je voda probila barijeru, dijafragmu i preplavila oba plućna krila. 

Draga Daniela: Čini se da tek smrću čovek potvđuje svoju veličinu i svoju jedinstvenost.

                    Draga Daniela, nedostajaćeš tvojim milim drugaricama i dragim kolegama u Domu zdravlja. Nedostajaće gradu Bor tvoj zvonak glas, tvoj neodoljivi šarm i nesporna fizička lepota. Mene si posebno zadužila i zato biram reči koje će biti svedočanstvo o tvom postojanju na planeti. I bio bih pripravan na svaki trud i napor da u sećanjima savremenika i budućih generacija, zablistaš u punom sjaju kao jedna izvanredna osoba. Kada sam ležao nepokretan u Urgentnom centru u Beogradu, nakon preživelog najstrašnijeg udesa koji može doživeti jedan planinar na zimskom usponu na planinu. 

 I kada se iščuđavaju i medicinski znalci i laici kako sam ostao u životu.  Kroz poludremež primećujem neku mladu plavokosu ženu u prelepom zimskom kaputu, koja hrli ka mom bolesničkom krevetu, prilazi mi i umilnim glasom kaže:”Otac me je poslao da te pitam šta treba da ti se kupi i donese”. Tvoja poseta je bila neverovatan psihološki podsticaj i ohrabrenje da izdržim, da ne klonem duhom, da nisu sve lađe potonule. Bila je žarko sunce koje je obasjalo neizvesnost mog daljeg oporavka i odagnala strah od teške invalidnosti i naoružala moj duh borbenošću. 

                  Draga Daniela,  počivaj u miru. Neka te na nebu ushićuju anđeli svojim nestašlucima i vragolijama, čine radosnom. Ne brini za svoju kći, ona je pametna i hrabra poput tebe i svog dede, već je izabrala životni put bez tebe, kao najdražeg bića. Ona će nadoknaditi nenadoknadivi gubitak i večito oplakivati i žaliti za tobom. Bila si iskreno oduševljena mojim napisom – posmrtnim slovom o Ljubiši Radivojević, tvom ocu.  I prosto nisi mogla da veruješ da iz mog bića mogu da se iznedre tako lepe i jednostavne reči koje su ukratko ocrtale život i delo tvog oca. Nadam se da će tvoji bliski ove moje reči o tebi prihvatiti sa zahvalnošću.

                                                                         

Оставите одговор