);

OKRUTNA ŽIVOTNA STVARNOST2 i Smisao života

Bor, 14.11.2020. MCBor – Piše Dodić A. Dragi    Smisao života OKRUTNA ŽIVOTNA STVARNOST  i Planetarna naopaka sudbina dece – Drugi deo

Planetarna naopaka sudbina dece

                Ne postoje samo individualna stradanja dece na svetu.  Deca su  tokom drugog svetskog rata, masovno stradala i od nacista i od ustaša. Rečnikom arogantnih NATO –  generala, stradanja dece u drugom svetskom ratu u nacističkim i ustaškim logorima su samo kolateralna šteta. Ti generali fašističkog ponašanja, primenom  brutalne sile : tepisima razornih avio – bombi, oteli su Kosovo, integralni deo Srbije i srpstva. Kosovski mit je utkan u duhovno biće srpskog naroda. Srbija je konkretan primer, bez presedana, da zemlje zapadne demokratije mogu da vrše nacističke prepade i bombardovanja, poput Hitlerovske Nemačke  i to  neposlušnih naroda.  Ova sporedna šteta je činila  nerazdvojni deo genocidne državne politike nacističke Nemačke i takozvane Nezavisne Države Hrvatske. 

NDH je čudovišna državna tvorevina

NDH je čudovišna državna tvorevina nastala pod pokroviteljstvom i sa izričitim pristankom nemačke nacističke države kao svoje zaštitnice. U međunarodnim odnosima nastupala ja kao marioneta  Hitlera. Kada je jednom pokušala na međunarodnoj sceni  da samostalno istupa, izazvala je razbešnjenost fon Ribentropa i Adolfa Hitlera. NDH je bila nezavisna država samo u slobodi vršenja pogroma nad Srbima, Jevrejima, Romima i drugim etničkim manjinama. Imala je jedino nezavisnu unutrašnju politiku. Školski primer, nedvosmislen obrazac genocidne države.  

 Profesor dr Gideon Grajf za „Večernje novosti “: “Uz poklič  « Za dom spremni », ustaše su svoje žrtve, pre svih Srbe, davile u Savi, trovale cijanidom, topile u sapun, ubijale čekićem, maljem, vešale ih, čupale im grkljane, odsecale testise, vadile im delove utrobe, ubijale trudnice strujom … Dečje glave razbijali su o zidove“. Grajf ističe da su ustaše nastojale da nadmaše naciste i da su u Jasenovcu to i uspele, dok su Nemci hteli da ostanu “čistih ruku”. “Nemačka filozofija ubijanja je bila: ubijmo ljude na veoma čist način. Šta to znači ? Mi nikada nećemo  držati žrtvu  u svojim rukama. Nikada nećemo isprljati ruke njenom krvlju.

Ubijaćemo na tehnički, idustrijski način.

Tako su osmislili idustrijalizaciju smrti. Novi sistem je radio kao fabrika s gasnim komorama u kojima nije bilo direktnog kontakta ubice sa žrtvama“.Nakon usmrćenja otrovnim gasom– ciklon B, sledilo je spaljivanje u krematorijumima. Oni su bili neizostavni deo industrijskog načina ubijanja. Izraelski istoričar je identifikovao 57 načina fizičke likvidacije zatočenika Jasenovca i drugih logora, kao nepoželjnih u ustaškoj državi, ekskluzivne države Hrvata. Profesor smatra da vrhunac ustaških zlodela predstavljaju koncentracioni logori za decu.  „Logori u kojima su deca izgladnjivana do smrti tipičan su ustaški izum, koji potvrđuje najmonstruozniji, neponovljiv zločin“.

 Fric Haber je laureat Nobelove nagrade za hemiju

                Prosto je za neverovati da je inovativni hemičar Jevrejin Fric Haber (Fritz Haber),  tvorac ciklona A – pesticida, u ogromnoj meri doprineo istrebljivanju svog naroda, omogućio genocid nad Jevrejima. Ova hemikalija je bila prototip za neznatno modifikovanu verziju (eliminisan neprijatan i jak miris) –   ciklon B. Ipak tvorac ciklona B je Fric Haber, jer su izvršene modifikacije potpuno beznačajne. Njega su nacisti koristili za potrebe masovne likvidacije rasno nepoželjnih stanovnika nekog budućeg velikog  nacističkog Rajha. 

Gas  ciklon B

Gas  ciklon B ubacivan je u prostoriju sa tuševima. To je bila vešto izvedena varka da novopridošli sužnji idu na kupanje, ulaze u istinsko kupatilo, nakon skidanja sa sebe odeće i obuće.  Perfidija je išla dotle da su novopridošlice sačekivale prelepe devojke – logorašice sa zavodljivom odećom i sa zanosnim muziciranjem vedrih melodija Betovena. Te melodije su bile posmrtni marševi uskoro ugušenima u Aušvicu, posmrtna muzika intonirana za života. Mnoštvo Jevreja ili drugih je ulazilo u prostoriju sa natpisom “kupaonica”. Ogromna čelična vrata se hermetički zatvaraju i kroz poseban otvor cevi koje su vodile u “prostoriju sa tuševima”. Logorski službenici sa gas-maskama ubacuju  plave kristale vodonikovog cijanida, zvanog ciklon B, koji se prvobitno mogao kupiti u trgovini kao jako dezinfekciono sredstvo.  

Odeljenje za hemiju Instituta Max Plank nosi njegovo ime

Fric Haber je laureat Nobelove nagrade za hemiju, za sintezu amonijaka. Odrekavši se jevrejstva, priklonio se nemačkim militaristima i omogućio im da vode hemijski rat. Njegov bojni otrov na bazi hlora u Prvom svetskom ratu usmrtio je i oslepeo na hiljade francuskih i ruskih vojnika. A gasom ciklon B  u gasnim komorama ostvarivan je holokaust nad Jevrejima i tako zbrisani sa lica zemlje milioni Jevreja.  Čuveni nobelovac je dao ogroman doprinos za povećanje prinosa u poljoprivredi, kao pronalazač hemijskih sredstava za zaštitu useva i azotnog đubriva. Nemerljive su njegove zasluge za unapređenje poljoprivrede i time za prehranu i rast svetske populacije. Voleo je da se uslikava u paradnoj uniformi sa pruskim šlemom sa šiljkom i sabljom.

Albert Ajnštajn – Sigmundom Frojd – Max Planck

Albert Ajnštajn ga je izuzetno cenio kao delatnika na području nauke i primene nauke. U bliskim vezama bio je i sa Sigmundom Frojdom. Danas je, zbog ogromnih zasluga za prehranu svetske populacije, visokopoštovani hemičar u Nemačkoj.  Odeljenje za hemiju Instituta Max Planck nosi njegovo ime. Po dolasku Hitlera na vlast, kao Jevrejin morao je da emigrira i  umro je ubrzo, skrhan, od infarkta srca u izgnanstvu, u Bazelu. Prevario se u proceni da ga nacisti neće dirati, jer je u Prvom svetskom ratu znatno ojačao moć nemačke vojske svojim patentima.

   I autor teksta je bio zapahnut dahom ustaštva prilikom služenja vojnog roka u zagrebačkoj kasarni „Maršal Tito“ na Zapruđu. Avet ustaštva koji još prebiva danas kod velikog broja Hrvata, osokolio je domoljube i branitelje da nedavno proteraju i delom pobiju preostale Srbe, u ratu protiv svojih građana, u domovinskom ratu. Takav rat se vodi samo protiv spoljnjeg neprijatelja.

Jasenovac – radost za ustaše i plač i lelek majke Srpkinje

                  Jasenovacto je najmonstruoznija fabrika smrti na svetu, najveća ljudska klanica u istorijičovečanstvabalkanski “Aušvic”, po Gideonu Grajfu. Braća Hrvati bi rekli klaonica. Ustaški zlikovci obilato su koristili priručna sredstva za egzekuciju nad zarobljenim i utamničenim nevinim srpskim, jevrejskim i romskim življem. Pošto u novo doba istorija hrvatske državnosti počinje sa uspostavom NDH, sa blagoslovom i tutorstvom Adolfa Hitlera, ta država nije bila potpisnik nekih međunarodnih akata. Ustaška država nije respektovala norme međunarodnog humanitarnog prava. Ustaše su time imale odrešene ruke da rešavaju etničko pitanje sa Srbima po miloj volji. U Jasenovcu je stradalo nekoliko desetina hiljada srpske dece. Kada je ta fabrika smrti radila punim kapacitetom, visoki nacistički oficiri obišli su Jasenovac i uverili su se u istinitost glasina o nečuvenim ustaškim zločinstvima. Bili su užasnuti, zapanjeni, zgroženi metodima fizičke likvidacije nehrvatskog naroda.

               Nemački gospodar Hrvatskom (počuj: to se zove Nezavisna Država Hrvatska), vrlo brzo je shvatio da ustaška genocidna politika prema Srbima jača partizanski pokret otpora, da ga čini masovnijim. Ako bi nekom ustaškom egzekutoru zadrhtala ruka ili se pojavio trag griže savesti, katolički pop je u neposrednoj blizini. Ovi sveštenici su nadgledali zverstva ustaša, blagosiljali ih i ohrabrivali one koji bi telesno ili duševno poklekli. Na licu mesta su dobijali od dežurnog popa oproštaj za već učinjena umorstva i tako nema zastoja u radu fabrike smrti. Pokolji Srba i pripadnika drugih naroda vršeni su u ime katoličke verzije Isusa Hrista i mnogoljubljene Device Marije u katoličkom ruhu. Bedna je jadikovka za ovakvim neprevaziđenim zločincima nad kojima su Titovi partizani izvšili odmazdu u Blajburgu, Austriji, pograničnom području prema Sloveniji.  Zločinaca koji su pre usmrćenja, uživali u masakriranju i mučenju žrtve.

Blajburg je nikada do kraja ispričana istorijska priča

Ne može se reći da su Titovi partizani učinili flagrantnu povredu Ženevske konvecije – međunarodnog humanitarnog prava. Proklamovana pravila ratovanja prevashodno uzimaju u zaštitu ranjene i bolesne učesnike ratnih sukoba i medicinare ratne sanitetske službe. Godine 1949. donete su sveobuhvatne Ženevske konvencije. Naoružane ustaško – domobranske i druge kvinslinške formacije odbijale su da se predaju Titovim partizanima. Britanci, nespremni za prihvat, vraćaju ih njima u smrtonosni zagrljaj.

  Blajburg je nikada do kraja ispričana istorijska priča. Temu Blajburg aktuelizuju proustaški elementi u hrvatskoj vladi i neki predsednici hrvatske države, nakon nasilnog izdvajanja – secesije iz SFRJ. U ustaškim formacijama bilo je ratnih zločinaca i iz Jasenovca, trebalo je da im sudi narodni sud. Na taj način bi se otkrila celovita istina o ustaškim zločinima u Jasenovcu. Titovi partizani, po naređenju najvećeg Hrvata u istoriji hrvatskog naroda, nisu selektovali naoružane ustaše i domobrane od civila koji su se s njima povlačili. Učinjen je neoprostiv ratni zločin prema civilima, ali razmere su nedokazive.  

Pobijeno je i hiljade pripadnika crnogorskih četničkih formacija i sledbenika pokreta Draže Mihailovića

Među pobijenima su i hiljade pripadnika crnogorskih četničkih formacija i sledbenika pokreta Draže Mihailovića. Ne sme se nikada izgubiti iz vida istorijska činjenica, da je odmah po oslođenju, započela masovna fizička likvidacija narodnih neprijatelja. Saradnici narodno-oslobodilačkog pokreta na okupiranoj teritoriji su bili već pripremili spiskove potencijalnih unutrašnjih neprijatelja u novoj zacrtanoj državi. Likvidacija je vršena po nalogu Tita, uz saglasnost njegovih najbližih saradnika, izdatom OZN –i, bez suđenja i bilo kakvog procesuiranja. Blajburg je deo te politike podivljalih komunista, samo zbog nevino stradalih civila, veoma tužna i ružna priča. 

  Ne postoje sasvim pouzdani izvori istine o Blajburgu ili je ta istina u neobjavljenim arhivskim papirima bivše JNA i OZN – e.

Dotle imamo samo mitove hrvatske propagande.

                Jevrejska i slovenska deca, po pristizanju na odredište – nacistički logor smrti, koja nisu odmah ugušena otrovnim gasom i spaljena u krematorijumu, bivala su umorena podvrgavanjem izgladnjivanju. Protekom vremena su postajali živi nepomični kosturi koji su bili lišeni svake nade. Interesantan je fenomen ugušenja – prestanak snabdevanja organizma kiseonikom. Nacisti su ugušenjem posebnim gasom istrebljivali nearijevsku rasu : Slovene, Jevreje i druge narode u proklamovanoj genocidnoj nameri. Ustaše su u svojim logorima za decu, umesto fizičke likvidacije, primenjvali rafinirane metode istrebljivanja srpske dece i to višednevnim izgladnjivanjem.  

 Diana, nedostižna heroina u vreme kada su kolovođe krvnici

                Diana Budisavljević, plemenita Zagrepčanka, Austrijanka (devojačko prezime Obekser, Insbruk).  Supruga doktora Julija Budisavljevića, šefa hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu, Srbina, podjednako hrabrog.  Neustrašiva junakinja u krvožednim ustaškim vremenima. Zatim, nekanonizovana svetica pravoslavlja, nerođena mati na hiljade spasene srpske dece, nenadmašni humanista, sa pokazanom visokom inteligencijom u otimanju dece iz ruku ostrvljenih ustaša. Sa neverovatnom hrabrošću se je suočavala sa smrtnim opasnostima koje su joj pretile da sa mrežom saradnika izvuče iz kandži smrti srpsku decu u ustaškim logorima. Njene moći su bile ograničene i većina dece je poumirala u tim logorima. Iz zagrljaja smrti otrgla je preko 15.000 srpske dece. Rat je preživelo preko 12.000 te dece.

Mnoga spasena deca

Mnoga spasena deca su poveravana na čuvanje hrvatskim hraniteljskim porodicama ili smeštana u objekte Katoličke crkve, tako da su pohrvaćena, pokatoličena, odrođena.  Nova komunistička vlast i OZN –a, otimanjem njene kartoteke sa pratećom dokumentacijom, sprečile su da se deca  identifikuju i vrate svojim preživelim biološkim roditeljima i srpskim porodicama.  Ustaške vlasti su dozvoljavale samo da se srpska deca izvlače iz ustaških logora, uz tegoban i rizičan napor pregalaca na ovom poslu. Diana nije smela da priđe jevrejskoj i romskoj deci. Srpska deca su bila prikladna za asimilaciju, za promenu verskog i nacionalnog identiteta.

               Idiotski odnos nove komunističke vlasti prema Diani ima neke i lične momente (nije se sviđala nekim osobama na vlasti) i političke momente. Komunisti su imali podozrenje prema suprugu Diane, Srbinu. Nisu tu čista posla da Srbin,  uglednik, preživi u Zagrebu – gnezdu, osinjaku ustaških zveri.

                Nema nikakve razlike u percepciji živog kostura  deteta u nacističkom, ustaškom logoru i takvog kostura u afričkim zemljama ekonomski obogaljenim od strane gramzivih kapitalista i neokolonijalista Zapada. Najjezovitiji i najpotresniji trenutak koji možeš imati u životu, kada  jednom takvom živom  kosturu ponudiš parče hleba ili slatkiš i taj  kostur pruža svoju sićušnu i onemoćalu ručicu i želi da darovano podeli s tobom.

 Izmišljanje neistine radi pokrića ustaških zločina 

               Uzaludni su pokušaji krivotvorenja i izvitoperavanja istorijske istine o Jasenovcu. Ta istina je nedodirljiva, neprikosnovena.  Samu sebe čuva autentičnim pričama i nepobitnim istorijskim dokazima o stradanju i mučeništvu sužanja koji su ušli u njegov krug. Po okončanju rata posebna hrvatska državna komisija započela je istragu o ustaškim zločinima u Jasenovcu i drugde. Postoji njen pisani izveštaj. Zarad bratske ljubavi i bratstva i jedinstva srpskog i hrvatskog naroda, obustavljen je rad te komisije. Ne sme biti talasanja i uznemiravanja navedenih vrednosti izvojevanih u narodno – oslobodilačkom ratu. Nema veze što su Hrvati bili manjinski učesnici tog rata srazmerno njihovoj tadašnjoj brojnosti. 

              Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača sačinila izveštaj sa naslovom : „Zločini u logoru Jasenovac “. Citiramo : „U blizini ušća Une u Savu, nalazilo se pre rata na severnoj obali Save veliko i napredno mesto Jasenovac. Stanovništvo je bilo pretežno srpsko. Mesto leži na železničkoj pruzi Zagreb – Beograd. Tu je već pre rata bilo nekoliko industrijskih preduzeća, kao npr. fabrika cigle “Ciglara” i  mala fabrika železne robe “Lančara”… Vođe ustaške terorističke organizacije još pre svoga ulaska u Jugoslaviju dobro su znali, da u narodnim masama nemaju oslonca i  da se na vlasti mogu održati samo terorom…

Jasenovac je postao najveći koncentracioni logor

Primenjujući u Hrvatskoj rasističku teoriju o čistoći rase i  nacije, odlučili su da istrebe sve Srbe, Židove i Cigane; odlučili su da istovremeno likvidiraju i sve Hrvate, koji su ma na bilo koji način ispoljili svoje protivfašističko raspoloženje… Ustaše su doduše osnovali logore i u drugim mestima, kao npr. u Đakovu, Sisku, St. Gradiški, Lepoglavi, Loboru itd., no ovi su bili manji.

Jasenovac je postao najvećim i glavnim koncentracionim logorom u tzv. NDH. Ustaše su čitavo njegovo stanovništvo pobili ili ga preselili, a u samo mesto smestili stalan ustaški garnizon… Zaključak: –  Ovako plansko, okrutno mučenje i ubijanje ljudi sigurno još istorija nije zabeležila. Ustaški zločinci postupili su tačno po uzoru svojih nemačkih gospodara, oni su najsavesnije izvršavali njihova naređenja, a sve u jednom cilju, da se naši narodi što više istrebe a njima stvori što veći životni prostor.”

Savremena hrvatska država

               Savremena hrvatska država ima ustaške  istorijske korene : hrvatski državni grb, hrvatska šahovnica sa prvim crvenim poljem, je preoblikovana ustaška šahovnica sa prvim belim poljem. Glorifikuju se neke ličnosti ustaškog pokreta i ideologije. Podižu se u nekim krajevima Hrvatske spomen – obeležja ozloglašenim krvnicima srpskog naroda. Ustaški duhovni koreni su : uzvikivanje pokliča : “Za dom spremni“ na svim javnim manifestacijama, ustaške pesme, veličanje ustaštva i državno obeležavanje Blajburga. Maršal Tito je nakon teškog i mučnog promišljanja izdao naredbu da se preostale ustaško – domobranske i druge kvinslinške formacije koje su i dalje pružale otpor i odbijale da se predaju Titovim partizanima, sravne sa zemljom. Po jednoj verziji, Titovu naredbu je ratnim komandantima na terenu predao poseban kurir, hitno poslat iz Beograda. Te formacije su odbijale predaju, uprkos formalnom prekidu neprijateljstava sa nacističkom Nemačkom. Savladavanje oružanog otpora ustaško – domobranskih formacija je odmazda za učinjena zločinstva  i time nisu kršena pravila Ženevske  konvencije.  

              Neki sadašnji hrvatski političari i obični Hrvati, umesto da lice pokriju mokrom čarapom i time spreče da klice ustaštva inficiraju druge Hrvate, antifašiste, posebno hrvatsku omladinu, izmišljaju kojekakva izopačavanja istine iz bliske prošlosti. Fabrikuju krivotvorenja istorijske istine o Jasenovcu i drugim stratištima Srba. Beda izmišljanja neistine ide dotle da je Jasenovac bio radni logor za prevaspitavanje Srba i drugih, sa žurkama. Nema pokajanja kod Hrvata koje bi vodilo dobrosusedskim odnosima sa Srbijom. Apologija ustaštva i odbranaški stav prema znamenjima ustaške države i ideologije trebalo bi zasvagda da odu u istoriju. 

Da se prognani Srbi vrate na svoja ognjišta

Neće moći. Mi Hrvati ovakvom odbojnom politikom prema  Srbima  i Srbiji, sprečićemo da se prognani Srbi vrate na svoja ognjišta. Hiperbolisanjem – preuveličavanjem broja nevino stradalih žtrtava u Blajburgu i gde se pod njihovim plaštom kriju okoreli ustaški zločinci, imamo jednu nameru. A to je i da su Hrvati nevino stradali od srpskih partizana, a ne samo Srbi u Jasenovcu i drugim logorima.

              Ohrabruje intencija Zorana Milanovića, predsednika Hrvatske,  da hrvatski Sabor donese Zakon o zabrani veličanja ustaštva.  Njegovo protivljenje spomen – obeležjima sa ustaškim pokličem je izazvalo  šestoko protivljenje političkih oponenata i negativne reakcije udruženja branitelja. Tako da još dugo vremena, mnogi potočići, rečice i reke mržnje i zlobe prema Srbima slivaće se u reku Savu. I tako zagađena Sava ulivaće se u Dunav ispod Kalemegdana i spomenika  “Pobednik “,  Ivana Meštrovića, skulpture najvećeg hrvatskog i jugoslovenskog vajara. „ Neću ustuknuti pred javnom agresivnošću političkih štetočina koji misle da mogu doveka da budu paraziti na afirmaciji NDH, najstrašnijeg moralnog i političkog posrnuća u modernoj hrvatskoj istoriji “. Njegov prethodnik kao predsednik, Ivo Josipović, ni da trepne, veličanje ustaških simbola i ustaške ideologije nazva ustašofilijom – ljubljenjem ustaštva.

 Današnje stradanje dece širom planete

               Posebna je i potpuno marginalizovana priča o savremenom stradanju dece u globalnim razmerama. U svetu svakog dana umire 18.000 dece od gladi i neuhranjenosti, prema podacima specijalizovane agencije UN -a. Ujedinjene nacije su nemoćne, mogu samo da konstatuju činjenice, jer države članice ne doniraju sredstva za gladnu decu. Države su prinuđene da, radi očuvanja svog integriteta i suvereniteta, opremaju i plaćaju svoje armije. 

Za gladnu i neuhranjenu decu, mnogo velika briga ? Da je Srbija, kao severna Koreja posedovala nuklearno naoružanje i balističke projektile usmerene prema neprijateljskom NATO –u, neuračunljivi, psihički labilan Bil Klinton ne bi se usudio da izda nalog Severnoatlantskoj alijansi da započne sa kampanjom bombardovanja Srbije i otimanja Kosova. U nekim hipotetičkim okolnostima, ne bi bilo Srbina koji ne bi žrtvovao sebe i svoj život za Kosovo.  

Kosovo je sveta srpska zemlja

Kosovo je sveta srpska zemlja natopljena krvlju svetog cara Lazara i njegovih ratnika – mučenika. Isprepletene i fino izatkane priče kosovskog mita čine dušu srpskog naroda. Duša čoveka i duh naroda se nikada ne prodaju, nikada ne komercijalizuju. Duh srpskog naroda  je svetinja nad svetinjama, koja natkriljuje sve ostale svetinje i koje su njime prožete. Ideje o nuklearnom naoružavanju postojale su kod nekih vodećih komunista socijalističke Jugoslavije. 

Da li treba lamentirati, jadikovati nad razorenim životom ?

 Smisao života Da li treba da imam žal za mladost, kao Vranjanac ? Ne bi trebalo, što ću potkrepiti kratkim osvrtom na pojam sreće. Sreća je samo povremeni osećaj da smo na pravom putu, da radimo prave stvari i da nema odustajanja od realizacije postavljenih ciljeva. Samo duh čoveka sklon lenstvovanju čezne za nekom srećom koja treba da padne sa neba. Ostvarenje zamišljene sreće bez truda, bez napornog angažmana, deprimira, umrtvljuje duh, pasivizira mentalne moći pojedinca. Finale takvog osnovnog životnog stava je neizostavna potreba za psihološkom pomoći, prepuštanje u ruke psihologu, psihoterapeutu, psihijatru, konzumiranje  farmaceutskh proizvoda.

 Nema sjajnije sreće od uspeha ostvarenog  u  borbi za opstanak pod naizgled nemogućim uslovima. Teško postignuta sreća je božiji dar. Poklonjena sreća je sladunjava, bezukusna poslastica. Nezasluženi poklon neće izmamiti tvoje iskreno radovanje. Prihvataš  ga tromo, inertno, bez elana, bez čežnje i usplamtele želje da sve postižeš samo borbom i ničim drugim. 

Smisao života je u neprekidnoj borbi

 Smisao života je u neprekidnoj borbi za ostvarenje svojih ciljeva i ideala, a ne dostizanje sreće. Pojam sreće je teško odrediv, konfuzan, striktno individualna stvar. U svakom slučaju osećanje sreće se ne može poistovetiti sa stanjem mirovanja tela i uma. Zatim sa prekomernom konzumacijom pića i hrane i nepotrebnim plandovanjem i blejanjem po kafićima i restoranima.  Takođe, sa slušanjem i doživljavanjem disharmonične muzike sa poludelih pojačala i razglasa. Ipak to neki muzičari dospevaju u stanje ludila i bezobzirnosti, radi što veće zarade od gostiju egzaltiranih alkoholom.

Smisao životaSreća je samo osećanje ugodnosti

 Sreća je samo osećanje ugodnosti, prijatnosti, izazvano raznovrsnim razlozima i situacijama, na fiziološkoj osnovi prouzrokovano stvaranjem hormona sreće. Osećaj sreće je relativno kratkog trajanja i nikada nije celodnevno raspoloženje. Euforija, ekstaza, omamljenost psihe alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama  je takođe kratkog daha i to je rizično i pogubno  po telesno i duševno zdravlje čoveka. 

Zagarantovana je sreća kao glavni zgoditak na lutriji u životu : umerena, prilagođena fizička aktivnost i vežbe u zdravoj životnoj sredini. Umerenost u jelu i piću sa odabirom korisnih namirnica i okruženje sa dragim i milim licima. Preduslov za takav osnovni životni stil je postignuće izvesne finansijske sigurnosti. Smisao života

                Ne postoje idealni uslovi za učenje i ljubav u svoj njenoj raznovrsnosti.  Ali u kriznim vremenima postoje idealni uslovi da se zavede diktatura. Da se uspostavi autokratska vladavina i da se autoritetu despotske vlasti potčini ogromna većina stanovništva. 

                 Nije mi žao otetog i ukradenog detinjstva. Hedonizam je, po prirodi, plitko i prizemno uživanje. Patnja čeliči tvoje telo i um, uzdiže te iznad sitničavosti i nesavršenosti ovog sveta. Postoji praznina u duši koju popunjavam obraćanjem Vama.

Smisao životaNajveća duhovna radost

                  Najveća duhovna radost: gledanje male dece, tek prohodale, kako trčkaraju i povremeno se hvataju za skute svoje mati.

                 Pokušah, takoreći na silu, da sledim put mog pijanog oca. Moj organizam se je tome žestoko opirao. Sa izrazitim gađenjem odbijao je konzumaciju psihoaktivnog alkohola.  Dvaputa u životu bivao sam u stanje delirijum tremensa, sa neznatnim količinama žestokog alkohola.

                  Nadam se da sam jednu turobnu temu obasjao zrakom nade i ozario duhom nepokolebljivosti.

                  Dragi moji, budite uvek svoji, čuvajte svoj integritet u svim okolnostima neizvesnih vremena u kojima živimo. 

Оставите одговор