);

Interesovanje za organsku proizvodnju nadmašilo podsticajna sredstva

Beograd, Bor, Zaječar, Knjaževac, Negotin. 18. novembar 2020. MCBor -AgroDARNALED -SAOPŠTENJE ZA JAVNOSTInteresovanje za organsku proizvodnju dvostruko nadmašilo planirana podsticajna sredstva u budžetu. Oko 90% proizvodnje namenjeno je izvozu, a vrednost našeg plasmana u inostranstvo je gotovo 30 miliona evra.

U 2020. zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama. Dvostruko su nadmašili iznos sredstava opredeljenih u republičkom budžetu. Što govori o velikom interesovanju poljoprivrednika da se uključe u ovaj vid proizvodnje. Ali i potrebi da se u njihovo podsticanje uključe i lokalne samouprave.

– Period kada je organskim proizvođačima potrebna najveća pomoć je na samom početku. Kada ulaze u proces konverzije zemljišta i sticanja sertifikata, a taj period može da traje i do tri godine, u zavisnosti od vrste proizvodnje. Subvencije za biljnu organsku proizvodnju su trenutno četiri puta veće u odnosu na konvencionalnu. A za stočare su više za 40%. Površine pod organskom proizvodnjom su poslednjih 10 godina povećane  236 posto. Ali su tek na 0,6% od ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Izjavila je Jelena Milić, rukovoditeljka Grupe za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Na online konferenciji „Kako unaprediti razvoj organske poljoprivrede na lokalu“. 

Vebinar je organizovao NALED u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Agro klasterom iz Novog Sada, u okviru projekta Javno-privatni dijalog za razvoj, koji podržava USAID, u cilju prevazilaženja prepreka koje ometaju intenzivniji razvoj organske proizvodnje u našoj zemlji. 

Pet miliona dinara za organsku proizvodnju

Na skupu je istaknuto da su visoka početna ulaganja i zahtevni administrativni postupci glavne prepreke. Sa kojima se proizvođači organske hrane susreću. Novi Sad je primer lokalne samouprave koji je bojazan od isplativosti ulaganja rešio refundiranjem. I to kompletnih troškova za proces sertifikacije i kontrole, kao i podrškom za nabavku semena, zaštitne opreme, edukacije i promocije. U ovoj godini izdvojeno je pet miliona dinara za te namene. Sličan pristup već su najavile i druge lokalne samouprave poput Kruševca i Dimitrovgrada.

Ratko Aksentijević iz udruženja odgajivača organskih ovaca i goveda „Golija“ istakao je da su podsticaji naročito bitni za stočare. Jer su administrativni zahtevi u toj oblasti značajno veći u odnosu na biljnu proizvodnju. Kao i da je potrebno podsticati grupnu sertifikaciju proizvođača. Tako bi se što veći broj poljoprivrednih proizvođača uključio u organsku proizvodnju.

Na vebinaru je najavljeno donošenje novog zakona o organskoj proizvodnji. Tokom sledeće godine, a u planu je da se omogući refundiranje troškova sertifikacije za izlazak na tržište EU. (Uz mogućnost da se proširi i na tržišta SAD i Japana). 

U Srbiji najzastupljenija je proizvodnja organskog voća (malina, koncentrat jabuke i kupina), žitarica (kukuruz i pšenica) i industrijskog bilja (soja i suncokret), kao i živine i ovaca. U odnosu na 2012. broj proizvođača je povećan sa 1.000 na 6.260, ali je samo 534 sertifikovano dok su ostali kooperanti. Oko 90% proizvodnje namenjeno je izvozu, a vrednost našeg plasmana u inostranstvo je gotovo 30 miliona evra.

Proizvodnja organskih vina prvi put u Srbiji

Novim Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji donetim u julu ove godine. Prvi put je regulisana mogućnost proizvodnje organskih vina u Srbiji. Takođe, proširena je i lista sredstava za zaštitu i ishranu bilјa u skladu sa propisima EU. Što će olakšati proizvodnju  u oblasti koja ne dozvoljava upotrebu hormona i GMO. Kao i strogo ograničenu upotrebu sredstava za zaštitu bilja i antibiotika. 

Tekstovi su nastali u okviru Projekta „AgroDAR“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Оставите одговор