Svi članci od mcbor

Reformisati naknadu za unapređenje životne sredine

Bor, Beograd, 22. maj 2018

NALED pomaže unapređenje procedura za upravljanje električnim i elektronskim otpadom

.U Srbiji posluje više od 11.000 proizvođača i uvoznika proizvoda koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, ali je tek 49% podnelo nadležnim institucijama godišnji izveštaj o količinama stavljenim u promet tokom 2017. Izveštaj predstavlja osnovu za određivanje i naplatu naknade za upravljanje ovim proizvodima kada postanu otpad, među kojima su najčešće veliki i mali kućni aparati, IT oprema i druga električna i elektronska roba.

Firme koje ne plaćaju naknadu predstavljaju nelojalnu konkurenciju odgovornoj privredi jer naknada u konačnoj ceni proizvoda učestvuje i više od 10% što građane koji kupuju od savesnih trgovaca stavlja u neravnopravan položaj. Uz to, budžet Srbije uskraćen je za velika sredstva koja mogu da budu uložena u unapređenje sistema sakupljanja i reciklaže otpada.

– Neophodno je da uspostavimo fer uslove na tržištu i da država obezbedi sveobuhvatnu naplatu naknade. Zato su NALED i kompanije Gorenje i Coca-Cola HBC Srbija, uz podršku Nemačke razvojne saradnje, pokrenuli projekat „Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom“. Cilj je da unapredimo jedinstveni elektronski registar proizvođača i uvoznika i kroz izmenu procedura poboljšamo sistem naplate naknade, kao i proces sakupljanja otpada u lokalnim samoupravama – izjavila je članica UO NALED-a i generalna direktorka kompanije Gorenje Beograd Stanka Pejanović po završetku radnog susreta članova i partnera NALED-a s ministrom zaštite životne sredine Goranom Trivanom.

Ministarstvo zaštitne životne sredine podržalo je projekat i tim povodom na skupu je potpisan sporazum o saradnji na realizaciji. Ministar Trivan istakao je da je upravljanje otpadom prvi prioritet Ministarstva i da će projekat okupiti predstavnike države, privrede, civilnog sektora i akademske zajednice kao i da će koristiti iskustva zemalja koje su u ovoj oblasti ispred Srbije.

– Potpisivanjem sporazuma želimo da uredimo sistem naplate naknade. S nestrpljenjem očekujemo prve rezultate analiza kako bismo ih pretočili u zakone i praksu. Svima koji se bave biznisom moramo da omogućimo ravnopravne uslove rada i priliku da dobro posluju i zapošljavaju. Neće više biti moguće da se toleriše da neko ne plaća naknadu – izjavio je Trivan.

Reformisati naknadu za unapređenje životne sredine

Na radnom susretu članovi NALED-a ukazali su na potrebu izmene naknade za unapređenje životne sredine, u procesu donošenja zakona o naknadama za upotrebu javnih dobara. S obzirom na to da osnovicu za obračun visine naknade predstavlja površina nekretnine ili prihod, a ne emisija zagađenja, NALED smatra da je reč o nametu parafiskalnog karaktera.

Sredstva za realizaciju projekta „Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom“ obezbedili su Nemačka razvojna saradnja i kompanije Gorenje i Coca-Cola. Predviđeno je unapređenje softvera za evidenciju obveznika i naplatu naknade, uvezivanje resornih institucija – Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, Uprave carina i inspekcija, kao i unapređenje procedura i jačanje svesti o značaju sakupljanja i reciklaži elektronskog i električnog otpada.

Gradjanska citaonica Evropa

Share

EU PRO – 4,5 miliona evra za preduzetnike

Aranđelovac, Bor, Kladovo, 22.  maj 2018,

Četiri i po miliona evra za preduzetnike, mikro i mala preduzeća kroz novi program za lokalni razvoj – EU PRO

Evropska unija (EU) je opredelila 4,5 miliona evra za podršku preduzetnicima i preduzetnicama i mikro i malim preduzećima, najavljeno je danas u Aranđelovcu prilikom zvaničnog predstavljanja novog programa EU za lokalni razvoj – EU PRO, koji ima za cilj da doprinese sveukupnom privrednom i društvenom razvoju 99 lokalnih samouprava[1] u Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije.  Javni poziv koji je objavio EU PRO za podršku mikro i malim preduzećima otvoren je do 6. jula 2018. godine, a pravo učešća imaju preduzetnici i preduzetnice, mikro i mala preduzeća registrovana u  99 opština i gradova uključenih u program koja se bave proizvodnjom ili pružaju IT usluge, a osnovana su između 1. januara 2013. i 31. decembra 2017. godine.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je na predstavljanju programa EU PRO rekla da Srbija kao zemlja kandidat godišnje dobija oko 200 miliona evra bespovratne pomoćievrointegracije spoljnopolitička orijentacija Srbije, koje su zemlji dale stabilnost, donela nove investicije, bolji imidž, a samim tim i uticaj u međunarodnim odnosima, studentske programe, brojne donacije, razvojnu pomoć, te IPA fondove.

„Očekujem da i vi kao predstavnici opština radite na pripremi dobrih projekata, ali da i promovišete i podižete vidljivost u vašim lokalnim samouprava koliko smo zaista novca dobili od EU“, navela je  ministarka Joksimović i dodala da lokalni ekonomski razvoj znači i pomoć za osnivanje malih i srednjih preduzeća, kao i podršku već osnovanim kroz nabavku opreme.

 Pozivajući lokalne samouprave i predstavnike malog biznisa da aktivno učestvuju u realizaciji programa EU PRO, šef Delegacije EU, ambasador Sem Fabrici je rekao da će se kroz ovaj program koji obuhvata 99 od 174 lokalne samoprave u Srbiji ulagati u infrastrukturu i doprineti unapređenju ukupnog poslovnog okruženja i konkurentnosti lokalne privrede.

„Mikro i mala preduzeća su osnova evropske i srpske ekonomije, imaju vodeću ulogu u otvaranju novih radnih mesta i ostvarivanju privrednog rasta, i poziv koji smo danas objavili vredan 4,5 miliona evra namenjen je upravo njima kako bi unapredili svoje poslovanje, ali i bili društveno odgovorni prema svojim zajednicama“, rekao je šef Delegacije EU.

Ambasador Fabrici je podsetio da je Evropska unija prvi trgovinski partner Srbije, te da je u prethodne tri godine, izvoz iz Srbije utrostručen, trgovinska razmena je 64 odsto, a 78 odsto stranih investicija dolazi iz EU, ističući da je u proteklih 10 godina EU uložila u Srbiji tri milijarde evra bespovratne pomoći.

„Kroz realizaciju projekata, lokalne samouprave će imati priliku da unaprede znanja i veštine koja će im koristiti pri sprovođenju budućih projekata koje finansiraju donatori, prvenstveno Evropska unija“, rekao je Grem Tindal, menadžer programa EU PRO, ističući da jačanje lokalnih samouprava predstavlja važan segment ukupnog ekonomskog razvoja zemlje.

Pozdravljajući prisutne, predsednik opštine, Bojan Radović je naveo da će Aranđelovac pratiti prilike koje se pojavljuju kroz program EU PRO i pripremati predloge projekata. „Iako je konkurencija jaka, mi ćemo se takmičiti. Program treba da podigne konkurentnost opština, a mi želimo da budemo konkurentni, pa i kad se takmičimo“, rekao je Radović.

Predstavljanju programa EU PRO prisustvovali su predstavnici 99 lokalnih samouprava, kao i predstavnici zemalja EU, među njima i ambasadori Mađarske, Poljske, Austrije, Belgije, Hrvatske, Kipra, Nemačke, Slovačke, Rumunije, Italije u Srbiji.

Oni su imali priliku da u Aranđelovcu posete Sajam EU projekata na kome je predstavljen deo dosadašnje podrške Evropske unije Srbiji kao i aktivnosti koje sprovode Ministarstvo za evropske integracije, Evropska investiciona banka i EU Info centar. Predstavljeni su uspešni primeri podrške preduzetništvu, malim i srednjim preduzećima, koji su realizovani kroz različite EU programe kao što je COSME, programe koje realizuje Privredna komora Srbije – Erasmus Program za mlade preduzetnike, Horizont 2020, Evropska mreža preduzetništva, zatim projekti Fonda za inovacionu delatnost i nedavno završenog programa Evropski PROGRES.

 

Aktivnosti EU PRO-a, programa  koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

 

 

Share

Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije

Bor, Knjaževac, Kladovo, Zaječar, Vranje, Pirot, 22.05.2018.

Regionalni centar  za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji kroz  CSOnnect program već dve godine podržava aktivnosti na projektu „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ koji realizuje udruženje Timočki klub iz Knjaževca.

Projekat se oslanja na pregovaračko poglavlja 27 Zaštita životne sredine, za pristupanje Srbije EU i sa tim u vezi održan je prvi sastanak  sa predstavnicima  Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih vlasti iz Regiona Istočne i Južne Srbije, sa ciljem upoznavanja  i  uspostavljanja  osnova  za  dalju uspešnu saradnju  u oblastima zaštite  životne sredine u ovim regionima.

Sastanak  je organizovan na brodu „Đerdap“ Kladovo u  ponedeljak,21.05.2018 godine. 

Cilj projekta „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ je jačanje organizacija civilnog društva iz jugoistočne Srbije i njihovo aktivno učešće u praćenju primene međunarodnih i nacionalnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou.  Namera je da se motivišu lokalne vlasti, ali i druge zainteresovane strane da sarađuju u primeni principa iz poglavlja 27, kao i da javnost jugoistočne Srbije bude informisana i uključena u odlučivanje o zaštiti životne sredine u svojim zajednicama.

Svoje aktivno učešće uzele su organizacije CSOnnekta Bor, Društvo mladih istraživača i Gradjanska citaonica Evropa Bor.

Share

BUDIMO BUDNI – EKOLOŠKI KRIMINAL I KORUPCIJA

Bor, 20.05.2018. Gradjanska citaonica Evropa

Ministar Goran Trivan odlučan u suzbijanju kriminalnih radnji u životnoj sredini

Ministar Goran Trivan o kriminalnim radnjama pri upravljanju otpadom

Kampanja civilnog društva za učešće građana u odlučivanju u pitanjima u vezi sa zaštitom životne sredine. Ova kampanja se realizuje u okviru programa CSOnnect koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska. Program podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA koja je obezbedila finansijsku održivost programa do 2019. godine

Životna sredina u Srbiji: manjak novca i političke volje

Ekološki kriminalitet i korupcija

Pitanje koje se postavlja je zašto postoji tako mali broj pravnosnažnih presuda protiv fizičkih i pravnih lica u oblasti ekoloških krivičnih dela i prekršaja kada smo svi svedoci
da se životna sredina neprekidno uništava? Da li možemo posmatrati ovaj negativni fenomen kroz postojanje korupcije?

Okružni sud u Obrenovcu doneo je prve presude za ilegalno skladištenje otpada u Vukićevici. Dve osobe su osuđene na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne, odnosno godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara, rekao je ministar Goran Trivan.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da prve presude za nepropisno odlaganje opasnog otpada u blizini Obrenovca pokazuju da je u Srbiji počelo ozbiljno da se odgovara za zločin prema životnoj sredini.

Ekološki kriminalitet je savremeni oblik kriminaliteta. Njegova specifičnost se ogleda u tome što ugrožava životnu sredinu. Sadržaj pojma ekološkog kriminaliteta obuhvata sve vidove i aktivnosti koje su usmerene na ugrožavanja životne sredine i kao takve inkriminisane su kao određena krivična dela u Krivičnom zakonu.

U Boru gradjani se sve više interesuju o radnjama koje degradiraju životnu sredinu i najavljuju otvaranje novog rudnika CUKARU PEKI od strane Kanadskog INO Investitora NEVSUN  vlasnika rudnika u Afričkoj pokrajni  Eritrea,

i kompanije RAKITA Rakita Exploration

Nevsunova krv je obojena zlatnim kovanicama

a koja se odvija BEZ PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU i to na osnovu odluke Ministarstva:

PDF

Donose li ove strane kompanije koruptivno ponašanje u naše krajeve? 

Dok se Ministar Trivan i mnoge organizacije civilnog društva bore da za učešće građana u odlučivanju u pitanjima u vezi sa zaštitom životne sredine i donošenju odluka, u našem okruženju se na mala vrata vrata i bez ikakve debate otvara rudnik bakra i zlata sa povećanim učešćem Arsena.

 Kako je Evropa zabranila preradu rude sa preko 0,20% As i sami Kanadjani su u svojoj studiji predvideli preradu u Topionicama u Kini.

Kompletnu studiju možete pročitati ovde:

https://www.nevsun.com/projects/timok-project/docs/U6782-Cukaru-Peki-PEA-Report.pdf

U grupu krivičnih dela protiv životne sredine spadaju: Zagađenje životne sredine, Oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine, Oštećenje životne sredine, Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra, Unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija, Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja, Povreda prava na informisanje o stanju životne sredine i druga krivična dela (članovi 260-268 Krivičnog zakonika).

Prema tome, pod ekološkim kriminalitetom podrazumevamo grupu krivičnih dela kojima se štiti životna sredina.
Ekološki kriminalitet predstavlja vid savremenog kriminaliteta koji se intenzivno razvija i sve više dobija karakteristike teških oblika kriminaliteta koji ugrožavaju osnovne ljudske vrednosti. Ekološki kriminalitet ima svoje specifične karkteristike, koje ga razlikuju od drugih vidova kriminaliteta jer ga odlikuje velika ekspanzija, organizovanost, a što je najdramatičnije i tamna brojka (tj.veliki broj nerazjašnjenih dela).
Upravo ta tamna brojka može biti značajan indikator postojanja korupcije u ovoj, ako smem slobodno da kažem, najvećoj vrednosti. S razvojem nauke i tehnike, uvodjenjem novih tehnologija, korišćenjem novih izvora energije, izgradnjom ogromnog broja industrijskih postrojenja i razvojem velikih urbanih sredina dolazimo do enormne ekspanzije industrije koja nije praćena odgovarajućom zakonskom regulativom. Ukoliko,
pak, i postoji odgovarajuća zakonska regulativa, primena je izuzetno slaba. Ovde dolazimo do još jednom značajnog indikatora postojanja korupcije, ali ovaj put u pravosuđu.
Posebna karakteristika ovog vida kriminalita jeste da se stiče utisak da niko nije žrtva.
Zapravo smo svi mi žrtve, ali i naši potomci, na čemu se upravo i zasniva koncept održivog razvoja koji je prvi put promovisala tzv. Bruntland komisija pri Ujedinjenim nacijama. United Nations Environment Program (UNEP) ističe kao jedan od najvažnijih
zadataka donošenje zakona i osnivanje institucija širom sveta kako bi se ova borba podigla na globalni nivo. Budući da ekološki problemi ne poznaju državne granice, reakcija međunarodne zajednice na aktuelan ekološki kriminal javlja se u vidu  koordinirane policijske saradnje kako na sprečavanju tako i na suzbijanju raznih oblika ekološkog kriminala. Ekološki kriminalitet je uslovljen savremenim trendovima
globalizacije i internacionalizacije, ali i liberalizacije u ekonomskim odnosima.

Nesumnjivo se zaključuje da su ekološki problemi sve prisutniji gotovo u svim oblastima. Rastući promet ljudi, robe, novca i usluga preko sve otvorenijih granica prouzrokuje i sporedne efekte u vidu internacionalizacije ekološkog kriminala. Pretnje po životnu sredinu od strane transnacionalnog organizovanog ekološkog kriminala zahtevaju energičan i efikasan međunarodni odgovor u sprovođenju zakona koji štite prirodne resurse i predstavljaju borbu protiv korupcije i nasilja vezanog za ovu vrstu kriminala, koji može da utiču na stabilnost i bezbednost društva. Opet se nameće pitanje. koliko fizičkih ili pravnim lica je kažnjeno.

Da li postojeći zakoni predstavljaju rezultat korupcije?

Naime, da li je određenom privrednom licu isplativije da plati kaznu za zagađenje, nego da investira u novu, savremenu tehnologiju. Ne treba zaboraviti da su štete koje se nanose zagađenjem neprocenjive u novcu, jer obuhvataju i indirektnu štetu koja je pričinjena celom biljnom i životinjskom svetu.
Primećen je problem koji se ogleda u tome što se u naučno stručnoj javnosti ne pridaje značaj ekološkom kriminalitetu koji realno zaslužuje , jer se radi o izuzetno društveno opasnom i štetnom kriminalnom fenomenu. S tim u vezi nameće se potreba adekvatnog izučavanja i praćenja ovog kriminalnog fenomena, a praćenje kroz prizmu korupcije može biti presudno. Adekvatna društvena reakcija ne sme biti zamemarena, te se ovde postavlja kao imperativ dostizanje nulte tolerancije na korupciju.

U Prostornom planu Republike Srbije predviđena izgradnja mini hidro centrala na Staroj planini

Setimo se svih izdatih dozvola za hidrocentrale u zaštićenim zonama ili planinskim rekama.

– Problem je nastao 2011. godine, kada su mini-hidroelektrane „ugurane” u Prostorni plan opštine Pirot, tako što je bila predviđena izgradnja čak 58 novih elektroprivrednih objekata, i to, u većini slučajeva, u prvoj i drugoj zoni zaštite, gde nikakva gradnja nije dopuštena. Tada se usprotivio nezavisni odbornik Dušan Mitić, smatrajući da će ovaj plan narušiti hidropotencijal Stare planine, ali je bio ućutkan – rekao nam je Aleksandar Jovanović Ćuta, predstavnik žitelja Stare planine, podsećajući da je po dobijanju zaključka da je prostorni plan usklađen sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ondašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić dao saglasnost za Prostorni plan opštine Pirot.

Setimo se svih izdatih dozvola za hidrocentrale u zaštićenim zonama ili planinskim rekama.

Hidroelektrana na Staroj planini

Ekološki kriminalitet i Evropska Unija
Evropska unija posvećuje veliku pažnju zaštiti životne sredine i razvoja eko-politike, te finansira zaštitu životne sredine.. U tom kontekstu, preporuka je da zemlje iz okruženja posvete veću pažnju na izgradnji i integrisanju institucija za borbu protiv ekološkog kriminaliteta, imajući u vidu standarde i dobru praksu koja se primjenjue u razvijenim državama. Europska unija je prilikom kreiranja politike zaštite životne sredine donela
veliki broj zakonskih propisa i strateških dokumenata u svrhu poboljšanja zaštite životne sredine u Europi. Srbija ima jedinstvenu priliku da analizira politiku zaštite životne sredine i da usvoji odgovarajuću praksu u njihovom sprovođenju. Unošenjem pravne
regulative Evropske Unije u nacionalno zakonodavstvo Srbija dobija mogućnost poboljšanja stanja životne sredine. U tom procesu korupcija se može pojaviti kao glavni problem u primeni svih tih zakona i propisa, već u samom upravnom postupku redovne inspekcijske kontrole, preko tužilaštva i na kraju sudija.

Ekološki kriminalitet u praksi
Sadašnji zakoni propisuju kazne za neodgovorno ponašanje prema životnoj sredini, ali praksa pokazuje da su u prethodnih deset godina samo dve, tri firme kažnjene, iako ekoloških incidenata sa ozbiljnim posledicama bilo mnogo više.

Ako dodamo da je korupcija jedno od najopasnijih krivičnih dela po svaku državu jer urušava sistem dolazimo do zaključka da ekološki kriminalitet u sprezi sa korupcijom mogu doneti vrlo negativne i dugoročne posledice na stanje životne sredine.

U ovoj oblasti možemo prepoznati tipove korupcije:
Korupcija u cilju ostvarivanja prava – koje pripada određenom licu na osnovu važećih zakona ili podzakonskih propisa (ubrzavanje sticanja odeđenih dozvola i licenci pred upravnim organima)
 Korupcija u cilju kršenja prava – sticanje prava koje određenom licu ne pripada na osnovu zakona ili podzakonskih propisa ( industrijska postrojenja se grade u urbanim sredinama iako zakoni predviđaju koliko kilometara moraju biti udaljeni od naselja)
 Korupcija u cilju stvaranja prava – donošenje ili izmena zakona ili drugih propisa (najvećim zagađivačima kazne koje su propisane nemaju funkciju sprečavanja ili prevencije, a to su ekonomski najjače kompanije koje direktno uništavaju životnu sredinu).

Ono što ovoj problematici nedostaje jesu konkretni dokazi kojima bismo nesumnjivo potvrdili spregu ekološkog kriminala i korupcije. Nedostatak pravnosnažnih presuda (odn. mali broj istih) samo pokazuje da naš sistem , još uvek ne reaguje adekvatno na ovaj problem.

Očekuje se da Ministar Trivan nastavi energično istraživanje i pribavljanje konkretnih dokaza za otkrivanje i procesuiranje učesnika u koruptivnim radnjama na svim nivoima vlasti.

Share

HUMANITARNI KONCERT: POMOZIMO PETRI

Bor, 15.04.2017.

НАСТАВЉА СЕ  ХУМАНИТАРНА  АКЦИЈА ПОМОЗИМО ПЕТРИ

ПРОФЕСОРИЦА МУЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА ТАМАРА ГЛИШИЋ И ЖЕНСКА ПЕВАЧКА ГРУПА „ХАРАЛАМПИЈЕ“ ОДРЖАЋЕ ЈОШ ЈЕДАН ДОБРОТВОРНИ КОНЦЕРТ СА ПРИКУПЉАЊЕМ СРЕДСТАВА ЗА ПОМОЋ У ЛЕЧЕЊУ ДВОГОДИШЊЕ ПЕТРЕ  ВЈЕШТИЦЕ  ИЗ БОЉЕВЦА КОЈА БОЛУЈЕ ОД КАРЦИНОМА МОЗГА.

     ВЕЛИКА САЛА МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ „МИОДРАГ ВАСИЉЕВИЋ“ У БОРУ

СПАСОВДАН – ЧЕТВРТАК 17. МАЈ 2018.  

ПОЧЕТАК У 20 : 00 ЧАСОВА

ЦЕНА УЛАЗНИЦЕ/ПРИЛОГА ЗА  ЛЕЧЕЊЕ МАЛЕ ПЕТРЕ:100 ДИН.

Share

Izveštaj iz senke: Koalicije 27

Bor, Beograd, Knjaževac, Niš, 14.05.2018. Gradjanska citaonica Evropa

ŽIVOTNA SREDINA U FOKUSU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA

Borska reka

„Izveštaj o (ne)napretku“, kako je nazvano ovogodišnje izdanje, promovisan je na tribini održanoj u Botaničkoj bašti Jevremovac u Beogradu, uz učešće Gorana Trivana, ministra zaštite životne sredine, Ivana Karića, državnog sekretara u Ministarstvu zaštite životne sredine i predstavnika 11 organizacija civilnog društva udruženih u Koaliciju 27.

Stanje životne sredine u Srbiji u svim aspektima zahteva ulaganje daleko više novca, a samim tim i više političke volje – jedan je od ključnih zaključaka najnovijeg „Izveštaja iz senke“ Koalicije 27, koja prati i objavljuje kritički osvrt na napredak Srbije u pripremama za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji u delu koji se odnosi na Poglavlje 27, to jest životnu sredinu.

Prilikom predstavljanja izveštaja, prisutnima se obratio i ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan, naglašavajući da je značaj civilnog društva i medija neprocenjiv u stvaranju društvene klime u kojoj će zaštita životne sredine biti jedan od prioriteta.

„Kada je u pitanju izveštavanje o životnoj sredini siguran sam da ona u poslednjih godinu dana beleži napredak. Ono na čemu moramo raditi kako bi ostvarili planirano jeste bolje finansiranje zaštite životne sredine i prirode. Ustanovili smo Zeleni fond ali se mora obezbediti namensko izdvajanje zelenog dinara“ Izjavio je Goran Trivan.

Izveštaj obuhvata oblasti zagađenja vazduha, upravljanje otpadom, zagađenja voda, zaštitu prirode, industrijska zagađenja, upravljanje hemikalijama, buku i klimatske promene. Jedna, a verovatno i najvažnija, zajednička nit koja karakteriše nesklad između stvarnih potreba za hitnim investicijama i izostanka bitnijeg napretka u bilo kojoj od navedenih oblasti jeste neadekvatno finansiranje. Stoga je fokus današnje promocije usmeren na razmenu stavova o transparentnosti u investiranju iznosa koji preostane i, konačno, manjku kapaciteta, to jest projekata neophodnih za mobilisanje više novca dostupnih iz evropskih i fondova drugih međunarodnih razvojnih partnera.

Duška Dimović, koja je ispred regionalne kancelarije WWF-a (Svetske organizacije za prirodu) predstavila najvažnije nalaze izveštaja u ime Koalicije 27, istakla je kao veliku zabludu rašireno mišljenje da je finansiranje životne sredine skupo i da Srbija sada ne može da priušti neophodne investicije: „Cenu nebrige o životnoj sredini već plaćamo i to skupo – od troškova lečenja zbog zagađenog vazduha, do izostanka s posla zbog bolesti i gubitka dohotka, od gubitka biodiverziteta  i ekosistema koji su nam osnova života, do posledica klimatskih promena i prirodnih katastrofa. Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji! Neophodno je da se sredstva iz Zelenog fonda počnu korisititi za strateški jasne prioritete i u skladu sa transparentnim kriterijumima“, zaključila je Dimovićeva i pozvala Vladu, lokalne samouprave, nevladine organizacije i međunarodne razvojne partnere na intenzivnije angažovanje u ovoj oblasti.

 

Share

BOR JE NAŠ GRAD I MI SMO NJEGOVI

Bor, 11.05.2018.

Grupa entuzijasta po drugi put organizeje druženje gradjana koji su odrastali u parku, pored malog stadiona na drugom kilometru u subotu 12.maja 2018. sa početkom u 18,00..

Aca Ringo (FB)

Sutra od 18 sati osmeh na lice , radost u srcu zbog susreta sa starim drugarima i hrabro zakoračite u park na drugom kilometru jer vremeplov vas vraća u vreme lepog druženja uz pesme i šale ! Javite svima koji su u srodstvu sa parkom koga mlađi zovu “ RAKETA “ . Pozovite komšije, decu za ruke i dobro došli“ Poruka je i poziv koju svojim sugradjanima upućuje Aca Ringo jedan od organizatora ovog posve interesantnog okupljanja.

S slučaju lošeg vremena, druženje se odlaže za nedelju 13.maj. od 18,00

Share

9. MAJ DAN POBEDE I DAN EVROPE

Bor, Beograd, Moskva 09.05.2016.

Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope obeležavaju se u Srbiji i širom Evrope nizom manifestacija i odavanjem pošte žrtvama Drugog svetskog rata.

U Boru je u organizaciji Udruženja za negovanje slobodarsih tradicija i predstavnika ambasade Ruske Federacije, obeležen ovaj dan polaganjem venaca na spomenik žrtvama fašističkog terora na Trgu oslobodjenja

Ove godine  obeležava se 73. godina od završetka Drugog svetskog rata i 68 godina od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije.

Proslava ovogodišnjeg Dana Evrope odvija se nekoliko dana uoči samita EU i zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji, na kojem se očekuje da se evropski i regionalni lideri obavežu na sprovođenje zajedničkih aktivnosti koje bi za cilj imale efikasnije hvatanje u koštac sa aktuelnim izazovima poput pitanja migracija, bezbednosti, geopolitičkog razvoja i dobrosusedskih odnosa.

Budući da će teme povezanosti EU sa regionom i povezanost unutar samog regiona dominirati predstojećim samitom, „Poruke za Evropu“ kao lajtmotiv ovogodišnjih događaja povodom Dana Evrope pozivaju građane na širi dijalog o Evropi i sa Evropom.

Seriju događaja, koje organizujemo u saradnji sa Međunarodnim evropskim pokretom i Mrežom Evropskog pokreta u Srbiji, započinjemo u sredu, 9. maja, na beogradskom Trgu Republike, gde će od 12 do 15 časova biti organizovana tradicionalna Ulična akcija. Štand će u 12 časova posetiti predsednik EPuS Mihailo Crnobrnja, generalna sekretarka EPuS Suzana Grubješić, kao i članovi Izvršnog odbora, koji će se pridružiti razgovoru sa građanima.

Istog dana u večernjim časovima na Cvetnom trgu u Beogradu biće upriličeno Filmsko veče na otvorenom – premijerna projekcija francuskog filma „Limijer“ Tjerija Fremoa. Projekcija počinje u 20 časova, ulaz je slobodan.

U Rusiji se 9. maj obeležava kao Dan pobede nad fašizmom. Na dan kada Moskva računa da je 1945. godine Nemačka kapitulirala, čime je u Evropi završen Drugi svetski rat, organizuje se tradicionalna vojna parada na Crvenom trgu u Moskvi. Na poziv ruskog ruskog predsednika, prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ove godine

Share

DEBATA: KAKVE LOKALNE MEDIJE ŽELIŠ

Bor, 08.05.2018.

Kakve lokalne medije želiš?“, naziv je javne debate koja je u organizaciji fondacije„Slavko Ćuruvija“  održana, u Boru.

U javnoj debati učestvovali su Aleksandar Milikić, predsednik opštine Bor, Saša Trifunović, urednik portala Ist media, Goran Milenković iz udruženja građana Pištaljka Ilir Gaši, programski direktor Slavko Ćuruvija fondacije. Debatu je moderirala Danica Vučenić, novinarka.

Svoje stavove i mišljenja iskazali su i prisutni medijski radnici, gradjani i neke od organizacija civilnog društva.

Share

Kakve lokalne medije želiš

Bor, 08.05.2018. Gradjanska čitaonica Evropa

DEBATA: „KAKVE LOKALNE MEDIJE ŽELIŠ?“

„Kakve lokalne medije želiš?“, naziv je javne debate koja se u organizaciji „Slavko Ćuruvija“ fondacije održava, danas u 18,00, Narodna biblioteka Bor. Organizatori pozivaju sve zainteresovane da se uključu u ovu javnu debatu.

Ovo je  prilika da učesnici  predstave rezultate istraživanja javnog mnjenja o lokalnim medijima u Boru i iznesu preporuke kako unaprediti lokalnu medijsku scenu.

Share

Slava Hrama Sv. Djordje u Boru

Bor, 06. maj 2018.

Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.

Svečanom Liturgijom u Crkvi Sv.Georgija u Boru – obeležen Djurdjevdan.

Nаkоn Svеtе Liturgiје prеlоmljen je kоlаč sа Bogo vеrujućim  nаrоdоm i svеštеnо služitеlјimа оvоg hrаmа.

Sveti Đorđe (275-303), čiji je praznik u narodu poznat kao Đurđevdan i jedna od najčešćih slava pravoslavnih Srba, istorijska je ličnost i živeo je u vreme cara Dioklecijana (284-305), velikog progonitelja pristalica, tada nepriznate, hrišćanske vere.

Sveti Đorđe se na srednjovekovnim pravoslavnim freskama slika u odeždi ratnika, sa mačem i krstastim kopljem koji je simbol hrišćanstva, a nekad i u dvorskoj odeždi.

Na pravoslavnim ikonama slika se sveti Georgije na belom konju, kako krstastim kopljem ubija aždaju koja je simbol – nemani paganstva.

Devojka sa carskom krunom u pozadini kompozicije, koju spasava, predstavlja simbol hrišćanske vere za koju se bori sveti Đorđe.

U srednjovekovnim pravoslavnim hramovima i manastirima on je u redu sa svetim ratnicima, borcima za hrišćanstvo, koje predvodi sveti arhangel Mihajlo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere.

Đurđevdan je obeležen crvenim slovom u kalendaru SPC kao zapovedni praznik i slavi se uvek 6. maja.

Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Đurđevdanski venčić i kupanje u reci

Glavni običaji su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni – da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru. Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.

Share

1. maja Paja Vučković i Spiritus moment bend

Bor, 26.04.2018

 

Ustanova ,,Centar za kulturu opštine Bor“organizuje
celovečernji koncert

Paje Vučkovića i Spiritus moment benda

01. maj godine
Sala Muzičke škole u 20 sati


Informacije na telefon:

030/424-546; 030/458-546; 064/861-97-48

ulaz slobodan

Vladan Vučković Paja (Bor16. maj 1968) je srpski gitarista, kompozitor, aranžer, multiinstrumentalista. Njegova gitarska instrumentalna muzika ima široki žanrovski spektar: etno-fjužnfjužnklasična muzikadžez. Njegovo stvaralaštvo može se definisati pojmom univerzalna muzika (engl. world music).

 

Share

TIMOČANI I KRAJINCI ODUŠEVILI BEOGRAD

Bor, Beograd, Zaječar, Knjaževac, Negotin, Sokobanja

Prikazom stvaralaštva kulturnih pregalaca Istočne Srbije Udruženje Timočana i Krajinaca u Beogradu od 17. do 21. aprila osvojilo Beograd.

Predstavljanjem umetničkih slika Jasne Karović, rodom iz Knjaževca i promocijom knjige Metak, Tamare Simeonović u prepunoj kući DJure Jakšiča u beogradskoj Skadarliji otpočela je tradicionalna nedelja Timočana i Krajinaca u Beogradu.

Sala Udruženja književnika Srbije u četvrtak, 19.04.  bila je premala da primi veliki broj poklonika pisane reči Vlastimira Stanisavljevića Šarkamenca o čijem je stvaralaštvu nadahnuto govorio književnik Adam Puslojić.

Puslojić je podsetio prisutne da je Šarkamenac doneo prvu DŽez trubu u Negotin i da su uz Vlastine stihove nastajale predivne pesme pokojnog  Ljubiše Stanojevića – Luisa.

Kazujući svoje stihove Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac iskazao je prebogatu igru reči rodnoga Salaša i Šarkamena u kome je otpočeo svoje učiteljevanje.

O svojoj 37-moj knjizi pesama autor posebno ističe značenje samog naslova: SVI NEŠTO GOVORE PESME UMESTO DA IH PEVAJU.

O pesmama ali i o ukupnom stvaralačkom opusu govorili su  Vidak Maslovarić i Miodrag Čolaković a domaćin je bio Miljurko Vukadinović.


Deo atmosfere možete videti ovde:

Nedelja je okončana redovnom skupštinom Udruženja  u prepodnevnim satima i celevečernjom zabavom.

Skupština je otpočela minutom sećanja na sve preminule Timočane i Krajince a posebno članu Upravnog odbora preminulom Kosti Prstiću.

Na tradicionalno Timočko VEČE koje je vodio Nenad Kamidžorac, proslavljeni znalac muzike a posebno muzičkih stvaralaca Timoka i Negotinske krajine goste je zabavljao Narodni orkestar pod upravom Ilije Pavlovića sa specijalnim gostima  Radetom Jorovićem i pobednicom emisije „Sljivik“ – Vionerom Paunović.

Na početku večeri Dragiša Golubović – Golub , član Upravnog odbora, otpevao je himnu Udruženja – Raslo mi je badem drvo.

 

Share

Susreti sela u Metovnici i Oštrelju

Bor, 19.04.2018.

  Ustanova ,,Centar za kulturu opštine Bor’’organizuje ovog vikenda programe:
• Petak, 20. 04. 2018. godine – Monodramu Anđelke Prpić ,,Šta me snađe“ u Muzičkoj školi u 20 sati.
• Petak, 20. 04. 2018. godine – Tradicionalnu manifestaciju,,Susreti sela“ u Metovnici u 20 sati. Susret između KUD iz Metovnice i KUD iz Šarbanovca.
• Nedelja, 22.04. 2018. godine – Tradicionalnu manifestaciju ,,Susreti sela“ u Oštrelju u 20 sati. Susret između KUD iz Oštrelja i KUD iz D.B.Reke.
Share

Timočani i krajinci u Beogradu

Bor, Beograd, Zaječar, Knjaževac, Sokobanja, Majdanpek, Negotin

U kući DJure Jakšića u Beogradu promocijom  knjige Tamare  Simeonović i izložbom slike Jasne Karović otpočeli Dani Timočana i Krajinaca u Beogradu.

 Ovo najstarije zavičajno udruženje predstavljajući kulturne stvaraoce sa istoka Srbije beogradskoj publici, čuva bogatu tradiciju i kulturu svoga zavičaja.

Posebno će biti interesantan prikaz i promocija knjige poezije „PESME GOVORE“ Vlastimira Stanisavljevića Šarkamenca, rodom iz Salaša koji danas živi i radi u Parizu a svoje stvaralaštvo posvećuje svome zavičaju. O knjizi govore Adam Puslojić, Vidak Maslovarić i Miodrag Čolaković. Program počinje u 19,00 sati u Klubu knjževnika u Beogradu, Francuska br.7.

Uprava Udruženja poziva i sve zainteresovane na ZAVIČAJNO VEČE u Dom Vojske u Beogradu, Francuska br.2 u subotu 21. aprila od 20 sati.

O Udruženju

Udruženja Timočana i Krajinaca osnovano je u Beogradu, u hotelu „Imperijal“, 1. marta 1925. godine.

Osnivači Udruženja nisu izgubili iz vida našu sjajnu prošlost i najlepše primese u njoj, oni su se postarali da čuvaju tradiciju, da se klanjaju borcima palim za ujedinjenje i oslobođenje i da u prošlosti traže poruke za budućnost. Nisu zaboravili krsno ime, obeležje srpskoga imena, i slave Sretenja, praznika koji simbolizuje težnju za boljim i savršenijim životom, niti su iz vida izgubili solidarnost, vezu, ljubav i poverenje, osobine koje treba da postoje i usavršavaju se kod svih članova našega društva…

Posle konstituisanja uprave, prišlo se ostavrivanju zadataka. Svake godine, uoči Sretenje, služi se pomen izginulim i umrlim ratnicima i umrlima članovima Udruženja iz Timočke krajine. Društvena slava je Sretenje. Prvi domaćin bio je Rusomir M. Janković, sudija beogradskog Apelacionog suda, drugi Miomir Milenović, urednik „Politike“, treći, ove godine, Ilija Panić, trgovac, a za iduću godinu slavu sprema Sergije Matić, inženjer. Uveče, svake godine, priređuje se zabavno veče. Posebno se govori o organizovanju raznih predavanja, širenju pismenosti, znanja i prosvete

„Ceneći značaj planine Rtanj zbog lepote za turiste i rudnog blaga, te istorijske uloge u oslobođenju od Turaka, Udruženje je zahtevalo od nadležnog ministarstva da se goli vrh pošumi, što je i prihvaćeno. Uslišena je i molba da se podignu planinske kućice na Rtnju, Deli Jovanu i Tupižnici. U Knjaževcu je osnovana Vinogradarska zadruga… Upisanih i radovnih članova Udruženje je oko 300. Prikupljeno je više od 100.000 dinara. Celokupna imovina je namenjena ciljevima Udruženja i potrebama svog rodnog kraja. Od tih para pomognut je veći broj naših siromašnih đaka i studenata, kao i neke kulturne ustanove, u Vražogrncu je osnovana Domaćinska škola, odlazi se na Leget i polažu venci na spomenik izginulim Krajicima i Timočanima 1914, u Tekiji je podignut spomenik kapetanu Koči Anđelkoviću i ratncima iz Velikog rata. Spomnik je iskalesao kamenorezac Dušan Kanović iz Beograda, a otkriven je 26. juna 1927.

Prva uprava Udruženja: za predsednika izabran je Rusomir R. Janković, sudija Apelacionog suda, za potpredsednika Jeremija Živanović, rektor Više Pedagoško školre, za blagajnika Živko Lukanović, poštar, za sekretara Mihajlo Mijojković, major u penziji, za članove: Mimomir Milenović, urednik „Politike“, Borivoje Nešić, pukovnik u penziji, dr Nikola Ristić, načelnik Ministarstva narodnog zdravlja, Krsta Popović, načelnik Ministarstva pošta, Strašimir Miletić, advokat, Miroslav Dinić, advokat, Cvetko Tonić, činovnik Uprave grada Beograda, Uroš Todorović, trgovac i Petar Mitrović, student. Društvena pravila odobrena su  10. marta 1925. godine. Kasnije je dogovarno o proslavi stogodišnjice od oslobođenja od Turaka 1933. godine. Na kraju se apeluje: “ Narodni poslanici, samoupravni predstavnici, učitelji i sveštenici, lekari i inženjeri, predstavnici vlasti, razumni građani, poučite narod i povedite ga putem rada, sreće i napretka“…

Godine 1927. spominju se i dobrotvori i utemeljivači Udruženja, kao i prvi Upravni odbor na čelu sa Rusomirom Jaknovićem i potpredsednicima Jeremijom Živanovićem i Krstom Popovićem. U spisku velikih dobrotvora nalaze se Persa Nikolić Valović iz Beograda, Dragče Sibinović, industrijalac iz Klnjaževca, Milan Savić, industrijalac iz Zaječara i Francusko Društvo borskih rudnika Bor. Glavni utemeljivači su: Đorđe Vajfert, industrijalac iz Beograda, Braća Minh, industrijalci iz Paraćina ( i vlasnici rudnika Rtanj), Dragomir Matić, trgovac iz Beograda, Prometna banka iz Beograda, Miloš Milošević, inženjer iz Beograda i Dimitrije Stančulović, trgovac iz Beograda.

Share

Bor: Javna rasprava o predloženim Zakonima

Bor, 17.04.2018.

U ponedeljak 16. aprila 2018. u sklopu programa CSOnnect Bor, organizovana je završna tribina u sklopu konsultacija i javne rasprave o nacrtima zakona o klimatskim promenama i nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Prezentacije o sadržini zakonskih predloga i mogućim predlozima za dopunu prikazao je Toplica Marjanović ispred DMI Bor, a organizatori pored Društva mladih istzraživača bili su Građanska čitaonica Evropa, udruženje Village i udruženje GRUPA 55.


Predlozi, primedbe i sugestije proistekle iz rasprave nalaze se na stranicma foruma http://www.forum.mibor.rs/teme.asp?TOPIC_ID=1368&whichpage=4

Detaljnu analizu Nacrta i predloge za njegovo poboljšanje možete preuzeti ovde.

Share

DA JAVNO NE POSTANE TAJNO

Bor, Beograd, Zaječar, Vranje, Niš, Leskovac, 14. april 2018.

U okviru javne rasprave o nacrtima zakona o klimatskim promenama i o nacrtu izmena i dopuna zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja organizacije OCD koje deluju o oblasti zaštie životne sredine pozivaju vas na

TRIBINU – JAVNU RASPRAVU

„DA JAVNO NE POSTANE TAJNO“

da zajedno sagledamo zakonske izmene a posebno sa aspekta zaštite životne sredine, informisanja i učešća građana u odlučivanju o životnoj sredini.  U vezi sa navedenim zakonskim propisima koalicija #CSOnnect Bor pripremila je uvodne predloge naše sredine.

Tribina će biti održana u Medija centru Bor  ( Tržni centar Kocka, Kralja Petra I 23 ) u ponedeljak 16. aprila 2018. sa početkom u 19,00 časova.


EVO SAOPŠTENJA I STAVOVA ORGANIZACIJA OCD IZ OKRUŽENJA o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

NE DAMO DA JAVNO POSTANE TAJNO

Poziv da se ne usvoje zakonska rešenja kojima se svim građanima ugrožava pravo na pristup informacijama od javnog značaja

Organizacije civilnog društva, mediji i pojedinci pozivaju Vladu Srbije da povuče rešenja iz Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojima se smanjuje dostignuti nivo prava građana. Upozoravamo da predložena rešenja ugrožavaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju novcem građana ili raspolažu značajnim javnim resursima i povećavaju pravo vlasti da izbegava pitanja o odgovornosti za upravljanje javnim institucijama.

Kao ključne probleme u Nacrtu zakona izdvajamo izuzimanje dela preduzeća koja raspolažu značajnom javnom imovinom od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad, kao i legalizovanje opstrukcije ostvarivanja prava na pristup informacijama uvođenjem mogućnosti da organi vlasti vode upravni spor protiv rešenja Poverenika za informacije  od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Skrećemo pažnju i na to da je propuštena prilika da se predvidi efikasniji sistem izvršenja Poverenikovih odluka.

Ovim saopštenjem izražavamo nameru da delujemo jedinstveno u odbrani i promociji prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja kao osnovog sredstva za preispitivanje odgovornosti predstavnika vlasti prema građanima. Pozivamo sve zainteresovane građanke i građane da nam se pridruže u odbrani prava tako što će popuniti jednostavan onlajn formular sa komenatrima na Nacrt zakona dostupan na:  http://odbrani.pravona.info pre 19. aprila kada se završava javna rasprava.

DETALJNO OBRAZLOŽENJE

Izuzimanje preduzeća koja raspolažu značajnom javnom imovinom

Prvi problem u Nacrtu zakona jeste izuzimanje dela preduzeća koja raspolažu značajnom javnom imovinom, poput „Elektromreža Srbije“, „Koridora Srbije“, „DIPOS“ i „Železnica Srbije“ jer su u nekom trenutku promenila pravni status iz javnog preduzeća u društvo kapitala. Po članu 3, ova preduzeća bi bila izuzeta od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad, iako je država član ili akcionar takvog preduzeća. Ovo je posebno zabrinjavajuće imajući u vidu da je primetan trend da se sve veći broj preduzeća koja su bila javna pretvara u društva kapitala, zadržavajući istu delatnosti i imovinu, pa nema osnovanog razloga da budu izuzeta od obaveza u pogledu javnosti rada. Naprotiv, sve više narasta potreba da se kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogući uvid u deo podataka i kod preduzeća u kojima je država manjinski vlasnik, kao kod zajedničkih preduzeća koja su formirana u sklopu javno-privatnog partnerstva, gde javni partner unosi ne samo deo imovine u preduzeće, već može imati i obaveze u pogledu sveukupnog poslovanja takvog pravnog subjekta. Primer takvih partnerstava su „Bus Plus“, „Beograd na vodi“ itd. Ako se ova odredba usvoji, javnost neće  imati mogućnost da sagleda racionalnost korišćenja javnih sredstava i rada predstavnika države u takvim preduzećima.

Smanjenje nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Rešenje iz člana 27. bi omogućilo da organi vlasti, koji čine prekršaj kada ne postupaju po konačnim rešenjima Poverenika, nakon što neopravdano uskrate pristup informacijama, legalno nastave sa uskraćivanjem informacija tako što bi mogli da povedu upravni spor protiv poverenikovog rešenja. Uvođenje prava na vođenje upravnog spora bi moglo da dovede do smanjenja spremnosti organa vlasti da poštuju odluke Poverenika, ali i do smanjenja spremnosti da inicijalno pruže informaciju tražiocu (računajući na to da će ovaj odustati zbog dugog trajanja spora). Budući da je čekanje na dokumente i inače predugo, uvođenje mogućnosti da se ono prolongira za najmanje nekoliko meseci, predstavljalo bi ozbiljan atak na ostvarivanje prava na pristup informacijama. Za očekivati je da bi ono generalno najviše ugrozilo organizacije koje žele da vlast učine odgovornijom i novinare-istraživače, jer bi ih u brojnim situacijama onemogućilo da na vreme upozore građane na štetnost odluka organa vlasti.

Propušteno da se predvidi efikasniji sistem izvršenja poverenikovih odluka

Nacrt zakona je propustio da predvidi efikasniji sistem izvršenja poverenikovih odluka, posebno u slučajevima kada državni organi odbiju da postupe na osnovu njegovih rešenja koja su obavezujuća, konačna i izvršna. Ovo se do sada uglavnom dešavalo kad su korisnici prava tražili informacije i podatke koji se odnose na krupne ekonomske poteze države, odnosno organa vlasti, ili na raspolaganje velikim finansijskim ili materijalnim resursima. Stoga, potrebno je ustanoviti adekvatan mehanizam izvršavanja rešenja Poverenika kako bi se omogućilo da javnost ne ostane uskraćena za informacije i podatke na koje ima pravo. Prvi način je da se uskladi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sa Zakonom o opštem upravnom postupku, kao i sa pozitivnom međunarodnom praksom u ovoj oblasti, kako bi bilo moguće izvršavanje rešenja Poverenika i izricanje novčanih kazni u skladu sa članom 198 ZUP-a. Drugi način je da se uvede kontrolni mehanizam izveštavanja o tome kada Vlada ne pruži podršku Povereniku oko izvršenja rešenja. Prema godišnjim izveštajima Poverenika od 2010. godine, Vlada nije postupila ni u jednom od 173 slučajeva u kojima je Služba Poverenika od Vlade zatražila obezbeđenje izvršenja rešenja. Ovakvo odsustvo angažovanja Vlade dovodi do direktnog kršenja Ustavom i zakonom zagarantovanog prava na slobodan pristup informacijama. Shodno tome, potrebno je uvesti kontrolni mehanizam izveštavanja u cilju adekvatne primene zakona od strane Vlade tako što bi imala obavezu da dva puta godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o zahtevima za pomoć u postupku izvršenja rešenja Poverenika.

 

Pozivamo Vladu Srbije da povuče negativna rešenja iz Nacrta zakona i da iskoristi ovu izmenu zakona da otkloni probleme na koje su ukazali izveštaji Poverenika i Evropska komisija u oceni usklađenosti u Poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava), kao i da uvede rešenja na osnovu modela koji su 2012. izradile organizacije civilnog društva.

Detaljnu analizu Nacrta i predloge za njegovo poboljšanje možete preuzeti ovde.

Zagarantovani nivo prava:

Aktuelni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i dalje je jedan od najboljih i najvažnijih antikorupcijskih propisa u Srbiji jer omogućava svim građanima da imaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju njihovim novcem. Srpsko zakonodavstvo po ovom pitanju je ocenjeno i na međunarodnom nivou kao jedno od najboljih. Ovaj Zakon omogućio je da saznamo mnoge činjenice od javnog interesa koje bi ostale sakrivene od očiju javnosti. Zbog toga, smatramo da od samog početka mora biti potpuno jasno saopštena odluka da se izmenama Zakona ni na koji način ne naruši dostignuti nivo garancija prava na pristup informacijama. To podrazumeva, između ostalog, sledeće:

  • izmenama Zakona ne bi smeli da budu propisani apsolutni izuzeci od prava na pristup;

  • ne sme biti uvedeno ograničenje u pogledu korišćenja informacija koje su dobijene na osnovu zahteva niti obaveza tražilaca da dokazuju interes za pristup informacijama;

  • ne sme biti umanjen krug organa vlasti koji su obavezni da postupaju po zahtevima i da objavljuju informacije proaktivno;

  • ne sme biti umanjen krug organa protiv čijih se odluka može uložiti žalba, niti krug razloga zbog kojih se može uložiti žalba;

  • ne smeju biti umanjena ovlašćenja niti nezavisnost Poverenika.

Saopštenje su potpisali:

Akademska inicijativa „Forum 10“, Novi Pazar 
Asocijacija medija
ASTRA Akcija protiv trgovine ljudima – članica koalicije PrEUgovor
Autonomni ženski centar – članica koalicije PrEUgovor
Beogradska otvorena škola
Beogradski centar za bezbednosnu politiku – članica koalicije PrEUgovor
Beogradski centar za ljudska prava
BIRN Srbija
Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije – članica koalicije PrEUgovor
Centar za evropske politike
Centar za praktičnu politiku
Centar za primenjene evropske studije– članica koalicije PrEUgovor
Cenzolovka
Centar FORUM, Niš
CINS
City radio
CRTA 
Dečiji centar Mali princ, Beograd 
Dijalog.net
Društvo sudija Srbije
Ekološki centar „Stanište“, Vršac
Ekološki pokret Odžaka 
Ekološki pokret Ibar, Kraljevo
Evrokontakt, Kruševac
Fondacija Centar za demokratiju
Građanske incijative 
Gradjanska čitaonica Evropa, Bor
Grupa 484 – članica koalicije PrEUgovor
Grupa za slobodu medija
ISAC Fond
Istinomer
Internet portal FAR -Dimitrovgrad
JUGPress
Južne vesti
Kontrapress
KRIK
Kuća ljudskih prava
Kulturni centar DamaD, Novi Pazar 
Lokal pres
Media i reform centar Niš
Nacionalna koalicija za decentralizaciju
Narodni parlament, Leskovac 
Naša Zadužbina
Nedeljnik Kikindske
Nepušački Edukativni Centar RP, Kragujevac
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Nezavisno udruženje novinara Srbije
NVO Svet i Dunav
Odbor za ljudska prava Niš – CHRIN
Odbor za ljudska prava Valjevo 
Pečanik
Portal Info Centar
Proaktiv
PROTECTA Niš 
Slavko Ćuruvija Fondacija 
Transparentnost Srbija 
Vranjske
Viktimolosko drustvo Srbije
Urban In
Udruženje Savski nasip
Udruženje žena Peščanik, Kruševac   
Udruženje građana Emblem, Dimitrovgrad
UG Ulice za bicikliste 
Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava
Share