Svi članci od mcbor

Digitalizacija u poljoprivredi

Bor, Beograd, Novi Sad, 24.11.2018. AgroINGO

Napredak koji je ostvaren u informacionim tehnologijama u prethodne dve decenije je vidljiv na svakom koraku, a digitalizacija je odavno deo naših života i privređivanja. Da li ćemo se opirati ovim trendovima u poljoprivredi ili ćemo ih prigrliti, saznajte na diskusiji.

Panel diskusija pod nazivom Digitalizacija u poljoprivredi – razbijamo mitove, u organizaciji portala Agromedia, u saradnji sa Ringier Axel Springer (portal Moj Auto), Biosense institutom i Privrednom komorom Srbije, održaće se u 3.12.2018.od 12 do 15 časova u sali 2 Privredne Komore Srbije.

1. tema panel diskusije: Razbijamo mit: poljoprivrednici su analogni

Kako poljoprivrednici koriste digitalne tehnologije? Putem kojih kanala dolaze do informacija i oglašavaju svoje proizvode? Šta je za njih najkorisnije u IT sektoru?

Moderator: Dejan Jovanović, Agromedia

Panelisti: Žika Karaklajić (voćar, selo Brestovik), Jovica Jakšić predsednik NAPS (ratar, selo Bavanište), Vladimir Ivanović (seoski turizam, Ljig) Milan Simić (MTS, Beograd)

2. tema panel diskusije: Upotreba IT-a u poljoprivredi

Moderator: Vesna Bengin, Biosense institut

Kako se digitalizacija na pametan način upotrebljava u poljoprivredi i koji su primeri najbolje prakse?

Između dve tematske celine prisutnima će se obratiti Branislava Simanić, direktorka sektora preduzetništva u Privrednoj komori Srbije.

Za svaku od pomenutih tema biće izdvojeno po sat vremena za sagovornike, dok će još sat vremena biti ostavljeno za pitanja gostiju, diskusiju i druženje.

Zbog ograničenog broja mesta prijave su obavezne na info@mojauto.rs

Ukoliko Vas interesuju savremene tehnologije u poljoprivredi možete pročitati i ovo:

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

FOTO: 14. Festival vlaške izvorne pesme

Bor, 23.11.2018. Evica Kokelić

Tradicionalni, 14. Festival vlaške izvorne pesme održan je 23. novembar u Boru. Takmičarski deo programa je u dve kategorije: solo pesma bez muzičke pratnje i solo pesma sa muzičkom pratnjom.

Festival je svečano otvorio zamenik gradonačelnika Branko Perić istakavši da se upravo kroz ovakve manifestacije neguje vlaška tradicija i kultura kojom je naš kraj veoma bogat.

Opšte je ocena da je i ovaj, 14. Festival vlaške izvorne pesme manifestacija od značaja za borsku u srpsku kululturu i da će, s novim sadržajima i učesnicima, predstavljati događaj vredan svake pažnje.Prema ocenama stručnog žirija,medju 22 učesnika, pobednik u kategoriji sa muzičkom pratnjom bio je Slobodan Dujkić, dok je u kategoriji bez muzičke pratnje prvo mesto odnela Katica Marinković.

Share

804 miliona dinara za razvoj zadrugarstva u Srbiji

Bor, Beograd, Zaječar, 23.11.2018. BETA – AgroINFO

500 zadruga u 500 sela

Ministar bez portfelјa zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić rekao je danas da su 73 zadruge u Srbiji dobile 804 miliona dinara za dalje unapredjenje proizvodnje, što će uticati na oko 4.600 poljoprivrednika, zaposlenih i njihovih porodica.

Tokom potpisivanja ugovora o dodeli tih sredstava, kojem su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava i zadrugari, Krkobabić je rekao da je to „istorijski dan“, da će država nastaviti da se bavi obnovom zadrugarstva u Srbiji.
„Za godinu i po dana koliko sprovodimo ovaj projekat, otvoreno je 319 novih zadruga. Dve trećine se nije javilo na konkurs, za finansijsku asistenciju“, rekao je Krkobabić što, po njegovim rečima, znači da  sama sredstva nisu bila motiv.

On je dodao da su do sada osnovane zadruge bile „inicijalna kapisla“ za oživljavanje sela, što je bio prioritet Odbora za selo Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU), čija je ideja 2011. godine i bila da se za dve godine otvori „500 zadruga u 500 sela„.

„Srbija nije prepoznavala (važnost) sela i rubnih područja. Šaljem apel da se na ovome napredak ne zaustavi, već da selo udje i u Ustav i u državne strateške dokumente“, rekao je Krkobabić.

Ocenio je da je važno što je 21 zadruga dobila sredstva za više faze prerade proizvoda, kao i da su do sada osnovane tri složene zadruge, kojima je dodeljeno po 500.000 evra.

„Ključ zadrugarstva je u poverenju… Svaku dobru ideju i projekat ćemo podržati. Prva od dve složene zadruge kojima su dodeljena sredstva je pionirski projekat koji će pokušati da reši decenijski problem malinara u Srbiji, a druga će omogućiti voćarima iz Slankamena da svoje proizvode prerade i izvezu“, izjavio je Krkobabić.

Predsednik odbora SANU za selo Dragan Škorić je izjavio da je cilj celokupnog projekta da srpska poljoprivreda postane konkurentna na svetskom tržištu, i da se nada da će u predstojećim godinama složene zadruge početi da se usložnjavaju u korporacije, kako bi postale deo globalnog sistema za proizvodnju hrane.

„Zadruge će probuditi 73 sela i postaće nosioci njihovog razvoja. Trudićemo se da angažujemo naučnike i stručnjake, jer bi njihovo znanje zlata vredelo za oporavak srpskih sela. Treba da aktiviramo resurse, poput zemljišta, koja su bolja od većine država u Evropi“, kazao je Škorić i pozvao na osnivanje istraživačkih centara koji bi pomogli pojedinačnim poljoprivrednicima ili zadrugama.

Predsednik Zadružnog saveza Nikola Mihailović je zahvalio nadležnom ministarstvu i svima koji se bave sprovodjenjem projekta, a predsednik Zadružnog saveza Vojvodine rekao je da mediji danas više ne pišu „samo o uspehu sportista, nego i o uspehu zadruga“.Na skupu je najavljeno da će projekat biti nastavljen u narednim godinama.
Ove godine je zahtev za sredstva podnelo 207 zadruga, a najveći broj zadruga kojima su dodeljena sredstva se bave stočarstvom (14), ratarstvom (12). Sredstva su dodeljena i zadrugama koje se bave voćarstvom i pčelarstvom i koje se nalaze u pet upravnih okruga južne Srbije.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

Podrška države mladima ključna za brigu o kulturnom nasleđu

Bor, Beograd, Knjaževac, 23. novembar 2018. NALED

Nataša Cvejić iz Beograda, Katarina Mandić iz Pančeva, Jovanka Ćirić iz Bele Palanke i Snežana Jovanović iz Velikog Gradišta ovogodišnje su dobitnice priznanja za najlepše rukotvorine izrađene tradicionalnim tehnikama. Nagrade su uručene na svečanoj ceremoniji u okviru VI žirirane izložbe „100 žena – 100 minijatura“, održane u Narodnoj skupštini.

 

Minijature koje su izradile u tehnikama veza, tkanja, necanja i pustovanja odabrane su kao najbolje u konkurenciji 164 rada koje je poslalo 77 žena iz 23 grada i opštine. Specijalna nagrada za najbolje autore mlađe od 30 godina otišla je u ruke 22 mališana iz zabavišta u selu Čitluk kod Kruševca koji su radovima želeli da skrenu pažnju na svoje obdanište kojem je potrebna pomoć za rekonstrukciju.

– Jedan od ključnih aspekata politike Vlade i parlamenta jeste da stvorimo ambijent za zapošljavanje i promovisanje umeća koje žene mogu da ponude kao menadžerke i preduzetnice. Podstaći ćemo institucije da koriste tradicionalne rukotvorine kao protokolarne poklone jer je to naš ponos, a kao zakonodavna institucija parlament će raditi na razvoju regulative kako bismo obezbedili podsticaje ženama u ovoj oblasti – istakao je potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković.

Ambasadorka Australije u Srbiji Rut Stjuart istakla je da rad žena nije važan samo iz ugla kreativnosti već i značaja koji daju razvoju društva. Ona je ocenila da je njihovo ekonomsko osnaživanje prioritet i da tradicionalne rukotvorine imaju veliku vrednost za lokalnu ekonomiju. Generalni direktor kompanije CRH Srbija Roman Menc naglasio je da ta kompanija podržava očuvanje kulturnog nasleđa, razvoj obrazovanja i infrastrukture, a posebno žene u preduzetništvu zbog čega rado podržavaju događaje koji slave kulturu Srbije.

Predsednica Etno mreže Violeta Jovanović izjavila je da broj učesnika izložbe „100 žena – 100 minijatura“ iz godine u godinu raste, a posebno raduje to što je ove godine prijavljeno čak 28 mlađih od 30 godina što je dobra vest za napore ka omasovljenju inicijativa za očuvanje kulturnog nasleđa.

– Potreban je podrška države i pozivamo ministarstva kulture i obrazovanja da u vreme usvajanja budžeta izdvoje više sredstava za angažovanje mladih u ovoj oblasti. Poziv upućujemo i gradovima i opštinama da žirirane izložbe organizuju na lokalu i ponovo otkriju i promovišu lepote svojih krajeva. Takođe, kompanije pozivamo da misle na žene kada kupuju poklone za poslovne partnere. Pravo je vreme da odgovorno kupujete i pružite priliku da ostvare prihode – rekla je Jovanović.

VI žiriranu izložbu „100 žena – 100 minijatura“ organizovali su Etno mreža, NALED i Narodna skupština uz podršku Grada Beograda, Ministarstva spoljnih poslova i društveno odgovornih kompanija CRH Srbija, SAP, Eurobanka i Telekom Srbija.

 

Share

Produžen rok za podnošenje zahteva za poljoprivredne kredite

Bor, Zaječar, Knjaževac,  23.11.2018. Saša Stamenković, dipl. inž. poljoprivrede za ekonomiku

Izmenom Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku, produžen je rok za predaju zahteva za odobrenje poljoprivrednih kredita sa subvencionisanom kamatom do 1. decembra 2018. godine, komercijalnoj banci koja je sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zaključila ugovor o poslovnoj sardnji (12 banaka i 4 osiguravajuće kuće). Većina banaka  koje posluju na našem području potpisala je ugovor sa ministarstvom.

Inače, ciklus kreditne podrške do sada u budžetskoj godini završavao se po postojećem pravilniku  1. novembra.

Naši poljoprivrednici mogu da apliciraju za dobijanje kredita, sa rokom otplate od jedne do tri godine i grejs periodom do godinu dana, odnosno 3-5 godina. Krediti se odobravaju i isplaćuju isključivo u dinarima, bez depozita i valutne klauzule.

Krediti sa subvencionisanom kamatom predstavljaju najpovoljnijije kredite na tržištu, kamata je fiksna, iznosi 3% na godišnjem nivou, odnosno 1% za poljoprivredne proizvođače na takozvanim, marginalnim područjima ili sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ali i za proizvođače koji nisu navršili 40 godina u ovoj godini ili su ženskog pola.

 Povoljnji poljoprivredni krediti pokrivaju:

  • razvoj stočarstva (obuhvata nabavku i premiju osiguranja životinja)
  • razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva;
  • investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu;
  • nabavku hrane za životinje;
  • investiciona ulaganja u mehannizaciju i opremu koja se koristi u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Poljoprivredni krediti se otplaćuju u mesečnim, tromesečnim, polugodišnjim i godišnjim ratama, ako su na 3 godine,  a za kredite na rok od tri do pet godina, period otplate rata je šest meseci.

Pravo na kreditnu podršku mogu ostvariti nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, zatim preduzetnici, zemljoradničke zadruge sa najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i mikro ili mala preduzeća u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva mogu da dobiju kredit najviše do 6 miliona dinara. Za pravna lica iznos kredita je tri puta veći, odnosno 18 miliona dinara.

Inače, poljoprivrednik može i ranije da otplati kredit i u tom slučaju za to ne plaća posebnu naknadu, a ukoliko se desi nenamensko trošenje, kredit će se smatrati dospelim u celosti.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

NULA DINARA porez na poljoprivredno zemljište

Bor, Beograd, Jagodina, 22.11.2018. TANJUG

Poljoprivrednici sa teritorije Jagodine će u 2019. godini biti oslobođeni poreza na poljoprivredno i šumsko zemljište. Odluku je juče donelo Gradsko veće a čeka se potvrda Skupštine grada.

Poljoprivrednici Jagodine oslobođeni su plaćanja ovog poreza poslednjih 10 godina

„Zbog teške ekonomske situacije i stvaranja boljih uslova za razvoj poljoprivrede, smatra se opravdanim određivanje poreske stope od nula odsto na poljoprivredno i šumsko zemljište, stoji u odluci Gradskog veća.

„Takođe, poreska stopa od nula odsto je i za neizgrađeno građevinsko zemljište, na parcelama većim od deset ari, koje se koriste isključivo u poljoprivredne svrhe, navodi se u odluci, koju je potpisao predsednik Ratko Stevanović.

Konačnu reč daće odbornici Skupštine grada, čija sednica je zakazana za danas, 23. novembar.

Jagodina ima 6.358 domaćinstava, prema poslednjem popisu poljoprivrednika, koji obrađuju 18.790 hektara zemljišta.

Poljoprivrednici Jagodine ovog poreza bili su oslobođeni i poslednjih 10 godina „u cilju prevazilaženja ekonomske krize i pomoći poljoprivredi grada Jagodine da ublaži posledice krize u ovoj grani delatnosti“.

Gradsko veće je donelo odluku i da poreska stopa na imovinu 2019. godine bude ista kao i ove, do 0,4 odsto za poreske obveznike koji vode poslovne knjige i do 0,4odsto na obveznike koji ne vode poslovne knjige.

Ove poreske stope su „u okviru poreskih stopa definisanih Zakonom o porezima na imovinu, navodi se u obrazloženju odluke.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

VREME JE ZA SIGURNU ŠTEDNJU U AIK BANCI

Bor, 21.11.2018.

VREME JE ZA SIGURNU ŠTEDNJU U AIK BANCI

Ukazanim poverenjem i novcem klijenata AIK Banka pažljivo rukuje, u maniru najboljeg domaćina. To dokazuje njen položaj među vodećim bankama u Srbiji, između ostalog i po visini ukupne štednje građana.U okviru nove specijalne ponude – FLEKSIBILNA OROČENA ŠTEDNJA u evrima – klijenti imaju mogućnost razoročenja celokupnog uloga, ako im novac zatreba pre dospeća, uz odgovarajuću kamatu za period tokom kojeg su štedeli. O tome smo razgovarali sa Bobanom Stojanovićem, direktorom filijale Bor.

Kakvu ponudu je AIK Banka spremila svojim štedišama povodom Nedelje štednje?

Dugi niz godina AIK Banka je među vodećim bankama u Srbiji kada je reč o ponudi štednih proizvoda građanima. Kao i prethodnih godina i ove godine smo našu ponudu obogatili novim proizvodom – FLEKSIBILNA OROČENA ŠTEDNJA u evrima, koja omogućava štedišama da oroče svoja sredstva na 12, 25 i 36 meseci po atraktivnim kamatnim stopama uz mogućnost da u svakom trenutku, ako im novac zatreba, mogu da razoroče ulog i da za izdržani period štednje dobiju odgovarajuću kamatnu stopu.

To je jedan od četiri proizvoda koje AIK Banka sada ima u svojoj ponudi koja se tiče oročene štednje građana. Svojim štedišama smo ponudili najbolji miks štednih proizvoda koji u svakom smislu prati njihove potrebe u pogledu ročnosti uloga, uloženih iznosa, zahtevane kamatne stope, raspoloživosti, i preferiranih kanala distribucije na kojima je moguće vršiti isplate i uplate po osnovu štednje.

Na koji način AIK Banka podstiče štednju?

Nastojimo da sagledamo sve zahteve i potrebe naših klijenata, kako bismo na taj način unapredili ponudu savremenih štednih proizvoda i usluga, nudeći pritom i brojne inovacije okrenute digitalnom bankarstvu i savremenim kanalima distribucije. To je ono što AIK Banku već dugi niz godina čini jednom od najuspešnijih banaka u Srbiji, kojoj je veliki broj naših sugrađana poverio svoju štednju.

Koji je osnovni kriterijum kojim se građani vode prilikom odabira banke kojoj će poveriti svoju štednju?

Građani od banke, pre svega, traže sigurnost, poverenje, uslugu i proizvod koji odgovara njihovim potrebama. Da bi se pridobilo poverenje građana, banka mora da bude finansijski stabilna i pouzdana, da ima visok nivo kapitala i odgovarajući spektar proizvoda i usluga. Klijent je uvek u centru našeg poslovanja, a razvijena usluga elektronskog i mobilnog bankarstva obezbeđuje našim klijentima 24/7 pristup Banci i odgovor na njihove potrebe.

aik_banka_bor_stednja_intervju_lokal_14112018
Share

PAO PRVI SNEG

Bor, 18.11.2018.

Boru oblačno i hladno, sa temperaturama od od 0 do -6 C.

Žuti meteo alarm u Srbiji !!! Stiže ledeni talas!

U Srbiji će danas biti pretežno oblačno i hladno, sa temperaturama od -3 do 6 stepeni.

Izgledi vremena u Srbiji

U ponedeljak pretežno oblačno i hladno, ujutru na jugu, a sredinom dana i u ostalim krajevima prestanak padavina uz kratkotrajno delimično razvedravanje. Uveče i tokom noći novo naoblačenje sa kišom sa jugozapada, koja ce se ponegde lediti na tlu, na planinama sa snegom.

Izgledi vremena u Boru za sedam dana – do 25. novembra

Metalurg bez grejanja

Niske temperature izazvale su i probleme u snabdevanju toplotnom energijom u JKP Toplana Bor.

Prvi info za 18.11.2018 - Metalurg, Gavrila Principa

 

Share

Poljoprivredni radovi u novembru

Bor, 18.11.2018. Ljiljana Milovanović

Šta se od poljoprivrednih radova obavlja u novembru?

Novembar je promenljiv mesec, jer se u njemu smenjuju sunce, kiša, vetar, mraz, pa čak i sneg. Zato je u ovom mesecu poslednji trenutak da povrtarske i voćarske plodove sakupite, kako se ne bi smrzli.

Bašta

U baštama još ima zelene salate, kelja, praziluka, brokolija, zelja, karfiola, zimske rotkve, rotkvica, spanaća, blitve i rena, pa ukoliko ne želite da ih vadite, možete prekriti folijom koju ste stavili na gredice. Povrće koje bi trebalo obavezno da izvadite zbog snega i mraza su šargarepa, paštrnak, cvekla, zelen.

Ovog meseca obavezno pođubriti baštu stajskim đubrivom, nakon toga ga duboko prekopajte ili preorite. U tako obrađeno zemljište seje se šargarepa, grašak, peršun, luk, salata.

Voćnjak

Ukoliko nema mraza sredinom meseca idealno je vreme je za sadnju voćki, listopadnog drveća i žbunastog bilja.  Vreme je i za uređenje voćnjaka, valjalo bi pograbljati lišće, trebalo bi da pokupite otpale voćke, posebno one zaražene monilijom. Ukoliko je voće zdravo možete da ispečete rakiju.

Novembar je idealan mesec za rezidbu starijih voćaka kako biste ih podmladili.

Ukoliko se bavete organskom proizvodnjom, sakupite organski materijal, kako biste ga iskoristili za pravljenje komposta. Ovim činite duplo korisnu stvar – dobijate plodno zemljište, koje će ujedno izgledati i uredno.

Organska bašta

Ako ste rešili da podignete organsku baštu, u prvoj polovini meseca trebalo bi plitko preorati zemljište. Ako je bašta već sređena i preorana, valjalo bi da napravite leje i da ih pospete kompostom, a preko njega obavezno stavite deblji sloj lišća, sena ili slame. Ukoliko imate bure ili česmu u bašti ili voćnjaku, ne zaboravite da ispraznite bure za vodu, a ukoliko postoji česma, zamotajte je i ostavite da prezimi kako se voda u ne bi smrzla.

Vinograd

Ako imate vinograd, trebalo bi da krenete sa zimskim dubokim oranjem,a nakon toga obavezno da pođubrite mineralnim ili organskim đubrivom.

Ukrasno bilje

Ako volite cveće, idealno je vreme za zaštitu lukovica, koje su na otvorenom. Vreme je i za okopavanje ruža i ukrasnog grmlja.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

ZAKON RODITELJ=NEGOVATELJ

Bor, 17.11.2018.

Svakog petka, u 17h, možete na platou Doma kulture videti ljude koji drže širom otvorene kišobrane, a ako želite da podržite decu sa težim oboljenjima – možete im se pridružiti.

Kampanja #ZastitiDaZastitim #PomoziDaPomognem je počela iz Bora, u organizaciji UG Izbor postoji, a sada u kampanji aktivno učestvuje 37 gradova Srbije. Nakon lepljenja nalepnica sa logoom kampanje i deljenja flajera u svim tim gradovima, stigla su na red i javna okupljanja. Zaštitni znak je kišobran, po ugledu na plakat koji prati kampanju. Izuzetno smo ponosni pravac kojim kampanja ide, a naročito na način na koji se odvija. 13 000 ljudi prati javnu grupu na FB preko koje se kampanja i odvija i to je neverovatna snaga. Pozivamo vas da nam se pridružite i da zajedno izborimo Zakon Roditelj = Negovatelj. – rekla je Irena Živković, predsednik UG Izbor postoji.
Zakon Roditelj Negovatelj podrazumeva da roditelji dece sa teškoćama u razvoju i težim oboljenjima dobiju podršku države u smislu republičkog minimalca i radnog staža.
To bi značilo iole svetliju budućnost za ljude koji trenutno rade povremene i privremene poslove, jer ne mogu drugačije zbog posebne brige o detetu, a u starosti nemaju prava na penziju od koje bi mogli da žive.
Želim da se zahvalim svim pojedincima, organizacijama, udruženjima koji podržavaju i sprovode ovu kampanju, svim štamparijama koje bez nadoknade štampaju promo materijal i naravno Bex – kurirskoj službi koja isti razvozi po Srbiji za ukupno nula dinara. Svi smo u ovoj kampanji iz čiste ljudskosti i to je ono što predstavlja najveću snagu „- dodala je Irena Živković.
Share

Savetovanje mladih poljoprivrednika

Bor,  Beograd, Zlatibor, 16.11.2018. Agroinfo

U organizaciji Mreže mladih poljoprivrednika Srbije i saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu, u kongresnom centru ”Romanija” na Zlatiboru, u periodu od 26. do 29. novembra 2018.godine održaće se Savetovanje mladih poljoprivrednika i agronoma Srbije.

Savetovanje mladih poljoprivrednika i agronoma Srbije predstavlja stručno okupljanje mladih poljoprivrenika Republike Srbije i jedinstvenu priliku za razmenu informacija oaktuelnostima, mogućnostima i inovacijama u poljoprivrednoj proizvodnji kao i afirmaciju kadrova u oblasti poljoprivrede.

Cilj projekta

Opšti cilj projekta je podizanje nivoa informisanja mladih poljoprivrednika o povećanju efikasnosti proizvodnje, upućivanje mladih na važnost ruralnograzvoja, kao i edukacija mladih o aktuelnostima i inovacijama u poljoprivredi. Projekat će omogućiti direktnu komunikaciju mladih poljoprivrednika i predstavnika državnih institucija, udruženja i kompanija izoblasti poljoprivrede.

Zašto je ovaj projekat važan?

Mladi ljudi su veoma važni za ravoj moderne i konkurentne poljoprivrede, pre svega jer su spremni da investiraju u inoviranje sredstava za rad i time doprinesu povećanju produktivnostii profitabilnosti poljoprivredne proizvodnje, takođe imaju interesovanja da modernizuju i unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju, ali često su neinformisani ili su im sredstva pomoći nepoznanica.

Realizacijom ovog projekta, mladima na jednom mestu postaju dostupne sve informacije o aktuelnostima, mogućnostima i inovacijama u poljoprivredi Srbije.

Ko su učesnici projekta?

– Mladi poljoprivrednici

– Državne institucije

– Studenti poljoprivrednih fakulteta

– Kompanije i udruženja iz oblasti poljoprivrede

Prijave su obavezne a prijavnom formularu možete pristupiti klikom OVDE.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

16.11. DJURDJIC – KRSNA SLAVA GRADA

Bor, 15.11.2018.                               ПРОСЛАВА КРСНЕ СЛАВЕ ГРАДА БОРА

ОБНOВЉЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА – ЂУРЂИЦ

  1. НОВЕМБАР 2018. ГОДИНЕ

8.30 сати          Дочек Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Господина  Г. Иларион испред борске цркве

9.00 сати          Света Архијерејска литургија

12.00 сати        Резање славског колача у згради градске  управе Бор

 

Share

OBELEŽENA LEKARSKA SLAVA

Bor. 14.11.2018

PROSLAVLJENA SLAVA SV. KOZME I DAMJANA – SVETIH BEZMITNIH ISCELITELJA U DOMU ZDRAVLJA U BORU
Sveti Kozma i Damjan, Sveti Vrači, ( 14. novembar) je dan kada se obeležava esnafska slava lekara.
Lekarska komora Srbije je 2007. godine i zvanično proglasila taj dan svojom slavom. Lekari svake godine obeležavaju svoju slavu obredom sečenja slavskog kolača. Slavu Sveti Vrači obeležili su i  zdravstveni radnici Opšte bolnice  i Doma zdravlja Bor. Domaćin ove godine bio je  Dom zdravlja Bor na čelu sa direktorom. Dr. Vesnom Radosavljević.Iduće godine domaćin lekarske slave biće Opšta bolnica Bor i njen kolačar Dr. Stevan Mejlanović. 
Sveti Kozma i Damjan su braća po telu i duhu, poreklom iz Azije, od majke hrišćanke i oca neznabošca. Učili su se raznim „lekarijama“, pa kako »badava primaše, tako i badava davaše«. Zbog toga su ih nazvali „besrebrnici“ jer nisu uzimali novac dok su vidali bolesne i uz put širili htišćanstvo. Rezultati njihovog lečenja bili su impresivni, začudžujući, često iscetliteljski. Zbog toga su ih smatrali svecima.

 

O današnjem danu svojom prigodnom besedom obratio se i Prof dr.Goran Golubović, koji je svoj stav rekao za naš portal: “ U sjajnoj atmosferi i ove godine proslavili smo esnafsku slavu. Neka nam Gospod Isus Hristos, najveći lekar i iscelitelj naših duša i tela, podari blagodat kako bismo bili dostojni nastavljači lekarske veštine svetih besrebrenika Kozme i Damjana.

Share

Kalendar poljoprivrednih radova u Novembru

Bor, 14.11.2018. AGROINFO

Podsetnik za poljoprivredne proizvodjače koji se bave uzgojem velikog broja različitog voća i povrća.

Kako izgledaju radovi u voćnjaku u novembru:

U novembru se konačno vade podloge i sadnice voćaka. Nakon toga se podižu novi voćnjaci i matičnjaci. Sprovodi se plavo prskanje voćaka i druge mere zastite od stetočina.

Podsetnik za poljoprivredne proizvodjače koji se bave uzgojem povrća.

· U novembru se bere kasno i korenasto povrće
· Odlaganje i priprema povrća u podrum i trap
· Bašta se raščiščava od ostataka svih biljaka, koje treba poseći i izneti iz bašte
· Obavlja se obrada i priprema zemljišta za sledeću sezonu

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

Fruitnet Forum

Bor, Beograd, Zaječar, Knjaževac, 13.11.2018.

Napravite svežu vezu na Fruitnet forumu za Jugoistočnu Evropu!

Stručnjaci za međunarodnu trgovinu svežeg voća i povrća biće u Beogradu krajem ovog meseca da podele svoje izuzetno znanje o toj grani industrije sa delegatima Fruitnet foruma za Jugoistočnu Evropu.

Događaj koji se održava u hotelu Hyatt Regencyod 21-22. novembra okuplja glavne međunarodne kupce i vodeće proizvođače-izvoznike kako bi istražio nove mogućnosti za nabavku svežeg voća i povrća iz regiona.

Na programu ovogodišnje konferencije učestvuju neka ključna imena u poslovanju, uključujući Greenyard, Total Produce, Eurogroup/Rewe, Norton Folgate (deo grupe Poupart), Cool Fresh International, European Berry Growers i Pureberry Fruits Rouge.

Delegati koji prisustvuju ovom događaju će imati priliku da saznaju o nizu relevantnih tema, uključujući potrošačke trendove koji povećavaju zahteve od trgovaca da poboljšaju svoju ponudu i predstave je kroz nove i inovativne kanale.

Uz proizvodnju svežih proizvoda pod rastućim pritiskom da se pruži veća vrednost u područjima kao što su pogodnost, organska proizvodnja, raznovrsnost i ukus, Fruitnet forum će analizirati najnovije tržišne trendove iz perspektive Jugoistočne Evrope.

Događaj će se takođe bliže pozabaviti time na koji način dobavljači i prodavci mogu povećati potražnju za svojim proizvodima, poboljšati svoje lance snabdevanja i pružiti korisnicima bolje iskustvo.

„Po treci put smo u Beogradu i prilika da održimo poslovne veze sa industrijom svežeg voća i povrća ovde u Jugoistočnoj Evropi je izuzetno zadovoljavajuća“, izjavio je Majk Novls (Mike Knowles), direktor publikacija za Evropu u Fruitnet Media International.

„Ono što smo nameravali da postignemo kada smo pokrenuli Fruitnet Forum South-East Europejoš u 2016. godini, bilo je prvenstveno pružanje uvida, inspiracija i ideja proizvođačima i izvoznicima u regionu, posebno onima koji su želeli da saznaju više o tome šta će međunarodno tržište zahtevati od njih u budućnosti ili onima koji su nameravali da na neki način razgranaju svoj posao – na različita tržišta ili u različite kategorije proizvoda”.

Jedan od partnera ovogodišnjeg događaja je i USAID Projekat za konkurentnu privredu, čime je omogućen nastup 14 proizvođača jabuka i bobičastog voća pod zajedničkim brendom Serbia Does Fruit. Cilj je podrška izvozu ovih kultura, kao i unapređenje konkurentnosti usled sve većih površina zasada. Ovo je bila i tema poslednjeg Eurofruit magazina, sa prilogom Fresh Focus Serbia.

Da biste se registrovali za Fruitnet Forum South-East Europe, posetitewww.fruitnetforumsee.com

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

14.11. – Obaveza uplate poreza na imovinu

Bor, 13.11.2018.

Obaveza uplate poreza na imovinu do 14.11.2018. godine

„Poreski obveznici – fizička lica, preduzetnici i pravna lica imaju do 14. novembra rok za uplatu obaveze za četvrti kvartal godišnjeg poreza na imovinu za tekuću godinu. “ – Poručuju iz Udruženje računovođa i knjigovođa Srbije.

Rok za plaćanje poslednje, četvrte rate ovogodišnjeg poreza na imovinu ističe u sredu 14. novembra.

Porez na imovinu plaća se u četiri rate. Prva rata do 15. februara, druga do 15. maja, treća do 15. avgusta i četvrta do 15. novembra.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu od 11 %, dok je za izbegavanje plaćanja poreza predviđena kazna od 5.000 dinara.

Share

Konačni rezultati izbora za nacionalne savete

BOR, BEOGRAD , 08.11.2018. Izvor: Tanjug

Lista „Vlasi za Srbiju“ imaće 22 člana u Savetu vlaške nacionalne manjine. Za tu listu glasalo je 13.320 birača, pokazali su konačni rezultati.

Republička izborna komisija (RIK) saopštila je večeras konačne rezultate na izborima za nacionalne savete 16 nacionalnih manjina, koji su održani 4. novembra, dok će za češku i rumunsku manjinu rezultati biti saopšteni posle ponovljenih izbora na dva izborna mesta 14. novembra.

Prethodno su na elektorskim skupštinama u Beogradu svoje predstavnike u savetima izabrali pripadnici hrvatske, crnogorske, ruske i makedonske nacionalne zajednice.

U poseban birački spisak nacionalnih manjina upisano je 507.183 birača, koji su 4. novembra mogli da glasaju na 926 biračkih mesta, a večeras u 20 sati je ujedno bio i zakonski rok za objavljivanje konačnih rezultata izbora.

BOJKOT IZBORA ZA NACIONALNE SAVETE NACIONALNIH MANJINA!

Koalicija Tolerancija (Vlaška narodna stranka, Stranka Crnogoraca, Bošnjačka gradjanska stranka, Vojvodjanski pokret i Tolerancija Srbije) pozvala je sve pripadnike SVIH nacionalnih zajednica u Republici Srbiji na bojkot izbora, koji su održani 4. novembra 2018.godine, za Nacionalne savete nacionalnih manjina. Aktivnost smo vodili pod sloganom: BOJKOT – JEDINI MOGUĆI IZBOR! “ Izjavio je Dr Predrag Balašević

Vlaška zajednica, okupljena oko krovne organizacije – Kongres Vlaha Srbije, u ovakvim, i još nekim, farsama nikada neće učestvovati  – zaključio je dr Balašević

Prema konačnim rezultatima, najveću podršku Albanaca dobila je lista čiji je nosilac Šaip Kamberi, a Bošnjaka Sulejmana Ugljanina, dok je nešto manje dobila lista Muamera Zukorlića.

Lista „Samoopredeljenje – Sulejman Ugljanin“ dobila je 22.141, odnosno 14 mandata, dok je“Matica Bošnjačka – Muamer Zukorlicć“ dobila 20.748, odnosno 13 mandata.

Lista „Vakat je“, koju je podržao lider Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) i potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić, osvojila je osam mesta u Nacionalnom savetu Bošnjaka.

Što se tiče rezultata izbora za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, lista koju je predvodio Šaip Kamberi, odnosno Partija za demokratsko delovanje, dobila je 4.719 glasova, odnosno šest mandata.

„Alterantiva za promene – Šćiprim Arifi“ dobila je četiri člana saveta, „Demokratska partija – Nagip Arifi“ i lista Ragmija Mustafe po dva, dok je „Pokret za reforme“ Samija Saljihua osvojio jedno mesto u Savetu.

Lista „Albanski forum za ekonomski razvoj Srbije“, čiji je nosilac bio Muharem Saljihu, nije osvojila nijedan glas, kao ni bošnjačka „Stari dedo“.

Većinu u Nacionalnom savetu Mađara činiće 30 članova liste „Mađarska sloga“ koja je osvojila 39.166 glasova od 129.467 birača koji su izašli na izbore.

Za Nacionalni savet aškalijske nacionalne manjine glasalo je 1.216 birača, a najviše članova saveta- sedam, osvojila je lista „Za pobedu“ Erdelja Osmana.

U Nacionalnom savetu bugarske nacionalne manjine najviše članova imaće lista „To smo mi – Prirodni pokret“, koja će imati 17 članova.

Na izborima za članove Saveta bunjevačke manjine 13 članova osvojila je lista „Bunjevci zajedno“. Glasalo je 7.844 birača.

Što se tiče Nacionalnog saveta grčke nacionalne manjine, svih 15 članova biće sa liste „Grci zajedno – Petar Rodificis“, koja je jedina učestvovala na tim izborima.

Na izborima za članove nacionalnog saveta egipatske nacionalne manjine, šest mandata dobila je lista „Esnaf“ Kujtima Demira, koja je osvojila 946 glasova od 3.938 glasača koji su učestvovali ma izborima.

U savetu Poljaka svih 15 članova biće sa liste „Svim srcem za Poljake“.

Lista „Gerhard – podunavske Švabe – zajedno, Antun Bek“ osvojila je 10 mandata u Nacionalnom savetu nemačke nacionalne manjine, a za tu listu glasalo je 708 birača od ukupno 1.216 njih.

Najviše glasova za izbor članova Saveta romske nacionalne manjine osvojila je lista „Sveevropski romski pokret“ koja će imati 32 od 35 članova tog saveta.

Lista „Rusini zajedno“ imaće devet mesta u Savetu rusinske nacionalne manjine.

Lista „Matica slovačka u Srbiji “ osvojila je 14 mandata na izborima za savet te nacionalne manjine.

Na izborima za slovenačku manjinu lista „Slovenci zajedno“, koja je bila jedina, ima 15 mandata.

Nacionalni savet ukrajinske nacionalne manjine činiće pet članova Grupe birača „Senjuk“ Ivana Kuzme, zatim četiri člana liste „Tvoj narod, tvoj glas-zajedno za Ukrajince-Miroslav Hočak“, a tri sa liste „Kolomejka-Nikola Ljuhović“.

Na sednici RIK-a rečeno je da je ove izbore obeležio minimalan broj prigovora, svega šest.

Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina biće ponovljeni 14. novembra na dva glasačka mesta – u Beloj Crkvi i Vršcu, gde će ponovo glasati pripadnici češke, odnosno rumunske manjine, rečeno je na sednici RIK-a.

Svoje predstavnike na neposrednim izborima birali su Rusini, Albanci, Romi, Bošnjaci, Rumuni, Slovaci, Aškalije, Egipćani, Nemci, Česi, Bugari, Bunjevci, Vlasi, Mađari, Ukrajinci, Grci, Poljaci, Slovenci, dok su Hrvati, Crnogorci, Makedonci i Rusi to učinili na elektorskim skupštinama.

Na neposrednim izborima pravo glasa imalo je 467.545 birača.

Nakon što RIK komisija objavi rezultate u Službenom glasniku, saveti u roku od 20 dana moraju da se konstituišu i formiraju organe.

Svaki savet ima predsednika, izvršni odbor i odbore za četiri ključne oblasti u kojima saveti i imaju nadležnosti – obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma.

Share