Svi članci od tehnicki urednik

JOVANKA I ANA NAJBOLJE KUVARICE

Bor, 28. septembar

Borski kulinari osvojili dve prve nagrade u rumunskom gradu DETI

U rumunskom gradu Deta, minulog vikenda, održan je 16. Festival kulinarstva na kome su hotel „Srpska kruina“ i Udruženja građana „Dolina Timoka“ iz Oštrelja osvojila dva prva mesta. Jovanka Prvulović bila je najbolja u spremanju kupusa sa mesom, a Ana Budić, predstavnica „Srpske krune“ bila je najsupešnija u spremanju kačamaka sa pečurkama. Ovaj uspeh postignut je u konkurenciji 32 takmičara iz Srbije, Rumunije i Mađarske.

diploma

– Tokom dva dana Festivala, sem takmičarskog dela, bilo je i druženja, kao i upoznavanja sa običajima i tradicijom domaćina. Dogovorili smo se da kulinarske ekipe iz Rumunije i Mađarske, kao i našeg Vršca, budu gosti u Timočkoj krajini i posebno na Danima Brestovačke banje. Oduševili smo se i mađarskim gulašom i gulašom iz Plandišta u Vojvodini. Pokušaćemo da recepte prenesemo i u ugostiteljske objekte u našem kraju – kaže Jovan Petrović iz Udruženja „Dolina Timoka“ koji je sa Dejanom Tufegdžić, direktorkom „Srpske krune“ predstavljao Opštinu Bor.

Share

Održan Međunarodni festival folklora „MALINIK 2015“

Bor, 21. septembar

Udruženje građana „Village“ iz Zlota proteklog vikenda organizovalo je peti međunarodni festival folklora „MALINIK 2015“, na kome su učestvovali gosti iz Bugarske, Rumunije i Bosne i Hercegovine. Bogat program privukao je veliki broj posetilaca u Brestovcu, Šarbanovcu i Zlotu. Folklorni nastupi, izložbe etno jela, izložbe tradicionalnog pokućstva ovog kraja, suvenira, meda, sireva i rakije promovisale su sela na pravi način. U Narodnoj biblioteci Bor prikazana je interesantna folklorna praksa zapadne Afrike.

Bitna novina ove godine je okrugli sto održan u prostorijama Opštine Bor sa temom „Nacionalne manjine i odnos lokalnih i regionalnih medija prema njima“, uz medijaciju Kancelarije Visokog Komesara za nacionalne manjine OEBS-a iz Haga. Kao problem je istaknut budući način finansiranja programa nacionalnih manjina posle promene zakona o finansiranju medija.

Vukosav Antonijević, predsednik UO UG ”Village” najavio je da će sledeće godine pokušati da dovedu učesnike i izvan Balkana.

Pokrovitelj manifestacije bila je Opština Bor a sponzori “Rakita exploration” i “Srpska kruna”.

Share

5. Međunarodni Festival folkora „MALINIK 2015“

8. septembar, Bor

Udruženje građana „Village“ organizuje 5. MEĐUNARODNI FESTIVAL FOLKLORA „MALINIK 2015“ u periodu od 17.-20.09.2015..

U okviru   MALINIK 2015“ organizovan je okrugli sto na temu „Nacionalne manjine i odnos lokalnih i regionalnih medija prema njima“, a medijator bi bila Tihana Leko, Projekt Menadžer Kancelarije Visokog Komesara za nacionalne manjine OEBS-a iz Haga.

PROGRAM 5.MEĐUNARODNOG FESTIVALA FOLKLORA „MALINIK 2015“

17.09.2015. Bor, sala Narodne bibliotele u Boru

19                           teorijska obrada folklora Afrike: Folklorne prakse zapadne Afrike: tradicionalni ples i usmena znanja

18.09.2015. Bor

18                           defile

19                           sala bioskopa „Zvezda“ otvaranje Festivala i nastup učesnika Festivala

19.09.2015. Bor

10                           prijem delegacija učesnika i organizatora u opštini Bor

10 i 30                   okrugli sto sa predstavnicima OEBS-a

Brestovačka banja

10-13                     doček učesnika Festivala koji učestvuju samo 19.09.

Šarbanovac

16 i 30                   defile

17                           folklorni nastup u Šarbanovcu

Brestovac

14-18                     međunarodno takmičenje i izložba u etno jelima

14-18                     izložba tradicionalnog pokućstva ovog kraja

14                           prodajna izložba suvenira, meda, sireva i rakije

16                           dolazak učesnika koji učestvuju na koncertu u Brestovcu

16 i 30                   prijem delegacija u MZ

18                           defile učesnika festivala

18 i 30                   folklorni nastup

20.09.2015. Zlot

10-16                     izložba etno jela

12-14                     doček učesnika Festivala koji učestvuju samo 20.09.

16                           prijem delegacija u MZ Zlot i dogovor oko nastupa

16 i 30                   defile učesnika festivala

17                           folklorni nastup

Share

DSS BOR: Srbi, sačuvajmo sebe, pišite ćirilicom

Bor, 22. februar

DANAS je međunarodni Dan maternjeg jezika, 21. februar. Tim povodom, DSS Bor organizovao je, u glavnoj ulici, predstavljanje ćiriličnog pisma i pobornika jezičke kulture i raznovrsnosti.

-DSS upozorava da preti izumiranje ćirilice, jer 47 odsto građana pretežno koristi latinicu, 38 procentata ćirilicu, a ostali ravnopravno pišu i jednim i drugim pismom. Sve je manji i broj firmi koje se oglašavaju ćirilicom. A na upotrebu ćirilice upućuje nas srpska tradicija, nacionalni identitet, ali i Ustav Srbije. O značaju ćirilice svedoči i istina da su austrougraske trupe po ulasku u Beograd prvo zabranile upotrebu ćirilice – naglasio je Dragan Marković, predsednik DSS Bor.

Ova stranka se, podsetili su prisutni aktivisti, zalaže i za poštovanje Ustava i Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, standardizaciji ćiriličnih fontova, formiranju Saveta za pražaenje stanja u oblasti upotrebe ćirilice u državnim institucijama.

Share

Skupština Saveza bubrežnih invalida

Bor, 9. septembar

SABEZ ORGANIZACIJA BUBREŽNIH INVALIDA REPUBLIKE SRBIJE

Poziva 14.septembra 2014.godine (nedelja) u 11,00 časova na sednicu Skupštine Saveza koja će se održati u hotelu “ Albo“ u Boru.
Za ovu sednicu predlažen je  sledeći

DNEVNI RED

  • Izbor radnih tela Skupštine:
    • Radno predsedništvo
    • Verifikaciona komisija
    • Zapisničar i dva overivača zapisnika
    • Usvajanje Zapisnika sa prethodne Skupštine Saveza
    • Usvajanje izveštaja o materijalno-finansijskom poslovanju Saveza u 2013.godini
    • Izbor:
    • Predsednika Saveza
    • Potpredsednika Saveza
    • Izvršnog odbora Saveza
    • Nadzornog odbora Saveza
    • Sekretara Saveza
    • Razmatranja inicijative Pokrajinskog Saveza o promeni sedišta Saveza organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije.
    • Razmatranje inicijative Udruženja bubrežnih invalida Podrinje-Loznica
    • Razmatranje predloga nefrološkog protokola KC Srbije
    • Razno
    Svaka organizacija bubrežnih invalida, članica Saveza, delegira po jednog delegata na svakih sto bubrežnih invalida koji su redovni članovi.
    Putne troškove podmiruje Savez i to na nivou autobuske karte u oba smera, ili ako delegat dolazi sopstvenim prevozom 10 litara goriva na svakih pređenih 100 kilometara

S poštovanjem,

Predsednik Saveza

Nikola Gruber s.r.

 

Share

Na ulazu u Bor: Šestoro povređenih, Boranin stradao

Bor, 13. septembar

Na novom putu Paraćin-Bor, kod Fabrike bakarne žice, u petak, oko 22 sata, u sudaru dva automobila jedna osoba je poginula, a šestoro je povređeno, javljaju agencije, a prenose dnevna glasila.

Dva „opela“ – jedan kojim je upravljao 56-godišnjak, sam u vozilu, i drugi za čijim je volanom bio 35-godišnjak, sudarila su se nedaleko od Fabrike bakarne žice RTB Bor.

„Opel astra“, zaječarske registracije, kojim je upravljao Tomislav Pavlović Moti (56) iz Bora, zaposlen u Opštinskoj upravi u Zaječaru, prešao je na suprotnu stranu kolovoza i direktno se sudario s „opelom zafira“ kojim je upravljao Mahmut Mustafovski (35). Pavlović je poginuo na licu mesta. Šestoro osoba iz „opela zafire“, od kojih troje dece, povređeno je i prevezeno u borsku bolnicu.

Kako smo saznali u Zdravstvenom centru u Boru, samo je jedna osoba zadržana a ostalih petoro je pušteno kućama.

Share

Prijave protiv počinilaca teških krađa

Bor, 12. septembar

Borska policija je 12. septembra 2014. godine, uhapsila E. S. (1985) iz Niša, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa u pokušaju, nakon čega je utvrđeno da se imenovoni nalazi dva meseca u bekstvu iz zatvorske ustanove, i da je za istim raspisana centralna poternica.

E.S. su pripadnici policije zatekli u vršenju krivičnog dela u osnovnoj školi u Boru, sa koje je skinuo i pripremio za otuđenje devet metara bakarnih oluka i dva metra bakarnih okapnica.

Protiv E. S. podneta je krivična prijava osnovnom javnom tužiocu, i biće sproveden zakonski postupak u skladu sa potražnim radnjama.

Takođe, borska policija je 12. septembra 2014. godine, podnela krivičnu prijavu osnovnom javnom tužiocu u Boru protiv jedne osobe zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio više krivičnih dela krađe i teške krađe.

Osumnjičeni se tereti da je proteklih meseci na području grada Bora izvršio desetak krivičnih dela, gde su objekti napada bila uglavnom vozila privatnih lica i privrednih subjekata, koje je obijao i iz njih odnosio akumulatore i vredniji alat.

Share

Srbiji sa Bobanom Veličković zlato na Svetskom prvenstvu u streljaštvu

Bor, 12. septembar

Izvor: Beta

Ženska reprezentacija Srbije u streljaštvu osvojila je u petak zlatnu medalju u disciplini vazdušni pioštolj na 10 metara, na Svetskom prvenstvu u Granadi, u Španiji.

Srpska ekipa, u sastavu Jasna Šekarić, Zorana Arunović i Bobana Veličković, osvojila je prvo mesto s rezultatom od 1.142 kruga.

Srebrnu medalju osvojila je ekipa Kine sa 1.141 krugom, a bronzanu ekipa Madjarske sa 1.140 krugova.

Share

Tamo gde se Timok uliva u Savu

Bor, Sremska Mitrovica, 12. septembar

Ovaj tekst je objavljen u specijalnom izdanju Sremskih novina iz S. Mitrovice povodom stogodišnjice obeležavanje Bitke na Legetu, 6. septembra ove godine

Piše Brana Filipović

Dr Radovan Srdić, autor presvetle knjige „Bitka na Legetu“ (1994.), pre neku godinu, kraj legetskog monumenta, podignutog 1923. na obali sremskomitrovačke reke Save, upotrebio je stih „Ovde se Timok uliva u Savu“, i od tog trena – taj dični Šašinčanin, postao je – deo Timoka i Timočke krajine. Tako su, netremice slušajući nadahnutu besedu, odlučili pristiuni Timočani i Krajinci, potomci junačkog Hajduk Veljka i državnika Nikole Pašića. Ta odluka nigde nije dokumnetovana, niti je bilo kome potrebna, ona se urezala u srca i pamćenje tih ljudi; učeni istoričar i dugougidišnji direktor Istoriskog arhiva Srema, čini se, najviše je do tada doprineo da se usprave, i shavte to što jesu – potomci prekaljenih, slavnih ratnika.Većina ih je prvi put, tog 5. septembra, kročila na polje Leget, nisu naprosto znali, ni poimali, da su baš njihovi najmiliji zauvek ostali u prvoj srpskoj rečnoj plavoj grobnici. Iako je tako blizu bio vek od stravične noći i strašne izgibenije, najtragičnije u svim našim oslobodilačkim ratovima, oni su živeli u neznanju i – nespokoju. Cer i Kolubara, Kajmačkalan i Solunski front, Bizerta i Francuska, ratne dopisnice sa frontova i valjavske i niške bolnice, bile su im uspomene. Sa Leget polja nisu im stizala pisma i dopisnice. Odatle se njihovi dedovi i prađedovi nisu javljali, niti su ih, dugo, dugo, nakon 1920. – i vlasti i, što je najteže – saborci, mnogi spominjali. Setio ih se učesnik i očevidac legetske „stravične noći“ u svojoj čuvenoj „Srpskoj trilogiji, rodom Timočanin, iz Knjaževca, Stevan Jakovljević.

Tek 1996. godine, osnivanjem opštinske organizacije Saveza Udruženja potomaka ratnika 1912-1920. u Boru, budi se i legenda o Legetu, priča o kojoj se toliko ćutalo ili šaputalo, o kojoj Timočani nigde javno nisu zborili. Zaječarski časopis „Razvitak“ usudio se, u sklopu analiza o Velikom ratu, dva, tri puta da objavi po koju belešku.

U Zaječaru se ovih dana pojavilo reprint izdanje „Spomenica povodm otkrivanja i osvećenja spomenika palim borcima Timočke krajine u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje“ iz 1919. godine. Objavljensu su i imena, činovi i mesto pogibije i nestanka pripadnika Timočke divizije 1912-1919., ali samo iz Zaječara. U tom zbiru su i stradalnici sa Legeta. U tekstu o borbenom putu divizije, o legetskom stradanju, samo jedan pasus:

„Za vreme sremske operacije, Timočka divizija I poz. uzela je vidnog učešća, a Timočka divizija II poz. ostala je na položaju, na Drini“. KRAJ.

U Narodnom muzeju u Zaječaru otvorena je velika izložba o Timočkoj diviziji u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Leget je, eto, i posle jednog veka, ostao pomalo zaboravljen, predočen je u nekoliko fotografija i pisanih dokumenata.

Najsjajniji prilozi o čuvenoij bici ostali su – u knjigama dr Srdića, „Boj na Legetu“ (1994, izdatoj u S. Mitrovici) i godinu kasnije doštampanoj u većem tiražu i razdeljenoj po Negotinu i u manjem broju ostalih mesta Timočke krajine. Tek 2000. pojavljuje se knjiga novinara Radio Beograda (dopisnik iz Timočke krajine) Brane Filipovića „Stravična noć Timočke divizije“. Ova publikacija imala je dve vredne promocije u Klubu Vojske Srbije u Beogradu i promociju u Muzju rudarstva i metalurgije u Boru. Posle su sledile tv i novinske reportaže, više se i s pažnjom gledalo na Leget i istrorisjki prelazak preko hirovite Save timočkih, golobradih mladića.

Srdićeva knjiga imala je poseban odjek: ona je podstakla, 1995. godine, bratimljenje Sremske Mitrovice i Negotina. Jer, na Legetu je nestao gotovo ceo puk „Hajduk Veljko“ koga su sačinjavali Nagotinci, a čiju je ratnu zastavu spasao praunuk Hajduk Veljka Petrovića, sanitetski major, dr Milivoje Petrović. Negiotinci svake godine, na dan sećanja na žrtve legetskog stradanja, odlaze svojim pobratimima u Mitrovicu i zajednički, početkom septembtra, obeležavaju taj datum. Poslednjih 17, 18 godina pridružuju im se i Borani. I da se ne zaboravi: novinar Brana Filipović, koji od 1981. živi i radi u Boru, napisao je i poemu „Ubi me, Stepo, taj s mosta krik“.Godine 2011. i naredne, 2012., govoriio je, kraj spomenika, svoje stihove iz istoimene knjige rodoljubive poezije. Bilo je to prvo pojavljivanje u kulturnom programu na tom veličanstvenom svetilištu srpskog naroda nekog iz Timočke krajine.

Sremska Mitrovica dala je, 1995. godine, sibolično ime pešačkom mostu do Mačvanske Mitrovice „Most Timočke divizije“. Ovde, na Timoku, to je tako malo poznato. Čujem da beogradski novinar Slobodan Lazarević sprema dokumentarni film o Legetu, u S. Mutrovici je velika izložba sa višegodišnjom postavkom, na pomolu je još jedno izdanje Srdićeve knjige. Evo, već je 20. avgust, Timok tiho žubori i kao da spominje, nečujnim jecajima, svoje junake od pre 100 godina ostale u mutnim talasima posestrime Save, prve srpske plave grobnice.

Share

Domaća pamet parira Evropi

Bor, 11. septembar

SRBIJA IMA POTENCIJAL – SRBIJA IMA KREATIVNE LJUDE, POSLOVNE I IZUZETNO STRUČNE. TO OVA VLAST DOBRO ZNA , UME DA CENI I NAJAVLJUJE ŠANSU BAŠ TIM LJUDIMA KOJI TREBA DA DAJU DOPRINOS SRPSKOJ PRIVREDI, ALI I OČEKUJE OD SARADNIKA DA PRATE TEMPO KOJI DIKTIRA VLADA

Autor: Dr Nebojša Radmilac, specijalista za elektronsko poslovanje, Bor

Nebojsa RadmilacTačno je, ciljna grupa su naši stručni ljudi. Ovaj narod voli Srbiju. Narod je izabrao vlast i ona želi da opravda poverenje naroda.

Vlast sa pravom poziva sve stručne, kreativne-inovativne ljude dobre volje da svojim idejama, tehničkim unapredjenjima, pronalascima, poslovnim korelacijama naprosto uključe svoje znanje, moć, sposobnost i pomognu razvoju Srpske privrede. Pomažemo Srbiju. Nije važna politička pripadnost ni opredeljenje, Važna je samo Srbija i važan je tim i motiv zajedništva tj.zajednicki cilj za dobrobit svih nas. Privredni razvoj i dobrobit svih nas podrazumeva obaveze .

Glavni zamajac su lokalne samouprave. Pored obaveza vlade koja stvara klimu, jako su važne obaveze i svih lokalnih samouprava i njihovih čelnika da u kratkom periodu otvore bar jednu fabriku, uposle kapacitete, obezbede sirovinsku bazu i tržište, te smanje nezaposlenost u svojim sredinama. Čelnici opština koji nisu kadri da kao menadžeri organizuju stručne ljude i omoguće da se uposle nezaposleni, imaju samo jednu mogućnost, da prepuste funkciju sposobnima i stručnima koji se ne libe da pokrenu razvojne projekte, biznis planove i podrže nacionalni program spasa Srpske privrede. Sav potencijal postoji, od ideja preko stručnosti do finalizacije. Potrebno je samo pokrenuti sebe pa ostale i doći do cilja. Jedan čovek ne može sam, jedan premijer, jedan ministar ne može otvoriti 100 000 radnih mesta, ali tim sa dobrim kapitenom može. Ako 150 lokalnih samouprava otvori jednu fabriku sa 200 proizvodnih radnih mesta(ili dve sa po 250)eto nama blizu 50.000 novih radnih mesta. Uz sekundarne i tercijarne delatnosti koje će to pratiti eto pada nezaposlenosti, većeg budžetskog prihoda i većih plata i penzija. Srbija to može, Srbija to zaslužuje i hoće. Njen narod je radan i želi da privredjuje. Ako ne znamo kako pitajmo one koji su u tome uspeli i koji znaju –Aleksinac (Kompanija Grammer), Lapovo (Jura) Kragujevac (Fiat i kooperanti), Leskovac (Falke) , Prokuplje (Leoni), Valjevo (Gorenje ), Nis (Beneton, Jura , Shinwon, Jonson electric), ima još novih firmi i radnih mesta, kao :Pećinci, Subotica, Indjija, Zrenjanin, Ruma, Stara Pazova, Vršac, Bela Crkva, Kladovo, Kosjerić, Nova Pazova, Jagodina i mnogi drugi . Da je lako-nije, da je moguće-jeste.

Drugi deo se odnosi na dodelu lokacija i davanju ustupaka u pogledu poreskih olakšica zainteresovanim gradjanima koji bi samoinicijativno uposlili radnike sa zavoda za zapošljavanje. To je posebna priča koja daje vrlo dobre rezultate i ima prodju jer je proverena.

Treći deo je aktivnije uključivanje baze naših iseljenika i privrednika u inostranstvu koji svojim ne samo materijalnim sredstvima već i znanjem, stručnošću, iskustvom i poslovnim vezama predstavljaju dragulj naše domovine. Njih treba ispoštovati, čuti šta misle i izaći im u susret, jer oni su mi, a mi smo oni i imamo isti cilj i temelj unapredjenja naše svesti i razvoja zemlje u celini.

Četvrto su investitori koji dolaze i prolaze. Mora postojati centar otvorenih vrata, koji će stvarati bazu i biti tu kao primaran domaćin. Primiti investitore i pružiti im šansu da dobiju uslove koji im odgovaraju a da zemlja ima koristi od njih i oni da se osećaju kao kod svoje kuće. Taj momenat je jako bitan. Hvala Bogu, investitora ima u većem broju i to treba iskoristiti. Ne smemo tako lako odbijati ulaganja u našu privredu.

Peto, stimulisati postojeće izvoznike isplatom subvencija za izvoz jer su koristi od povećanog izvoza višestruke .

Postoji i šesto i deseto, ali da krenemo da radimo i stvaramo prihode. Sve ovo mora biti praćeno zadatim ciljevima i rokovima, merenje prolaznog vremena i pojedinačna odgovornost se podrazumeva , kako važi sa premijera i vladu, mora da važi i za menadžment lokalnih samoprava!

Sve je kao na dlanu samo treba pokrenuti mehanizam egzistencije gradjana na ovim prostorima. Reforma privrednih komora i drugih institucija je neminovna i ciljni značaj se mora podvesti pod stepen uzbunjivanja. Svako mora da zna šta treba da radi, kojim poslom da se bavi i šta mu sleduje ukoliko nema rezultata u tom njegovom delanju.

Moramo uposliti napuštene kapacitete, prazne zapuštene hale, privatizovane objekte koji zvrje prazni. Srbija se mora dići na noge i krenuti u rad i samo rad. Nema vremena za sedenje i mirovanje. Svi mislimo dobro svojoj zemlji i svom narodu. Daćemo sve od sebe u ovom sudbonosnom trenutku opstanka na ovim prostorima, da ekonomski ojačamo, obnovimo i aktiviramo privredne resurse i potencijale. I mali korak je velika šansa da pomognemo i unapredimo privrednu situaciju koja je nažalost trenutno na niskom nivou. Bitno smo rešili. Nećemo dozvoliti da se zadrži na tom stepenu razvoja. To je naš zadatak i obaveza da sve menadžere i potencijalne investitore animiramo razvijajući u svakoj opštini novi pogon, novu proizvodnju, nova radna mesta.

Šta je remetilo privrednu atmosferu do sada. Srpski biznismeni se nisu vezivali za ljude, već za „pogodne okolnosti“-haos na tržištu gde mnogi dobro plivaju i love u mutnom, bez pravila, bez ugovora , po sistemu „dodjem ti-dodješ mi“. Ugled svih se krnjio zbog nekolicine.

Srbija teži i imaće uredjen pravni sistem koji će garantovati ravnopravan status svih subjekata u privrednoj utakmici. Stop monopolistima. Treba i drugi da žive. Zdrava konkurencija je osnov napretka i razvoja privrede. Privredna klima se mora menjati iz dana u dan. Domaćinsko i tržišno poslovanje su nerazdvojiva celina. Moramo svakodnevno razvijati preduzetničke sposobnosti da ljudi mogu da vode male i srednje firme u svakoj situaciji i na svakom mestu.

Samo napredovanje podrazumeva razvoj domaće privrede, domaćih investicionih fondova, domaće razvojne Banke pod kontrolom nadzornog saveta, , poljoprivrednih zadruga, institucija kreditnih posrednika i svih drugih korisnih segmenata koje imaju samo jedan zadatak, a to je oporavak Srpske privrede.

Stvaranje ravnopravnog-pravednog sistema sa rigoroznim pravilima potpune primene tržišnih zakona doneće u kasnijoj fazi privredno blagostanje jer je to jedini put pomaka i stabilnog privrednog razvoja. Stvarati i uvećavati prihod i samo prihod. Rashode kontrolisati i držati ih na optimalnom nivou.

Uvećanje tehnoloških, kadrovskih, investicionih i ostalih aspekata konkurentnosti Srpske privrede rezultovaće rast izvoza, smanjenje deficita robne razmene i platnog bilansa.

Privredna ekspanzija je primarni zadatak i ova vlast namerava da od jeseni krene u žestoku utakmicu sa intenzivnim jačanjem privrede i njenih resursa. Naše je samo da damo svoj doprinos, a svedoci smo da sve može ako pokrenemo i pomognemo Srbiju.

PRIVREDA NAPRED, OSTALI ZA NJOM.

Pohvalio bih usvojene podsticajne mere vlade za razvoj privrede i povećanje zaposlenosti. Pohvalio bih i mudru odluku vlade i strategiju „tri puta meri -jednom seci“. Tu pre svega mislim na odlaganje smanjenja zarada i penzija kako bi se sagledala mogućnost uštede na drugim mestima. Podržavam izjavu ministra privrede da uštedu pre svega treba raditi na rashodnoj strani javnih preduzeća, a Premijeru poručujem da se ne brine previše zbog ovog odlaganja, jer ako svoj plan sprovede u delo, korist ce biti višestruka. Mnogi će reći evo još jednog birokrate iz državne uprave, a moj odgovor njima je sledeći:

-smanjivanjem plata i penzija smanjujete potrošnju a jedan njen deo prebacujete u sivu zonu;

-strah i loše prognoze utiču na to da i oni koji imaju ne troše i ne investiraju. Dokaz za to je da štednja raste, kamate u bankama padaju a obim prometa pada;

-pad prometa i potrošnje smanjuje prihode države a povećava otpuštanja u privatnom sektoru, deficit budžeta suštinski i dalje raste, pozitivni efekti smanjenja zarada su kratkog daha, to dovodi do novih smanjenja plata i penzija i novog pada BDP-a i opet u krug;

-Uštedu raditi u delu koji se odnosi na troškove javnih preduzeća i preduzeća u restruktuiranju. Smanjenje plata i penzija treba da donese uštedu od cca 400 000 000$, a subvencije javnim preduzećima su godišnje 700.000.000$. Kako smanjiti rashode? Pa baš onako kako je Vlada predložila pod uslovom da se one sprovedu bez izuzetaka:

1.Pronalaženjem strateškog partnera (kupca) za Železaru, FAP, Ikarbus, 14.oktobar, Petoletku…..tj,prlelaz zaposlenih iz ovih preduzeća u privatan sektor;

2.Odgovoran rad inspekcije na terenu , odrazio bi se na poslodavce da iskoriste stimulativan predlog vlade za zapošljavanjem tj. prijavljivanje zaposlenih koji rade „na crno “ (konstantna pojava u ugostiteljskim objektima, trgovinama, gradjevinarstvu, znatskim radnjama);

3.Subvencijama i podsticajima za izvoz;

4.Podrška stranim i domaćim investitorima za nova upošljavanja;

5.Zamrzavanje plata i penzija na kraći rok;

6.Privatizacija Telekoma, EPS-a i ostalih preduzeća koja ne mogu da izdrže konkurenciju i time sprečiti da dožive sudbinu Galenike, a od njih uz pomoć stranog partnera napraviti profitabilna preduzeća poput NIS-a (podsećam da je u bliskoj prošlosti NIS bio veliki gubitaš);

Sta su efekti ovakvih mera :

-Nece doći do smanjenja BDP-a a time budžetskog prihoda,

-Povećaće se prihodi a smanjiti rashodi,

-Merama će biti zadovoljni i gradjani (nema smanjenja zarada i penzija) i MMF (troskovi države se smanjuju, prihod raste , procenat zaduženosti BDP-a se smanjuje),

-Nezadovoljna će biti manjina (samo zaposleni u preduzećima u restruktuiranju koja nemaju trzišnu perspektivu), za razliku od većine u slučaju smanjenja penzija i plata, a to znači da nema štrajkova, demonstracija i političke nestabilnosti,

-Stvara se pozitivan privredni ambijent za dolazak novih investitora,

– Svaki gradjanin osetiće korist na svom ličnom primeru i videti pozitivne promene u svom okruženju.

Da rezimiram. Akcenat je na našim stručnim ljudima čiji potencijal treba da lokalne samouprave podrže i iskoriste. Svako treći radno sposoban gradjanin ne radi. Približno oko milion radnika je bez posla. Da li neko razmišlja o toj cifri. Oko dve milijarde evra se troši više godišnje od visine poreza koji se sliva u budžet Srbije. Došli smo do donje granice ekonomskog opstanka. Bankrot je na pomolu. Moraju se pokrenuti lokalne samouprave. One su zamajac razvoja privrede u Srbiji. One imaju zadatak i obavezu da stimulišu, organizuju, planiraju i realizuju otvaranje novih firmi, zapošljavaju i povećavaju prihod . Tu nema pogovora ni dilema. Poboljšanje privrednog ambijenta je zakon, a protiv zakona se ne može. Poboljšanje poslovnog okruženja je obaveza, a da vidim ko sme protiv te obaveze. PRIVREDA NAPRED, OSTALI ZA NJOM !

Share

ZAJEČAR: VIP danas predstavlja Projekat modernizacije svoje mreže

Bor, Zaječar, 11. septembar

U Zaječaru će danas biti predstavljen Projekat modernizacije mreže VIP za područje Zaječara, Bora i cele Srbije. Biće reči i o planovima ove uzorne svetske kompanije u idućoj, 2015. godini.

O Projektu i planovima za narednu godinu novinare će upoznati CEO direktor Dejan Turk, CTO dirktor Dejan Kastelić i direktori sektora u kompaniji.

Share

Bor: Počinju testiranja za Osnovni kurs Gorske službe spasavanja Srbije

Bor, Beograd, 10. septembar

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

Gorska služba spasavanja Srbije svake godine organizuje uvodna testiranja za Osnovni kurs. Ove godine testiranja se održavaju u septembru tokom tri vikenda u 17 gradova: u Beogradu, Brusu, Kruševcu, Nišu, Boru, Zaječaru, Vladičinom Hanu, Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku, Užicu, Raški, Kraljevu, Prijepolju, Valjevu, Novoj Varoši i Ivanjici.

Testiranje u Boru biće održano u nedelju, 14. septembra, sa početkom u 17:00 na stadionu FK „Rudar“ u parku malih sportova.

Svi detalji vezani za kriterijume fizičke spreme koji moraju biti ispunjeni na uvodnom testiranju, kao i za trajanje, strukturu i finansijske uslove kursa nalaze se na internet stranici Gorske službe spasavanja Srbije www.gss.rs.

Za sve ostale informacije na raspolaganju je e-mejl adresa info@gss.rs i telefon 063/466-467.

Postani spasilac, pridruži se!

Gorska služba spasavanja (GSS) Srbije je dobrovoljna i neprofitna organizacija čiji je osnovni cilj pomoć i spasavanje u nepristupačnim planinskim i urbanim uslovima.

Spasiti ljudski život, pomoći čoveku u nevolji, osnovni je zadatak GSS Srbije.

GSS Srbije su 1952. godine osnovali iskusni alpinisti, dok danas Gorsku službu spasavanja sačinjava oko 200 aktivnih spasilaca, od kojih su mnogi iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši i paraglajderisti. Dijapazon aktivnosti spasilaca GSS Srbije je veoma širok: traganje i spasavanje na skijaškim terenima, u opštim planinskim uslovima, spasavanje iz jama, pećina i iz stena, spasavanje u urbanim uslovima, posebno u slučaju elementarnih katastrofa. Tokom majskih poplava, spasioci Gorske službe spasavanja Srbije evakuisali su i medicinski zbrinuli oko 1200 stanovnika iz područja ugroženih poplavama. U svojim redovima služba ima i spasioce sertifikovane za helikoptersko spasavanje, kao i spasilačke pse.

Zakonom o vanrednim situacijama, Gorska služba spasavanja Srbije je uvrštena u činioce zaštite i spasavanja u Srbiji i definisana kao strateški partner Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije za izvođenje spasavanja na nepristupačnim terenima. Načelnik Gorske službe spasavanja Srbije je član Republičkog štaba za vanredne situacije.

GSS Srbije je član međunarodne spasilačke organizacije za površinsko spasavanje – IKARCISA (Internationale Kommission Für Alpines Rettungswesen – Commission Internationale de Sauvetage Alpin), kao i međunarodne spasilačke organizacije za spasavanje u podzemlju – ECRA (European Cave Rescue Association), i svoj rad usaglašava sa preporukama ovih organizacija.

Dodatne informacije o radu GSS Srbije: www.gss.rs
Međunarodni standardi kojima se rukovodi GSS Srbije: www.IKAR-CISA.org

Kontakt:

Odnosi sa javnošću:       Mirjana Perić                    063 466 333               mirjana.peric@gss.rs

Načelnik:                            Marko Čalija                      065 303 0220            calija.gss@gmail.com

Share

ZC BOR: Pacijenti i lekari zajedno posetili manastire

Bor, 9. septembar

Autor: D. Filipović

Udruženje za borbu protiv raka borskog Zdravstvenog centra organizovalo je jednodnevnu ekskurziju za pacijente i zdravstveno osoblje. Njih pedesetak, prošle subote, posetilo je manastire Manasiju kod Despotovca i Ravanicu kod Ćuprije, potom, Resavsku pećinu i vodopad Lisine. Bila je to prilika za druženje i još bolje međusobno upoznavanje onih koji su lečeni sa onima koji leče. Posmatrač sa strane nije baš mogao sa sigurnošću da uoči razliku između zdravstvenih radnika i pacijenata jer su i jedni i drugi bili u dobroj formi i raspoloženju, spremni za šetnju, šalu i smeh.

-Već je šesta godina kako organizujemo ovakve izlete – kaže dr Goran Bogdanović, predsednik borskog Udruženja. – Uvek smo nailazili na razumevanje donatora i sponzora iz Bora koji su i ovoga puta pomogli, tako nam novac iz srpskog Udruženja ostaje za druge aktivnosti. Svim ovim lepotama koje su stvorili priroda i čovek treba se vraćati i u njima iznalaziti snagu za nove izazove.

Share

U Majdanpeku, sve vreme izborne kampanje, DS je mažen i pažen!

Bor, Majdanpek, 9. septembar

Autor: M.C.

Vucic Majdanpek Rudna glava 11Sad kad je prošao izborni voz i kad DS neće moći, koliko se upinjao, da ponovi izbore, nije teško utvrditi da su demokrate imale lepu podršku s obzirom na ranije zasluge. I ne samo u Donjem Milanovcu. Nije nikakvo iznenađenje, čak i konstatacija nekih medija da je njihov lider Popović dugo bio na čelu opštine i da je pustio duboke korene. Istina je na drugoj strani, pa ma koliko se to nesviđalo nekima u pobedničkom taboru.

Sve vreme kampanje nije bilo snažnijeg „pritiska“ SNS-a na političke protivnike, ne neargumentovane, nego s punim pravom. Moglo se debatovati o tome koliko je URS-ovska i DS-ova vlast učinila za grad i ceo kraj, koji su propusti i veće greške, gde se zastalo… A bilo je, na primer, u rudniku Majdanpek svega i svačega, od promašenih investicija do minimalne proizvodnja, lošeg rukovođenja, sudbine Čoka Marina pod okriljem RTB-a, privatizacija, propasti Zlatare, ekoloških posledica. Da ne govorimo o urušenom standardu i opasnom osipanju stanovništa i odlasku „trbuhom za kruhom“ u beli svet. Samo taj proces je dovoljan za svakodnevna zasedanja, ne samo u gradu, nego i u širem okruženju, sve do Vlade Srbije. Niko ne napušta svoje rodno mesto radi belog bosiljka i zato što mu je mnogo dobro. Ako se nešto o svemu tome i naglašavalo, nije bilo odjeka. S obzirom da je Majdanpek ostao bez uticajnijih glasila, nejasno je zašto se dovoljno nije radilo na regionalnom, zašto ne i nacionalnom nivou. I to što je učinjeno, učinjeno je u pet do 12. Kasnilo se. Doduše, kako jednima, tako je bilo i drugima, ali SNS je bio kolovođa i glavni akter cele priče. To se, s pravom, i očekivalo od najjače političke opcije u zemlji.

Direktor rudnika Majdapek i treći sa naprednjačke izbornme liste Branislav Tomić, koliko se moglo primetiti u finišu kampanje, nije se primećivao, stidljivo se zaklanjao iza Blagoja Spaskovskog, svog šefa iz RTB-a, što nije išlo u korist njegove partije. Činilo se da Spaskvoski non-stop treba da zastupa interese SNS-a i – niko više, a i to je, izgleda, bila farsa. Primeri ne manjkaju. Kako će se tek Tomić, moguće je i još neki iz rudnika i okruženja koji su na listi i koji će ubrzo dobiti odbornički status, ponašati ubuduće, brzo će se videti. Jer, onima koji su šurovali sa protivničkim igračima, recimo iz „žutog“ tima, ne sme se ni ubuduće verovati. Ne samo zbog poslovične opreznosti, nego iz iskustva: gde se politički prevrtači ulogore, kao Spaskovksi i slični, ne niče trava. Oni su obično „prevrtački“ naklonjeni i u posve drugim i drugačijim okolnostima, i zato će Dejan Vagner i njegov uži tim imati još kakvih muka. Ukoliko to blagovremeno uvide i otklone, lakše će se izboriti za Majdanpek bolje sutrašnjice i sigurnijeg prosperiteta, većeg standarda i – zaustavljanja odlaska, najpre mladih sa tih prostora.

Napokon: ostaje zapažanje da je DS u Majdanpeku, bez obzira koliko se protivio takvom stavu, bio mažen i pažen, i da je, i zbog toga, dobio koliko je dobio glasova. Više od očekivanog, bar u Pajtićevim projekcijama.

Share