Svi članci od suzana

Visoki zvaničnici Srbije na liturgiji u Visokim Dečanima

Bor, 28.jun

manastir visoki decani 1visoki dečani liturgija manastir

U manastiru Visoki Dečani u 9 sati je počela liturgija nakon koje će biti služen parastos stradalim kosovskim junacima, izveštava Tanjug.

Liturgiju služi iguman mananastira Visoki Dečani Sava Janjić uz sasluzenje monaštva iz ovog manastira, a prisustvuje i stotinka vernika među kojima su predstavnici Vlade i predsednika Srbije. U Dečane su danas stigli Aleksandar Vulin, Marko Đurić I Dejan Pavićević, a prisutna je i načelnica Pećkog okruga Vinka Radosavljević.

Centralno obeležavanje Vidovdana na Kosovu I Metohiji organizovano je u Gračanici. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej i episkop raško -prizrenski Teodosije služiće liturgiju u Gračanici, a zatim na Gazimestanu parastos srpskim ratnicima stradalim u Kosovskom boju.

Povodom Vidovdana, u Gračanicu je stiglo I oko 400 ljudi koji su jutros krenuli iz severne Mitrovice I centralne Srbije, što je manje nego prošle godine.

Zamenik regionalnog direktora Kosovske policije(KP) Ergin Medić rekao je Tanjugu da je KP organizovala pratnju za sve koji su izrazili želju da posete Gazimestan, Gračanicu idruge manastire.

Prema našim informacijama, do pola 8 oko 400 ljudi sa 6 autobusa I većim brojem kombija iputničkih motornih vozila je krenulo iz severne Mitrovice, ali I centralne Serbije put Gazimestana I Gračanice. Svi su stigli do manastira Gračanica bez problem -rekao je Medić.

On je kazao I da će broj broj pripadnika KP u regionu Mitrovice biti pojačan tokom današnjeg isutrašnjeg dana pa će tako biti angažovano oko 260 policajaca.

KPS je ukljucena kako u pratnju autobusa I vozila koja idu put Gazimestana, tako i u obezbeđenje svih ostalih manifestacija u gradu , dodao je Medić.

Share

Ko zastupa interese građana

Bor, 27. jun

Od avgusta 2012 CLJP – Niš i Birodi se bave slučajem u kome je osoba prijavila veći broj slučajeva zloupotreba i dobila status uzbunjivača od Agencije za borbu protiv korupcije. Nedavno je od strane Osnovnog javnog tuzilaštva u Nišu obaveštena da tuzilaštvo nije našlo osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo kog lica na osnovu njene prijave protiv odgovornih u instituciji u kojoj su se zloupotrebe dešavale. Za sve ovo vreme do ocene da je slučaj okončan, nju niko iz Tuzilaštva nije pozvao na razgovor. Ako se slučaj kome je Agencija za borbu protiv korupcije ukazala poverenje davanjem statusa uzbunjivača, o kome su izveštavali brojni mediji u regionu završava na ovaj način, šta se dešava sa slučajevima sa kojima javnost nije upoznata i koliko takvih slučajeva ima?

Učitelj neznalica i njegovi komiteti i CZKD poslednje dve godine sarađuju sa radničkim grupama koje, pored pokretanja drugih postupaka, podnose i krivične prijave tuzilaštvu kako bi zaštitili svoja prava i imovinu svojih preduzeća opljačkanih u privatizaciji i stečaju. U slučaju preduzeća Trudbenik gradnja, tuzilac, koji ima diskreciono pravo da odlučuje šta je javni interes za postupanje po sluzbenoj duznosti, zaključio je da nema javnog interesa za gonjenje kupca koji je stavio pod hipoteku imovinu privatizovanog preduzeća za kredit koji je podigao za svoju matičnu firmu. Tuzilac je cenio samo da li je ispunjena procedura za podizanje kredita, a ne i da li je samim kreditom narušen javni interes u privatizovanom preduzeću. I u ovom i u brojnim sličnim slučajevima, tuzioci upućuju radnike da u privatnim parnicama dokazuju složene zloupotrebe u privredi, što je nemoguće bez skupih veštačenja eksperata različitih struka, vrhunskih advokata i drugih instrumenata nedostupnih opljačkanim radnicima. Često se dešava čak i da tuzioci u odgovoru propuste da navedu da podnosilac ima pravo na privatnu krivičnu tuzbu. Tek kada vlasti donesu političku odluku da tuzilaštvo uzme u rad neki slučaj zloupotrebe u privatizaciji, postupci se pokreću, ali ne radi zaštite i obeštećenja opljačkanih preduzeća i radnika. Istovremeno dok se hapse tajkuni i drzavni funkcioneri koji su im omogućili pljačku, opljačkana preduzeća odlaze u stečaj i bankrot.

Budući da je drzava Zakonom o privatizaciji uzurpirala društvenu svojinu i preuzela upravu nad njom, i da su zbog zloupotreba u privatizaciji stotine hiljada građana Srbije ostali bez posla, kako je moguće da zaštita ove imovine nije javni interes, već da su krivični postupci za pljačku društvene imovine privatna borba radnika kojima je ta imovina oduzeta? Na koji način građani mogu da utiču na to da li u nekom predmetu postoji javni interes da tuzilaštvo vodi postupak po sluzbenoj duznosti?

Trenutno u Srbiji ne postoji podzakonski akt (odgovarajući Pravilnik, unazad najmanje tri godine, nije usvojen od strane DVT koje bi bilo i nadlezno za njegovu primenu) na osnovu koga bi bila izvršena ocena rada tuzilaca. O opisanim slučajevima ne mogu da se izjasne ni Ministar pravde niti Ombudsman, jer bi njihovo izjašnjenje predstavljalo zadiranje u nezavisnost rada tuzilaštva.
Na koji način se obezbeđuje makar minimalno poštovanje prava građana u prelaznom periodu do uspostavljanja kontrolnih mehanizama? Ko je za to nadlezan? Da li se poštovanje prava građana odlaze na neodređeno vreme, do uspostavljanja vladavine prava? Da li je u tom slučaju pravo građana u stvari suspendovano ali oni o tome nisu obavešteni? Da li neko zaduzen da prati usklađenost reformskih koraka u interesu građana? Šta bi bili jasni mehanizmi za utvrđivanje konkretne odgovornosti u okviru nadleznih organa u opisanim situacijama? Da li Strategija reforme pravosuđa nudi odgovore na postavljena pitanja?

Kakav je značaj ličnog i profesionalnog integriteta kao garanta autonomije pravosuđa? Kakva je uloga nevladinih organizacija u poziciji građana u odnosu na pravosuđe? Zašto je ta uloga takva, i šta je moguće sve učiniti da bi se ona popravila? Kakve mehanizme solidarnosti i podrške treba razvijati – sistem ranog upozorenja (efikasan sistem informisanja o povredama ljudskih prava, kada one nastanu)?

 

Share

Borska publika uživala u jazz koncertu

Bor, 22. maj

Autor: S.P.

Sinoć je u sali Muzičke škole u Boru održan džez  koncert kvarteta Vlade Maričića i gosta, Tanje Jovićević, na veliko zadovoljstvo i oduševljenje borske publike.

Vlada Maričić, poznati pijanista i kompozitor izveo je sa svojim prijateljima, bas-gitaristom Batom Božanićem, perkusionistom Lazaro Del Toro Vega i bubnjarom Petrom Radmilovićem, dela sa novog albuma “Romano Cubana” koji je spoj romske lirike i latin džez aranžmana. Dobri poznavaoci ove vrste muzike bili su oduševljeni sinoćnjim koncertom a svoje zadovoljstvo preneli su i  na same muzičare koji su više od dva sata svirali zadovoljni reakcijom borske publike, koja ih je nekoliko puta vraćala na bis.

Tanja  Jovićević, koja je prvi put gostovala u našem gradu ostavila je snažan utisak na sve prisutne svojom neiscrpnom energijom.

Centar za kulturu je ove sezone pružio borskoj publici i građanima predivne predstave i koncerte koje će dugo pamtiti i kako nam je rekla Milica Kabić, od jeseni  nastaviti  će da iznenađuju i oduševljavaju borsku publiku kvalitetnim pozorišnim predstavama i koncertima.

Vlada Maricic koncert 1Vlada Maricic koncert 7Vlada Maricic koncert 2Vlada  Maricic koncert 3Vlada Maricic 6Vlada Maricic 5

 

 

Share

„Atelje 212 “ gostovao u Boru

Bor, 21. maj

Autor: S.P:

Sinoć je u sali Muzičke škole u organizaciji “Centra za kulturu” opštine Bor izvedena predstava Ateljea 212 “Plodni dani”. Predstava govori o teškoćama sa kojima se susreću i bore mladi bračni parovi, suočeni sa nemogućnošću prirodnog začeća i imanja porodice. Emotivna, birokratska, sociološka  bitka koja se vodi  na svim poljima i suočavanja mladih bračnih parova sa problemima vantelesne oplodnje, usvajanje  dece i opstanka ljubavi, dirnula je borsku publiku.  Borbu mladih parova i ljubav koja pobeđuje sve prepreke u ovoj predstavi odigrali su mladi glumci, Isidora Minić,  Milena Predić, Radmila Tomović, Branka Šelić, Nebojša Ilić Bojan Žirović i Milica Mihajlović.

Plodni dani pozorište 1Plodni dani pozotište 3Plodni dani pozorište 4Plodni dani  pozorište 6Plodni dani pozorištre 5Plodni dani pozorište 2

 

 

 

 

Share

Borska „Noć muzeja“

Bor, 20. maj

Autor: S.P.

U jubilarnoj, desetoj „Noći muzeja“ , 18. maja, uživalo je stotine hiljada posetilaca u 68 gradova širom Srbije. U Boru je u Muzeju rudarstva i metlurgije otvorena postavka venčanih haljina od  početka do 70. godina XX veka autora Suzane Mijić. Posetioci su razgledali i izložbu nastalu iz projekta “Oplaneti se recikliraj” koju su pripremili učenici škole “Dušan Radović”. U prostorijama galerije “ Bakar” prikazano  je umnožavanje grafika.

Noc muzeja 9Noc muzeja 8Noc muzeja 6Noc muzeja 7Noc muzeja 1Noc muzeja  5

Share

Koncert Viva Voxa za pamćenje

Bor, 20. maj

Autor: S.P.

U petak, 18. maja, u sali bioskopa “Zvezda” hor Viva Vox održao je koncert za uživanje – i pamcenje. Ovaj hor bavi  se a cappella obradama popularne muzike, ali i eksperimentiše različitim muzičkim žanrovima pomerajuci granice nemogućeg kada je u pitanju ljudski glas. Izvođene su obrade  popularne pop-rok muzike uz pratnju bitboksa.

Hor je nastao zahvaljujući entuzijazmu i nezaustavljivoj energiji Jasmine Lorin, koja je kao profesor Zemunske gimnazije punih 14 godina bila dirigent školskog hora.

U početku, hor Viva Vox se bavio klasičnom muzikom i izvodio dela Mokranjca, Vujića, Mocarta, Hendla… Uvek su najviše uživali u zabavnim delimabliže dopirući do publike. Sami pišu aranžmane za pesme grupe Queen, Abba, Vampiri, koje izvode bez pratnje instrumenata.

Viva Vox koncert 1Viva Vox koncert 4Koncert Viva Vox 3

 

Share

Promocija publikacije o antifašizmu

Bor, 16. maj

Narodna biblioteka Bor,
20. maj 2013. g. u 18 časova
predstavljenje publikacije „Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44.“ u Boru

Priručnik za čitanje grada „Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44.“, biće predstavljen 20. maja 2013. godine u 18 časova u Narodnoj biblioteci Bor. Sa obzirom na to da je ovaj vodič namenjen svima onima koji žele da se angažuju protiv zaboravljanja, ćutanja i falsifikovanja ovog perioda istorije, cilj ovoga javnog časa je pokretanje pitanja obeležavanja mesta vezanih za antifašističku borbu i stradanje u Boru. Naime, logori za prinudni rad u Borskom rudniku, kojih je na trasi od Bora do Kostolca bilo 33, od toga 10 u Boru i 7 u najbližoj okolini određivali su tokom ratnih godina karakter ovog grada kao logora koji je bio opasan bodljikavom žicom i sistemom bunkera. Sredinom 1942. godine pored 10.000 radnika bilo je još 30.000 logoraša dok je u julu 1943. godine u Bor deportovana prvo grupa od 1200 Jevreja, a nešto kasnije još 5000 Jevreja iz Mađarske.

Metodologiju rada na ovoj publikaciji će predstaviti kourednica Rena Redle. O istoriji prinudnog rada u Srbiji za vreme fašističke okupacije izlagaće Nenad Lajbenšperger, istoričar i saradnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, dok će o ideologiji fašizma govoriti Ilija Malović, sociolog i nastavnik sociologije. Uvodno izlaganje o Borskom rudniku za vreme Drugog svetskog rata, kao i građi Zavičajnog odeljenja koja se odnosi na tu temu ili je iz tog perioda, imaće Dragan Stojmenović, bibliotekar Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor.
Tokom prepodneva, Dragoslav Veljković, sudija u penziji iz Bora i jedan od autora izgubljene mape borskih logora iz osamdesetih godina XX veka, vodiće goste u obilazak mesta na kojima su bili logori u Boru u periodu od 1941. do 1944. godine.
Predstavljenje publikacije je realizovano u saradnji sa Narodnom bibliotekom Bor i uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe u okviru projekta „Istorija u pokretu – Dijalog sa prošlošću“ Foruma za primenjenu istoriju.

„…Bez ukrasa, tako, sve red po red nižem, pipajuć
Pišem tu, u mraku, ovu pesmu, onako kao što
živim,
Ko slepić, kao gusenica, pedalj po pedalj hartiju
merim;
džepnu lampu, knjigu, sve nam čuvari LAGERA
oduzeše; pošta nam ne stiže, samo magla na
na barake se spušta.
Panične vesti i crva roj: tako ovde u planini
žive Francuz, Poljak,
Talijan bučni, Srbin – jeretik, Jevrejin setni.

 

Zdruzgano, grozničavo telo, a ipak JEDNIM
životom ono živi: …“

Mikloš Radnoti, Sedma ekloga, Borska beležnica, str. 19

O publikaciji
Knjiga je podeljena u tri celine: teorijski uvod u opšte probleme istoriografije; praktični deo, koji se sastoji od tematski organizovanih tura kroz izabrane delove grada Beograda; i sveobuhvatni pojmovnik o fašističkoj ideologiji, antifašizmu i pravnim merama protiv zločinaca.

Publikaciju otvara prilog Enca Traversa (Enzo Traverso), koji donosi promišljanja o odnosu između ličnog sećanja i istoriografije, kao i o javnoj upotrebi i politici istorije. Vodič kroz grad, sa prostorno-tematski uokvirenim turama i tekstovima Milana Radanovića, Olge Manojlović Pintar, Milovana Pisarija i Nenada Lajbenšpergera, čini glavni deo priručnika. Apendix sadrži pojmovnik, odnosno, pregled osnovnih pojmova u vezi s fašizmom i antifašizmom, koji su sastavili Petar Atanacković, Ilija Malović i Nataša Lambić. Na samom kraju publikacije se nalazi registar ulica i mesta. Publikaciju je grafički oblikovao kolektiv ШKART a svi tekstovi su objavljeni pod licencom Autorstvo-Nekomercijаlno 3.0 Srbijа (CC BY-NC 3.0 RS)

Dragan Stojmenović

bibliotekar

Share

Bor: Gala koncert Konstantina Kostjukova i zvezda beogradskog baleta

Bor, 9. maj 2013.

Autor: S.P. i M.K.

Gala koncert Konstantina Kostjukova i zvezda beogradskog baleta  održan je sinoć u prepunoj sali  Muzičke škole u Boru u organizaciji Ustanove Centar za kulturu.

Reč je о jedinstvenom programu iz oblasti baletske umetnosti na našim prostorima koji је već izveden u mnogim gradovima u zemlji i inostranstvu  i  uvek sa velikim uspehom i odzivom publike. Program ovog gala koncerta omogućio je publici da vidi  delove najpopularnijih ostvarenja iz oblasti klasičnog baleta, „Labudovo jezero“ i „Uspavana lepotica“ Petra Iliča Čajkovskog, neoklasičnog baleta „Grk Zorba“ Mikisa Teodorakisa, „Kraljica Margo“ na muziku Gorana Bregovića i modernog baleta “ Ko to tamo peva“ i „Tango “ Vojislava Vokija Kostića.

Pored Kostjukova učestvovali su i prvaci baleta Narodnog pozorista u Beogradu Mila Dragičević, Tamara Ivanović, Bojana Žegarac, Milan Rus i Jovica Begojev.

balet koncert 2balet koncert 3baletski kincert 4balet kocertbalet koncert 1balet koncert publ

 

Share

DINKIĆ ĆE ODGOVARATI ZA EVENTUALNU PROPAST BORA

Bor, 16. april 2013.

Spaskovski i Dinkic u Domu kultureSpaskovski i Dinkic 2

Autor: M. M. Ilic

Današnja Tanjugova informacija naslovljena „Dinkiću sumnjiv „slučaj Bor“, preneta iz sinoćnjeg razgovora u emisiji B-92 „Između dve vatre“ ( nije ni naveden izvor, što je nedopustivo za državnu novinsku Agenciju), iako je ostala bez komentara, ni malo nije za potcenjivanje. Komentar voditelja emisije uopšte se ne spominje, nego se samo Dinkić, verovatno s namerom, stavlja u glavnu poziciju. On je rekao , prema Tanjugu, „da sada pravna struka treba da kaže šta je tu urađeno, pa dodaje: -Meni je bitno da li je neko uzimao pare, a ako jeste – mora da odgovara. Pitanje je kvalifikovanosti onih koji vode postupak – da li je nešto bilo na štetu preduzeća ili nije… Meni je taj slučaj sumnjiv i da li o nabavkama oprema za preduzeća bolje znaju inženjeri ili policija. Ministar je još podsetio da je RTB do pre tri godine imao ogroman gubitak, ali da od tada posluje profitabilno.

Mlađan Dinkić, u vrhu vlasti od petoktobarske revolucije do danas, uglavnom tamo gde su pare, očigledno brani svog lokalnog partijskog lidera, predsednika G-17 u Boru i generalnog direktora te kompanije, Blagoja Spaskovskog, što je voditelj posebno apostrofirao. Još više, Mlađan Dinkić je imao glavnu reč sa vrhom tadašnejg DS-a da se krajem 2008. na čelo RTB Bor postavi Spaskovski uprkos tome što je 2002. godine uzeo otpremninu iz Rudnika bakra Bor i otišao i što je protiv njega vođeno više krivičnih postupaka, te je, na kraju, zbog nedostatka dokaza oslobođen teških optužbi. Našao se 2003. i u beloj knjizi MUP-a Srbije. To je možda i nebitno za sinoćnu emisiju B-92, ali je pitanje stručnosti policije i inženjera u Boru, u najmanju ruku, simptomatično. Jer, za Dinkićevu informaciju, policija je, saznajemo iz pouzdanih izvora, odlično odradila svoj posao i, nezvanično, na tome neće stati. Dragan Dumitrašković iz Beograda, 90-tih godina jedan od prvih saradnika Spaskovskog, tadašnjeg direktora Rudnika bakra Bor ( u sastavu RTB Bor kao i sada), imao je godinama puno raznovrsnog posla u tom preduzeću. I ne samo on, što policiji verovatno neće promaći. Dinkić ne može sinoć da se seti da li RTB kao preduzeće pod državnom kapom mora da poštuje Zakon o javnim nabavkama ili je, zbog famoznog restruktuiranja, celu deceniju koristilo rupu u propisima i nije moralo da mari za Zakon koji je valjda isti za sve u ovoj državi, od Miškovića do EPS-a.

Posebno je „impresivan“ deo Tanjugove vesti (da li ova kuća još zrači žutim?) u kome se naglašava da RTB već tri godine posluje sa profitom. I neka je i to tačno, i neka je od gubitka do profita reč o većem zarađenom novcu, ne sme  se zaboraviti da je za poslednje četiri godine, otkako je Dinkićev politički kadar na čelu, više nego dupliran dug , pa ja danas ladno premašio milijardu evra. Krediti se i dalje uzimaju i to pod patronatom države koja narodu nije predočila ni ugovor o saradnji sa FIJATOM, a u pitanju su velike državne pare. Zna li ministar za finansije i privredu da su već mesec i po zaustavljeni radovi na gradilištu nove topionice bakra koja nema ni konačan projekat , ni neophodne dozvole. Vraćanje kredita stiže već iduće godine ( 25 miliona dolara), a od planiranog završetka gradnje za kraj ove godine, nema ni govora. Zna li ministar da su u izveštaju  o poslovanju Rudnika bakra Bor za 2012. – na primer –  transportni troškovi i ostale usluge u poređenju sa planiranim enormno su uvećani. Zašto ministar Dinkić ne pita svog partijskog druga da li je tačno da je i predsednik Upravnog odbora privatnog rudnika zlata Lece i zašto poslednje tri godine nema predsednika Upravnog odbor RTB? Misli li Dinkić da će se „slučaj Bor“ završiti samo na privođenju i hapšenju nekih od glavnih rukovodilaca u Rudnicima bakra ili je ceo RTB „rupa bez dna“ u kojoj se vodi bezpoštedni sindikalni rat i gde se o bezakonju i mahinacijama razgovara na svakom koraku.

Mlađan Dinkić nikad nije voleo da priča za INSAJDER, to pouzdano znamo, ali se sinoć spotakao pa je ponešto i rekao što će, nadajmo se, biti iskorišćeno i protiv njega u najavljenom serijalu o „Rudniku dugova““, o RTB Bor., o državnom preduzeću bez kontrole države ( to su sami priznali)! Tad će Tanjug, nadajmo se, podrobnije i ozbiljnije izveštavati i komentarisati o „Slučaju Bor“ i postaviti krucijalno pitanje: Ukoliko RTB Bor eventualno propadne ( proizvodnja je mala, a trenutni spas je u visokoj svetskoj ceni bakra) , što je moguće nakon završetka restruktuiranja koje je Dinkić najavio za 30. jun ove godine, odgovornost će među prvima pasti na njegovu visost. To je apsolutno sigurno, ma ko bio na vlasti. Čak i URS!

Share

Kanadski instruktori maltretiraju radnike u Boru

Bor, 8. novembar

GRANSKI SINDIKAT IER

Ministarstvo privrede, ministru Mlađanu Dinkiću        

Generalnom direktoru RTB-a, Blagoju Spaskovskom    

Direktoru TIR-a , Bobanu Todoroviću

Upravniku  fabrike FRP-a, Miljuš Miloradu u Boru

Kanadskim instruktorima FRP-a 

Zahtev o prestanku ugrožavanja ljudskih prava i prava radnika,  mobinga  nepoštovanjem Zakona o bezbednosti zdravlja na radu, koji sprovode pojedini instruktori iz Kanade u novoj fabrici FRP u sastavu Topionice.

Medijski propraćeno otvaranje nove fabrike FRP (nazvana  skraćeno po materijalu fiberglasu)   za potrebe nove topionice i Fabrike sumporne kiseline obećavalo  je mnogo po pitanju zapošljavanja radnika, uslova za rad i savremenog pristupa poslodavca prema radnicima. Po ugovoru na određeno vreme primljeni su mladi radnici sa evidencije NSZ, a većina roditelja te dece je napustila posao da bi deci omogućili da samostalno zarađuju za život i svoju porodicu. Ti mladi radnici su obrazovani sa dobrim znanjem engleskog jezika  i bez problema  komuniciraju sa kanadskim instruktorima.

Problem je krenuo kada je jedan od kanadskih instruktora počeo da se ponaša na krajnje neprofesionalan  način, da vrši mobing, preti, psuje radnike sa prizvukom nacionalizma.

Kanadski instruktori su preuzeli na sebe ulogu poslodavca, pa su, ako bi im se neko zamerio, direktno naređivali poslodavcu da otpusti te mlade ljude  za primer drugima, što je  učinjeno. Ovi radnici su tako došli do bezizlaza, drugima se, opet, uvukao strah u kosti, jer strepe za posao i egzistenciju.

Dana 07. 11. 2012. obratila su se dva radnika FRP-a, jedan član Samostalnog sindikata i član sindikata Nezavisnos, predsedniku sindikata Nezavisnost obrazlažući da  instruktor iz Kanade neće da ih pusti u pogon  i da ih je prethodnog dana isterao nateravši ih da pokupe  svoje stvari, a potom je zahtevao da budu otpušteni. Sačekali su predsednika sindikata Nezavisnost TIR-a ispred vrata hale FRP-a. Ispričali su o mobingu koji nad njima sprovodi jedan od kanadskih instruktora, o kažnjavanju neposlušnih i da neće da ih pusti u pogon. Ta dva radnika su desetak dana poslati  po kazni u unutrašnjost  cilindričnog rezervoara da lepe i obrađuju  fiber glas  sa unutrašnje strane. U rezervoaru ne postoji  pravilno  provetravanje, niti postoji usisni i izduvni ventilator, već samo  običan električni ventilator koji kovitla prašinu unutar rezervoara velikom brzinom i praveći eksplozivnu smešu. razlog: radi se acetonom a ventilator je električni. Dok se nalepljeni slojevi fiberglasa unutar cevi suše za sledeću operaciju radnici se odmaraju, jer je otvor za ulazak u cev toliko mali da se jedva ulazi i izlazi.  Otvor se nalazi se na oko 2.5 metara od zemlje, nepostoji skela za bezbedan ulaz  i brz izlaz u slučaju  opasnost,i pa su česte modrice na telu prilikom ulaska i izlaska. Zbog cilindričnog oblika  uglavnom  se radi klečeči i ne  postoji za to adekvatna zaštita. Kad iskoriste pauzu  da sednu  i naslone se na cilindrične strane rezervoara  sa maskama na licu i alatom u rukama  kanadski  instruktor koji ih progoni slika ih i pokazuje slike kako „leže“ u rezervoaru punom štetne prašine koncentrovane kancerogenim stirenom, a zatim od poslodavca zahteva da im da otkaz. Naravno, i mi imamo fotografije. Obavili smo razgovor sa upravnikom FRP-a i vratili radnike na posao. Sa poslodavcem TIR-a i kanadskim instruktorom zakazali smo sastanak za 8.11.2012. uz prisustvo prevodioca i predstavnika grane sindikata ENERGIJE  INDISTRIJE I RUDARSTVA NEZAVISNOST. Razgovaraćemo o svim pitanjima bitnim za radnike, a naročito iz oblasti  bezbednosti zdravlja na radu i primeni KU TIR-a na sve radnike, a ne selektivno. Zatražićemo i prijem kod kanadskog ambasadora i ukazati na neprimereno ponašanje predstavnika kanadske kompanije i zatražiti odgovornost.

Svakako bitna je i odgovornost našeg upravnika  FRP-a i poslodasvca koji su tu da zaštite interese  kompanije i radnika.

Odbor sindikata Nezavisnost TIR-a,

predsednik, Dragan Jankucić,dipl.ing.teh.

Share

Informer: Počinju hapšenja zbog milionske pljačke u RTB Bor

Bor,29. oktobar

 

Istraga milionskih malverzacija u RTB Bor završena je i uskoro kreću privođenja, saslušanja i hapšenja osmunjičenih funkcionera. To je Informeru juče potvrđeno u samom vrhu MUP-a Srbije.

Kako saznajemo, predmet istrage su mahinacije prilikom nekoliko pokušaja privatizacije RTB Bor, sumnje da su milioni evra pokradeni u procesima nabavke rudarske opreme, ali i klasična krađa bakra i zlata. Istraga milionske pljačke u Boru traje već godinama. U nekoliko navrata ova istraga je, po nalogu iz vrha vlasti, zaustavljana, ali sada su nadležni dobili potpunu slobodu da uhapse i kazne sve odgovorne , prenosi odlično obavešteni sagovornik Informera. Od juče do zaključenja ovog izdanja, nije mogao da nam otkrije ime bilo kog osumnjičenog, ali nam je rekao da među njima ima i ljudi iz bivšeg, ali i sadašnjeg rukovodstva RTB Bor.

Zvanično, u policiji juče nisu hteli da komentarišu naša saznanja, ali nam je u više izvora nezvanično potvrđeno da je istraga u Boru privedena kraju i da ima „vrlo zanimljivih otkrića“!

Javnost će biti zapanjena kada sazna koliko je desetina miliona pokradeno u ovoj kompaniji. Nesumnjivo da sve te pare nisu završile samo u privatnim džepovima, već je veliki deo novca, sigurno odlazio i u crne političke fondove. Naravno, sve ćemo to istražiti, navodi izvor našeg lista.

Na to da u RTB i te kako ima posla za policiju i tužilaštvo, ranije je već ukazivao direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru dr Vlastimir Trujić. U pismu potpredseniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću Trujić je direktno optužio generalniog direktora RTB Bor Blagoja Spaskovskog da „ nemilice troši pare od prodaje bakra i velikih kredita“ i da je dug od 580 miliona uvećao na milijardu evra.

Takođe, Trujić je naveo da je o malverzacijama i korupciji u RTB Bor ranije obaveštavao tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića i ministra Olivera Dulića, kao i Dušana Petrovića, ali da nikada ništa nije prduzeto.

Od 2006. do danas država je u više navrata neuspešno pokušavala da privatizuje RTB Bor…piše, između ostalog, u današnjem Informeru.

EKSKLUZIVNO doznajemo, da će Informer i narednih dana pratiti događaje u RTB oko sumnji u milionsu pljačku i uredno obaveštavati javnost. Očekuje se i da emisija TV B-92 INSAJDER uskoro počne sa serijalom o kriminalu u RTB Bor.

Poslednje vest: Reagovanje Poslovotstva RTB Bor

 

Share

Bor: Sanacija jalovišta od oktobra

Bor, 3. septembar

Izvor: Večernje Novosti

Svetska banka kreditira projekat sanacije posledica stogodišnjeg rudarenja. Ekonomsku isplativost prerade utvrđuje Institut za rudarstvo i metalurgiju.

Prvi radovi na izgradnji kolektora otpadnih rudničkih voda, ispod jalovišta rudnika bakra Veliki Krivelj, u sastavu RTB „Bor“, te na sanaciji jalovišta i deponija za odlaganja rudničkog otpada, startuju početkom oktobra. Po rečima Borivoja Stojadinovića, rukovodioca Ugrožene ekološke zone Bor i savetnika direktora ovdašnjeg Instituta za rudarstvo i metalurgiju, za sanaciju posledica stogodišnjeg rudarenja u Boru – iz kredita Svetske banke – izdvojena su 32 miliona dolara, ali će ta brojka, najverovatnije, biti uvećana za još oko tri miliona.

– U toku je izbor izvođača radova i očekuje se da novi krak kolektora, dužine oko 2,4 kilometra, izgradi jedna renomirana firma, koja je i do sada realizovala veći broj projekta koje je kreditirala Svetska banka. Za ovaj posao predviđeno je 12 miliona dolara, dok je ostatak novca određen za sanaciju borskih jalovišta, koja se prostiru na 627 hektara – kaže Stojadinović.

Planirano je da kompletni radovi budu gotovi u naredne dve i po godine, a projektom je predviđena remedijacija i rekultivacija borskog i kriveljskog flotacijskog jalovišta (Polje 2 i Brana 3), te deponija kopovske jalovine, pa je taj prostor već izuzet iz eksploatacionih polja borskog Basena.

– Po dosadašnjim istraživanjima, staro borsko flotacijsko jalovište sadrži značajne količine bakra, a ima i zlata i srebra. Proverava se ekonomska isplativost prerade tog jalovišta koje, po proceni Instituta za rudarstvo i metalurgiju, zahteva još oko 40 bušotina, kako bi se došlo do reprezentativnih uzoraka. Ukoliko rezultati potvrde očekivanja, pristupilo bi se eksploataciji korisnih komponenti, uz upotrebu takozvane „zelene“ tehnologije – precizira Stojadinović, najavljujući da će, po završetku sanacije degradiranih površina, tokom narednih pet godina, Institut nastaviti da održava obnovljeni prostor.

 

Share

Pet godina RARIS-a

Bor, 31.  avgust

Vladan Jeremic

Od Vladana Jeremića, prvog čoveka RARIS-a dobili smo pismo u kojem nas obaveštava o malom velikom jubileju njegove organizacije. On piše…Kada smo pre pet godina, 17. jula 2007. godine, počeli sa radom nismo bili potpuno sigurni šta nas u ovom poslu očekuje. Danas, 5 godina posle, mislim da možemo biti ponosni na sve ono smo uradili. Svi mi zajedno, i Vi naši osnivači, i mi koji radimo u RARIS-u, i Vi naši partneri i prijatelji. Svi zajedno smo doprineli da se neke dobre stvari dešavaju i na istoku Srbije i na tome Vam svima veliko hvala.

No, kako ovo teško vreme nije vreme slavlja, već rada, želimo i ovog puta da Vas upoznamo sa nekoliko aktivnosti koje smo realizovali poslednjih meseci:

Napredak oko Regionalne deponije Halovo, RARIS pomaže proces sertifikacije 5 opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, RARIS ocenjen odlično, Slovenački turisti »Otkrivaju istočnu Srbiju«, Održan Prekogranični investicioni forum Srbija-Bugarska,  Počeo sa radom klaster ruralnog turizma istočne Srbije »Čarolija istoka«, RARIS vodi projekat »Stаndаrdizаciја nе-finаnsiјskih uslugа pоslоvnе pоdrškе u 32 opštine“, Timočki izvoznici dobili 5,4 miliona dinara bespovratne pomoći, Povećan broj privatnih lokacija u bazi investicionih lokacija, Održano 13 obuka za preduzetnike, RARIS izdao Vodič za ruralni turizam, Održano šest radionica o energetskoj efikasnosti , Klaster ruralnog turizma »Čarolija istoka« na studijskom putovanju u Slovačkoj. Više o ovim aktivnostima možete pročitati na sajtu www.raris.org


Share

Na kopu Cerovo – dizel bager umesto elektro bagera

Bor, 31. avgust

Izvor: Sajt Udruženje inženjera u  rudarstvu

Udruženje Inženjera u rudarstvu je dobilo dopis sa informacijom o planiranoj kupovini bagera za kop Cerovo, koje je potpisao Inženjer RTB-a. Kako je informacija u dopisu vrlo aktuelna i značajna sa aspekta rudarske struke, objavljujemo dopis u celini:

NA KOPU CEROVO – DIZEL BAGER UMESTO ELEKTRO BAGERA

Da li to postaje prakasa da se  u RTB Bor i pored tolikog broja stručnih ljudi, oprema bira i kupuje isključivo prema želji generalnog direktora Blagoja Spaskovskog, čak, i kad za to ne postoje opravdani razlozi? Generalni direktor često zog toga dolazi u sukob sa komisijom za izbor opreme, ali on onda na njih vrši strahoviti pritisak, dok god oni ne odluče kako on to hoće, (primer: tako je kupljena dizel bušilica za Majdanpek). A ako neko iz komisije za izbor opreme to neće da prihvati, on ga zameni, i u komisiju stavi nekog drugog ko će to poslušno da odradi.

Pitam se zašto generalni direktor RTB-a Bor, po ko zna koji put pokušava da ubedi komisiju za izbor opreme, da se kupi dizel bager za kop Cerovo, a ne elektro bager, kako je to rudarskim projektom otkopavanja i predviđeno.
Opšte je poznata činjenica da su dizel bageri u prednosti na rudnicima samo gde ne postoji električna energija, i da su oni tada odgovarajuće rešenje. Za kop Cerovo izbor dizel bagera nema nikakvog smisla, ako se zna da na kopu postoji instalirana elektro mreža i da na kopu već radi jedan elektro bager. Isto tako se zna da je utovar sa dizel bagerima skuplji po toni utovarenog materijala u odnosu na utovar sa elektro bagerima istog kapaciteta.
Zašto je utovar dizel bagerima skuplji?
Postoji više razloga, ali osnovni su:
•    dizel gorivo je skuplje nego el.energija, kao pogonska energija po jedinici ostvarenog rada,
•    Opsluživanje i namirivanje dizel bagera je složenije i skuplje nego elektro bagera,
•    Za namirivanje dizel bagera gorivom, potrebno je kupiti cisternu za gorivo,
•    Troškovi rada cisterne za gorivo su: potrebni su radnici – vozači cisterne, održavanje i servisiranje cisterne, normativni materijal za rad cisterne i dr.,

•    Skuplje je servisiranje i održavanje dizel motora, nego elektro motora za pogon bagera, i td i td.

Sve to je navela četvoročlana stručna grupa RBB-a, u svom izveštaju. Stručna grupa, sastavljena od Zamenika direktora RBB-a za proizvodnju, Zamenika direktora RBB-a za razvoj i investicije, Upravnika površinskog kopa Veliki Krivelj i Rukovodioca sektora za plan i analizu proizvodnje RBB-a, sa izveštajem je upoznala komisiju za izbor bagera i poslovodstvo.
U tom Izveštaju jasno je navedeno da je dizel bager nepovoljnija varijanta u odnosu na elektro bager. Međutim, direktor Spaskovski vrši strašan pritisak da se kupi dizel bager, a da se pomenuti izveštaj stručne grupe baci i da to komisija ne koristi prilikom izbora bagera. Razlozi za ovakvo ponašanje generalnog direktora su potpuno nejasni i pored toga što on navodi da zbog toga što je nabavna cena manja za dizel bager nego što  je za elektro bager, komisija mora da izabere dizel bager. Kao da je nabavna cena jedini uslov kada se bira oprema, a da sve ostalo treba zanemarirti, što je naravno pogrešno.
Zašto  to direktor RTB-a radi, to on zna najbolje, a mi inženjeri iz struke, možemo samo da nagađamo?!
Inženjer RTB-a

Share

Zašto međugradski autobusi jedino staju na autobuskoj stanici ?

Bor, 15. avgust

Autor: M.C.

SUBNOR Bor uputio je zahteve nadležnima u Opštini Bor i Republici Srbiji da se  ponovo vrate autobuska stajališta u gradu za međugradski saobraćaj, jer od nedavno autobusi za Beograd, Niš i ostale gradove jedino staju na glavnoj autobuskoj stanici. U zahtevu se navodi…

-Više od 3.000 članova SUBNOR-a i Saveza rezervnih vojnih starešina Opštine Bor, kao i najmanje 20.000 građana, od pre neki dan, iz najudaljenijih delova grada odlazi u stari centar kako bi na autobuskoj stanici kupilo kartu za prevoz do Beograda, Niša, Zaječara i ostalih gradova, jer su nadležni ukinuli stajanje na Četvrtom kilometru. Zato se najhitnije zahteva da se ovo, kao i ostala stajališta, dovedu u staru funkciju, jer je, pogotvu u ranim jutarnjim satima, – posebno za najstarije – gotovo nemoguće otići do autobuske stanice. Napominje se da Bor nije Beograd, da je grad podignut u specifičnoj urbanoj konfiguraciji, tako da je odlazak do stanice ne samo skup ( kad taksi radi) nego i bespotreban kad imaju gradska stajališta. Stajalište na Četvrtom kilometru ima dugu tradiciju, postavljeno je još u vreme izgradnje železničke pruge Bor-Zaječar i prvih autobuskih linija na svim pravcima iz Bora i za Bor.

Zahtev je potpisao Momčilo Radisavljević, predsednjik SUBNOR-a Bor.

Share

Povodom Dana rudara u Boru i Kostolcu pola Vlade Srbije

Bor, 6. avgust

Izvor:  Tanjug

Povodom Dana Rudara predsednik Vlade Ivica Dačić i ministri Mlađan Dinkić, Milutin Mrkonjić, Milan Bačević i Zorana Mihajlović posetiće danas Bor i Kostolac, najavljeno je danas iz Vlade Srbije.

Premijer će sa ministrima posetiti Rudarsko-topioničarski basen Bor (RTB) obići radove na rekonstrukciji topionice, izgradnji fabrike sumporne kiseline i razgovarati sa menadžmentom fabrike.

U prisustvu najviših vladinih zvaničnika predviđena je dodela priznanja najboljim rudarima Srbije, kao i dodela „Šistekovih nagrada“ za doprinos razvoju RTB-a.

Ranije u toku dana ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović posetiće Despotovac – rudnik „Resavica“ i Kostolac – Privredno društvo „Termoelektrane i kopovi Kostolac“.

U okviru tog događaja biće obeležen Dan privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, a u večernjim satima, obeležavanju tog jubileja, kako je najavljeno, pridružiće se i predsednik Vlade Ivica Dačić.

Dan rudara Srbije, 6. avgust, obeležavaju zaposleni u više od 200 aktivnih rudnika u našoj zemlji.

Dan rudara je ustanovljen u znak sećanja na 6. avgust 1903. godine kada je u Senjskom rudniku, prvoj i najstarijoj jami u zemlji, koja je danas u sastavu „Rembasa“, počeo štrajk zbog lošeg položaja rudara. Štrajkači su se tada izborili za bolji položaj i skraćenje radnog vremena.

Neposredni povod štrajku u Senjskom rudniku te godine, 50 godina posle pronalaska i početka kopanja uglja u Senju, bilo je „otpuštanje sa posla trojice radničkih aktivista.

Za devet dana štrajka, zapisali su hroničari tog vremena, rudari Senjskog rudnika su „izborili povratak na posao dvojice otpuštenih radnika, skraćenje radnog vremena i besplatan olaj za osvetljenje“.

Inače, od rudarstva u Srbiji danas živi više od 20.000 porodica.

Rudari u Srbiji imaju beneficirani radni staž, na godinu dana dobijaju beneficiju šest meseci zbog teških uslova rada.

Prosečna zarada rudara u Srbiji, međutim, i dalje je niska i iznosi od 30.000 do 50.000 dinara.

Iako se u rudnicima sprovode mere zaštite i kontrola i nadzor nad uvođenjem tih mera, i dalje postoje rudnici u kojima su te mere na niskom nivou, posebno u onima koji su prošli neuspešnu privatizaciju.

Prema dostupnim podacima u Srbiji posluje 270 preduzeća koja se bave eksploatacijom mineralnih sirovina i 20 preduzeća za geološka istraživanja mineralnih sirovina.

Rudarske kompanije su krajem 2009. zapošljavale oko 25.000 radnika, a broj zaposlenih u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom iznosi od 5.500 do 6.000 radnika.

Među najvećim rudnicima u Srbiji su površinski kop Rudarskog basena Kolubara, koji je u sastavu Elektroprivrede Srbije i rudnici bakra Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

 

Share