Svi članci od mc bor

Skupština timočkih planinara u Boru

Bor, 26. januar

Foto: Jordan ANDRIĆ

13

             Delgati više od 400 planinara iz osam timočkih opština imalo je juče (nedelja, 25. januar), u borskom Domu kulture, redovnu godišnju skupštinu na kojoj je usvojen kalanedar takmičenja i aktivnosti u 2015. godini.

            Mi smo prošle godine ispunili 99 odsto planiranih zadataka, što ćemo učiniti i ove godine. Odziv na pešačenja ili standardna takmičenja u našim disciplinama izostaje jedino kad je veliko nevreme. To je viša sila, ali se propušteno nadoknadi čim se vremenski uslovi poprave. Predstoje nam važne pešačke ture i tradiconalna okupljanja. Sa nama su i planinari iz Vojvodine, Bosne, iz svih krajeva Srbije.Ne izostaju ni susreti sa prijateljima iz susedne Bugarske. Opštine izlaze u susret i to je najlepši deo saradnje. Danas smo u Boru posetili neka atraktivna turistička mesta.Većina je prvi put bila u Jami borskog rudnika i u popularnom kafiću na 400 metara ispod zemlje. Sad smo, eto, osvojili i podzemne lepote. Osvajanje najviših vrhova na planinama u istočnoj Srbiji stalni je zadatak i to je deo rekreacije. Bitno je i da ubuduće okupimo što više mladih članova – naglasio je Dragan Beatović iz Knjaževca i prvi čovek timočkih planinara.   Beatović je izjaviio da poseban doprinos planinarstvu istočne Srbije imaju borski veterani: Borko Gajić, Miroslav Pajić, Petar Lazarević, Ljubiša Radivojević, čija staž prelazi četiri i pet decenija druženja sa Stolom, Dubašnicom, Crnim vrhom, Mlinikom. Starom planinom, Midžorom, Deli Jovanom, Tupižnicom, Rtnjem. Gajić je osvajač i najviših svetskih vrhova ( „planinarstvo mu je prirasalo srcu“ još dok je bio učenik knjaževačke Tehničke škole).

Share

ŠTA SE I KAKO RADI U PRIVATIZOVANOM PD „ SALAŠ“?

Bor, 24. januar

(APEL ZABORAVLJENIH I PONIŽENIH RADNIKA)

Od kad je pod sumnjivim okolnostima „velikih“, stranih investitora za sitan novac kupljeno nekada veliko Poljoprivredno dobro iz Salaša sa preko 5000 hektara zemlje, sa velikom ratarskom proizvodnjom, više farmi i sa više stotiina zaposlenih, krenulo se – u sunovrat celog ovog kraja. Nema više farmi junadi, ovaca, koka nosilja, svinja. Opustelo. O radnicima i njihovim pravima ne trebalo ni pričati.

Neupućeni bi po izjavama direktora ovog preduzeća Đankarla Koste zaključili da je ova firma – rajska bašta! Nažalost, samo radnici znaju kako im je. A i građani Salaša brinu istu brigu. Možda je njima najteže – bespomoćno gledaju uzorno poljoprivredno dobro kakvim su se cela bivša Jugoslavija i Srbija ponosili. Italijanski gazda radi šta hoće i kako hoće, niti ga neko od vlasti kontroliše, niti ima javnosti u radu. Radnici su godinama radili i rade za minimalac i to u neljudskim uslovima. Od jutra do sutra.Vređaju se na svakom koraku, ne zna im se radno vreme, nesigurni su šta ih čeka sutra. Firma je, opšte je poznato, u katastrofalnom stanju. Kasnilo se sa žetvom, jer je prioritet bila- izgradnja teniskog terena, naravno – bez građevinske dozvole. A onda su radnici bili krivi što se letina skidala – u oktobru! Pre tri godine kukruz je obran – u novembru. Možda je ova firma i zbog toga, i ko zna čega sve, zapala u sferu čudnog poslovanja i niz ostalih teškoća. Krivica je, očigledno, pala na radnike kojima se preti i uručuju otkazi. Apeli prema nadležnim inspekcijama – nisu, bar zasad, ni malo pomogli.

Čudno je što državu ne interesuje stanje u toj (stranoj) firmi u srcu istočne Srbije, jer poslovanje je, pretpostavlja se, (bar 50 odsto) u sivoj zoni ; zakoni se zaobilaze gde god je to moguće. Ova firma ne plaća zakup dela poljoprivrednog zemljišta, zagađuje vodotokove i privatne bunare pesticidima, insekticidima i veštačkim đubrivom. I – nikom ništa. I da je samo ovo muka i nevolja pa “ni po jada”, svega je u toj “zadruzi” što se kosi sa zakonima i poštovanjem dosotjanstva domaćih, naših, srpskih radnika i mučenika sa najmizernijim platama i – svakojakvim ponižavanjima. Iole ozbiljnija kontrola pokazala bi kako smo od uzorne firme u agraru “napravili” stranog gazdu koji ni mesto Salaš nije udosotjio preko potrebnom društvenom odgovrnošću. To se iz aviona vidi, od godinama zamandaljenog hotela do naupštenih objekata i mrtvila na ulicama i sokacima. Kao da je, ne daj Bože, zavldalo ratno stanje! Nekad ponos i dika, danas je Salaš – tužna slika; slika naše dozlaboga ubitačne po narod i zemlju privatiazacije. Pitamo se gde su danas nekadašnji glavni protagonisti salaške bagatelne rasprodaje: Boško Ničić, Dušan Mihajlović, Boža Prelević ( ako oni nisu, onda neka neko pita Aleksandra Simića, penzionera i godinama najuspešnijeg direktora Polj. dobra Salaš – ko jeste?) Zamislite kolka je to bezdušnost otuđiti tako plodno, dobrom delom komasirano i navodnjavano državno i narodno zemljište sa razvijenom, ukrupnjenom stočarskom proizvodnjom i hiljadama kooperanata… Možda je najbolje da se pročita opširan tekst u listu “Puls Istoka” “Od ponosa do haosa” sa dodatnim naslovom “Italijanima 5.000 hektara za džabe” od 16. novembra 2012. Salaš je prodat za tričavih 120 miliona, a vredeo je 4 milijardi dinara, s tim što su Italijani kasnije, ni krivi ni dužni, nasledili i 20 milona u akcijama u bankama. Toliki imetak i toliko bogatstvo, ispalo je tako, plaćeno je samo – 100 miliona dinara. Kakav paradoks, kakva katarstrofalna privatizacija, kakvo uruševanje državnog i narodnog dobra? Kako se sa nekadašnjih 750 svelo na 30 stalnih i pedesetak sezonskih radnika, kakve i kolike koristi od tog – i za nas i sav normalan svet apsoluto suludog – nečuvenog biznisa ima država Srbija, država koja je pustila da njeni današnji građani – radnici u Salašu budu – savrmeni robovi. Upravo tako jeste i pred Bogom i narodom!

Poslednji je čas da se spasi DOO SALAŠ u Salašu. Gubici ga vode ka likvidaciji. Možda to nekome odgovara. Narodu u istočnoj Srbiji i mestu Salaš – ni najmanje. Oni bi da se preispita cela privatizacija i sačuva bar dostojanstvo vredno srpskog ponosa, časti i vere.

Sadašnji i bivši ojađeni radnici DOO Salaš. ( Njihova imena ostaju u Redakciji zbog svake sigurnosti, jer se s pravom plaše osvete neprikosnovenih gazdi).

PDSalas

Share

Savremena kozerija: REKORDI NADZORNIKA MILJKA LJUBAŠIĆA

Bor, 22. januar

Autor: Mitar Stojanovski

Pričaju rudarski nadzornik, direktor i sindikalac:
-Videli ste li vi, direktore Spasiću, kako odradismo decembar, rekord kakav nije bio ni u jednom mesecu u staroj godini – zapodenu nadzornik.
– Gledao sam na našoj TV u restruktuiranju. Zato sam vam i dozvolio da se proveslite za Novu godinu. Niste vi samo za Jezero, i Hajat ste zaslužili, samo tako nastavite i u Novoj godini. Neće vam biti teško, ionako malo kome pada na pamet da smo i prethodnih meseci imali rekorde, ali, znaš rode, u – minimalcu.- uzvrati direktor.
– Važno je, mori, šta televizija zbori. Vele kako smo i sneg, i led, i sve „neverne Tome“ pobedili, mada ja ni gaće nisam okvasio. A jesmo zaslužili i bolje plesačice i igračice, i tamburaše. Samo ona moja reč o „nadljudskim naporima“ više vredi nego ceo novogodišnji Obamin govor.
Nastavlja se dijalog njih dvojice.
-Nedostajalo je, brate Spaso Spasiću, jedino ono naše „Ne može nam niki ništa“. I sindikalci su bili na zabavi, i oni su naša sorta odreda: nit govore, nit romore. Mirni su ko bebice. Ni da meknu, ni da beknu…
-A je l bilo štogod i u dvenoj štampi o rekordu?
– Čak je i „Politika“ pisala ovoliko. Nedostajala je samo rečenica: Zbog neše rekrodne proizvodnje pomerila se Londonska berza: već pola januara zalihe crvenskato-žutog metala naglo rastu. Toliko rastu da se ne vidi kraj strmoglavu padu cena.
-Jeste, moj Miljko J.Ljubašiću, ljuljaj te rekordne u inat opoziciji I naši pijari prave rekorde.U našem listu moja slika i komentari su na svakoj strani. Rekordan učinak. Pogrešili su u jednome – izbacili su me iz ukrštenice.
-Ćuj, jarane, jes da si ti glavni; nego, ni ja ono nisam loš. Mani se ukrštenice. Bolje su dečje pismice o tvod delu i liku, uče te đaci za domaći zadatak. Zato bi ja za tebe, ako narediš, i u bunar skočio. Jedino…? Daj da oteramo onog mog dušmana, opet mi napisao kako sam invalid a nadzornik. Zajebaje me, šta njega briga što ja drmam platu ko inženjer, ko ministar. Zaslužio sam. Ej, bre, toliki moji rekordi!
– I jesi. Spasio si me stotine puta kad su svi hteli da mi vide leđa. Ako sam ponekog budžovana podmitio, to čine i drugi. Ako sam ih celo tuce zaposlio za jedan, dva dana, nisam jedini. Ako sam topionicu gradio bez projektam i ako je promašaj, pitani su i ministri. Ameri će ionako ovde graditi rudnike, naše „rupe“, kao i do sad, neke krpi Vlada. Ko ih, bre, šljivi u „Osmaoj ofanzivi“? Ja sam za njih kralj, car, plemić, pevač-umetnik, govornik rimski, i demokrata najnpredniji. Naučiću ja pameti tog tvog šefčića. Ko je on da se tebe takvome ponositom usprotivi?
I tako se oni rastaviše, svanu i sutrašnji radni dan, zaštitinik zakona na radu u rudarskoj firmi dobi aber da je vreme da se penzioniše ili da se makne podalje. Nadzornik je, videlo se, važniji iako je na pogrešnom, nezaonitom radnom mestu. Jer, on je taj koji niže rekorde brže nego Titovi udarnici u čuvenim petoletkama.
Treći dan, treća sreća.
-Jes video kako rešavam stvari. Ode neposlušnik dok kažeš britva. I svaki će tako ko tebe dirne. Ti samo kontroliši sindikalce, smišljaj rekorde i – slušaj šta o meni pljuju po kafanama?
-Hoću tako mi Svetog Tome i svih sveca. Ako zatreba, i noge ću da vam perem. Evo, ovako… skinem čarape, zagrejam toplu vodu u lavor, podignem nogavice, i polako, da vas ne golica. Gledao sam ja to u jednom domaćem filmu na čistom srpskom jeziku. – Tako te volim. Sa platom si i premjera nadmašio. I nemoj da te čujem još da si išao u Beograd da me cinkariš. Sve ja znam. Svi su oni pod mojom kontrolom. I njih kao i tebe mogu da kupim za kilo ćevapi i litar „Radenske“. Jasno?
– Ne znam šta mi bi. Biću ti pokoran k o svaki opštinski službenik. Ko svaki direktor u gradu. Ko te pipne, pa bio i sam predsednik moje mesne zajednice, loše će proći. Pogledaj ove šake ko u međeda s Romanije. Ne daj Bože…
– Ne zaboravi ni one nezhavlne inspektorčiće.
-Njih ću srediti pomoću inteligencije…. U Beograd više ni za lekove neću ići. Tako mi sva tri padeža koja sam s hristovom mukom naučio.
– Hoću da središ i one dripce i negativce što pišu kako sam premijeru napravio „svečani cirkus otvarajući novu topionicu“. Ne zanimaju me ni novci, ni plesačice, ni ćevapi i viskiji, ni posao za kojekakve alamane, samo nemoj više da me spominju. Sad je dan D. Mogu ja i u opštini da budem budža. Zato neću ni sindikalce da čujem da su pisnuli, ni okrenuli telefon dalje od Drugog kilometra. Sve ću ih posmenjivati. Smišljaj rekorde i davaj ih „na mene“. Upamtiće oni ko je Ekrem Šojić, ko je Bog i batina. Dobio sam još jednu k o crna zemlja političku podršku. Niko to ne može sem mene u celoj reformskoj Srbiji. Jasno?
– Razumem, šefe. Ali… ja, ja sam… znate .. Pa, ja sam i sindikalac , i to glavni! Pa, ti si me namestio – još pre one Nove godine.

Cena bakra

Cena bakra

Share

BOR: DO KRAJA OVE NEDELJE NOVI DIREKTORI JAVNIH PREDUZEĆA

Bor, 19. januar

Autor: M.C.

Zivorad Petrovic 2Sa 21. januarom završava se konkurs za direktore javnih preduzeća u Opštini Bor, a već za dan, dva, biće postvaljeni novi čelnici za Toplanu, Vodovod, Stambeno, Zoološki vrt, Borski turistički centar, Komunalno, Direkciju za izgradnju i ŠRIF (RTV Bor).
-Nisam zadovoljan radom direktora u javnim preduzećima, a ni opštinskom upravom. Mnoge navike moraju da se promene. Bićete iznenađeni. Čim se konkurs završi komisija će, već sutradan, odlučiti ko su novi rukovodioci. Moramo se posvetiti radu i odgovornosti više nego ikada ranije, jer nemamo drugog izlaza – rekao je Živorad Petrović, predsednik Opštine Bor na poslednjoj konferenciji za novinere pre neki dan.
U opštinskoj upravi rad i red se polako uspostavljaju. Promenjen je načelnik Odeljenja za privredne i društvene delatnosti i to je smao početak velikog posla.
-Od sada ćemo jedanput mesečno primati građane na razgovor kako bi bili efikasnije.Uočeni su identični problemi: u 90, 95 odsto slučajeva građani mole za zaposlenje, potom se žale na socijalne probleme i razne loklane i državne službe. Moramo shvati da isključivo radimo u intersu građana i ko god se ne bude profesionalno i odgovorno ponašao moraće da se suoči sa posledicama – naglasio je Petrović.
Da bi javnost bila što kvalitetnije upoznata sa radom rukovodstva i opštinskih službi novinari će jedanput nedeljeno razgovarati sa najužim rukovodstvom opštine.

Share

BOR: Krao kompjutere iz bolnice

Bor, 16. januar

Saopštenje Policijske uprave Bor

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova iz Bora podneće krivičnu prijavu protiv Boranina (1976.) zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio više krivičnih dela krađa i teška krađa u predhodnom periodu.

Sumnja se da je osumnjičeni otuđio iz prostorija borske bolnice četri kompjutera, iz Doma zdravlja jedan kompjuter i iz kancelarija ,,Rudnika bakra Bor“ dva kompjutera. Policija je u kratkom vremenskom periodu pronašla pet kompjutera i vratila vlasnicima.

Takođe se sumnja da je on obio i dva parkirana vozila ispred prodavnice i iz njih otuđio novac i prehrambene proizvode.

Share

BOR: Amfiteatar dobija urednika programa

Bor, 6. januar

Dom Kulture 03

Amfitetar na otvorenom ispred Doma kulture u Boru konačno će dobiti urednika programa i tako postati još jedno, verovatno i najveće i najznačajnije stecište mladih, ali i svih građana željnih kulturnih, prvenstvemo kvalitetnih muzičkih dešavanja. Ovaj prostor do sada nije bio adekvatno, ni dovoljno iskorišćen. Organizovani su muzički koncerti s vremena na vreme, bez ustaljenih programskih sadržaja, onako kako je nekome od zvaničnika u gradu padalo na um i zavisno od dnevnih potreba. Najviše zahvaljujući Živoradu Petroviću, predsedniku Opšptine Bor, amfitetar će ubuduće biti pod okriljem Centra za kulturu, ustanove koja je i najmerodavnija da se bavi kulturnim programima. To znači da će i Borsko kulturuno leto ponovo oživeti, a grad će, poput većih kulturnih centara, dobiti nove, vrednije sadržaje iz oblasti kulture i zabave, što će doprineti i potpunijoj tursitičkoj ponudi.

Možda je i posebno važno da će prvi programski čovek biti Boranin Bojan Čukić, priznati umetnik, čovek koji je napisao i muziku za film o Nikoli Tesli. Čukić je muzicirao na niškom Nišvilu, na Gardošu, Madlenianumu – Zemun, u beogradskom Domu omladine, na Džez festivalu u Valjevu, na BELEF – u, u Starom dvoru u Beogradu. Uradio je aranžman za novi album Duo Moderato u izdanju PGP RTS-a gde je zastupljena i njegova kompozicija posvećena velikom Tesli. Pre 20 godina izuzetno uspešno vodio je diskoteku Turriističke organizacije Bor.
Bojan Cukic

Share

Premijer je priznao „bezbroj grešaka“, ali greške o RTB Bor samo delimično!

Bor, 5. januar

Autor:M.C.

Vucic i Spaskovski

Kod nas ovde ničeg novog, sem što se, ako ste primetili, spomenik rudaru kod Doma zdravlja, pre Novu godinu, – okretao unazad. I ptica fenisks na krovu Doma kulture je „oživela“ za, ni po čemu, istorijski 23. decembar, jer je nakon dužeg stajanja ponovo počela da se okreće na zadovoljstvo 99,8 odsto Borana i njihovih gostiju. Euforija lagano prolazi, slavlje povodom nove topionice stišalo se kao i more gluposti posle burnih koncerata, vatrometa, obećanja političara i neuspešnih direktora…
Kad smo kod obećanja i analiza, nemoguće je ne primetiti najnoviji intervju, sad na Prvoj TV, premijera Vučića i njegovo, u svom stilu, obraćanje naciji. Kao retko koji premeijer u svetu, Vučić je prinzao da je u minuloj, 2014. napravio „ bezbroj grešaka, svakako“. Ne događa se ni predsenicima manjih mesnih zajednica, a kamo li čelnim ljudima jedne države, da prihavte svoje greške i proppuste i stave se na odgovornost jav nosti. To je, za nas u Srbiji, jedinstven slučaj, primer koji bi trebalo slediti. Vučić je objasnio jednu od najvećih grešaka oko modela investiranja u putnu privredu po ugledu na Hrvatsku. Spomenuo je i Smederevo, i još neka mesta i firme, ali se, najkraće moguće, tri, četiri puta, osvrnuo i na stanje u RTB Bor, kompanije koja je tako dragovoljno ušetala i u 12. godinu restruktuiranja. Neuspešno, i s mogućnošću da se i dlaje drži državnih, tojest narodnih jasala – po sintagmi Josipa Boroza, samo u drugom smislu – „ko pijan plota“, jer tako je najbolje, po mnogim stručnim ocenama, za najgori menadžment u dugoj istoriji kombinata bakra.
Evo kako je Vučić, u intervjuu Prvoj TV, sagledao „novogodišnji RTB“?
„Ako nastavimo dobre rezultate u Boru“… Ako uspemo da skinemo raskrivku u rudnicima u ovoj godini i novoj topionici dajemo naš koncentrat bakara, a ne uvozni, biće to odličan posao“… „Da smo samo godnu ranije tražili strateškog partnera za Cerovo i Majdanpek imali bi naš koncentrat za topionicu“… „NAPRAVIO sam grešaka bazbroj svakako, ali ko radi taj i greši“… Možda nismo svaku reč „uhvatili“ doslovno, što nije ni najbitnije, najvažnije je da nam je sad jasnija premijerova strategije o RTB čiji ogormni problemi – očevidno je – još nisu stigli na red za rešavanje. A stići će, zasigurno! Zato se naslonimo i na najnovije izjave Blagoja Spaskovskog, verovatno jednog od najvećeih ljubimaca u Vladi Srbije u našoj novijoj istoriji, u kojima on, bez trunke odogovornosti, ni njamanjeg priznanja za ogromne greške, daje optimističke izjave zaboravljajući šta je ranije govorio. Sad je biser ( prvi ga niže Tanjug, pa onda i svi ostali do RTS-a) „veća proizvodnja bakra u 2015. godini“. Podsetimo da je po biznis planu u 2014. predviđena proizvoidnja od 41,7, u ovoj 60, a idućoj 80.000 tona katodnog bakara iz sopstvenih rudnika koliko je i potrebno za nove metalurške kapacitete. I država je, garantujući za kredite, podržala taj plan i čvrsto stala iza celog poduhvata. Danas o tome ni prmejer ne zbori, mada mu je cela priča tako poznata. Pa 2014. dobiće se nekih 25, 26.000 tona bakra, za 5.000 tona manje od planiranog navodno „zbog poplava“, najverovatnije onih, kako smo već javljali, iz Obrenovca i okoline. U Boru nije bilo poplava, u Majdanpeku je minimalna proizvodnja odavno, tamo se samo ledilo… To što će najhitnije biti neophodno jedno 150 miliona dolara za uvozne sirovine ukoliko, po obećanju Spaskovskog, u martu krene proizvodnja u novoj topionici (malo u to ko veruje, čak i premijer?) kao da je mala šala. A tek kako pronaći strateškog partnera za politićki, „žuti“ rudnik Cerovo koji i nije za posebno komentarisanje, pa i urušeni Majdanpek, da ne spominjemo večitog, izraubovanog gubitaša „Jamu“? I da je pronađen investiror za ulaganja u rudarstvo pre godinu – daj Bože da bi se bilo šta učinilo nabolje. Nemoguće je jer se opasno kasni u mnogim popravkama, projektima i radovima. To je poznato i Ljubiši Miljkoviću iz tzv. Rudarskog sindikata Srbije (poznatijeg kao direktosrki, opet napominjemo!) koji, ni na papiru, sem Bora, nigde više ne postoji. Ni u Bogićevićevoj Zajači, jer nema više ni stare dobre Zajače, Kostajnika, istoprisjkih Stolica i živopisne okoline. Džabe se pomagalo sabratu Bogićeviću!
Nova topionice kasni više od godinu i po, i pošto nije završena, okasniće bar dve godine, što je nenadoknadiv gubitak i u investiciji i neostvrenom dohotku, tek u ekološkom pogledu. Da li je ceo projekat promašen, i to je za debelu stručnu analizu, jer koštaće „djavo i po“ i sve po leđima građana. Kako obzbediti kvalitetan koncentrat i u dovoljnoj količini, ali i, ako se i to čudo desi, šta je tih 10, 12 miliona dolara ostatka dohotka na godišnjem njivo? TO vam je, gospodo iz Vlade, jedna i po plata sa doprinosima zaposlenih u RTB-u. Neće ostati ni za uobičajena dva, tri „neviđena do sada vatrometa“ i „koncerta za pamćenje“.
Kada se podvuče crta, PREMIJER ne bi mogao da ostane kod neralnog optimizma vezanog za sudbinu RTB-a čija se dugovanja samo uvećavaju ( milijarda evra), jer ova kompanija je suoečna i sa „neviđenim kriminalom i korupcijom“, kao i već prispelim kreditnim obavezama iz tekuće proizvodnje u NEZAVRŠENOJ novoj topionici. Kad bi samo bilo problematično kašnjenje u dovođenju strateških partnera, ne bi se previše sekirali; ostalog mulja i blata je toliko da ćemo tek u – zvanično najvaljenoj boljoj budućnosti kroz naredu godinu, dve – opasno nadrljati i, mišljenje je najstručnijih iz ove oblasti, ostati neoprani i pored i Dunava i Save.Voleli bi da ovo bude bar jedna od – ne bezbroj – većih grešaka autora ovog teksta.

Share

Sindikati neće dozvoliti da radnici RTB Bor postaju sve siromašniji!

Bor, 5 januar

nezavisnost header

Sindikat Nezavisnost: INFORMACIJA ZA RADNIKE RTB – a BOR. Ovaj tekst, dobije danas, 5. januara, objavljujemo u celini

Sindikati RTB-a Bor neće dozvoliti da radnici iz meseca u mesec postaju ekonomski siromašniji, nezadovoljniji da žive u strahu pod svakodnevnim pritiskom i stresom.Nećemo dozvoliti da propadne jednodecenijski rad i uspeh koji su sindikati RTB-a postigli pregovarajući sa Vladom Srbije, poslodavcem, a čiji je rezultat da RTB nije prodat, da imamo dobar KU, i da smo imali pravične i zaslužene zarade .Nećemo dozvoliti više da nam povlašćeni sindikat umanjuje stečena prava i zarade .
RTB Bor je zbog prizvodnje bakra ,srebra , zlata sa preko 5000 zaposlenih radnika strateški važna kompanija, a početkom rada nove topionice postaje najznačajnija kompanija za privredni oporavak Srbije ne samo zbog povećanja obima proizvodnje bakra već i zbog povećanja rezerve zlata Narodne banke Srbije.
Pred sindikatima RTB-a je ozbiljan zadatak da ispregovaraju novi kolektivni ugovor koji ne sme biti nepovoljniji od postojećeg a koji je u skladu sa novim Zakonom o radu. Nismo podržali Zakon o radu, ali ga poštujemo, ne poštuju ga neki koji su ga najviše hvalili.
Građani Bora i radnici RTB-a generacijski se jedan vek truju u najzagađenijem gradu u Evropi. Pomogali su nesebično celu bivšu ,,Jugu,, a sebi su pomogli najmanje. Još se koji mesec trujemo i zato nećemo dozvoliti dodatna smanjenja radničkih prava koja nam ne umanjuje Zakon o radu, već angažovani pravni savetnici o trošku radnika .
Verujemo da je naš stav – da umesto smanjenja zarada povećamo produktivnost uz maksimalne uštede, jer je to ujedno i stav svake odgovorne Vlade i aktuelniog premijera lično. Nećemo se rukovoditi parolom iz prošlosti ,,Ne može me poslodavac platiti toliko malo koliko malo mogu da radim ,,, već parolom ,,Ne može me poslodavac platiti onoliko koliko ja mogu da zaradim,,.
Sindikat Nezavisnost RTB-a radi odbrane interesa i prava radnika koji su svakim danom sve ugroženija pokreće realizaciju incijative sindikata TIR-a o stvaranju Saveza sindikata i radnika u RTB-u. Cilj saveza bio bi da pravno, ekonomski i socijalno zaštitimo skoro svih 5000 radnika RTB-a radi što lakšeg ostvarivanja prava i interesa radnika, ali i zaštite i odbrane već ostvarenih prava koja se. i pored potpisanih Ugovora o radu, Zakona o radu, kolektivnih ugovora – NE poštuju.

 

Share

BOR: Lokalano informisanje po starom, ko hoće da zaobiđe zakon?

Bor, 30. decembar.

Skupstina 3

Na današnjoj sednici SO Bor, i u raspravi o budžetu za 2015. godinu, odbornik Dragan Marković upitao se – da li se planiranjem gotovo istih sredstava za JP ŠRIF (RTV Bor) svesno krši zakon? Jer, javna preduzeća u oblasti infromisanja, po sili zakona, moraće da se privatizuju do 30. juna 2015., a ŠRIF je već u procesu privatizacije. Ova medijska, regionalna informativna kuća, najverovatnije naći će se i u još nekim planiranim stavkama. Na primer, za plaćanje informtraivne delatnosti po konkursima predviđeno je 4 miliona dinara.Toiliko novca potrošeno je i, po izveštaju revizora, u 2013., a verovatno je tako bilo i u ovoj godini za dva glasila, jedne nedeljne novine i TV Sezam. Bilo je još tu manjih „ušetavanja“ za infromisanje. Dakle, ništa se ne menja ni u 2015. bez obzira na zakonsku privatizaciju direktnih budžetskih medija. tako se može razumeti.
Šta se krije iza ovog finaijskog „slaloma“ u „korist“opštinskog miljenika ŠRIF-a, odnosno mezimčeta svih dosadašnjih vlasti od 1947. godine? Učiniće se, pretpostavka je, sve u stilu „ne može nam niko ništa“ i pokušati na svaki način da se izvrda zakon ili će se, po staroj praksi, „izboksovati“ produženje roka. Jer, u istoj priči su i Tanjug, Politika, Studio B, i još neka glasila na širem nivou. Veruejmo da Bor neće biti iznimka ma koliko se pojedinci zalagali da sve ostane kako je i bilo, jer im, naprosto, tako najviše odgovara. Najzad, zašto se plašiti privatizacije u medijima kad je to i zahtev EU, i kad je reč o opštem društvenom opredeljenju? U pitanju su, ništa drugo, do lični interesi i starh od reformi koje ne može da izbegne ni oblast infromisanja. Ukoliko opšptinske vlasti podržavaju takva shvatanja i pokušavaju da se ništa ne menja (čak da se prenebregnu i zakoni), onda će i oni, nesumnjivo je, morati da podnesu račune. Isto kao što će i aktuelna vlast pre 2014.godine ( zasad 2013. godina, istraživanje državnog revizora) morati da odgovara, čak i krivično, za niz nezakonitosti.

 

Share

BOR: Klizalište radi, za Novu godinu – besplatno

Bor, 30 decembar

12

Foto: Jordan Andrić

Klizalište ispred Doma kulture od minule nedelje počelo je da prima ljubitelje ovog sporta i zaljubljenike u klizanje kojih je, na primer, prošle zime bilo više od 5.000. Direktor Turisitčkog centra Bor, Studenka Kovačević rekla je da se i ove sezone očekeuje najmanje 5.000 posletilaca kojima će kapije biti otovrene svakodnenvo od 10 do 22 sata. Cena je 100 dinara sem za odlikaše sa svim peticama koji će, kao i ranijih sezona, moći besplatno da uživaju na ledu.

Share

Policija kod Kladova pronašla 17 stranih državljana

Bor, 30. decembar

Saopštenje  PU Bor

U akciji policije iz Kladova 28. decembra 2014. godine na putu Kladovo – Negotin pronađena je grupa od 17 stranih državljana – Sirije (12) i Somalije (5).
Policija je ilegalne migrante pronašla u parkiranom kombi vozilu čeških registarskih oznaka u kome nije bilo vozača.
Po nalogu granične policije u Beogradu migranti su upućeni da se u roku od 72 sata jave u prihvatni centar za azilante u Krnjači.
Osnovni javni tužilac naložio je mere kako bi se ispitalo poreklo vozila i na koji način je ušlo u Republiku Srbiju.

Share

DSS: Da se javnost upozna sa izveštajem državnog revizora iz 2013.

Bor, 29 decembar

Autor: M.C.

DSS02

Iako smatramo da u Nacrtu lokalnog budžeta za 2015. ima dobrih pozicija, pre svega u oblasti ulaganja u poljoprivredu i putnu privredu, nećemo, na sutrašnjoj sednici SO, glasati za ovaj dokument. Samo pre neki dan izglasan je još jedan rebalans budžeta za ovu godinu, a sada, obrnutim redom, usvajmo  budžet za 2015. To je neozbiljno, kao i tek juče dobijenih oko pet stotina stranica predloga programa rada i poslovanja javnih preduzeća u narednoj godini. Zahtevaćemo da se što pre održi sednica SO na kojoj će se javnost upoznati sa izveštajem državnog revizora otrešenju budžetskih para u 2013. godini, jer zloupetreba bilo je na sve strane i preko svake mere – rekao je odbornik u SO i predsednik DSS-a Bor, Dragan Marković na današnjoj konferenciji za medije. On je građanima Opštine Bor čestitao božićne i novogodišnje praznike uz želju da 2015. svakome donese porodičnu sreću, uspeh i opšti boljitak.

Share

REAGOVANJA: NAREDBA PREMIJERA DA SE NAJHITNIJE PROŠIRE RUDARSKI KOPOVI U KRIVELJU I CEROVU – ŠOKANTNO JE ZA GRAĐANE SELA KRIVELJ!

Bor, 29. decembar

Autor: Milan Bogdanović

Коп Велики Кривељ
Kop Veliki Krivelj

Otvorena je nova borska topionica bakra. Bez dima kako kažu i otrovnih gtopioničkih gasova koji su decenijama zasipali Bor i širu okolinu. Koliko se god špekulisalo, šuškalo i pragmatično gledalo na svrsishodnost ove nove – stare topionice, svaka novina koja ide ka boljitku celokupnog grada Bora, regiona i države je sasvim prihvatljiva sa stanovišta svih žitelja. Pretpostavljena činjenica da ćemo udisati čistiji vazduh je dovoljna satisfakcija da bar u tome ne budemo – sumnjičavi. Problem je druge prirode – čime je “nahraniti” da radi neophodnim i punim kapacitetom?
Ono što je alarmantno i zabrinjavajuće, najviše i pre svega za žitelje sela Krivelj, jeste javno obraćanje premijera Vučića prilikom otvaranja nove topionice i izneti nalozi rukovodstvu rudnika i prvom čoveku RTB-a, Blagoju Spaskovskom. reč je o proširenju površinskih kopova „Veliki Krivelj“ i „Cerovo“.
-Sada je zadatak, ističe premijer, da za šest meseci bude završen Krivelj, za devet Cerovo i da se vadi naša ruda kako bismo zarađivali dvostruko više. Usko grlo moraju da se očisti – za šest meseci Cerovo, Majdanpek za devet meseci, a Cerovo Primarno za godinu i po, a ne godinu i po i dve, kako je to rekao Blagoje (Spaskovski)“, naglasio je premijer i istakao da ovi rokovi moraju da se poštuju, ako se očekuje bilo kakva podrška države.
Obraćanje premijera možete pogledati preko linka:
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1780784/Otvaranje+nove+topionice+u+Boru.html


Ono što najviše zabrinjava jeste činjenica da se niko nije osvrnuo niti spomenuo rešavanje sudbine kriveljskih domaćina, njihovih kuća i nepokretnosti. Da li su kriveljski domaćini i njihova sudbina , s obzirom da su bageri davno zašli u samo naselje „Selo“, poslednja briga države, resornih ministarstava, pa i Vlade RS čije je Vučić predsednik. Ili je totalna neinformisanost državnih organa naterala Vučića da izda narednu sa rokovima. Zaprepašćujuće je da ovakvu narednu premijer izdaje prvom čoveku rudnika a da pri tom zaboravlja ili nije upućen na obaveze njegovih ministarstava i institucija koje su trebale da reše probleme proširivanja površinskih kopova, i samim time sudbinu svih ugroženih, još pre mnogo, mnogo godina. Da podsetimo na nekoliko činjenica koje, naprosto, moraju da se znaju pre navedenih naredbi, odluuka:
– Niti Površinski kop Cerovć“, niti kop „Veliki Krivelj“ imaju zakonodavnu i administrativnu dozvolu za proširivanjem, a što je prostorno bilo regulisano Prostornim planom iz 1993. godine.
– Površinski kop „Veliki Krivelj“ davno je stigao na same ugovorene granice rudarskih aktivnosti .
– Zbog proboja granica širenja Površinskog kopa „Cerovo“ i kopa „Veliki Krivelj“, pre svega i nepostojanja odgovarajuće dokumentacije koja bi regulisala ova proširenja, a samim time i sudbinu većine žitelja Krivelja – rudnik, opština, ministarstva i država, bili su primorani da potpišu, uz samo dobru volju Kriveljana, nesvakidašnji ugovor u vidu nekakvog sporazuma.
– Na odgovarajući dokumenat koji će regulisati svako novo proširenje i neke nove rudarske radove i aktivnosti na teritoriji opština Majdanpek i Bo – čeka se odavno, a mi, Kriveljani, zvanično, po tom sporazumu, čekamo od 25 maja 2011. godine.
DAKLE: Lako je izdavati nekakva naređenja nižima od sebe, a da pri tom resorna ministarstva svoj deo obaveza i posla – nisu završili. Daleko od toga da ovim tekstom želimo da se postavimo na stranu rukovodstva RTB-a ili RBB-a Bor, ali, ako Vas oni o svemu tome, kao i osnovnoj problematici proširenja površinskih kopova, nisu obavestili – neka bude da Vas mi sada i na ovaj način obaveštavamo Takođe, prostorni plan za posebne namene, koji treba i mora da reguliše mnoge norme i pravila iz oblasti rudarstva pre svega, u svom sastavu sadržati i ono što je meštanima u neposrednoj okolini rudarskih zahvata najvažnije (njihova životna sudbina) – nije donet, niti ima nagoveštaja ili informacija kada će biti donet?

Jalovište Rudnika Krivelj 400m iznad naselja
Jalovište Rudnika Krivelj 400m iznad naselja

DALJE: Kako i na koji način, gospodine premijeru, želite da gospodin Spaskovski u „6 meseci “ reši , kako ste rekli, usko grlo sa Kriveljem i Cerovom, Majdanpekom? Kako i na koji način da se prošire rudarski kopovi i samim tim omogući veća količina bakra u rudi i koncentrata za potrebe stare, a tek nove topionice? Kako ćete privući strane ulagače i strateške partnere ako , kao država, niste valjanom zakonskom administracijom regulisali proširivanje postojećih i otvaranje novih rudarskih zahvata? Kako ćete i na koji način regulisati nove eksploatacione, sanitaring i moritoring zone oko rudarskih zahvata bez adekvatnih svetskih i domaćih važećih akata? Ponovo praviti lokalne, loše i nesvakidašnje ugovore ili sporazume , kakav je napravljen sa Kriveljom, niti je više izvodljivo, niti prihvatljivo za ozbiljnu državu kakvoj težimo?
Krivelj i Kriveljani će se prvi žestoko suprostaviti svakom novom proširenju „na divlje“. Imate sporazum koji je samo za neko vreme regulisao ( dobrom voljom meštana Krivelja) neznatno proširenje Površinskog kopa „Veliki Krivelj“ do donošenja odgovarajućih dokumenata o proširivanju rudnika i kopova na teritoriji Bora i Majdanpeka. Tih akata i regulatornih dokumenata iz nadležnih ministarstava nema do dana današnjeg.

Ako je suditi po volšebnom nestajanju gotovo svih skica o poslednjem „ugovorenom sporazumom“ o proširenju kopova na teritoriji Krivelja , posebno „četvrte faze“ proširenja, znači li to da će se u tajnosti ponovo potezati za nekim vaninstitucionalnim pogodbama, dogovorima i delovanju ne bi li se ispoštovala PREM;IJEROVA usmena naredba i – rudarska mehanizacija krenula sa utovarom kriveljskih kuća i nepokretnosti pod prisilom i van svakih zakonom regulisanih akata? Kako onda i kojim rečima nazvati spomenutu naredbu sa rokovima od šest, devet meseci, što je u najdirektnijoj vezi sa Kriveljom selom.“Uska grla“ mora najpre država da reguliše odgovarajućim aktima, pa tek onda da se izadje sa rokom uokvirene naredbe koje su za Kriveljane i okolna naselja i njihove žitelje, ruku na srce, uznemirujuće u sveukupnoj situaciji…Drugačije, kada ćete, napokon, preseliti selo Krivelj sa celokupnom postojećim infrastrukturom na jedinstvenu novu lokaciju i trajno rešiti i sudbinu ovih napaćenih ljudi i mirno, bez tridesetogodišnjih trauma?
Zadatak od šest meseci, po mom mišljenju, moguć je na jedini način u ovome trenutku – da gospodin Spaskovski, u svom bahatom i poznatom stilu, rastera i ovo malo Kriveljana kojih je još preostalo. Poznajemo sve dosadašnje mahnacije između predstavnika Opštine, RTB-a i gotovo uvek korumpiranih predstavnika našeg sela prema kriveljskim domaćinima, i upravo zato sa zebnjom i strahom gledamo na, za nas, aposlutno SPORNU naredbu.

Share

Policijo, nemojte kažnjavati vlasnika ovog džipa?

Bor, 26. decembar

Autor: Sreten Sertić

Dzip ispred Doma kulture2

Vlasnik ovog džipa je RTB Bor, a vozać je službeni, glavni gazda je generalni RTB, a plato ispred Doma kulture – vlasništvo je građana opštine Bor (nešto kao i RTS ili TV Bor). Džip ko svaki drugi, nije kriv za nepropisno parkiranje. Glavni je, dok je džip stajao na nepropisnom mestu, delio deci paketiće u Narodnoj biblioteci. Lepo je to bilo, ali mogao je glavni i da prošeta pedesetak metara od obližnjeg parkinga do zgrade doma, ne bi mu ništa falilio, sem što ga njegov narod ne bi video kako ne zazire od narodne milicije.
Na drugoj strani, glavni je najviše učinio da se plato ispred doma obnovi. Od rugla iznikao je fini beton to je za svaku pohvalu.I zato glavnog ne bi trebalo kažnjavati. A što se tiče poklona deci isto je lep gest, samo ona pesmica “O čika Sosi” učenika šestog razreda škole “Dušan Radović” – nije trebala. (Pogledajte stranicu Blagoja Spaskovskog na Fejs buku.) DA li su učitelji u ovom slučaju zaslužili čistog keca, zbog moguće zloupotrebe deteta?
Nova godina u Boru je, i po tim detaljima, malo drugačija od one recimo u Zaječaru

 

Share

Saopštenje za javnost DSS Bor: KUDA NAS VODI OVAKO NESPOSOBNA VLAST?

Bor, 26. decembar

Marta meseca 2014. godine sadašnji premijer Vučić je u predizbornoj kampanji obećavao kule i gradove , veću zaposlenost, bolji standard, stabilne penzije i plate (bez umanjenja), borbu protiv partijske države, kriminala i korupcije…

Umesto obećanog imamo smanjenje plata i penzija, otpuštanje radnika, partijsko zapošljavanje, porast kriminala i korupcije , kreiranje politike po nalogu Brisela i Vašingtona i   dovođenje na čelne funkcije pojedinih ministarstava stručnjake sa sa sumnjivom prošlošću.

Naša vlada sprovodi politiku MMF-a , čija je politika uništavanje ekonomije države i pretvaranje iste u klasičnu koloniju. Dobar nam je primer za nauk susedna Mađarska i njen premijer Orban, koji su se odrekli usluga MMF-a, zarad spašavanja države, što je izazvalo bes kod Američkih zvaničnika.

U vreme vlasti DSS na republičkom nivou Vlada Srbije se svesna opasnih namera MMF odrekla njihovih „usluga“ i držala javni dug na oko 30 % BDP.

Iz današnje perspektive vidimo da je to bio odličan potez, jer su naredne vlade zaključno sa Vučićevom vrativši MMF na velika vrata i donošenjem raznih pogubnih zakona saučestvovali u dovođenju Srbije na prag bankrotstva- Javni dug stigao na 70%.

Posledice te politike je i svakodnevno klizanje dinara u odnosu na euro, dok je veliki stručnjak guverner Jorgovanka Tabaković sebi ugradila astronomsku platu uzgred zaposlivši stotinak novih partijskih drugova, dok Vučić uz pomoć Vulina traži stezanje kaiša.

Vučić nudi belosvetskim, nazovimo, investitorima jeftinu radnu snagu i druge pogodnosti kao da je ovo robovlasnički sistem. Najplodnije zemljište se poklanja pod sumnjivim okolnostima ili se pretvara se u građevinsko. Žitelje Srbije gura da budu samo fizička radna snaga. Zato i ne želi da pregovara sa prosvetnim, medicinskim i ostalim poniženim radnicima kako bi se našlo rešenje za njihove opravdane zahteve. Možda je cilj da srednji sloj totalno osiromaši što za sobom povlači uništavanje domaće proizvodnje i trgovine – proizvođači neće imati za koga da proizvode a trgovci kome da prodaju.

Sa druge strane se zapošljavaju partijski kadrovi sumnjivih diploma od NBS do ministarstava i povećavaju se netransparentni tzv. Diskrecioni troškovi ministarstava za kupovinu roba i usluga. Obećanja da će novi Zakon o radu omogućiti brže i veće zapošljavanje ostalo je mrtvo slovo na papiru.

Subvencije za poljoprivredu će za narednu godinu biti manje za 8 milijardi dinara i to je nedopustivo. Poljoprivreda jeste šansa za Srbiju, posebno nakon sankcija koje je Evropa uvela Rusiji. Smanjivanjem subvencija, srpskoj poljoprivredi preti katastrofa.

U DSS smatraju da je aranžman sa MMF-om poguban po srpsku ekonomiju jer je uslovljen smanjenjem plata i penzija, otpuštanjem radnika, time manje pomaže domaća privreda i poljoprivreda i da se rasprodaju veliki državni sistemi što će sve pojačati recesiju i dovesti zemlju i narod robovski položaj.

Država bez jakog srednjeg sloja je bez perspektive.

Po Vučiću su reforme vraćanje standarda ljudi na nivo 19. veka a sve pod devizom da se mora u EU po svaku cenu.

Ako nije u stanju da uradi po pitanju zaokretanja svog političkog kursa i da počne da radi za dobrobit naroda koji ga je izglasao i države kojoj je položio zakletvu, pod hitno da vrati mandat narodu i pokrene inicijativu za nove izbore. Dosta nam je prodavaca magle koje podržavaju i finansiraju vladari iz senke, čija je ideja globalizam iz koga izvlače samo lične interese i bogaćenje na račun malih naroda i njihovih prirodnih resursa.

                                                                                                          Opštinski odbor DSS Bor

Share

KAKO JE BAKAR POCRVENEO: SPASKOVSKI-BOGIĆEVIĆ, DVOJAC IZNAD SRBIJE?

Bor, 24. decembar

U Srbiji postoji i Specijalni sud za organizovani kriminal, da taj Sud dobija pokatkad i prijave iz Bora, verovatno DA, a šta je u njima, sigurno je da se ne zna, i ne treba da bude u javnosti dok ne dođe zakonsko vreme, a da li je, ako već nije, ta državna institucija upoznata se prethodnim trgovinama Bogićevićevog Farmakoma i državne firme RTB Bor, pitanje je sad? Da li je, drugačije posmatrano, moguće da se država bavi problemima sa Interkomercom i Farmakomom u vezi ojađenih banaka, i da ih, tako nekako ispada, ostale smutne radnje baš – ne zanimaju? Da ne bi se bavili osnovnim sumnjama iz jedne od (recimo navodniih) prijava koje smo dobili “kako smo dobili”, postavićemo sve te “sumnje” pod znak pitanja, jer niko niti želi, niti mu je interes da sudi pre suda. Pođimo, ne “od Kulina bana”, od jedno pre dve, tri godine, i upitajmo se da li je istinito, da li su sumnje opravdane?.

-Da li su Goran Perčević i firma Toplice Spasojevića prodavali RTB-u Bor uvozni ugalj isključivo po nalogu Blagoja Spaskovskog, jer je navodno jedino njima ugalj plaćan unapred (gotovo dva meseca pre prispeća), drugi nisu mogli ni da sanjaju takvu povoljnost. Često je bila sprona i cena ?

-Da li je tačno da je spona Spaskovksi-Bogićević ( Dušana Petrovića nećemo naglašavati) nastala još iz vremena izborne kampanje DS-a i promovisanja Borisa Tadića za predsednika Republike. Postoje li, s tim u vezi, indicije da je Spaskovksi i suvlasnik nekih Bogićevićevih firmi ( jedno vreme je, primera radi, bio i generalni RTB i istovremeno predsednik UO privatnog rudnika zlata Lece)?

– Jesu li Spaskovski i RTB- Bor pomagali otvaranje Bogićevivćevog rudnika zlata Lece uz podršku predsednika Rudarskog sindikata u RBB Bor Ljubiše Miljkovića? Da li je to činjeno na štetu RTB-a? Da li je i koliko ljudi po dogovoru Spaskovski-Bogićević zaposleno u firmama ovog drugog: Da li su radili ili još rade najbliži rođaci i rodbina Spaskovskog u Bogićevićevom firmama ( određena imena se spominju…)? Koliko je ta sprega pomogla u “uzimanju bakra i kapom i šakom od strane Farmakoma, kao i uzimanje i kompenzacija flotacijskih kugli, metalnih obloga, akumlatora i ko zna čega sve”.? Da li je, kao po pravilu, davan bakar za tu robu, a bakar od drugih naplaćivan i unapred?. Da li je Bogićević, na taj način, plaćao unazad i to kompenzacijom za kugle i obloge sumnjivog kvaliteta? Da li je loš kvalitet kugli prouzrokovao njihovo brzo trošenje i povećanje normativa i da li je nedovoljno samlevena ruda prouzrokovala da se bakar i plemeniti metali prekomerno nađu u jalovištu? Da li je ovde reč o milionskoj šteti? Jesu li tačni i sledeći podaci? Da je 2011. godine prodato bakara za 7,5 miliona evra i da li se cele godine dugovalo i plaćalo unazad, kako bi na kraju godine ostao dug od 130 miliona dinara? Da li je kompletna količina bakra plaćana sa 50 odsto kompenzacijom za kugle? Da li je godinu kasnije uzeto bakra u vrednosti 60 miliona evra i sve plaćeno unazad da bi se kraj 2012. dočekao sa dugom od 610 miliona dinara i sve to, kao i prethodno, na isti način? Da li je godine 2013. dato bakra vrednog 18, 5 miliona evra, a kraj godine dočekan sa dugom od 264 miliona dinara? Naravno, po istom sistemu, na drugarski način? Da li je za celu 2014. prethodni dug izmiren sa 131 milion dinara i to sto posto kompenzacijom, a na 12. 12. 2014. dug iznosio 130 miliona dinara? Da li je isitna da su kugle i ostali čelici RTB-u prodavani iz tih čuvenih kompenzacionih poslova 30 do 40 odsto SKUPLJE i to neodgovorajućeg kvaliteta i čvrstoće? Da li je tačno da je u nekim momentima Farmakom dugovao RTB-u blizu milijardu dinara. U papiru koji posedujemo ne spominje se trgovina sumpornom kiselinom i plavim kamenom, što je, podsećaju naši izvori, sitnica za gore pomenute SUMNJE.

E, pa, za danas je dovoljno. HOĆE li “specijalni organi” imati snage da se pozabave ovim pitanjima i rabotama od ogromnog značaja za stabilnsot države Srbije ili će čekati neka bolja (politička) vremena, ostaje da vidimo. Dotle ćemo netremice gledati, sa brda borske Streljane, i to “čudo od topionice”, mada smo i taj film već negde videli… I ne samo mi, građani namučenog i iznemoglog grada, nego, vreme će pokazati, i cela zemlja Srbija!

Share

REAGOVANJA: LAŽNI CAR BLAŽO MALI

Bor, 24. decembar

Blagoje Spaskovski na ulazu rudnikaSlobodan Jović, nekadašnji sindikalni aktivista iz Bora poslao nam je reagovanje na naš jučerašnji komentar „Borski apsurdi: I otvoriše topionicu „bez dna“

Poštovani sugrađani, poštovane sugrađanke, poštovani žitelji Bora, Ne bih se usudio da Vam se na ovaj javan način obraćam, ali dok sam gledao direktan prenos svečanog otvaranja mehaničkog završetka izgradnje nove topionice i fabrike sumporne kiseline, kao po nekom automatizmu mi se vratila slika iz juna 1961. godine. Ja i moja generacija bili smo u to vreme deca, ali se kao danas sećam druga Tita koji je na prostoru ispred starog vatrogasnog doma, po jakoj prolećnoj kiši, hrabrio borske rudare i topioničare. Bio sam neobično ponosan što sam uspeo da se, onako mali, probijem skoro do prvih redova. Gotovo da sam mogao da pipnem druga Tita. Drug Tito je toga dana otvorio novu topionicu bakra. Na žalost, nisam nikako mogao da se probijem do tog svečanog mesta, ali sam mnogo kasnije, iz očeve priče, koji je, doduše, radio u jami, saznao da je to stvarno bio trenutak za pamćenje. Drug Tito je pritisnuo neko dugme, zatim se upalilo svetlo na velikoj komandnoj tabli, mašine su zabrundale i posle nekog vremena izlivena je prva anoda. Ona postoji i danas (ako je nisu pretopili da im ne smeta) i na njoj lepo piše da „je to anoda koju je izlio drug Tito“. Dakle, prva anoda iz tadašnje nove topionice izlivena je gotovo istog trenutka i time je ovekovečen taj istorijski dogadjaj, kojeg su upamtile sve potonje generacije rudara, topioničara i svih Borana.

Ovo što smo gledali juče u najmanju ruku je zbunjujuće. Kao dečak sam pročitao Njegošev roman Lažni Petar Petrovic Njegoscar Šćepan mali i jučerašnje „otvaranje gomile gvoždjurije“, koja bi trebalo da proradi kroz neki mesec, neodoljivo me je podsetila na te davne i divne dane mog tinejdžerstva.

Kasnije sam bio u nekim Basenovim sindikatima, kao aktivista i koristio sam svaku priliku da s ponosom pričam da sam video Tita sa rastojanja od pola metra. Juče nisam stigao da siđem na mesto događaja, ali mi nije žao što nisam video premijera Vučića. Opet mi je na pamet palo da on i nije kriv. Pričaju mu i on mora da veruje, ne želeći ni da pomisli da bi te priče mogle da budu lažne. Ne razumem se u proces topljenja bakarnog koncentrata, niti mi pada na pamet da dajem ocenu da li je ta tehnologija najbolja ili ne, ali ću se do smrti pitati zašto svečano otvaranje nove topionice nije organizovano u trenutku kada bi Vučić, pritiskom na neko dugme, izlio prvu anodu. Pa da na njoj piše da ju je on izlio. Tada bi on imao puno prava da bude ponosan, jer bi mu, ako ništa drugo, ime ostalo zauvek zabeleženo na bakarnoj anodi.

Ovako, ostaje nam samo gorak ukus u ušima i očima i pitanje se neodoljivo nameće: Šta ako nešto pođe po zlu i početak proizvodnje ne bude kroz tri meseca. Ili još gore: šta će biti ako početka proizvodnje u novoj topionici uopšte ne bude. S obzirom na veliko borsko iskustvo pre bih verovao ovom drugom raspletu.

Da se razumemo, kao žitelj ovog grada (došao sam ovde u naručju majke, kao devetomesečna beba) veoma se radujem danu kada ćemo prestati da udišemo dim i to volim više nego sve one tone bakra koje su najavili premijer i drugi govornici. Na žalost, ostao sam neženja i nemam dece, ali bih se radovao veseloj dečjoj graji malih Borana i radosti njihovih roditelja, koji više neće morati da beže iz ovog grada, uglavnom zbog aerozagadjenja.

Takodje priznajem da sam se radovao kada je otvaran zoološki vrt, kada je kod doma kulture otvoren dečji zabavni park, amfiteatar, kada su pravljeni kružni tokovi i kada je napravljerna „balon sala“ (mada mi nije jasno zašto su je tako nazvali)…Ali, pogledajte kako sada izgledaju svi pomenuti objekti. Spreman sam da se kladim da će dobar deo toga uskoro prestati da postoji. Uostalom, da moji sugradjani na vlasti umeju da greše potvrdjuju i „olimpijski“ bazeni u Brestovačkoj banji, „Mulen ruž“ na Drugom kilometru, stara osnovna škola „Treći oktobar“ itd.

Svečanost povodom otvaranja konstrukcije nove topionice, odnosno „mehaničkog“ završetka radova (kako su to neki nazvali) je vrhunac neodgovornosti rukovodećih ljudi u Srbiji. Praktično, kupili su mačku u džaku, što ne radi nijedna normalna vlada u svetu i siguran sam da će u trenutku kada im ta mačka pobegne, biti mnogo razočaranih ljudi. Daj Bože da ne bude tako, ali…zaista, zbog čega se žurilo. Zašto nova topionica nije puštena u rad u trenutku kada je mogla da se vidi prva anoda? Ne verujem da na to pitanje nije poznat odgovor. Čak i da se čekalo još ta tri meseca, verujem da bi se Basenu progledalo kroz prste. Sve ovo mi liči na nespretnu žurbu srpske vlade i opet sam siguran da su pogrešno procenili, jer ovo nije najbolji trenutak da se hvalimo nečim što se „samo vidi“, kao onaj kamion na Trećem kilometru. Za razliku od nove topionice, taj kamion je radio petnaestak godina. Pravi Borani to znaju i tim više im je čudnije što neke stvari u ovom napaćenom gradu prolaze tek tako. Na kraju će, kao mnogo puta do sada, da ispadne da „to što je bilo ne važi“. I nikom ništa. Zato i otvoreno pitam premijera Vučića: Da li ste pominjanih 30 miliona evra oteli od gladnih „grupa ljudi“ zato što ste bili sigurni da će Blagoje Spaskovski od tog novca da stvori bolju budućnost Srbije?“. Ne poznajete dovoljno Spaskovskog i zato vam opraštamo što ne znate šta ste uradili. Ali, on je to znao i videćete jednog dana kada ga odnema. Lično ne bih voleo da se to desi, ali ako do toga dodje, da li ćete, premijeru Vučiću, imati smelosti da dodjete u novu topionicu i ljudima kažete da ste bili prevareni? Uostalom, priznali ste da ste pravili neke krupne greške u životu, ali „slučaj borska topionica“ bi mogao da vam bude najveća. Srećom po vas, opet ćete proći nekažnjeno, a one „grupe ljudi“ koje ste pominjali u govoru, će vam opet oprostiti iz razloga što su vas lagali. Ostaje im samo da čekaju da odete u penziju i da veruju da se neki novi spasilac Srbije, neće brzo pojaviti na otvorenoj sceni.

Slobodan Jović, bivši sindikalni aktivista

Share