Arhive kategorija: Istorija

Borani na obeležavanju oslobođenja Mladenovca

Bor, Mladenovac, 15.10.2018.

Borani na obeležavanju 12. oktobra Dana oslobođenja Mladenovca. Svečanom akademijom i polaganjem venaca na spomen obeležja u Mladenovcu i Međulužju, gradska opština Mladenovac i opštinski odbor UBNOR – a danas su obeležili 12. oktobar – Dan oslobođenja Mladenovca u Drugom svetskom ratu.

Svečanosti obeležavanja 74 godine od oslobođenja Mladenovca prisustvovale su delegacije boračkih udrženja i rezervnih vojnih starečina iz Bora.

U ime gradske opštine Mladenovac, vence na spomenik Srpskom ratniku u Mladenovcu položili su predsednik opštine, Vladan Glišić, Mirjana Đorđević, zamenik predsednika opštine i Goran Spasojević, član Veća gradske opštine Mladenovac.

U ime gradske uprave Bor i OVRS vence su položili Dragoljub Djurić, Moša Radosavljević i Zoran Ivanović.

Svečanoj akademiji u sali „dr Elsi Inglis“, među ostalima, prisustvovali su i borci NOR – a kao i učenici OŠ „Kosta Đukić“ koji su sa svojim nastavnicima priredili kulturno umetnički program. Učesnici akademije podsetili su na borbe za oslobođenje Mladenovca, koje su počele 11. oktobra 1944. godine oslobađanjem Međulužja da bi sutradan jedinice Prvog proleterskog korpusa i snage Crvene armije oslobodile Mladenovac.

– Na Dan oslobođenja Mladenovca odajemo počast svim palim borcima i žrtvama koje su stradale u Drugom svetskom ratu. Ovim pokazujemo da smo uvek bili na pravoj strani, na strani civilizacijskih i svetskih vrednosti. Imam izrazito poštovanje prema svima zbog kojih smo danas ovde. Mislim na naše pretke ali mislim i na čuvare naše tradicije koji nam ne dozvoljavaju da nas zaborav pobedi i da se udaljimo od žrtava podnetih kao zalog za život kojim živimo. Hvala predstavnicima UBNOR-a Mladenovca što su naša savest i naše sećanje.

Srbija se ponosi svojim antifašizmom jer u Evropi ne postoji tako mali narod koji je dao tako veliki doprinos pobedi nad Hitlerom. Zato mi dozvolite da ovde ponovim da nikada nećemo pristati na zaborav tog zla, na uništavanje drugih samo zato što su različiti, što su pripadnici druge etničke, nacionalne, verske ili političke grupe jer onaj ko zaboravlja istoriju, ko ne želi da pamti, taj je osuđen na to da je ponavlja. Čestitam svim građanima 12. oktobar Dan oslobođenja. Neka je večna slava i hvala svim oslobodiocima Mladenovca – rekao je Vladan Gliši, predsednik gradske opštine Mladenovac

Share

Bor obeležio Dan primirija

Bor, 12. novembar

Opština Bor i boračke organizacije obeležili su juče 11. novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu kada je u Parizu potpisan mirovni sporazum između zemalja pobednica i poraženih u Velikom ratu. Vence na spomenik srpskim i francuskim rodoljubima u Prvom svetskom ratu položili su Dušan Marković, predsednik SO Bor i predstavnici SPS-a, Pokreta socijalista i Društva za negovanje tradiicja oslobodilačkih ratova Bor.
Polaganju venaca i ceveća na spomenik izginulim rodoljubima u centru Bora prisustvovali su i građani.

Dan primirja03

 

Dan primirja01

Share

Danas je 100 godina od Velilog rata. Knjiga Brane Filipovića „Veliki rat u 99 slika“ je spomenik velikoj ratnoj epopeji srpske vojske i naroda

Bor, 28. jul 2014.
Autor: M.C.

Solunac Gavrilo PetrovicCeo svet danas obeležava stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata. Srpska Vlada u Nišu, ondašnjoj ratnoj prestonici, danas zaseda u zgradi u kojoj je Nikola Pašić, pre 100 godina, zasedao i gde je dobio telegram o objavi rata Austrougraske Srbiji. Danas će biti, tim povoodm, postavljena spomen ploča.
Medija centar Bor izdao je 2010. godine obimnu, jedinstvenu knjigu, „Srbija u Velikom ratu, u 99 slika i stoti pomenik heroja“. Godinu kansije izdato je drugo, a potom i treće dopunjeno izdanje. Do kraja ove godine trebalo bi da se pojavi i četvro izdanja sa još dodatnih sto stranica. Autor je Brana Filipović, novinar iz Bora.
Iz pogovora Tomilsava Tomića (Bor – Bojnik, 2011.) citiramo ovaj deo:
„Siguran sam da neću pogrešiti ako kažem da je svaka „slika“ ( reč je o najtežim trenucima borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu) posebna priča s ogromnom pregršti činjenica koje se ne mogu tako lako, ni brzo, zaboraviti – one, neprikosnovene istine, ostavljaju dubok trag u svesti čitaoca i naprosto nagone na pomisao „da li je to moguće“?

Ova knjiga obiluje takvim detaljima iz naše istorijse prošlosti, iz Velikog rata, koje, siguran sam, do sada niko nije uspeo tako odgovorno da prikupi i uobliči u jedno izdanje koje zaslužuje ozbiljnu ngradu… Generacije potomaka naših slavnih predaka biće izuzetno zahvalne autoru, jer će ih još više poštovati, posebno pripadnike najhrabrije Timočke divizije“.
U knjizi je oko 150 originalnih ilustracija s početnim tekstom „Prvi rat je dugo planiran“. Knjiga je svojstven spomenuik junaštvu, prkosu, stradanju,
rodoljblju…

Pismo srpslog poslanika u Beču Jovana Jovanovića Nikoli Pašiću 15.04.1913.
Pismo srpslog poslanika u Beču Jovana Jovanovića Nikoli Pašiću 15.4.1913.
Share

Данас је Св. ЈОВАН КРСТИТЕЉ – ЈОВАЊДАН

Извор: ПРАВОСЛАВАЦ 

Овај, у народу познати светитељ као Претеча Христов, родио се у дому благочестивих и побожних људи, првосвештеника Захарије и његове жене Јелисавете. Стари су били њих двоје када од Бога измолише дете, а то дете касније одигра одлучујућу улогу на дан Богојављења. Црква због тога и узима баш овај датум да га празнује као Сабор Часног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег, Јована зато што је доликовало да се празником укаже поштовање ономе ко послужи Светој Тајни Крштења, ставивши руку своју на главу Господњу. Овај празник се назива Сабором због тога што се тог дана људи сабирају у Цркву ради певања и узношења славе Богу у част светог Јована Крститеља.

Сећање на овог светитеља празнује се неколико пута у години, али највише свечара има баш на овај датум.

Личност Светог Јована Претече и Крститеља, јеванђелисте, заузима посебно место у тој хијерархији, јер њему је био дат дар од Бога да крштава људе и ослободи их њихових грехова, те он крсти и Господа нашег Исуса Христа. То Крштење се обави на реци Јордану. Био је такве моралне чистоте, да се слободно могао назвати Ангелом Божјим, пре него човеком, и једини је од пророка који је руком могао показати онога кога је пророковао. Прогањан је од стране цара Ирода, бачен у тамницу и погубљен одсецањем главе. Пострадао је овај мученик за веру хришћанску и за Господа нашег Исуса Христа.Његове свете мошти хтеде свети апостол Лука да пренесе из Севастије у Храм у Антиохију, али не доби пристанак, но само могаше руку Претечину понети са собом, и то ону руку којом Проказа Спаситеља нашег. Многа чудеса су везана баш за њу, јер учини та рука много тога па чак и данас. Можда треба напоменути између осталог да сваке године на овај датум архиепископи износе ту руку пред народ, па ако се појави отворена предсказује родну и обилату годину, а ако се појави затворена биће то гладна година. Зато и ми празнујемо Сабор Светог Јована Претече и Крститеља, молећи га да се моли Богу за нас да се и ми саберемо у Цркви небеској, да нам подари излечење од свих телесних и душевних болести и патњи.

Рука је касније пренета у Цариград, али под најездом Турака губи јој се сваки траг.

 

Тропар (глас 2):Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљет свидјетељство Господње, Претече, показал бо сја јеси воистину и пророков честњејшиј, јако и струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, в земљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.

Овај, у народу познати светитељ као Претеча Христов, родио се у дому благочестивих и побожних људи, првосвештеника Захарије и његове жене Јелисавете. Стари су били њих двоје када од Бога измолише дете, а то дете касније одигра одлучујућу улогу на дан Богојављења. Црква због тога и узима баш овај датум да га празнује као Сабор Часног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег, Јована зато што је доликовало да се празником укаже поштовање ономе ко послужи Светој Тајни Крштења, ставивши руку своју на главу Господњу. Овај празник се назива Сабором због тога што се тог дана људи сабирају у Цркву ради певања и узношења славе Богу у част светог Јована Крститеља.

Сећање на овог светитеља празнује се неколико пута у години, али највише свечара има баш на овај датум.

Личност Светог Јована Претече и Крститеља, јеванђелисте, заузима посебно место у тој хијерархији, јер њему је био дат дар од Бога да крштава људе и ослободи их њихових грехова, те он крсти и Господа нашег Исуса Христа. То Крштење се обави на реци Јордану. Био је такве моралне чистоте, да се слободно могао назвати Ангелом Божјим, пре него човеком, и једини је од пророка који је руком могао показати онога кога је пророковао. Прогањан је од стране цара Ирода, бачен у тамницу и погубљен одсецањем главе. Пострадао је овај мученик за веру хришћанску и за Господа нашег Исуса Христа.Његове свете мошти хтеде свети апостол Лука да пренесе из Севастије у Храм у Антиохију, али не доби пристанак, но само могаше руку Претечину понети са собом, и то ону руку којом Проказа Спаситеља нашег. Многа чудеса су везана баш за њу, јер учини та рука много тога па чак и данас. Можда треба напоменути између осталог да сваке године на овај датум архиепископи износе ту руку пред народ, па ако се појави отворена предсказује родну и обилату годину, а ако се појави затворена биће то гладна година. Зато и ми празнујемо Сабор Светог Јована Претече и Крститеља, молећи га да се моли Богу за нас да се и ми саберемо у Цркви небеској, да нам подари излечење од свих телесних и душевних болести и патњи.

Рука је касније пренета у Цариград, али под најездом Турака губи јој се сваки траг.

Тропар (глас 2):

Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљет свидјетељство Господње, Претече, показал бо сја јеси воистину и пророков честњејшиј, јако и струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, в земљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.

Share

U boj krenite junaci svi…

Bor, 5. oktobar

Kako je nastala čuvena rodoljubiva pesma „Marš na Drinu“

Članak objavljen u najnovijem 15. broju Timočkog borca

cerski-mars-009 images

Cerska bitka, vođena od 16. do 19. avgusta 1914, donela je veliku pobedu srpskoj vojsci. Tu i na samom bojištu kompozitor i dirigent, vojni kapelnik, Stanislav Binički komponovao je „Marš na Drinu”. Posvetio ga je pukovniku Milivoju Stojanoviću, zvanom Brka, komandantu Drugog pešadijskog puka, koji je na Ceru poginuo. Marš je izvođen u savezničkim zemljama, a u Nišu 12. oktobra 1918. Uz ove taktove je Drinska divizija marširala kroz tek oslobođeni grad.

Povodom pedesetogodišnjice Cerske bitke 1964. godine, Miloje Popović Kavaja, sekretar Opštinskog komiteta Saveza komunista beogradske Palilule, i predsednik KUD “Ivo Lola Ribar”, napisao je tekst za marš Biničkog. Hor “Lole” ga je izveo, prvi put, a malo kasnije je snimljena ploča.

Miloje Popović je završio Pravni fakultet, bio je omladinski aktivista, urednik i novinar/ šezdesetih u “Politici”, savetnik Vlade Srbije za štampu i kulturu, diplomata u Njujorku, prvi generalni direktor Sava centra, šef resora za inostrani turizam u ondašnjoj saveznoj vladi, konsultant kompanije DHL…

“Marš na Drinu” ima petnaest ne mnogo pevljivih strofa, a najčešće se peva ova: “U boj krenite junaci svi / Kren’te i ne žal’te život svoj/ Cer da čuje tvoj, Cer nek vidi boj/ Reka Drina – slavu, hrabrost/ I junačku ruku srpskog sina.” Kompoziciju Biničkog izvodili su i Džoni Štulić, Lajbah, Šedousi… Kad je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost, skandinavski izdavači su u nameri da objave još neka umetnička dela sa ovih prostora, izabrali kompoziciju Stanislava Biničkog „Marš na Drinu”. Činila im se povezanom sa Andrićevim delom “Na Drini ćuprija“. I pesma “Tamo daleko” nastala u vreme Prvog svetskog rata, smatrana je nacionalističkom, ali je priča o njenom postanku zapletena. Njen autor je, ipak, Đorđe Marinković iz Korobova kod Kladova. Najoširnija priča o toj čuvenoj kompoziciji i pesmi može da se pročita u najnovijoj knjizi borskog novinara Brane Filipovića „Srbija u Velikom ratu, u 99 slika“.

M.Popović

 

Share

Film o soluncima na borskoj TV Sezam

stojan svetozarevicBor, 13. septembar

Dokumentarni film „Sto prvi rođendan Solunca Stojana Svetozarevića“, autora borskog novinara Brane Filipovića, biće emitovan u nedelju, 15. septembra, na Dan proboja Solunskog fronta. Tog dana i u ponedeljak, 16. septembra, SUBNOR i ostale patriotske organizacije položiće vence i cveće na spomenik srpskim i francuskim rodoljubima u centru grada. Javnosti će biti predstavljen i najnoviji, 15. broj „Timočkog borca“, kao i treće izdanje knjige „Srbija u Velikom ratu, u 99 slika“.

Kako nam je rekao vlasnik TV Sezam Žarko Timotijević film će biti prikazan u 19 sati.

Share

Promocija publikacije o antifašizmu

Bor, 16. maj

Narodna biblioteka Bor,
20. maj 2013. g. u 18 časova
predstavljenje publikacije „Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44.“ u Boru

Priručnik za čitanje grada „Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44.“, biće predstavljen 20. maja 2013. godine u 18 časova u Narodnoj biblioteci Bor. Sa obzirom na to da je ovaj vodič namenjen svima onima koji žele da se angažuju protiv zaboravljanja, ćutanja i falsifikovanja ovog perioda istorije, cilj ovoga javnog časa je pokretanje pitanja obeležavanja mesta vezanih za antifašističku borbu i stradanje u Boru. Naime, logori za prinudni rad u Borskom rudniku, kojih je na trasi od Bora do Kostolca bilo 33, od toga 10 u Boru i 7 u najbližoj okolini određivali su tokom ratnih godina karakter ovog grada kao logora koji je bio opasan bodljikavom žicom i sistemom bunkera. Sredinom 1942. godine pored 10.000 radnika bilo je još 30.000 logoraša dok je u julu 1943. godine u Bor deportovana prvo grupa od 1200 Jevreja, a nešto kasnije još 5000 Jevreja iz Mađarske.

Metodologiju rada na ovoj publikaciji će predstaviti kourednica Rena Redle. O istoriji prinudnog rada u Srbiji za vreme fašističke okupacije izlagaće Nenad Lajbenšperger, istoričar i saradnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, dok će o ideologiji fašizma govoriti Ilija Malović, sociolog i nastavnik sociologije. Uvodno izlaganje o Borskom rudniku za vreme Drugog svetskog rata, kao i građi Zavičajnog odeljenja koja se odnosi na tu temu ili je iz tog perioda, imaće Dragan Stojmenović, bibliotekar Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor.
Tokom prepodneva, Dragoslav Veljković, sudija u penziji iz Bora i jedan od autora izgubljene mape borskih logora iz osamdesetih godina XX veka, vodiće goste u obilazak mesta na kojima su bili logori u Boru u periodu od 1941. do 1944. godine.
Predstavljenje publikacije je realizovano u saradnji sa Narodnom bibliotekom Bor i uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe u okviru projekta „Istorija u pokretu – Dijalog sa prošlošću“ Foruma za primenjenu istoriju.

„…Bez ukrasa, tako, sve red po red nižem, pipajuć
Pišem tu, u mraku, ovu pesmu, onako kao što
živim,
Ko slepić, kao gusenica, pedalj po pedalj hartiju
merim;
džepnu lampu, knjigu, sve nam čuvari LAGERA
oduzeše; pošta nam ne stiže, samo magla na
na barake se spušta.
Panične vesti i crva roj: tako ovde u planini
žive Francuz, Poljak,
Talijan bučni, Srbin – jeretik, Jevrejin setni.

 

Zdruzgano, grozničavo telo, a ipak JEDNIM
životom ono živi: …“

Mikloš Radnoti, Sedma ekloga, Borska beležnica, str. 19

O publikaciji
Knjiga je podeljena u tri celine: teorijski uvod u opšte probleme istoriografije; praktični deo, koji se sastoji od tematski organizovanih tura kroz izabrane delove grada Beograda; i sveobuhvatni pojmovnik o fašističkoj ideologiji, antifašizmu i pravnim merama protiv zločinaca.

Publikaciju otvara prilog Enca Traversa (Enzo Traverso), koji donosi promišljanja o odnosu između ličnog sećanja i istoriografije, kao i o javnoj upotrebi i politici istorije. Vodič kroz grad, sa prostorno-tematski uokvirenim turama i tekstovima Milana Radanovića, Olge Manojlović Pintar, Milovana Pisarija i Nenada Lajbenšpergera, čini glavni deo priručnika. Apendix sadrži pojmovnik, odnosno, pregled osnovnih pojmova u vezi s fašizmom i antifašizmom, koji su sastavili Petar Atanacković, Ilija Malović i Nataša Lambić. Na samom kraju publikacije se nalazi registar ulica i mesta. Publikaciju je grafički oblikovao kolektiv ШKART a svi tekstovi su objavljeni pod licencom Autorstvo-Nekomercijаlno 3.0 Srbijа (CC BY-NC 3.0 RS)

Dragan Stojmenović

bibliotekar

Share

D. Milanovac: Za slobodu i čast otadžbine

Bor, D. Milanovac, 13. novembar

Autor: Ž.P.

U Centru za kulturu, u Donjem Milanovcu, na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, promovisana je knjiga „Za slobodu i čast otadžbine“ – Spomenica 20. veka, autora Velimira Vladića. Knjiga je izdata povodom 100-godišnjice od Prvog balkanskog rata 1912. i oslobođenja Srbije od Turaka.

Prikupljena je  i sistematizovana fotodokumentacija spomenika i spomen obeležja palih boraca i po mestima bivšeg sreza Porečkog i Opštine Majdanpek, od Gornjana i Tande do Vlaola i to u svim oslobodilačkim ratovima. Dokumentacija je, kako piše u predgovoru, potkrepljena imenima poginulih boraca i ratnika i fotografijama sa ratišta od Kumannovske, Kolubarske i Cerske bitke do albanske golgote, Solunskog fronta i konačnog oslobođenja Srbije. Tu su i događaji iz Drugog svetskog rata, sve do 1945., kao i vreme od 1990. do 1999. godine.

-Vladić je umešno i hronološkim redom sistematizovao materijal, pa je zato ovo zanimljivo štivo za sve generacije. Mlađi će upoznati pretke koji su živote dali za današnju slobodu i moći će da se vaspitavaju na slobodarskim tradicijama svog naroda-rekao je, predstavljajući knjigu, istoričar Vene Stoimenov. O ovoj vrednoj publikaciji, potpomognutoj Opštinom Majdanpek i u izdanju SUBNOR-a i Saveza potomaka ratnika 1912-1920. Majdnapek, govorili su i Vidoje Petrović, pukovnik u penziji i Brana Filipović, novinar i publicista, predsednik SUBNOR-a Borskog okruga.

Povodom dana primirja održana je svečana Akademija sa glumcima Narodnog pozorišta „Zoran Radmilović“ iz Zaječara, a 10. novembra delgacije Opštine, boračkih organizacija i Mesne zajednice Donjeg Milanovca položile su vence i cveće na spomenik starim srpskim ratnicima. U holu Centra za kulturu prirđena je izložba fotografija i dokumenata o 1.300 poginulih u Prvom svetskom ratu iz Porečkog kraja. U parku kraj Dunava posađeno je 18 sadnica lipe i hrasta simbolizujući 1918. godinu.

Share

Posle šetnje zahvalnosti ili četiri slike i jedan zaključak

Bor, 27. oktobar

Zašto verujem da su u koloni u sredu do Novog groblja šetali novi Milovan Milovanović, novi Milan Rakić i novi Apis

Autor: Željko Cvijanović

Približavajući se Novom groblju, momci, gotovo deca, na čelu kolone, koji su u rukama nosili glavni transparent Šetnje zahvalnosti („1912-2012 – Srbijo, sećaš li se Slobode“), počeli su da pevaju pesmu o Srbiji koja je „triput ratovala“. Prvi deo kolone prihvatio je pesmu. U Ruzveltovoj, na poslednjoj raskrsnici pre groblja, pesma je najednom, kao po komandi, jednovremeno prestala. Niko iz kolone ih nije opomenuo, niko nije rekao ni reč. Jednostavno je prestala. Jedan stariji čovek je rekao:

„Znaju deca da se na groblje ne ulazi pevajući!“.

Ne bih im, naravno, odavao nikakvo priznanje zbog tog pokazanog minimuma obzira i vaspitanja, ali sam ostao fasciniran tom jednovremenošću kojom je pesma prestala. Poput onog uvek fascinanstnog prizora iz prirodnjačkih emisija, kad jato riba menja pravac i kada sve, kao jedinstven organizam, to učine jednovremeno.

Naravno, kada se rulja ponaša kao jednstven organizam, ona to čini svojim instinktima i strastima. Kada se pristojan svet ponaša kao organizam, to može da bude samo na međusobnoj razmeni neke ideje ili osećanja. Ako bih bio patetičan, rekao bih da su te ideje i osećanja sve vreme šetnje lebdele nad nama u duhovima Vojvode Putnika i kumanovskih junaka. Kada bih pokušao da to izbegnem, rekao bih da je nad nama svakako nešto lebdelo.

Najavljujući Šetnju zahvalnosti, pre nekoliko dana napisao sam da verovatno ne postoji toliko nesporan povod oko koga Srbija može da se ujedini kao kumanovski podvig Srpske vojske od pre sto godina. U međuvremenu, rečeno je mnogo o sličnostima između ovog i onog vremena. I, naravno, rekao bih da su sve te sličnosti bile navođene samo zbog jedne fundamentalne i očigledne razlike – nedostojnosti našeg naraštaja pred pregnućem kumanovskih junaka.

Pa ipak, propuštena je jedna možda još fundamentalnija sličnost: kada je 1912. godine pohrlila da osveti Kosovo, ta generacija druge politike nije imala, ne zato što je tako izabrala, već što je tako moralo biti i nikako drugačije. Sve, od unutrašnje politike, preko diplomatije, do privrede, sve je tada vrhunilo u reči Kosovo.

Danas je to isto Kosovo, još manje nego onda, stvar srpskog izbora. Preživeti se danas u Srbiji zove se Kosovo. Izboriti se za poziciju na međunarodnoj sceni zove se Kosovo. Spas države ima isto ime. Ljudi koji su u sredu šetali do Novog groblja to su znali, i to na način rešenih ljudi, bez mnogo emocija, patetike i praznog srbovanja.

Sličnost ovog i onog vremena je u tome što u njemu za nas nema druge politike sem Kosova. Onda je Srbija to znala, znaće i danas. Nekima će se to dogoditi kada ne budu imali da plate račune, drugima kad osete da nemaju slobodu, trećima kad počnu da razmišljaju o budućnosti svje dece.

Ljudi iz kolone ka Novom groblju to su znali, i neće proći mnogo, a znaće i svi ostali. To nisu proročanstva, jednostavno, mora tako, tako nalažu procesi koji se odvijaju.

Kada kažem da ni meni ni ostalim organizatorima (Branko Pavlović, Milo Lompar, Boris Malagurski, Slavoljub Kačarević, Slobodan Antonić, Dragan Pavlović, ovaj na slikama koji polaže venac na spomenik Vojvodi Putniku u odeći kakvu je nosio njegov deda, pripadnik Sremskog dobrovoljačkog odreda u odbrani Beograda 1915), nije bila najvažnija masovnost skupa, „pronicljiv“ čitalac će zaključiti da smo prošli veoma loše.

RTS je izvestio o „nekoliko stotina“ učesnika šetnje, NSPM o 800, Dveri o preko 2.000, policajci na licu mesta procenjivali su da nas je 2.500.

Možda smo mogli da budemo aktivniji na društvenim mrežama, da obilazimo redakcije i molimo ih da najave skup, možda je moglo da se nađe i nekih para da se plate kamere velikih srpskih televizija. Bez namere da ijedan od tih napora podcenim, ništa od toga nismo uradili, zainteresovani u prvom redu za čvrstinu i karakter podrške.

Došli su oni koji su zaista hteli, oni koji nemaju sumnju koliko su Srbiji potrebne suštinske promene, koliko joj je potrebna Sloboda. Koliko god da ih je bilo, uveren sam da bi se iz sastava te kolone mogla formirati bolja vlada Srbije od ijedne u poslednjih 20 godina. Ali nismo bili tamo da bismo formirali vladu. Pred Srbijom su mnogo veća pregnuća, i zapamtite ta lica jer imena neću nabrajati. Kada započnu prave promene, oni će biti njihova klica. Do tada me slobodno držite za reč.

Na Šetnji zahvalnosti nije bilo stranaka, ali je bilo ljudi koji se profesionalno bave politikom. Nije bilo pripadnika aktuelne društvene elite, ali je bilo predstavnika one marginalizovane prema kriterijumu svojih moralnih i stručnih referenci. Bilo je ljudi koji među sobom godinama ne govore i izbegavaju se, ali u šetnji ka Vojvodi Putniku niko od njih nije mislio da mu tu nije mesto. Bila je to jedna mikrosimuilacija budućeg srpskog okupljanja.

Stranke same, ni one na vlasti ni one u opoziciji – ni zajedno, još manje same – neće promeniti Srbiju. Izbačeni iz javnog prostora, pripadnici njene marginalizovane elite, koja istrajava u svom nepristajanju na postojeće stanje, isto tako. Dečaci spremni da se bore, pa i da se tuku za bolju Srbiju – ni oni. Na prošlim izborima ta Srbija nije prepoznala važnost okupljanja. Sledeći put, uveren sam, ponovo ne ne mora da ga prepozna, tek na okupljanje će biti naterana onim što je čeka i što će joj postati čujno i vidljivo kao voz na čijim šinama stoji, ako se ne okupi.Srbija političkih stranaka, marginalizovane elite i vrele mladosti, koja ne pristaje, moraće u godinama koje su pred nama da hoda u istoj koloni, i samo tako prva od njih će poroditi novog Milovana Milovanovića, samo tako druga će imati svog Milana Rakića i samo tada treća će roditi svog Apisa.

Sva trojica su u sredu bili s nama u šetnji. Sa duhom Vojvode Putnika iznad glava.

RTS javlja Bilo ih je oko 800 stotina,ovo drugi deo kolone
Četiri zastave u koloni Saveza potomaka ratnika Srbije iz Surčina i iz ravnoga Srema
Jedan od organizatora Dragan Pavlović na kolenima pred velikim Vojvodom, pogača i jabuka
Šetnje zahvalnosti („1912-2012 – Srbijo, sećaš li se Slobode“)
Share

Sto godina Kumanovske bitke obeleženo u Požarevcu

Bor, Požarevac, 25. oktobar

Autor: B.F.

Otadžbinsko Braničevo obeležilo je juče, 24. oktobra, 100 godina od Kumanovske bitke u Prvom balkanskom ratu, bitke u kojoj su za veliku, istorijsku pobedu najviše zaslužni prvopozivci slavne Dunavske divizije. Svečanosti je prisustvovala i delegacija bratskog Saveza potomaka ratnika 1912.-1920. i SUBNOR-a Bor. Više od 60 zvanica iz Srbije, sa Kosova i Metohije i  Makedonije primio je gradonačelnik Požarevca Miomir Ilić. Delegacije su potom položile vence i cveće na spomenik Srpskom vojniku. Na svečanoj akademiji prikazan je dokumentarni film novinara RTS Novice Savića “Kumanovska bitka 1012-1920”, održan je istorijski čas, uručene zahvalnice najzaslužnijim ustanovama i pojedincima. O starim srpskim ratnicima i negovanju oslobodilačkih tradicija našeg naroda govorili su Slavoljub Stojadinović Regrut, predsednik požarevačkog Saveza i pukovnik Ljubomir Marković, predsednik republičkog Saveza.

Share

Sloba nije u nezaboravu samo borskih socijalista

Bor, Požarevac, 25. oktobar

I Nišlije i Mitrovčani vole Slobu

Foto: B.F.

Ime Slobodana Miloševića, prošle subote, ponovo je skrenulo pažnju javnosti kada je jedan zagriženi Slobista u Boru, u sred svečanog skupa povodom 22 godine SPS, iznenada, u salu uneo sliku-portret bivšeg predsednika i postavio je pred  radno predsedništvo. Da tako brzo ne bledi Miloševićeva ličnost potvrdile su i još neke njegove pristalice i građani i pre neki dan. Delegacije potomaka starih srpskih ratnika i SUBNOR-a Niša i S. Mitrovice, 24. oktobra, na dan kada je u Požarevcu organizovana svečanost povodom stogodišnjice Kumanovske bitke iz Prvog balkanskog rata, posetile su grob Slobodana Miloševića, jednog od osnivača srpskih socijalista. Oni su se slikali pred, ne tako davno, postavljenom bistom nekadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije i haškog  optuženika. Nije bilo suza, ni cveća, jednostavno poklonili su se i odali poštu nekadašenjem vođi. Jedan Nišlija upisao se u knjigu žalosti.

Čuvar Miloševićeve porodične kuće i groba nije dozvolio snimanje objekata i dvorišta. Ipak, naš reporter je snimio Batu Koricu, predsednika SUBNOR – a S. Mitrovice  sa prijateljima ispred biste koju je postavila Miloševićeva porodica i kako sakuplja kruške ispod stabla u lepo uređenom dvorištu.

Ulaz u dvorište porodične kuće Milošević
Share

156. rođendan Nikole Tesle

Bor, Beograd, 10. jul

Povodom 10. jula, dana rođenja velikog srpskog i svetskog naučnika i Dana nauke u Srbiji, u organizaciji Registra nacionalnog internet domena Srbije i Muzeja Nikole Tesle, objavljuje Tanjug.

 

Dan nauke u Srbiji i 156 godina od rođenja Nikole Tesle, jednog od najvećih umova 20. veka, biće obeleženi danas otvaranjem nekoliko izložbi, tribinom o novom otkriću CERN-a i besplatnim posetama Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari koja postoji već 125 godina.

Povodom 10. jula, dana rođenja velikog srpskog i svetskog naučnika i Dana nauke u Srbiji, u organizaciji Registra nacionalnog internet domena Srbije i Muzeja Nikole Tesle, u galeriji „Ozon“ postavljena je izložba „Teslina vizija interneta“, inspirisana Teslinim projektom „Svetski sistem“ iz 1900. godine.

Tesla je u projektu „Svetski sistem“ iz 1900. godine, govoreći ondašnjim tehničkim rečnikom, opisao u 12 tačaka ono što se danas zove bežični internet, mobilna telefonija i GPS.

Muzej Nikole Tesle u Beogradu, koji obeležava 60 godina od osnivanja, danas će otvoriti tri izložbe – „Diplome Nikole Tesle“ u Muzeju, „Plavi portret Nikole Tesle“ u galeriji „Ikar“ u Zemunu i „Čestitke Tesli“ u zemunskoj „Kuli na Gardošu“.

Beogradski Centar za promociju nauke, povodom 10. jula, koji se od prošle godine zvanično obeležava i kao Dan nauke u Srbiji, organizuje besplatne posete Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari i tribinu o Higsovom bozonu.

Na tribini „Lov na Higsov bozon: Da li je otkrivena Božja čestica?“ u Galeriji nauke i tehnike SANU vodeći srpski fizičari govoriće o aktuelnom naučnom otkriću nove subatomske čestice koja bi mogla biti Higsov bozon i o tome koliko je to otkriće pouzdano.

Takođe, biće reči i o tomekako radi Veliki sudarač hadrona, a kako detektori CMS i ATLAS, kako je građen ovaj najveći instrument u istoriji čovečanstva, da li ima bilo kakvih opasnosti od ovih eksperimenata i koje su praktične koristi od njih, koliko to uopšte može da utiče na život običnih ljudi…

Share

Narod ne zaboravlja slobodare

Bor, 9. jul

Dan ustanka na ustaničkom Valja rnžu

Autor: B.F.

Dan ustanka naroda Srbije, 7. juli, tradicionalno je obeležen na Valja rnžu, u ataru Podgorca u boljevačkoj opštini, gde se okupio narod opština Boljevac, Bor i Zaječar. Na veličanstvenom skupu govorili su predstavnici tri opštine i boračkih organizacija. O značaju podizanja ustanka 1941. u ovom delu Srbije i osnivanju Boljevačkog partizanskog odreda govorio je prvoborac i nosilac Partizanske spomenice, Dragoljub Arizanović.

U Osnovnoj školi “Janko Simeonović” u Podgorcu, nakon svečanosti na Valja rnžu, za istim stolom našlo se  rukovodstvo  SUBNOR-a Borskog i Zaječarskog okruga i opština Bor i Boljevac. Njima su se obratili, generali Ljubiša Stojimirović, predsednik Kluba admirala i generala Srbije i Mića Grubor, potpredsednik Republičkog odbora SUBNOR-a Srbije.

-Ovo je slobodarski, hrabri narod koji nikad ne zaboravlja svoje oslobodioce i zato ih se seća ponoseći se njihovim delom. Odavde su krenule prve partizanske jedinice u oslobođenje otadžbine, ovde je, i pre 4. jula, odlučeno o podizanju ustanka. Srbija,  trebalo bi, uvek da se diči slobodarskim duhom i rodoljubljem naroda ovog kraja-naglasio je Grubor.

General Ljubiša Stojimirović podsetio je da potiče iz Negotinske, Hajduk Veljkove krajine i da je ponosan revolucionarnom, slobodarskom tradicijom ljudi sa Timoka koji su u svim oslobodilačkim ratovima dali neizmerne žrtve.

-Srećan sam i što vidim mlade koji neguju slobodraski duh slavnih predaka, što buja vrelo patriotskih snaga svesnih da je otadžbina samo jedna i jedina- naglasio je Stojimirović.

U kulturnom programu učestvovao je KUD iz sela Sumrakovac.

Share

Sportisti u čast Dana ustanka

Bor, 9. jul

Autor: B.F.

Sedmog jula, pre početka svečanosti na ustaničkom Valja rnžu, održana su tradicionalna sportska takmičenja ekipa sastavljenih od članova boračkih organizacija Bora i Boljevca. Stariji i mlađi pripadnici SUBNOR-a dve opštine odmerili su snage u pikadu, šahu i malom fudbalu. Pobedili su Borani, ali je rezultat, kao i uvek do sada, bio u drugom planu. Pobedilo je druženje i – sećanje na Dan ustanka naroda Srbije.

Share

29. NOVEMBAR – PRAZNIK KOJEG VIŠE NEMA

Bor, 29. novembar


Na današnji dan 1943. godine održano Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. U Jugoslaviji je 29. novembar proslavljan kao Dan Republike

Obraćanje Josipa Broza na Drugom zasedanju AVNOJ-a

Izvor: RTS

Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) održano je pre 68 godina, 29. novembra 1943. godine u Jajcu, u Bosni i Hercegovini.

Krajem novembra 1943, u Jajce su stigle delegacije predstavnika naroda iz svih krajeva Jugoslavije. Na zasedanju, u lokalnom Domu kulture, bilo je prisutno 142 delegata. Predsedavao je predratni predsednik skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca doktor Ivan Ribar.

Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a pročitane su nešto pred ponoć 29. novembra, pa je taj datum uzet kao datum njihovog donošenja. AVNOJ je konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije.

Kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti konstituisan je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne Vlade.

Izbegličkoj Vladi i kralju Petru Drugom Karađorđeviću zabranjen je povratak u zemlju. Donate je odluka da se ne priznaju se obaveze i odluke koje je u inostranstvu u ime Jugoslavije sklopila izbeglička vlada.

Kao posebna odluka AVNOJ-a Josipu Brozu Titu dodeljena je titula „maršal Jugoslavije“, na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija.

Posle Drugog svetskog rata, u Jugoslavije je 29. novembar proslavljan kao državni praznik, Dan Republike.

Obeležavanje tog datuma prestalo je sa raspadom SFR Jugoslavije u svim njenim republikama, osim u Srbiji. Dan Republike ostao je zvanični praznik u SR Jugoslaviji do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine.

Share

BIOLOG OSLIKAO SRPSKU GOLGOTU

Bor, 19. oktobar

Autor: S. Milovanović, „Pravda“

Kada bi današnje učenike srednjih škola, pa i njihove starije kolege studente, osim onih kojih studiraju književnost, upitali ko je od srpskih pisaca možda najbolje opisao golgotu naše vojske i naroda tokom Prvog svetskog rata, retko ko bi znao da navede ime Stevana Jakovljevića, a sigurno bi svi bili vrlo iznenađeni podatkom da je književno najlepše, ali i istorijski najtragičnije stranice srpske istorije sa početka 20. veka ispisao diplomirani biolog, profesor Biološkog fakulteta i rektor Univerziteta u Beogradu. Stevan Jakovljević svojim delom živi i dalje u srpskoj književnosti, iako su neki novi umetnički tokovi učinili da njegovo ime i danas bude skoro nepoznato novoj generaciji.

Stevan Jakovljević rodio se u Knjaževcu 1890. godine, a poticao je iz činovničke porodice, tako da je u ranom detinjstvu prokrstario veći deo Srbije i mnoge gradove, u kojim je njegov otac Jakov imao službu. Iako su živeli skromno, od jedne činovničke plate, Stevan i njegova braća i sestre nisu oskudevali u osnovnim potrebama, pa ni u onoj „duhovnoj hrani“ za koju je posebno bila zadužena majka, koja je svoju decu uspavljivala narodnim pričama i pesmama. Sa prvim klasicima naše književnosti Stevan Jakovljević se susreće u gimnaziji, kada čita dela Laze Lazarevića, Milovana Glišića, ali i Dostojevskog, Čehova i Žila Verna. U to vreme mladi Jakovljević se upoznaje i sa kapitalnim delom Čarlsa Darvina „Postanak vrsta“, što ga okreće ka biologiji, koja će, uz književnost, biti njegova profesija i životno opredeljenje. Upisuje studije biologije, ali 1912. izbija Prvi balkanski rat i Stevan Jakovljević se kao student četvrte prijavljuje u dobrovoljce i postaje bolničar u kasarni 11. puka u Kragujevcu. Tokom 1913. diplomira biologiju, ali već sledeće, 1914. godine počinje Prvi svetski rat, koji će obeležiti njegovu mladost i književni put. Borio se u Šumadijskom artiljerijskom puku, a najveći deo rata proveo je na Solunskom frontu.

Po oslobođenju 1918. konkurisao je za asistenta na katedri botanike na Univerzitetu i bio izabran na to mesto. Godine 1925. položio je doktorski ispit iz oblasti perimentalne morfologije. Pet godina kasnije odao se i izučavanju hidrobiologije. Za sve ovo vreme bavio se aktivno politikom, zauzimajući u nekoliko mahova istaknute položaje u sindikalnim i partijskom organizacijama radničke klase.  Posle Drugog svetskog rata, koga je proveo po nemačkim i italijanskim logorima,  Stevan Jakovljević je bio rektor Univerziteta u Beogradu od 1945. do 1950. godine. Ostavio je veliki broj naučnih radova iz oblasti biologije, ali već tada ima i značajan broj napisanih knjiga, pravih bisera beletristike, od kojih najznačajnije mesto zauzima „Srpska trilogija“, hronika srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, opisana u tri knjige – „Devetstočetrnaesta“, „Pod krstom“ i „Kapija slobode“, koje su nastale od 1935. do 1937. godine. Od ostalih Jakovljevićevih dela, treba pomenuti i romane „Smena generacija“ (1939), „Velika zabuna“ (1952), i „Likovi u senci“ (1956). Profesor, književnik i redovni član SANU, Stevan Jakovljević preminuo je u Beogradu 1962. godine.

Književnik i predsednik književnog društva „Srpsko pero“ dr Dragiša Milojević delo Stevana Jakovljevića smatra izuzetno značajnim za srpsku kulturu, a „Srpsku trilogiju“ vidi kao kapitalan roman o Prvom svetskom ratu.

– Uz Ćosićevo „Vreme smrti“, „Srpska trilogija“ na najbolji književni način opisuje sve strahote i stradanja kroz koje je naš narod prošao od 1914 do 1918. godine. Iako po ubeđenju levičar, Jakovljević nikada nije prestao da bude iskreni nacionalista u najboljem smislu reči, dakle neko ko voli svoj narod i otadžbinu – kaže Milojević.

Slično misli i profesor Jovan Palavestrić, koji za Stevana Jakovljevića kaže da je spojio književnost i nauku u neprolazno delo:

– Ostavio je generacijama ogroman doprinos i na nivou literature i na nivou nauke, odnosno biologije, i prava je nepravda što ime Stevana Jakovljevića nije više zastupljeno u našoj javnosti – zaključuje Palavestrić.

 

Share

GDE JE SPOMENIK CRVENOARMEJCU

Bor, 14. oktobar

Autor: M. R

Sve do sredine sedamdesetih godina 20. veka, na ulazu u topionički krug, desno ispred kapije, nalazio se spomenik heroju Crvene armije, poručniku Akšajevu, koji je poginuo prilikom oslobađanja Bora. Neposredno posle Drugog svetskog rata on je ovde sahranjen, uz sopstvenu želju. Dugo su ovde razne delegacije boraca i gostiju polagale vence, a onda je nekome palo na pamet da grob treba preseliti. Tako je i urađeno, a prema našim saznanjima nije poznato gde su sahranjene kosti ruskog borca.

Još  štošta nije jasno kada je reč o ovom jedinstvenom spomeniku. Najpre, kome je pala na pamet ideja da ovaj svetli grob seli na nepoznatu lokaciju, zbog čega, a nije sasvim jasno ni gde je poginuo poručnik Akšajev. I to govori o našoj nebrizi prema istorijskim događajima. Naime, poznato je da prilikom ulaska u Bor, 3. oktobra 1944. jedinice Crvene armije i Devete brigade nisu naišle na otpor Nemaca, pa se zato može pretpostaviti da je poručnik poginuo u borbama u okolini Bora (možda kod Gornjana). Ipak, treba obelodaniti mesto gde su kosti mladog ruskog poručnika preseljene. Bar toliko mu dugujemo.

Share