Bor, Kruševac, 28. jun
U Kruševcu je počelo obeležavanje verskog i državnog praznika Vidovdana. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na spomenik kosovskim junacima na 625. godišnjicu kosovskog boja.
Obeležavanje Vidovdana je počelo jutros svetom liturgijom u Zadužbini kneza Lazara, a posle službe sveštenstvo je održalo opelo stradalima za slobodu.
Nikolić je vence položio u pratnji ministra odbrane Bratislava Gašića, ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića.
Verski i državni praznik Vidovdan obeležava se kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine.
Povodom Vidovdana, državnog praznika, predsednik Nikolić će položiti venac i na spomen obeležju kosovskim junacima na Gazimestanu, nakon čega je predviđeno otkrivanje spomenika Milošu Obiliću u Gračanici i sastanak sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije.
Tradicionalno, povodom Vidovdana, u crkvi Svetog Marka u Beogradu biće održan parastos za sve žrtve na Kosovu i Metohiji od 1998. godine, nakon čega će na spomen obeležju u Tašmajdanskom parku biti položen venac svim srpskim žrtvama od 1991 – 2000. godine.
Vidovdan se kao državni praznik obeležava radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja prisećanje na poginule i umrle u svim ratovima.
To je, prema mišljenju istoriografa, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.
Simbolizuje slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.
Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500. godišnjicu od Kosovskog boja.
Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.
U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.
Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, a na mestu bitke na Gazimestanu kao endemska vrsta cveta crveni kosovski božur.
Na polju Kosovu 1389. odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu.
Pretpostavlja se da je turski sultan Murat Prvi, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca.
Vidovdanska liturgija u Gračanici
U porti ispred manistra Gračinica jutros je počela sveta Vidovdanska liturgija kojoj prisustvuje nekoliko stotina vernika.
Liturgiju služe episkop raško-prizrenski vladika Teodosije, mitropolit Amfilohije i vladika Pahomije uz sasluženje sveštenstva i pratnju crkvenog hora.
Liturgiju obezbeđuju pripadnici kosovske policije.
Od zvaničnika iz Beograda, liturgiji prisustvuje ministar rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.
