Kako će RTB Bor da sanira jalovište kod Krupnja kad je i sam u (ekološkoj) agoniji?

Bor, 1. novembar

Autor: M.C. C.

Izjava ministra Velimira Ilića da će državna firma RTB Bor dobrovljno i džabe , nakon pola godine čekanja i već previše uništenih vodotokova, da sanira zatrovano jaloviše kod Krupnja, pobuđuje pažnju, najpre u Boru i Timočkoj Krajini. Jer je Farmakom privatizovanii, i nekada čuveni rudnik antimona Zaječa, danas u stečaju, dozvolio je sebi da mesecima otiče reka puna olova, cinka i ostalih teških metala, i da, iz Korenite i Jadra, prodre u Drinu, a potom i u Savu. Šabac je na nogama, otrov se bliži Beogradu. Iz moćnog Farmakoma i Bogićevićevog jata, jednog od najčuvenijih iz prošle vlasti ( i ova vlast kao da ih mazi) , spremno odogvoraju da nemaju čime da zaustave otrovnu bujicu. Nemaju oni, rečju, para. Kako tako jaka firma preko noći da oslabi i iznemogne, i kako da se Bogićević toliko održava a svašta se čuje o tim njegovim uspesima? (Nećemo sad o deci iz Zajače i poznatom slučaju sa krvnim grupama).
U Srbiji, po gradu Boru posebno, ispredaju se razne priče o sprezi Bogićevića i borskog moćnika, odličenog u RTB Bor, Blagoja Spaskovskog. I, sad, eto, abera, i to iz Vlade Srbije, da će Spaskvoski iliti RTB, bez dinara i od srca, da pomogne Bogićeviću iliti Farmakomu. Onako kako se to činilo i sa saradnjom RTB-a i Bogićevićevog rundika zlata Lece kod Medveđe, gde je Boranin jedno divno vreme bio i predsednik Upravnog odbora i generalni direktor u kombinatu bakra. Samlevena ruda, sa izuzetnim sadržajem zlata, prerađuj se u Brazilu ( kod nas nema takve topionice) i nemoguće je da izostaje profit. Zašto to spominjemo? Kad je zaštitta životne sredine u pitanju, nema čekanja i „vađenja“ na praznu kasu, ako im je verovati. Neka se posegne za zlatom iz rundika Lece i neka, logično je, Bogićević rešava probelem koji je najviše njegova briga. Kad je, zar ne, kupovao rudnike po Srbiji i Bosni, bio je mali Bog i neprikosnoveni gazda, niko mu ništa nije mogao, sad će država – uz pomoć svoje nestabilne kompanije, RTB Bor – da odradi tako težak i veliki posao. Onako, drugarski, jer Bogićević i Spaskovski su najveći kad je najteže, kad se udruže, kad spoje privatno i državno, i onda tek – vidimo šta je dobijeno. Lako je ležati na (zlato je nacionalni resurs, Bogićeviću) sjajnim polugama i crpeti nacionalno blago i s njim trgovati i muljati po belom svetu, a kad dođe stani-pani, eto njima države i političkih veza , od Petrovića i Tadića do, izgleda, i ovih današnjih pojedinih a naših.
RTB Bor, da se nikako ne smetne s uma, u tolikim je ekološkim magluštinama i čudima da ne može ni sebi iole ozbiljnije da pomogne. Najzatrovanija reka u Evropi,mrtva Borska reka, ekološki najugroženija sela Slatina i Krivelj, labavi kolektor na borskom jalovištu… pretnja su i opomena, gorka stavrnost i opasnost, kakvu ni projekti Svteske banke nisu unapredili. Država je u RTB Bor uložila ogorman novac, dugovanja ove kompanije su prešla milijardu evra, projekat Nove topionice je, tvrde stručnjaci borskog Instituta za rudarstvo i metalurgiju, očigledan promašaj i ko zna koliku će cenu dostići i kada će zaista proraditi; rudarstvo je u propadanju, i kako onda da se taj posrnuli, nekadašnji jugo-gigant, nosi sa ekološkom katasttrofom u Krupnju. Ne može da reši ni svoje neke dnevne probeleme a kamo li da – pritisnut korupcijom i kriminalom, javašlukom i neradom – pomogne drugima i pokaže se u najboljem svetlu. Da je to tako jendostavno i moguće, kamo lepe sreće za sve nas. Za celu Srbiju. Pa, u Tekiji i Kladovu su oblepljivali etikete RTB-a na vozila i mašine komunalnih preduzeća i privatnih firmi samo da bi se RTB – direktor što efikasnije i sadržajnije udvorio premijeru i ministrima. To svi znaju u istočnoj Srbiji. Nemojmo, gospodine minsitre Iliću, i pored vaših najčestitjih namera, da verujete ovima iz RTB-a. Bar Vi ste iskusan i odličan poznavalac naših zbilja, volja i nevolja, nemojte Vas, iskrenog i dostojanstvenog Srbina, da obmanjuju i poluelegantno podstiču na ishitrene izjave. Mogu oni sve na rečima da učine, i to jalovište u Kostajniku da zaustave ( šta li su čekali ovo pola godine kad su tako spremni?), ali da država zalegne. Kao što je zalegla i za opremu u flotaciji rudnika Krivelj, za Novu topionicu, za sve i svašta u Boru i okolini, a rezulati su, videćete jednog dana, poražavajući. Mnogo toga je već u rukama policije, sudstva i tužilaštva, tako da nije teško da se kvalitetnije infromišete ukoliko vaše službe u Vladi, događa se, nisu obaveštene. Ovde, u našim varošima, veruju da vi, Gore, u prestonici i vrhovima, niste baš upućeni kako se to kod nas vešto radi, besedi i obmanjuje. Kao da niste, čini se, potekli sa ovih ulica, njiva, šljivika i bogaza. To, ministre Iliću, – ipak – za Vas najmanje važi. ONI kojima je ova beleška upućena lako će se prepoznati, ako je uopšte pročitaju! A trebalo bi, još kako. Ove fotografije su samo jedan od mali milion dokaza…