Bor, Beograd, 13. maj
Objavljujemo deo teksta o RTB-u Bor iz časopisa „Biznis i finansije“ naslovljen „Izazovi eksploatacije rudnih potencijala Srbije: Adut na grani“
Pored zlata i jadarita, ispostavlja se da smo bogati i resursima borata, još jednog minerala sa širokom komercijalnom primenom u proizvodnji preko 500 različitih proizvoda. Svetsko tržište borata trenutno ima karakter oligopola, jer svega dva nalazišta, pod kontrolom Rio Tinto-a i Vlade Turske, zadovoljavaju čak 80% globalne tražnje. Međutim, od pre tri meseca, poznato je da je kanadski Erin Ventures Inc. u regionu Piskanja, kod Raške, otkrio indikativne rezerve od 5,6 miliona tona, zajedno sa još 6,2 miliona tona pretpostavljenih rezervi borata. Ako se zna, primera radi, da u svakom iPad-u ima 9 grama borata, nije čudno da svetska tražnja za ovim nemetalom već sada prevazilazi ukupnu ponudu i da se očekuje da njegova cena na međunarodnom tržištu skoči za punih 40-45% tokom 2014-2015. godine.
Ako se budućnost našeg rudarstva možda delom i zasniva na otkrićima i eksploataciji retkih metala, dotle nam je sadašnjost ipak vezana za ono čime izvesno raspolažemo – bakar, olovo i cink, pa time i za poslovanje velikih sistema, RTB-a Bor i Farmakoma, sa svojim rudnicima Leće i Zajača. Nakon što je neplanirano, kao posledica tri neuspešne privatizacije ostao u državnom vlasništvu, borski gigant je od 2009. u kontinuitetu beležio rast prihoda, sa nešto manje od 96 miliona evra na preko 290 miliona na kraju 2012, istina uz minimalnu EBITDA (poslovni dobitak pre amortizacije, kamata i poreza) maržu od 0,4 odsto i neto profit na nivou od nešto manje od 2 miliona evra. Na finansijskom planu, međutim, ključni problem ostaje veliki dug; dok prihodi, u velikoj meri, zavise od cene bakra na svetskim berzama, neto dug RTB-a na kraju pretprošle godine premašio je 315 miliona evra, što daje racio od čak 307 x EBITDA.
Neizmirene finansijske obaveze borskog kompleksa, sa rudnicima bakra u Boru i Majdanpeku, topionicom i rafinerijom u svom sastavu, bile su, uz nemogućnost kupaca da obezbede finansiranje privatizacije i nepovoljnu situaciju na svetskom tržištu bakra u periodu propale prodaje, jedan od glavnih razloga za uvođenje kompanije u proces restrukturiranja. Od smanjenja duga u međuvremenu nije bilo ništa, naprotiv, povećan je za 2,6 puta, mada kao rezultat finansiranja niza projekata, od izgradnje nove Topionice i Fabrike sumporne kiseline, preko rekonstrukcije postojećih kapaciteta, do modernizacije rudarske opreme u vrednosti od preko 200 miliona evra. Od te sume, samo je kanadska banka EDC odobrila kredit od 135 miliona evra za novu topionicu i fabriku sumporne kiseline, dok je prošle godine u ceo sistem uloženo oko 37 miliona, što je omogućilo rast proizvodnje kako bakra tako i zlata i srebra, i pozitivnu EBITDA, kako pokazuju nezvanični rezultati.
Iako kasne radovi na dva najskuplja projekta, izgradnji nove Topionice i Fabrike sumporne kiseline, generalno pozitivni rezultati ponovo privlače međunarodne investitore. Nekoliko kompanija je, prema najnovijim vestima, zainteresovano za ulaganja u eksploataciju jalovine, a dva najzvučnija imena koja već rade u borskom basenu svakako su američki Freeport-Mc Moran i čileanski Codelco. Američka kompanija je nedavno u blizini Bora otkrila bogato ležište rude bakra sa oko 200 miliona tona, a čileanski gigant već sarađuje sa RTB-om na iznalaženju optimalne metode za otkopavanje rude iz Borske reke.
Ako uzlazni trend finansijskih peformansi i proizvodnih rezultata bude nastavljen, četvrtog pokušaja privatizacije možda i ne bude. U takvom scenariju, nije isključeno da se država, kao vlasnik RTB-a, opredeli za model sličan onom koji je promovisan u slučaju EPS-a – većinsko državno vlasništvo nad RTB Grupom u kombinaciji sa strateškim partnerstvima ili stoprocentnim privatnim investicijama u otvaranje novih rudnika i podizanje proizvodnih kapaciteta. Elementarna pravila ekonomske racionalnosti sugerišu upravo ovakvo rešenje kao optimalno, jer RTB nije gubitaš kojeg se treba što pre osloboditi, niti je ekonomska „krava muzara“, poput NIS-a ili Telekoma, koja bi mogla budžetu da donese preveliki jednokratni priliv od eventualne privatizacije…
