Arhive oznaka: AgroINFO

IPARD –  Novi javni poziv

Bor, Zaječar, 23.10.2018. Saša Stamenković, dipl. ing. polj.

Raspisivanjem javnih poziva za dodelu podsticajnih sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske Unije , takozvanog IPARD II programa, naša zemlja je ušla u novu eru razvoja poljoprivrede.

Ovih dana je raspisan i treći javni poziv (ukupno četvrti) u okviru takozvane mere 1 koja obuhvata primarnu poljoprivrednu proizvodnju, a prema kome će  nešto više od 3 milijarde dinara biti potencijalno iskorišćeno za razvoj poljoprivrede. Sredstva po ovom konkursu namenjena su izgradnji i opremanju objekata u okviru takozvanih sektora mleka, mesa, kao i voća i povrća.

Podnošenje zahteva za odobravanje projekta Upravi za agrarna plaćanja traje od 1. novembra ove, do 9. januara naredne godine.

Prilikom konkurisanja, prema postojećem pravilniku, proizvođač dostavlja poslovni plan, popis pokretne i nepokretne imovine na dan 31. decembar prethodne godine, kao i dokaz o obrazovanju ili iskustvu u poljoprivredi (diplomu o stečenom obrazovanju, ugovor o radu na poslovima poljoprivrede, i sl…), uverenja o plaćenom porezu. Preduzetnici dostavljaju i bilanse stanja i uspeha, odnosno poreske bilanse.

Ukoliko se investira u obnovljive izvore energije, treba dostaviti studiju izvodljivosti ili studiju opravdanosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Kod investicija u izgradnji i opremanju objekata dostavlja se i izvod iz katastra nepokretnosti sa kopijom plana. Proizvođač  koji nije vlasnik zemljišta dostavlja i ugovor o zakupu  sa rokom važenja od najmanje 10 godina.

Za investicije u izgradnju objekata dostavlja se i projekat za građevinsku dozvolu, idejni projekat, odnosno projekat za izvođenje u skladu sa zakonom, kao i građevinska dozvola, odnosno rešenje za izvođenje radova.

Prema aktuelnom pravilniku, donja granica vrednosti investicije je 5.000 €, a gornja  milion i po evra. Procenat povraćaja novca iznosi od 60-80% u slučaju da se radi o investicijama u zaštitu životne sredine.

U okviru IPARD II programa, Evropska unija obezbeđuje 75% sredstava, ostatak Republika Srbija.

Stručnjaci procenjuju da će pored 175 miliona evra IPARD-a biti privučeno još oko 450 miliona ostalih investicija u srpsku poljoprivredu, bez obzira na složenu proceduru prilikom apliciranja.

Na prethodne konkurse za dodelu sredstava iz ovog programa stiglo je 502 prijave, dodeljena su sredstva u visiini od 3 miliona evra. Poljoprivrednici su konkurisali po pojedinačnoj prijavi za investicije u vrednosti od 200 hiljada do 77 miliona dinara.

Bez obzira da li će sredstva iz IPARD programa biti u potpunosti iskorišćena, bitno je napomenuti da se uvođenjem novih standarda u agraru otvaraju vrata desetostruko većim evropskim fondovima za razvoj ove, strateški značajne oblasti, nakon pristupanja naše zemlje zajednici evropskih naroda.

Inače, do kraja godine Uprava za agrarna plaćanja treba da raspiše još jedan javni poziv za takozvanu meru 7, koja će omogućiti investiranje u oblast ruralnog turizma.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

Share

Knjaževac: Poljoprivreda u centru pažnje

Bor, Knjaževac, 17.09.2018.

Opština Knjaževac je prepoznatljiva po subvencionisanju sadnog materijala za podizanje višegodišnjih zasada voća.

Članovi Opštinskog veća na održanoj 79. sednici u petak, 14. septembra, na Staroj planini, sa deset tačaka dnevnog reda, od kojih su u centru pažnje bile poljoprivredne teme i odluke o podsticajnim merama. Usvojeni su predlozi konkursa za dodelu subvencija pčelarima i voćarima.

Marko Stojanović ističe da je novina ove godine što je konkurs podeljen u dva dela – za one voćne vrste čija nabavka sadnica košta do 240.000 dinara (višnja, šljiva, dunja i slično) i gde su uslovi nepromenjeni. Povraćaj sredstava je 80%, a najviše 80.000 dinara po gazdinstvu. Za voćne vrste čiji je sadni materijal skuplji (orah, jabuka i slično), povraćaj sredstava je 50%, ali je zato maksimalni iznos do 220.000 dinara po gazdinstvu. Ovaj konkurs otvoren je do 15. oktobra 2018.

 „Opština Knjaževac subvencionisaće nabavku setvenog i sadnog materijala za zasnivanje zasada pod medonosnim biljem. Subvencija iznosi 80% od vrednosti nabavljenog materijala, a najviše 50.000 dinara po gazdinstvu. Za ove namene ukupno je predviđeno dva miliona dinara, a konkurs je otvoren do 1. oktobra“, kaže Marko Stojanović, pomoćnik predsednika opštine.

Podsećamo da je ovaj konkurs otvoren do 15. oktobra 2018.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

AgroINFO Medija centra u emisijama Ago Dan

Bor, Knjaževac, AgroINFO

Agencija za razvoj opštine Knjaževac poslednjih godina intenzivno radi na unapređenju poljoprivrede ovog kraja, kroz saradnju sa raznim organizacijama i fondacijama.

Promocija poljoprivrednih potencijala opština istočne Srbije a posebno opština Knjaževac i Sokobanja pratite na TV kanalima 74 lokalnih televizijskih emitera u Srbiji, Bosni i Hercegovini,  Hrvatskoj i Madjarskoj. Spisak emitera i vreme emitovanja možete videti klikom na EMITERI .

Emisija „Agro Dan“, kompanije Front Media Pro iz Novog Sada, informativna i edukativna emisija o najnovijim dešavanjima u poljoprivredi i agrobiznisu koja svojom kratkom i dinamičnom formom pleni pažnju svih generacija poljoprivrednika, ali i onih koji žele da saznaju više o agrarnoj proizvodnji. Emituje se šest dana u nedelji, što poljoprivrednicima omogućava da korisne savete i obaveštenja dobiju blagovremeno. Medija centar Bor postao je deo mreže od 160 elektronskih medija koji realizaciju Agro Dan na medijskom prostoru Srbije. Želja je da se poboljša informisanost poljoprivrednika u istočnoj Srbiji i tako doprinese razvoj poljoprivrede u ovom kraju.

Emisije pratite svakodnevno na našem portalu.

Share

AgroINFO: Porodična farma jaja

Bor, 22.12.2015. AgroINFO – Projekat podržan od strane SO Bor 

Firma „Lav“  u svom sastavu poseduje i farmu Ratkov u Gornjanu odakle dolaze i “domaća” jaja, koja pakuje i distribuira u sopstvene trgovinske radnje.

Lav - Prodavnica Jaja

“Stalnom kontrolom ishrane kokašaka i kvaliteta jaja, naša jaja zadovoljavaju najviše svetske standarde u proizvodnji jaja” ističe Zoran Ratkov – Lav dodajući da prema svetskim merilima možemo ih smatrati i organskim proizvodima. Farma je smeštena u borskom selu Gornjanu izgradjena je u novom objektu na prostoru nekadašnjeg poljoprivrednog dobra koje je ova uspešna borska firma kupila iz stečaja.

IMG_3971

Ideja koja je vodilja ovoj uspešnoj porodičnoj firmi je da što kvalitetniju hranu imaju na svojim prodajnim policama.

IMG_3945

Organskom proizvodnjom krompira i kupusa obradovao je, letos, svoje redovne kupce a od septembra meseca i isporukom trodnevnih jaja.

IMG_0277

Veliko interesovanje i potražnja za, kako ih mnogi potrošači zovu, domaća jaja ohrabrilo je ovog našeg domaćeg investitora da proširi farmu na 3.000 koka nosilja i omogući konstantnu snabdevenost svojih maloprodajnih objekata.

A šta o proizvodnji konzumnih jaja na porodičnim farmama u svetu kaže naš istaknuti stručnjak Prof. dr Niko Milošević sa Departmana za stočarstvo, Poljoprivrednog fakulteta u Novi Sadu:

„Holandija je vodeća zemlja u svetu u proizvodnji živinskih proizvoda. Proizvodnja konzumnih jaja se organizuje preko 50% na porodičnim farmama kapaciteta od 5 do 25 hiljada nosilja u turnusu. U pitanju je samo dobra organizacija proizvodnje.“

IMG_3946

U organizovanju proizvodnje na porodičnoj farmi, da bi ona bila profitabilna, moraju se ispoštovati neophodni uslovi koji ovu proizvodnju čine intenzivnom i na visokom tehnološkom nivou, kako bi se genetski potencijal živine maksimalno koristio (proizvodnja 300 jaja godišnje po useljenoj kokoški). Osnovna koncepcija porodične farme treba da se bazira na:

1. savremenim tehničko-tehnološkim rešenjima proizvodnje,

2. držanju visokoproduktivnih liniskih hibrida,

3. striktnom pridržavanju tehnoloških normi proizvodnje,

4. držanju samo jedne vrste, jednog proizvodnog usmerenja (proizvodnja jaja za konzum ili brojlera), jednog hibrida, i jedne starosti u isto vreme,

5. ishrani kompletnim, dobro izbalansiranim smešama,

6. držanju u objektima zatvorenog tipa,

7. maksimalnom korišćenju živinarnika; držanju 20-25 koka po 1m2 podne površine,

8. tehnološki proces proizvodnje konzumnih jaja mora da počne nabavkom 17 nedelja starih kokica, njihovom držanju u proizvodnji minimalno 12 meseci i nakon toga zamenom za novo jato,

9. racionalnom korišćenju objekta, što zahteva da se izlučene nosilje u što kraćem periodu isele, a objekat očisti, opere, dezinfikuje i odmori. Sve ove radnje treba da se završe za 20 dana,

10. držanju nosilja u baterijama (4-5koka u svakom kavezu), sa savremenom automatskom opremom za hranjenje i napajanje, po koncepciji savremene farme, koliko to finansijske mogućnosti domaćina dozvoljavaju,

11. redovnom izđubravanju objekta, koje mora biti mehanizovano. Đubre se mora lagerovati na određeno mesto za deponovanje stajnjeka van kruga ekonomskog dvorišta,

12.snabdevanju živine dovoljnom količinom sveže vode, sistemom za automatsko napajanje iz vodovoda preko dozatora za vodu,

13. obezbeđivanju magacinskog prostora koji mora biti uslovno sagrađen i dovoljnog kapaciteta da se u njemu skladište jaja, koncentrat ili drugi materijal u zavisnosti od njegove namene. Jaja se uvek moraju skladištiti u posebnu prostoriju, jer su ona vrlo kvarljiva i brzo upijaju neprijatne mirise,

14. striktnom pridržavanju mera preventive, dezinsekcije i deratizacije propisanim os strane veterinarske službe,

15. održavanju udobnog makroklimata u objektu, stalnim održavanjem opreme u funkcionalnom stanju,

16.primeni odgovarajućeg svetlosnog programa prema tehnološkom uputstvu gajenja živine,

17. zaduženju radnika (člana domaćinstva) koji će savesno i predano obavljati radne zadatke u procesu proizvodnje,

18. redovnoj evidenciji proizvodnje jaja, utroška hrane i svim promenama na nosiljama, opremi i objektu kako bi se moglo blagovremeno intervenisati u slučaju neželjenih situacija.
Gornjane 2

Koncepcija proizvodnje jaja po ovom modelu uključivanjem većeg broja subjekata nije ništa novo. Dovoljno je da se primeni holandski model proizvodnje, a treba imati u vidu da je Holandija vodeća zemlja u svetu u proizvodnji živinskih proizvoda. Proizvodnja konzumnih jaja se organizuje preko 50% na porodičnim farmama kapaciteta od 5 do 25 hiljada nosilja u turnusu. U pitanju je samo dobra organizacija proizvodnje.

IMG_3963

Da bi po ovom modelu proizvodnja bila profitabilna vlasnici se moraju udruživati u interesne zadruge (klubove). Jedan broj domaćinstava primera radi, u jednoj opštini se bavi samo odgojem kokica do 17 nedelja starosti. Oni gaje kokice za sigurnog kupca, za porodične farme koje se bave proizvodnjom jaja. Ova grupa proizvođača, proizvedena jaja isporučuje centralnoj sortirnici za klasiranje jaja (porodična farma), koja ujedno organizuje i mrežu prodaje jaja. Profit dele proporcionalno uloženim sredstvima svi učesnici u lancu proizvodnje.

IMG_3958

Farma Ratkov razvija se u pravcu organskog uzgoja svinja mangulica i teladi.

IMG_3925

Da je ova farma oživela ovo planinsko selo pokazuje sve veće interesovanje i stranih preduzetnika. Farmu su ovih dana obišli, u organizaciji Rotary kluba Bor i gosti iz sustedne bugarske u traženju poslovnih partnera za proizvodnju „zdrave hrane“.

IMG_3923

Promocija poljoprivrednih potencijala opštine Bor na TV kanalima 74 lokalnih televizijskih emitera u Srbiji, Bosni i Hercegovini,  Hrvatskoj i Madjarskoj. Spisak emitera i vreme emitovanja možete videti klikom na EMITERI .

Emisija „Agro Dan“, kompanije Front Media Pro iz Novog Sada, informativna i edukativna emisija o najnovijim dešavanjima u poljoprivredi i agrobiznisu koja svojom kratkom i dinamičnom formom pleni pažnju svih generacija poljoprivrednika, ali i onih koji žele da saznaju više o agrarnoj proizvodnji. Emituje se šest dana u nedelji, što poljoprivrednicima omogućava da korisne savete i obaveštenja dobiju blagovremeno. Medija centar Bor postao je deo mreže od 160 elektronskih medija koji realizaciju Agro Dan na medijskom prostoru Srbije. Želja je da se poboljša informisanost poljoprivrednika u istočnoj Srbiji i tako doprinese razvoj poljoprivrede u ovom kraju.

Gornjane 1

Share