Bor, 22.12.2015. AgroINFO – Projekat podržan od strane SO Bor 

Firma „Lav“  u svom sastavu poseduje i farmu Ratkov u Gornjanu odakle dolaze i “domaća” jaja, koja pakuje i distribuira u sopstvene trgovinske radnje.

“Stalnom kontrolom ishrane kokašaka i kvaliteta jaja, naša jaja zadovoljavaju najviše svetske standarde u proizvodnji jaja” ističe Zoran Ratkov – Lav dodajući da prema svetskim merilima možemo ih smatrati i organskim proizvodima. Farma je smeštena u borskom selu Gornjanu izgradjena je u novom objektu na prostoru nekadašnjeg poljoprivrednog dobra koje je ova uspešna borska firma kupila iz stečaja.

Ideja koja je vodilja ovoj uspešnoj porodičnoj firmi je da što kvalitetniju hranu imaju na svojim prodajnim policama.

Organskom proizvodnjom krompira i kupusa obradovao je, letos, svoje redovne kupce a od septembra meseca i isporukom trodnevnih jaja.

Veliko interesovanje i potražnja za, kako ih mnogi potrošači zovu, domaća jaja ohrabrilo je ovog našeg domaćeg investitora da proširi farmu na 3.000 koka nosilja i omogući konstantnu snabdevenost svojih maloprodajnih objekata.

A šta o proizvodnji konzumnih jaja na porodičnim farmama u svetu kaže naš istaknuti stručnjak Prof. dr Niko Milošević sa Departmana za stočarstvo, Poljoprivrednog fakulteta u Novi Sadu:

„Holandija je vodeća zemlja u svetu u proizvodnji živinskih proizvoda. Proizvodnja konzumnih jaja se organizuje preko 50% na porodičnim farmama kapaciteta od 5 do 25 hiljada nosilja u turnusu. U pitanju je samo dobra organizacija proizvodnje.“

U organizovanju proizvodnje na porodičnoj farmi, da bi ona bila profitabilna, moraju se ispoštovati neophodni uslovi koji ovu proizvodnju čine intenzivnom i na visokom tehnološkom nivou, kako bi se genetski potencijal živine maksimalno koristio (proizvodnja 300 jaja godišnje po useljenoj kokoški). Osnovna koncepcija porodične farme treba da se bazira na:

1. savremenim tehničko-tehnološkim rešenjima proizvodnje,

2. držanju visokoproduktivnih liniskih hibrida,

3. striktnom pridržavanju tehnoloških normi proizvodnje,

4. držanju samo jedne vrste, jednog proizvodnog usmerenja (proizvodnja jaja za konzum ili brojlera), jednog hibrida, i jedne starosti u isto vreme,

5. ishrani kompletnim, dobro izbalansiranim smešama,

6. držanju u objektima zatvorenog tipa,

7. maksimalnom korišćenju živinarnika; držanju 20-25 koka po 1m2 podne površine,

8. tehnološki proces proizvodnje konzumnih jaja mora da počne nabavkom 17 nedelja starih kokica, njihovom držanju u proizvodnji minimalno 12 meseci i nakon toga zamenom za novo jato,

9. racionalnom korišćenju objekta, što zahteva da se izlučene nosilje u što kraćem periodu isele, a objekat očisti, opere, dezinfikuje i odmori. Sve ove radnje treba da se završe za 20 dana,

10. držanju nosilja u baterijama (4-5koka u svakom kavezu), sa savremenom automatskom opremom za hranjenje i napajanje, po koncepciji savremene farme, koliko to finansijske mogućnosti domaćina dozvoljavaju,

11. redovnom izđubravanju objekta, koje mora biti mehanizovano. Đubre se mora lagerovati na određeno mesto za deponovanje stajnjeka van kruga ekonomskog dvorišta,

12.snabdevanju živine dovoljnom količinom sveže vode, sistemom za automatsko napajanje iz vodovoda preko dozatora za vodu,

13. obezbeđivanju magacinskog prostora koji mora biti uslovno sagrađen i dovoljnog kapaciteta da se u njemu skladište jaja, koncentrat ili drugi materijal u zavisnosti od njegove namene. Jaja se uvek moraju skladištiti u posebnu prostoriju, jer su ona vrlo kvarljiva i brzo upijaju neprijatne mirise,

14. striktnom pridržavanju mera preventive, dezinsekcije i deratizacije propisanim os strane veterinarske službe,

15. održavanju udobnog makroklimata u objektu, stalnim održavanjem opreme u funkcionalnom stanju,

16.primeni odgovarajućeg svetlosnog programa prema tehnološkom uputstvu gajenja živine,

17. zaduženju radnika (člana domaćinstva) koji će savesno i predano obavljati radne zadatke u procesu proizvodnje,

18. redovnoj evidenciji proizvodnje jaja, utroška hrane i svim promenama na nosiljama, opremi i objektu kako bi se moglo blagovremeno intervenisati u slučaju neželjenih situacija.

Koncepcija proizvodnje jaja po ovom modelu uključivanjem većeg broja subjekata nije ništa novo. Dovoljno je da se primeni holandski model proizvodnje, a treba imati u vidu da je Holandija vodeća zemlja u svetu u proizvodnji živinskih proizvoda. Proizvodnja konzumnih jaja se organizuje preko 50% na porodičnim farmama kapaciteta od 5 do 25 hiljada nosilja u turnusu. U pitanju je samo dobra organizacija proizvodnje.

Da bi po ovom modelu proizvodnja bila profitabilna vlasnici se moraju udruživati u interesne zadruge (klubove). Jedan broj domaćinstava primera radi, u jednoj opštini se bavi samo odgojem kokica do 17 nedelja starosti. Oni gaje kokice za sigurnog kupca, za porodične farme koje se bave proizvodnjom jaja. Ova grupa proizvođača, proizvedena jaja isporučuje centralnoj sortirnici za klasiranje jaja (porodična farma), koja ujedno organizuje i mrežu prodaje jaja. Profit dele proporcionalno uloženim sredstvima svi učesnici u lancu proizvodnje.

Farma Ratkov razvija se u pravcu organskog uzgoja svinja mangulica i teladi.

Da je ova farma oživela ovo planinsko selo pokazuje sve veće interesovanje i stranih preduzetnika. Farmu su ovih dana obišli, u organizaciji Rotary kluba Bor i gosti iz sustedne bugarske u traženju poslovnih partnera za proizvodnju „zdrave hrane“.

Promocija poljoprivrednih potencijala opštine Bor na TV kanalima 74 lokalnih televizijskih emitera u Srbiji, Bosni i Hercegovini,  Hrvatskoj i Madjarskoj. Spisak emitera i vreme emitovanja možete videti klikom na EMITERI .

Emisija „Agro Dan“, kompanije Front Media Pro iz Novog Sada, informativna i edukativna emisija o najnovijim dešavanjima u poljoprivredi i agrobiznisu koja svojom kratkom i dinamičnom formom pleni pažnju svih generacija poljoprivrednika, ali i onih koji žele da saznaju više o agrarnoj proizvodnji. Emituje se šest dana u nedelji, što poljoprivrednicima omogućava da korisne savete i obaveštenja dobiju blagovremeno. Medija centar Bor postao je deo mreže od 160 elektronskih medija koji realizaciju Agro Dan na medijskom prostoru Srbije. Želja je da se poboljša informisanost poljoprivrednika u istočnoj Srbiji i tako doprinese razvoj poljoprivrede u ovom kraju.