Arhive oznaka: SUBNOR

FIR i SUBNOR drže do tradicije antifašizma

Beograd, Bor, Niš, Novi Sad, Kragujevac, 12.09.2017.

Zoran Đorđević, Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja primio je ovog vikenda, članove Izvršnog komiteta međunarodne federacije pokreta otpora i antifašista (FIR) i SUBNOR-a Srbije i rekao da će da pomogne našim borcima i veteranima da se zadrži tradicija i prenese na mlađe generacije.

„Duh antifašističke borbe mora da traje, jer postoje žarišta koja tinjaju i ukazuju na to da fažizam negde još uvek postoji“ – rekao je ministar Đordjević, obraćajući se antifašistima i dodao „Mi želimo da se ta ružna i loša vremena nikad ne ponove. Želim da vas uverim da vlada Srbije i ovo Ministarstvo čine sve i nastoje da bude tako. Predsednik države Aleksandar Vučić iskreni je antifašista i podržava sve što radi FIR i SUBNOR. Zajedno sa njim nastojaćemo da pomognemo sve za šta se ova udruženja zalažu “

Međunarodna federacija pokreta otpora i antifašista (FIR) organizacija je čije je sedište u Berlinu, jednu od svojih redovnih sednica Izvršnog komiteta održla je u Beogradu i time ukazali poštovanje Srbiji za „brižljivo čuvanje tekovina antifašizma“, ali i odali priznanje SUBNOR-u Srbije za „višedecenijsko negovanje antifašističke tradicije“.

Dušan Čukić, predsednik SUBNOR-a Srbije povodom ovog dogadjaja posebno je istakao 70-to godišnju tradiciju antifašizma u Srbiji i da organizacija, za sledeću godinu, priprema proslavu ovog jubileja kao najstarija članica FIR-a.

Share

Opština i SUBNOR Bor obeležili svetski dan primirja

12. novembar 2015. Bor, B.F. obeležavajući Setski dan primrja, 11. novembar, u Prvom svetskom ratu, položili su juče cveće i vence na spomenik sprskim i francuskim ratnicima u centru grada. Tom prilikom čulo se da je dan kapitulacije Nemačke u Velikom ratu državni praznik u Republici Srbiji. Tog, 11. novembra, u železničkom vagonu u Kompijenu sile Antante potpisale su primirje sa Nemačkom i time je okončan do tada u istoriji čovečanstva najstravičniji rat. Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalije ramonde, ugrožene vrste u Srbiji koji uspeva na planinama oko Niša i u Ztlotskom kanjonu kod Bora.

IMGP1543 smallKao motiv pojavljuje se i traka Albanske spomenice iznad cveta. Amblem praznika ­ Natalijina ramonda Dan kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu je državni praznik u Republici Srbiji koji se obeležava 11. novembra. Ovaj datum podseća na dan kada su, 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Ovaj državni praznik se u Republici Srbiji proslavlja od 2012. godine. Pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji
od 2005. godine. Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, ugrožena vrsta u Srbiji. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks. Osim ovog, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika. Ovaj dan se praznuje neradno.

IMGP1545 small

Share

Bor: Zona kadrovske i novčane korupcije

Bor, 25.04.2015.

Kadrovska i novčana korupcija u funkciji rušenja vlasti u Srbiji, bogaćenja i očuvanja ličnih pozicija

Vešti opštinski manipulatori raspodelom sretstva iz budžeta namenjena finansiranju i sufinansiranju projekata i programa od javnog interesa za opštinu Bor korumpiraju odbornike. Komisija u nepoznatom sazivu (bez javne objave i odluke o sastavu) opredeljuje sretstva kako u saopštenju borskog SUBNOR-a stoji za Produkciju SEZAM za projekat zanimljivog naslova “Dragi moji sugrađani” ( što na prvi pogled liči na prodaju magle i čistog borskog vazduha) ili kupovinu glasova odbornika i članova veća iz redova ove kuće u iznosu od 795.000,00 dinara

Agencije za borbu protiv korupcije ima previše posla u Boru (odbornici direktori javnih preduzeća, odbornici vlasnici privrednih društava finansirani iz budžeta, direktori, zamenici u jednom javnom ili državnom preduzeću članovi ili predsednici Nadzornih odbora u drugom državnom ili javnom preduzeću. Sve u duhu „racionalizacije funkcija“ prema preporuci Premijera … Zato i ne čudi što gradjani javno govore o rukovodjenju po sistemu JA TEBI TI MENI.

Konkursi se objavljuju samo za već pripremljene i poznate pobednike Tendera i nosioce Projekata. Za Projektno finansiranje Medija nisu se stekli uslovi jer preko 40 miliona dinara opredeljeno za medije, pojedinci, direktno i vešto koriste za kupovinu medijskog prostora za samo reklamiranje: DANAS ZA GOVORNICOM SUTRA SA OPTUŽNICOM

Skupstina sednica 17

Održavanje sednica opštine Bor direktno je povezano ustupcima „političkoj opoziciji“ i interesnim grupacijama, tako kadrovi Demokrata, URS-a i Socijalista iako nisu formalno u vlasti čvrsto drže stečene pozicije nakon „demokratskih“ promena a posebno je značajna pomoć i u organizovanju Protesnih mitinga u Zaječaru i Beogradu uz aktivno novčano učešće borskih „kadrova“.Sednica Skupstina  9

Posebno je NAPREDNO organizovan i odlazak na miting DEMOKRATA u Beograd. Maksimalna kohabitacija borskih SNS kadrova pomogla je učešće i odlazak više autobusa iz Istočne Srbije na „Protest protiv Mraka“ sa željom da se Osvetli Srbija, Video sa današnjeg skupa u Beogradu možete videti ovde:

 

Share

Ciganče, heroj sa Prevodskog potoka

Bor, Donja Bela Reka, 14. jul

Autor: B.F.

Donja Bela Reka je jedno od retkih sela kojeg su fašisti u Drugom svetskom ratu dva puta palili i bombardovali. U šumama iznad sela, u blizini partizanske pojate, u ataru Prevodskog potoka, poginuo je, 10. jula 1943., jedini Rom, narodni heroj bivše Jugoslavije, Stevan Đorđević Novak, rodom iz knjaževačkog sela Radičevca. Mnogi su ga znali i po nadimku Ciganče. Sa Novakom su, spletom nesrećnih okolnosti, poginuli i njegovi ratni drugovi, prvoborci Milan Vasić Perica, Borivoje Colić Joca i Predrag Kostić Veljko. Nedaleko od Prevodskog potoka četnici su zarobili i zapalili Borivoja Tomoća Iku i zaklali Borislava Milenkovića Srđu iz susedne Rgotine. Narod borskog i zaječarskog kraja, svake godine na tom mestu, dolazi i polaže cveće i vence na spomenik partizanskim žrtvama, dok omladina organizuje bogat sportski i kulturni program.

Ovog 12. jula, posle 20 godina, delegacije Ministarstva rada, socijalne politike i boračkih pitanja, SUBNOR-a Srbije i boračkih organizacija tog kraja, Sokobanje i Pirota položile su vence na spomenik i odale poštu, na brdu Topla, i žrtvama četnika Koste Pećanca i Draže Mihajlovića. Desetorica partizana je najsurovije mučeno, a potom su pobijeni i zaklani.

U kulturno-zabavnom programu učestvovale su folklorne grupe iz sela Rgotina i “Rom” iz Bora. Za lepoticu “Prevodskog potoka” izabrana je Katarina Lazarević, učenica iz Rgotine. Organizator ovogodišnje manifestacije bila je Mesna zajednica Donje Bele Reke. Svestranu pomoć pružio je i Belorečanin Stanoje Savić.

Zatrta cela familija

O spomeniku na Topli godinama brine porodica Đorđević, supružnici Radiša i Jasna sa sinovcima Kristijanom i Marijanom. Oni namernicima pokazuju imena stradalih Belorečana naglašavajući da je, te 1943., od desetorice, šestorica žrtava iz kuće Mladenovića. To su: Milenko, Stana, Sava, Miloš, Stanica I Živan, kao i Božidar Arsić, Dušan Rajić – Jova, Milenko Živanović i Sava Ilić.

Share

Zaječar: Sećanje na Božina Jovanovića

Bor, Zaječar, 9. maj

Autor: M.C.

U SUBNOR-u Zaječara juče je, na trogodišnjicu smrti poznatog privrednika, učesnika NOR-a, humaniste i zaslužnog građanina Timočke krajine, Božina Jovanovića, održana komemoracija na kojoj su govorili Mika Rajković, predsednik SUBNOR- a Zaječarskog okruga i Brana Filipović, novinar, drug i saradnik Jovanovićev.

-Božin je bio i inetelektualna i ljudska gromada, bio je na čelu RTB Bor od 1965-1975. godine u vreme najsnažnije izgradnje ovog privrednog giganta, rukovodio je timočkim rudnicima bakra, Međuopštinskom regionalnom zajednicom, bio narodni poslanik, predsednik Privredne komore Jugoslavije. Napisao je više knjiga o timočkim zadružnim domovima i selima, kao i privrednom razvoju istoka Srbije. Bio je voljen, ponosan, hrabar, rodoljubiv, vredan… Rođen je u Novom Koritu na Staroj planini, živeo je 91 godinu, sahranjen je 10. maja 2011. u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.

Brana Filipović se osvrnuo na lične susrete i druženja sa Božinom, podsećajući da njegove vrline i vizionarske misli.

Share

Umro je general Ljubiša Stojimirović, Negotinac velikog srca

Bor, Negotin, Beograd, 31. mart

Ljubisa StojimirovicUmro je minulog vikenda general-potpukovnik u penziji i predsednik Kluba admirala i generala Srbije, Ljubiša Stojimirović, rodom iz negotinskog sela Jasenice, čovek velikog, junačkog, srpskog srca. Generacije starijih upamtile su stasitog mladog oficira kako salutira državnicima sveta koji su dolazili u posetu bivšem maršalu i bivšoj Jugoslaviji. Mlađi i njegovi savremenici znaju ga kao jednog od najuspešnijih oficira posleratnih generacija školovanih na najvišim vojnim školama u ovoj zemlji. Negotinac, rodoljub i patriota, nastavljač dela svog znamenitog zemljaka iz Jasenice, Dragiše M. Stojadinovića, prvog fotografa i snimatelja u Štabu vojvode Putnika u Prvom svetskom ratu.

General Stojimirović rođen je u  Jasenici 1951. godine. Osnovnu školu i Gimanziju završio je u Negotinu kao nosilac Vukove i diplome “Svetozar Marković”. Godine 1974. završio je Vojnu akademiju, 1983. završava Komandno štabnu akademiju kopnene vojske prvi u rangu, a 1995. i Školu nacionalne odbrane. Godine 1997. postaje general-major, a dve godine kasnije general-potpukovnik. Obavljao je niz najodgovornijih dužnosti u našoj vojsci. Bio je i načelnik Štaba Prve armije od 2000., načenik Vojne akademije, načelnik Štaba treće armijske oblasti, komandant Gardijske motorizovane brigade…

Odlikovan je najvišim vojnim priznanjima i počastima.

General Stojimirović bio je, nakon penzionisanja, i član Predsedništva SUBNOR-a Srbije. Poslednji put u svojoj Jasenici i svom Negotinu obreo se proteklog petka i subote, govorio je, na Okruglom stolu, o posledicama NATO agresije. Posebno je voleo, kako je naglašavao, bratski ruski narod i čeličnu rusku armiju.

“SUBNOR u Negotinu i Timočkoj krajini ne sme da posustane, Srbija mora da čuva sećanja na svoje junake i oslobodioce, otadžbina je svetinja i to morate i deci “uneti u gene”, borite se svim srcem za Srbiju”- rekao je u prostorijama negotinskog SUBNOR-a komentarišući sadržaj Albuma srpske vojske 1912-1918.

Na fotosima: general Ljubiša Stojimirović prošlog leta na istorijskim Stevanskim livadama kod Negotina sa svojim drugovima iz boračkih organizacija Timočke krajine… Foto: B. Filipović

Share

Bor obeležava Dan agresije NATO pakta

Bor, 24. mart

Autor: M.C.

Predstavnici Opštine Bor, Policijske uprave i boračkih organizacija danas obeležavaju Dan agresije NATO pakta na tadašnju Jugoslaviju. U 9,30 sati položeni su venci i cveće na spomen-ploču u zgradi Policijske uprave u Boru. U 10 sati venci su položeni i na spomenik poginulim Boranima u agresiji. SUBNOR Bor organizovao je svečanu akademiju i polaganje cveća i venaca na spomenik žrtvama NATO agresije. U prigodnim govorima naglašeni su patrotizam i rodoljublje srpskog naroda u odbrani otadžbine i značaj 24. marta u odbrani zemlje i naroda koji se uvek, kroz celu svoju istoriju, borio za slobodu i nezavisnost.

Share

SUBNOR obeležio 3. oktobar – Dan oslobođenja Bora

Bor, 3. oktobar

Foto: M. Antić Pirke

SUBNOR Bor, polaganjem venaca na spomenik žrtvama Drugog svetskog rata na Trgu oslobođenja, obeležio je 3. oktobar Dan oslobođenja Opštine Bor. Ovom činu prisustvovali su i predstavnici boračkih organizacija četiri opštine Borskog okruga koji su potom održali svečanu, kao i radnu sednicu SUBNOR-a Borskog okruga.

Ovogodišnji Dan oslobođenja protekao je skromnije nego ranijih godina, mada se uključila i Opština Bor. Ipak, ispoštovana je tradicija i odata počast izginulim i streljanim rodoljubima od 1941-1945. godine.

Dan Bora 1 Dan Bora 2 Dan Bora 3

Share

Nikad nećemo zaboraviti agresiju Nato pakta

Bor, 25. mart

Autor: Milorad Antić Pirke

Boračke organizacije Opštine Bor juče su, 24. marta, prigodnim manifestacijama obeležili 14-godišnjicu agresije NATO pakta nad tadašnjom Jugoslavijom i Srbijom. Na spomenik žrtvama u odbrani Kosova i Metohije 1999. godine delegacije Opštine Bor, patriotskih organizacija, policije i Vojske Srbije, SPS i DSS, u prisustvu građana i izviđača, položili su vence i cveće i odali poštu izginulim rodoljubima. Na prijemu u Opštini govorio je predsednik Skupštine opštine, Dragan Žikić. Na akademiji u Domu kulture govorio je Žarko Petrović, predsednik Sekcije boraca iz 1999. godine SUBNOR-a Bor. Akademiji je prisustvovala organizacija Patriotskog saveza Makedonije. Zahvalnice su uručene prijateljima boračkih organizacijama i zaslužnim pojedincima.

Ukulturno umetničkom programu učestvovali su hor pevača i Dečiji ansambl KUD-a Bor.

Godisnjica NATO agresije 1Godisnjica NATO agresije 2Godisnjica NATO agresije 7Godisnjica NATO agresije 3Godisnjica NATO agresije 4Godisnjica NATO agresije 5Godisnjica NATO agresije 6Godisnjica NATO agresije 8Godisnjica NATO agresije 9

Share

Borci ostaju izvan stranačkih interesa

Bor, Beograd, 27. novembar

Izbori u SUBNOR biće završeni do sredine iduće godine

Autor: B.F.

Beograd – SUBNOR Srbije, bez obzira na formu vlasti, ostaje nestranačka organizacija. Svaka promena značila bi krah. Jer, SUBNOR ne sme da bude poprište stranačkih borbi. I u našoj organizaciji ima članova koji su u nekoj od stranaka, oni će morati stranačke interese da ostave po strani. Jedino niko ne može da bude na čelnim pozicijama svojih stranaka. Sa svima ćemo sarađivati, onoliko koliko je u obostranom interesu, najviše gledajući svoju poziciju. Iza nas su potomci boraca i ratnika i porodice palih boraca. Imamo više od 100.000 disciplinovanih,  odgovornih i proverenih članova. To je snaga za svaki respekt, rekao je na jučerašnjoj sednici Predsedništva prof. dr Miodrag Zečević, predsednik SUBNOR-a Srbije naglašavajući da u izborima mora doći do podmlađivanja, ali uz podršku  starijih, posebno ljudi izašlih iz NOB-a.

Dragan Vučićević informisao je o učešću boračke delegacije na međunarodnom Kongresu svetske federacije veterana u Jordanu, dok je Dušan Čukić govorio o nastupu predstavnika SUBNOR-a Srbije na izbornoj Skupštini boraca Crne Gore, gde je predsednik SUBNOR-a Srbije, prof. dr Miodrag Zečević, jedini do sada iz neke druge zemlje, dobio najviše priznanje Spomen medalju SUBNOR-a i antifašista Crne Gore.

Predsedništvo je, zajedno sa predsednicima okružnih i gradskih odbora, usvojilo i zaključak da se nastavi akcija vraćanja imovine boraca. Navedeni su primeri otuđenih legata i stanova u Kraljevu, Vrnjačkoj banji, S. Mitrovici, Beogradu, Boru… Dokumentacija postoji i ona se mora pronaći, suština je dogovora. Jer, boračke organizacije neće više nikoga moliti za preživaljavanje, nego će svoj program sprovoditi zahvaljujući svojim sredstvima.

Share

D. Milanovac: Za slobodu i čast otadžbine

Bor, D. Milanovac, 13. novembar

Autor: Ž.P.

U Centru za kulturu, u Donjem Milanovcu, na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, promovisana je knjiga „Za slobodu i čast otadžbine“ – Spomenica 20. veka, autora Velimira Vladića. Knjiga je izdata povodom 100-godišnjice od Prvog balkanskog rata 1912. i oslobođenja Srbije od Turaka.

Prikupljena je  i sistematizovana fotodokumentacija spomenika i spomen obeležja palih boraca i po mestima bivšeg sreza Porečkog i Opštine Majdanpek, od Gornjana i Tande do Vlaola i to u svim oslobodilačkim ratovima. Dokumentacija je, kako piše u predgovoru, potkrepljena imenima poginulih boraca i ratnika i fotografijama sa ratišta od Kumannovske, Kolubarske i Cerske bitke do albanske golgote, Solunskog fronta i konačnog oslobođenja Srbije. Tu su i događaji iz Drugog svetskog rata, sve do 1945., kao i vreme od 1990. do 1999. godine.

-Vladić je umešno i hronološkim redom sistematizovao materijal, pa je zato ovo zanimljivo štivo za sve generacije. Mlađi će upoznati pretke koji su živote dali za današnju slobodu i moći će da se vaspitavaju na slobodarskim tradicijama svog naroda-rekao je, predstavljajući knjigu, istoričar Vene Stoimenov. O ovoj vrednoj publikaciji, potpomognutoj Opštinom Majdanpek i u izdanju SUBNOR-a i Saveza potomaka ratnika 1912-1920. Majdnapek, govorili su i Vidoje Petrović, pukovnik u penziji i Brana Filipović, novinar i publicista, predsednik SUBNOR-a Borskog okruga.

Povodom dana primirja održana je svečana Akademija sa glumcima Narodnog pozorišta „Zoran Radmilović“ iz Zaječara, a 10. novembra delgacije Opštine, boračkih organizacija i Mesne zajednice Donjeg Milanovca položile su vence i cveće na spomenik starim srpskim ratnicima. U holu Centra za kulturu prirđena je izložba fotografija i dokumenata o 1.300 poginulih u Prvom svetskom ratu iz Porečkog kraja. U parku kraj Dunava posađeno je 18 sadnica lipe i hrasta simbolizujući 1918. godinu.

Share

Borani na Danu oslobođenja S.Mitrovice

Bor, Sremska Mitrovica, 2. novembar

Autor: M.C.

Sremska Mitrovica obeležila je Dan oslobođenja veličanstvenom svečanšću u velikom selu Laćarak koje je u NOB-u dalo oko 1.000 žrtava. Nakon pozdravnih govora zvaničnika, domaćina, gostiju i predstavnika ambasada Rusije, Belorusije i Ukrajine, delegacijama 93 mesta u Srbiji, Republici Srpskoj i Hrvatskoj, obratio se Bata Rada Korica, predsednik SUBNOR- a S. Mitrovice rečima da je Srem u svim ratovima dao ogroman doprinos oslobođenju Srbije i bivše Jugoslavije.

-Ne možemo i nećemo da zaboravimo pale borce, ni one koji su, samo zato što su Srbi, izgubili živote od fašističkih okupatora i ustaških podanika.Tih slavnih naših predaka prisećaju se i naši prijatelji i pobratimi iz cele Srbije i šire, i oni dele zajednički bol za izginulim rodoljubima i slobodarima. Uvek ćemo biti zajedno i nikad nećemo zaboraviti naše oslobodioce i njihovo veliko delo-naglasio je Korica.

Vence i cveće na spomenik palim u NOR-u, u centru Laćarka, položile su sve delegacije, kao i delegacija SUBNOR-a Bora i sela Zlot na čelu sa Branislavom Jenićem.

Govorili su i generali Božidar Delić i Miloš Đošan, predstavnici SUBNOR- a Vojvodine i Srbije, opštinskih i gradskih organizacija, a potom je izveden kulturno-umentički program. U programu se, govoreći svoje stihove posvećene Aleksandru Konuzinu i Vladici Sremskom Vasiliju, prvi pojavio borski novinar i pisac, predsednik Okružnog odbora SUBNOR-a Bor, Brana Filipović. On je, na kraju svečanosti, sa još petoricim zaslužnih, dobio zahvalnicu za doprinos negovanju bratske saradnje i patriotskih tradicija između Srema i istočne Srbije.

Share

Sto godina Kumanovske bitke obeleženo u Požarevcu

Bor, Požarevac, 25. oktobar

Autor: B.F.

Otadžbinsko Braničevo obeležilo je juče, 24. oktobra, 100 godina od Kumanovske bitke u Prvom balkanskom ratu, bitke u kojoj su za veliku, istorijsku pobedu najviše zaslužni prvopozivci slavne Dunavske divizije. Svečanosti je prisustvovala i delegacija bratskog Saveza potomaka ratnika 1912.-1920. i SUBNOR-a Bor. Više od 60 zvanica iz Srbije, sa Kosova i Metohije i  Makedonije primio je gradonačelnik Požarevca Miomir Ilić. Delegacije su potom položile vence i cveće na spomenik Srpskom vojniku. Na svečanoj akademiji prikazan je dokumentarni film novinara RTS Novice Savića “Kumanovska bitka 1012-1920”, održan je istorijski čas, uručene zahvalnice najzaslužnijim ustanovama i pojedincima. O starim srpskim ratnicima i negovanju oslobodilačkih tradicija našeg naroda govorili su Slavoljub Stojadinović Regrut, predsednik požarevačkog Saveza i pukovnik Ljubomir Marković, predsednik republičkog Saveza.

Share

Srbi i Francuzi, braća ne samo po oružju

Bor, Zaječar, 20. oktobar

Obeležen Dan oslobođenja Bora i Zaječara i vek od početka Prvog Balkanskog rata

Autor: B.F.

Tog, 19. oktobra, opštine Bor i Zaječar obeležile su Dan oslobođenja u Prvom svetskom ratu i 100 godina od početka Prvog Balkanskog rata. Svečanosti su započete 18. oktobra promocijom knjige “Spomen obeležja i spisak poginulih za oslobođenje i ujedinjenje 1912-1920. na području Opštine Zaječar” u Radul begovom konaku, nastavljene sutradan nizom manifestacija.

-Francuski konjički general Gambeta umarširao je u Zaječar 19, a 20. oktobra 1918. u Bor. On je i prvi naš oslobodilac, koji je, zajedno sa srpskim ratnicima, dočekan u ovim krajevima, iz pravaca Svrljiga i Knjaževca, sa počastima koje samo srpski narod može da priredi svojim slobodarima. Gambeta te dirljive susrete nikad nije zaboravio. Isto to čine i današnje generacije Francuza koje dolaze u Timočku krajinu i poklanjanju se senima svojih i srpskih ratnika . U Zaječaru je palo 85, u borskom kraju 12 francuskih rodoljuba- rekao je profesor istorije Vukašin Jović na svečanoj akademiji u borskom Domu kulture.

Dragan Žikić, predsednik SO, na prijemu za borce i potomke SUBNOR-a Bor, naglasio je značaj Balkanskih i Prvog svetskog rata za oslobođenje i ujedinjenje i oživljavanje sećanja na heroje iz tog neponovljivog vremena.

Hor KUD-a Bor i učenici Gimanzije priredili su lep kulturni program.

Na francuskom vojničkom groblju u Zaječaru govorili su ambasadori te prijateljske zemlje i Maroka, Fransoa Gzavije Denio i Abdelah Zegour. Oni su podsetili na bratstvo iskovano u ratnom vihoru i žrtve koje su ove zemlje, zajedno sa Srbijom, podnele za oslobođenje Srbije i dela Balkana u Prvom svetskom ratu.

-Mi jesmo braća po oružju, ali smo i više od toga i zato ubuduće moramo gajiti bliskije odnose i saradnju-naglasili su ambasadori Francuske i Maroka, zemlje čija se vojska 1917. godine pridružila Francuzima na Solunskom frontu.

U centru Zaječara, pred spomenikom srpskim ratnicima u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, podignutim 1929. godine, pripadnici Vojske Srbije i kadeti francuske Vojne akademije San sir držali su počasnu stražu. Vence i cveće položile su delegacije ambasada Francuske i Maroka, grada domaćina, boračkih organizacija ,Vojske Srbije i građani.

SPOMENIK GAMBETI NA POPOVOJ PLAŽI

Na prijem za francuske i marokanske goste kod gradonačelnika Zaječara Boška Ničića dogovoreno je da grad Zaječar, već iduće godine, podigne spomenik slavnom generalu Gambeti na Popovoj plaži, gde najviše dolaze mladi. Čeka se da jedan od najpoznatijih francuskih umetnika dostavi  umetničko rešenje projekta. Gambeta ima i svoju ulicu u Zaječaru.

OLOVKE I ČOKOLADE

Predstavnici francuske Ambasade u Beograd, nakon završene komemoracije na Francuskom vojničkom groblju, razdelila je olovke i čokolade osnovcima i srednjoškolcima. Bila je to predivna slika kad kadeti Akademije San sir i vojni ataše dele prigodne poklone srpskoj mladeži.

Fransoa Gzavije Denio, francuski ambasador
Abdelah Zegour, marokanski ambasador

Share

Spomen za 4.083 pala rodoljuba

Bor, Zaječar, 20. oktobar

Promocija knjige “Spomen obeležja i spisak poginulih 1912-1920”

Autor: B.F.

Pred predstavnicima vojnog konzulata Francuske u Beogradu, Vojske Srbije, SPC, boračkih organizacija, Opštine, škola i gostiju iz timočkih opština, 18. oktobra, u  Zaječaru, promovisana je knjiga “Spomen obeležja i spisak poginulih ratnika u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje 1912-1920. na teritoriji Opštine Zaječar”, autora Milana Veličkovića i Stefana Maksimovića. Govoreći o knjizi, recenzent, Jelica Ilić, istoričar u Narodnom muzeju, istakla je žrtvu Timočana svrstanih u slavnu Timočku diviziju prvog i drugog poziva čiji su grobovi razasuti na Balkanu, u Evropi i Africi. U području Zaječara i okoline podignuto je 38 spomen obeležja posvećenih tom vremenu i 4.083 poginulih braneći svoju zemlju i svoj narod.

-Svaki spomenik je veoma bitan za naš narod, jer nas povezuje sa korenima naše prošlosti, junaštvom i slobodom,. Nije dobro što ti svetionici slobode nisu čuvani kako treba, naglasila je Ilićeva.

Knjiga počinje najvažnijom informacijom da je početkom oktobra 1912. objavljena mobilizacija, što je značilo i početak Prvog balkanskog rata. U Timočkoj krajini osnovana je Timočka divizija prvog i drugog poziva. Drugopozivci bili su pod komandom Druge armije i prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, a prvopozivci su se svrstali u Prvu armiju Stepe Stepenovića. U tom velikom ratu protiv turskog carstva, Timočka divizija prvog poziva odigrala je, zajedno sa Dunavskom divizijom, značajnu ulogu u zauzimanju Jedrena, dok je Timočka divizija drugog poziva dala ogroman doprinos u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. Rat se završio Londonskim ugovorom 30.maja 1913. kojim je Srbija proširila granice na jugu…

O knjizi su govorili i autori, najzaslužnijima podeljeni su zaveti starih srpskih ratnika, hor OŠ  “Đura Jakšić” otpevao je “Kreće se lađa Francuska”, pozdravnu reč imao je vojni predstavnik ambasade Francuske. Svako je u prepunom prostoru Radul begovog konaka dobio knjigu.

Za izdavača potpisao se SUBNOR Zaječara.

Share

Obeležen Dan oslobođenja Zlota

Bor, Zlot, 8. septembar

Autor: M.C.

Foto: B.F.

Veliko borsko selo Zlot obeležilo je 7. oktobar, dan kada je ovo mesto oslobođeno 1944. godine i kada su naše jedinice, zajedno sa crvenoarmejcima, oterale okupatora sa ovog prostora.

Cveće i vence položili su predstavnici boračkih organizacija, Opštine Bor i sela Zlot, Vojske Srbije, Ambasade Rusije u Beogradu i Opštine Sremska Mitrovica i sremskog sela Laćarak koje neguje bratsku saradnju sa SUBNOR-om Bora.

Dragan Žikić, predsednik Skupštine opštine Bor, podsetio je na slobodarski duh srpskog i ruskog naroda, na negovanje revolucioanrnih tradicija i žrtve koje je Zlot dao u oba svetska rata. On je posebno podsetio na ružnu sliku skrnavljenja spomenika i spomen-obeležja u ovom selu, ali policija, upozorio je, mora sve da učini da se pronađu vandali i primerno kazne.

Delegacija boraca Sremske Mitrovice ragledala je selo i posetila čuvene Zlotske pećine.

SUBNOR Bora danas,8. oktobra, nizom manifestacija, u saradnji sa Udruženjem Slovenaca u Boru, obeležava i Dan oslobođenja Gornjana.

Share

Bratstvo iskovano u bitkama za slobodu

Bor, Sremska Mitrovica, 8. septembar

Borci S. Mitrovice u poseti boračkoj organizaciji Bora

Autor: M.C.

Foto: B.F.

Delegacija od 15 članova boračkih organizacija Sremske Mitrovice i sremskog sela Laćarak bila je, proteklog vikenda, u dvodnevnoj poseti Boru i srodnoj, patriotskoj organizaciji. Gosti su održali sastanak sa Predsedništvom SUBNOR-a Bor, gde je dogovoreno da se dve organizacije uskoro pobratime. U saradnji sa Turističkom organizacijom, Mitrovčani su bili na vidikovcu odakle su razgledali kopove borskih rudnika bakra, bili su u Zoološkom vrtu i na terenima Sportskog centra. U Brestovačkoj banji, s posebnom pažnjom, razgledali su stalnu izložbenu postavku u konaku Knjaza Miloša Obrenovića. Sutradan su prisustvovali svečanostima povodom Dana oslobođenja Zlota i obišli Zlotsku pećinu.

U dva dana razgovora i druženja sklopljena su još snažnija prijateljstva  i razmenjena iskustva u negovanju revolucionarnih, slobodarskih tradicija. Još jedanput  je oživelo sećanje na slavnu Timočku diviziju i Bitku na Legatu kada je poginulo, zarobljeno u podavilo se u talasima nabujale Save između Mačve i Srema oko 6.500 Timočana.

-Nikada nećemo zaboraviti hrabrost i žrtvu Timočana koji su, kao prvopozivci, dali živote na polju Leget pokušavajući, nakon Cerske bitke, da prisjedine Srem i Vojvodinu matici Srbiji. Iduće godine obnovićemo spomenik na Legetu i ceo taj kraj učiniti znamenitijim kako bi buduće generacije znale ko se i s kakvim elanom i junaštvom borio za oslobođenje od okupatora-rekao je Bata Korica, predsednik SUBNOR-a S.Mitrovice.

Share