Arhive oznaka: zajecar

Dom omladine : Kultura nas spaja

Bor, Zaječar, 07.06.2018.

Povezujemo se kroz kulturu

Da građani misle na kulturu i njen razvoj pokazuje grupa mladih iz Zaječara koja je pokrenula inicijativu “Kultura u centru”. Cilj ove inicijativa jeste promocija kulture i obezbeđivanje prostora za vežbu i nastupe za sve mlade umetnike iz Zaječara. U ovoj ideju vodi ih nacionalno udruzenje “Srbija u pokretu” koje u Zaječaru ima svoj tim “Fabrika promena”, kome se od skoro priključio i tim “Društvo roma”, kao i Kulturno umetničko društvo “Nikola Pašić”.

Tim lider inicijative, David Georgijev, kaže da nije bitno ko je iz kog društva, KUD-a, muzičke trupe, gde ko izlazi ili ko koga poznaje, već je važno da svi zajedno radimo na unaređenju i promovisanju kulturnih programa za šta nam je neophodan funkcionalan prostor za vežbu i nastupanje.

Danas smo ovde, u gostima kod naših prijatelja u Domu omladine Bor, da čujemo njihovo iskustvo i da poučeni time napravimo sebi planove za dalje.

Naša je krilatica “Sve se može kad se ljudi slože”, i verujemo da će ovo biti još jedna u nizu uspešnih inicijativa za dobrobit opšte zajednice.

Kako saznajemo, u planu je u organizovanje niza kreativnih akcija na otvorenom prostoru kojim bi se promovisala kulturu i običaju, ali i skrenula pažnja na nedostatak slobodnih prostora u kojima bi se ovakve aktivnosti održavale.

Share

11. Međunarodni MINI BASKET festival Popova Plaža – Zaječar

Zaječar; Bor;27.maj

Tekst i foto : S.Ranđelović

U Zaječaru na otvorenim terenima „Popova plaža“ održan je 11.međunarodni Mini basket festival na kome su pravo učešća imali dečaci i devojčice rođeni 2008. i mlađi. Organizator festivala je KK BIN iz Zaječara, a pored zaječarskih učestvovale sui  ekipe iz Bora, Knjaževca, Kladova i drugih gradova. Svi takmičari su dobili medalje i zahvalnice a klubovi učesnici pehare. Ovu akciju podržao je  generalni sponzor NIS Gazprom – Budućnost na delu.

Turnir je održan pod geslom : „Mini basket – maksi zabava!“

Share

Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije

Bor, Knjaževac, Kladovo, Zaječar, Vranje, Pirot, 22.05.2018.

Regionalni centar  za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji kroz  CSOnnect program već dve godine podržava aktivnosti na projektu „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ koji realizuje udruženje Timočki klub iz Knjaževca.

Projekat se oslanja na pregovaračko poglavlja 27 Zaštita životne sredine, za pristupanje Srbije EU i sa tim u vezi održan je prvi sastanak  sa predstavnicima  Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih vlasti iz Regiona Istočne i Južne Srbije, sa ciljem upoznavanja  i  uspostavljanja  osnova  za  dalju uspešnu saradnju  u oblastima zaštite  životne sredine u ovim regionima.

Sastanak  je organizovan na brodu „Đerdap“ Kladovo u  ponedeljak,21.05.2018 godine. 

Cilj projekta „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ je jačanje organizacija civilnog društva iz jugoistočne Srbije i njihovo aktivno učešće u praćenju primene međunarodnih i nacionalnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou.  Namera je da se motivišu lokalne vlasti, ali i druge zainteresovane strane da sarađuju u primeni principa iz poglavlja 27, kao i da javnost jugoistočne Srbije bude informisana i uključena u odlučivanje o zaštiti životne sredine u svojim zajednicama.

Svoje aktivno učešće uzele su organizacije CSOnnekta Bor, Društvo mladih istraživača i Gradjanska citaonica Evropa Bor.

Share

TIMOČANI I KRAJINCI ODUŠEVILI BEOGRAD

Bor, Beograd, Zaječar, Knjaževac, Negotin, Sokobanja

Prikazom stvaralaštva kulturnih pregalaca Istočne Srbije Udruženje Timočana i Krajinaca u Beogradu od 17. do 21. aprila osvojilo Beograd.

Predstavljanjem umetničkih slika Jasne Karović, rodom iz Knjaževca i promocijom knjige Metak, Tamare Simeonović u prepunoj kući DJure Jakšiča u beogradskoj Skadarliji otpočela je tradicionalna nedelja Timočana i Krajinaca u Beogradu.

Sala Udruženja književnika Srbije u četvrtak, 19.04.  bila je premala da primi veliki broj poklonika pisane reči Vlastimira Stanisavljevića Šarkamenca o čijem je stvaralaštvu nadahnuto govorio književnik Adam Puslojić.

Puslojić je podsetio prisutne da je Šarkamenac doneo prvu DŽez trubu u Negotin i da su uz Vlastine stihove nastajale predivne pesme pokojnog  Ljubiše Stanojevića – Luisa.

Kazujući svoje stihove Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac iskazao je prebogatu igru reči rodnoga Salaša i Šarkamena u kome je otpočeo svoje učiteljevanje.

O svojoj 37-moj knjizi pesama autor posebno ističe značenje samog naslova: SVI NEŠTO GOVORE PESME UMESTO DA IH PEVAJU.

O pesmama ali i o ukupnom stvaralačkom opusu govorili su  Vidak Maslovarić i Miodrag Čolaković a domaćin je bio Miljurko Vukadinović.


Deo atmosfere možete videti ovde:

Nedelja je okončana redovnom skupštinom Udruženja  u prepodnevnim satima i celevečernjom zabavom.

Skupština je otpočela minutom sećanja na sve preminule Timočane i Krajince a posebno članu Upravnog odbora preminulom Kosti Prstiću.

Na tradicionalno Timočko VEČE koje je vodio Nenad Kamidžorac, proslavljeni znalac muzike a posebno muzičkih stvaralaca Timoka i Negotinske krajine goste je zabavljao Narodni orkestar pod upravom Ilije Pavlovića sa specijalnim gostima  Radetom Jorovićem i pobednicom emisije „Sljivik“ – Vionerom Paunović.

Na početku večeri Dragiša Golubović – Golub , član Upravnog odbora, otpevao je himnu Udruženja – Raslo mi je badem drvo.

 

Share

MOBILNI TIMOVI ZA INKLUZIJU ROMA

Bor, Paraćin, Požarevac, Zaječar, Kraljevo, 24.03.2018. Saopštenje

USKORO MOBILNI TIMOVI ZA INKLUZIJU ROMA U 
POŽAREVCU, PARAĆINU, BORU, ZAJEČARU i KRALjEVUU Ždrelu je održana radionica sa predstavnicima relevantnih institucija iz Požarevca, Paraćina, Bora, Zaječara i Kraljeva sa ciljem formiranja Mobilnih timova za inkluziju Roma. Mobilni timovi su prepoznati kao efikasan model podrške na lokalnom nivou, koji povezuje ključne aktere u zajednici: koordinatore za romska pitanja, pedagoške asistente, zdravstvene medijatore, predstavnike Centra za socijalni rad i Nacionalne službe za zapošljavanje. Cilj osnivanja timova je prepoznavanje i sagledavanje realnih potreba romske populacije na terenu, kao i utvrđivanje podrške koja je potrebna kako bi se poboljšao njihov sveukupni položaj, a u skladu sa Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-2025.

Romi
Brankica Jeremić, ključni ekspert za socijalnu inkluziju, predstavila je ciljeve i svrhu obuke, i istakla: „Tokom radionice smo, između ostalog, razgovarali o konceptu socijalnog uključivanja, značaju intersektorske saradnje, kao i potencijalnim institucionalnim modelima koji na nivou lokalnih samouprava omogućavaju koordinisanu politiku socijalnog uključivanja“, i dodala: „Podaci koje mobilni timovi prikupe, biće obrađeni i analizirani, nakon čega će se pristupiti izradi operativnih planova. Svaka jedinica lokalne samouprave će na osnovu podataka sa terena napraviti svoj operativni plan čiji će cilj biti doprinos rešavanju identifikovanih problema i to prema utvrđenim prioritetima. Predstavnici lokalnih samouprava će tokom celog procesa imati podršku projekta.“


Milun Jovanović, član gradskog veća Grada Kraljeva, smatra da je ekonomsko osnaživanje romske populacije veoma bitno. „Nije dovoljno relocirati ih, treba napraviti mehanizme koji će ih podržati u zapošljavanju, ali i samozapošljavanju. Za tako nešto svakako je potrebno raditi i na podizanju svesti kod Roma da se i oni uključe u proces unapređenja svog života i preuzmu odgovornost za svoj život. Oni treba pravilno da koriste mogućnosti koje im se pružaju i da i sami rade na poboljšanju kvaliteta svog života.“
On je dodao da Romi žive u Kraljevu u dva naselja, i to u urbanom delu gde postoji infrastruktura. Međutim zbog prenaseljenosti i činjenice da se radi o neformalnim naseljima, oni ne mogu ostati tu. Jedno od naselja se nalazi na pristupnom putu zdravstvenom centru i to je dodatni razlog za relokaciju. „Naša namera je da ih premestimo kilometar dalje gde takođe postoji infrastruktura i gde smo planskim aktom definisali taj deo kao mesto za stanovanje, a sada kroz projekat Tehnička pomoć za unapređenje životnih i stambenih uslova romske populacije u neformalnim naseljima, radimo izvođačku dokumentaciju kako bismo na izabranoj parceli izgradili nove stambene jedinice.“Ukupno dvadeset gradova i opština prepoznalo je probleme romske populacije, kao i potrebu za rešavanjem ovih izazova. Uključivanjem u projekat „Tehnička pomoć za unapređenje životnih i stambenih uslova romske populacije u neformalnim naseljima“ gradovi i opštine pokazali su visok nivo posvećenosti i razumevanja značaja socijalnog uključivanja Romkinja i Roma.
Važan deo projekta je šema bespovratnih sredstava (grantova) u okviru koje se podržava 11 projekata na lokalnom nivou u ukupnoj vrednosti od 7,55 miliona evra. U okviru inicijative biće obezbeđeno stambeno rešenje za preko 1.000 Romkinja i Roma, te poboljšanje infrastrukturnih uslova za preko 6.000 pripadnika romske populacije.

 

Projekat „Tehnička pomoć za unapređenje životnih i stambenih uslova romske populacije u neformalnim naseljima’’ je jedna od inicijativa koje u ovom momentu podržava Evropska unija uz saradnju i ko-finansiranje Vlade R. Srbije. Ugovorno telo projekta je Ministarstvo finansija, a glavni korisnici su Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Kancelarija za ljudska i manjinska prava.

Romi predstavljaju jednu od najugroženijih grupa u Republici Srbiji. Po zvaničnim podacima u Srbiji živi 147.000 pripadnika romske manjine (oko 2% ukupne populacije), ali je stvarni broj mnogo veći. Romkinje i Romi u Srbiji susreću se sa velikim izazovima u različitim oblastima života o čemu svedoče i sledeći statistički podaci: Oko 70% Roma živi u neformalnim naseljima (bez električne energije, kanalizacije, tekuće vode i sanitarija u stambenim objektima, nizak nivo higijenskih uslova i sl.) Od ukupno broja, 72,1% Roma je neaktivno, a samo 27,9% aktivno, što ukazuje na visok nivo nezaposlenosti Roma i veliku zavisnost od socijalnih davanja. Obrazovna struktura romske populacije je nepovoljna. U proseku, samo 64% romske dece završava osnovno obrazovanje (93% u ukupnoj populaciji), dok je stopa ranog napuštanja osnovne škole 80% (8% u ukupnoj populaciji). Srednju školu završava 11,05% a višu i visoku tek 0,7% Roma i Romkinja. Očekivani životni vek Roma je 62,2 godina (74,1 godina za ukupnu populaciju).

Saopstenje za medije - Uskoro mobilni timovi za inkluziju Roma Zdrelo 22.03.2018
Share

Timočani obeležili godišnjicu smrti Nikole Pašića

Bor, Beograd, Zaječar, 10.12.2017.

Danas je polaganjem cveća na spomenik Nikoli Pašiću na Novom Beogradskog groblju, udruženje Timočana i Krajinaca odalo poštu ovom najznačajnijem Timočaninu.

Nikola Pašić (1845. – 1926.) po rodjenju Zaječarac, po obrazovanju inženjer, po profesiji političar, osnivač Narodne radikalne stranke, Slavni srpski premijer i političar umro je na današnji dan pre 91. godine, ali mitovi i teorije zavere o njemu se još uvek pričaju i prepričavaju.


Udruženje Timočana i Krajinaca osnovano je 1925. godine.

Djordje Pašić (unuk Nikole Pašića) i Miroslav Krstić, polažu venac ispred Udruženja Timočana i Krajinaca u Beogradu

Danas Udruženje Timočana i Krajinaca ima oko 1000 aktivnih članova, a na području Beograda i okoline živi oko 15 hiljada Timočana i Krajinaca. Svake godine krajem marta ili početkom aprila organizuju se Zavičajni dani Timočana i Krajinaca gde se kroz različite manifestacije prezentuje kulturni, tradicionalni i obrazovni sadržaj ovog kraja. Udruženje Timočana i Krajinaca slavi krsnu slavu Sretenje Gospodnje 15. februara.

 

Nikola Pašić

Nikola Pašić rođen je 18.12.1845. godine u Zaječaru u pekarskoj porodici. Prve teorije zavere kada je on u pitanju mogu se sresti već kod pitanja njegovog porekla, jer Bugarski izvori redovno spominju da je Pašić bio Bugarin i sa očeve i sa majčine strane, jer mu je majka bila Bugarka iz Vidina, a otac Bugarin iz Gabrova. Školovao se u vreme čestih preseljenja zaječarske gimnazije, tako da je zbog školovanja kao đak boravio u Negotinu i Kragujevcu. Gimnaziju je završio u 21. godini, uglavnom odličnim uspehom. Upisao je 1866. Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu. Srpska vlada ga je kao odličnog studenta 1868. uputila na školovanje u Cirih. Studirao je na Politehničkoj školi u Cirihu tehničke nauke kao državni stipendista. Za vreme boravka u Švajcarskoj bio je blizak Svetozaru Markoviću, ali se kasnije razišao sa njim. Posle jednogodišnje prakse na izgradnji pruge Budimpešta-Beč vratio se u zemlju. Iako je po obrazovanju bio inženjer, najmanje se bavio svojom strukom. Političku karijeru otpočeo je 1878. godine kao narodni poslanik, izabran u Zaječaru.

Predsednik srpske vlade postao je prvi put 11.2. 1891. Predsednik vlade je bio 1891-1892. i ministar inostranih poslova Srbije od 21.3. 1892. do 9.8. 1892. U periodu 1893-1894 bio je diplomata, predstavnik srpske vlade u Petrogradu. Zbog neslaganja sa unutrašnjom i spoljnom politikom poslednjeg Obrenovića, ubrzo se razišao i sa njim.

Nikola Pašić je čak dva puta biran na mesto prvog čoveka Beograda: 30.12. 1889 – 14.1. 1891. i 10.1. 1897 – 13.11. 1897. godine.

Ponovo postaje predsednik vlade Srbije u periodu od 1904-1918 sa tri prekida i predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u periodu 1921-1926 sa jednim prekidom.

Uspešno je vodio Srbiju kroz dva balkanska rata i kroz Prvi svetski rat. Bio je predsednik delegacije Srbije na Konferenciji mira u Bukureštu 1913. Početkom 1915. godine, kao predsednik srpske vlade, Nikola Pašić poziva jeromonaha Nikolaja Velimirovića u Niš i upućuje ga u Englesku i Ameriku da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija austrijsku propagandu protiv Srbije.

Bio je jedan od potpisnika Krfske deklaracije 1917. Bio je predsednik delegacije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine.

Osim ove velike funkcije bio je pet puta predsednik Narodne skupštine, zatim ministar spoljnih poslova u periodima 1904-05, 1906-08, 1912-18. i potom u Kraljevini SHS 1921. Osim toga, Pašić je od osnivanja 1881. do svoje smrti, vodio Narodnu radikalnu stranku.

 Nikola Pašić je sa  Đurđinom Duković, ćerkom bogatog tršćanskog trgovca žitom, kojom je bio oženjen imao sina Radomira i ćerke Daru i Pavu. Njegov sin Radomir bio je poznat po raznim aferama i zagorčavao je Pašiću život. Rade je imao dva sina Nikolu (završio prava na Oksfordu, rođen 1918) i Vladislava (arhitekta, umro ‘ 80. godina u Ženevi). Nikola Pašić Drugi živi u Torontu gde je osnovao i dugo godina vodio Srpsku nacionalnu akademije.

Umro je u svome domu na uglu Pozorišne i Jevremove ulice u Beogradu. Po svedočenjima savremenika, ostavio je za sobom 600.000 ondašnjih dinara deponovanih u srebru na štednom računu u banci, namenivši novac za podizanje spomenika ruskom caru Nikolaju u Beogradu u znak zahvalnosti srpskog naroda.

 

Share

Vetar u leđa mladim liderima zaštite životne sredine na lokalu

Bor, Niš, Zaječar, Leskovac, Vranje, Beograd, 10. novembar 2017.

Radionica o pripremi projekata zaštite životne sredine i potencijalnim izvorima finansiranja  

 

Odgovor na pitanje kako premostiti put od ideje do realizacije projekta zaštite životne sredine u lokalnim zajednicama tema je radionice „Mladi i životna sredina“, koja je okupila predstavnike udruženja mladih iz južne i jugoistočne Srbije, u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), i u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta.

Mladi lideri su na ovoj radionici saznali koje teme i trendovi su aktuelni u oblasti zaštite životne sredine i kako da pripreme uspešan projekat iz ove oblasti, koji bi angažovao mlade. Učesnici su dobili i veoma korisne informacije o potencijalnim izvorima finansiranja projekata, nacionalnih i međunarodnih, kao i načinima da uspešno konkurišu za ta sredstva.

zivotna sredina

„Glavni cilj obuke je da se poveća učešće mladih u aktivnostima zaštite životne sredine u lokalnim zajednicama u Srbiji i da oni postanu nosioci promene na putu ka efikasnijoj zaštiti prirode, boljem upravljanju otpadom, unapređenju kvaliteta vazduha, obnovljivim izvorima energije i uvođenju zelene privrede“,  rekla je Katarina Vukšić, koordinatorka projekta u Programu UN za razvoj, napominjujući da je važno da se mladima omogući da sami učestvuju u stvaranju budućnosti koju žele.

Pored Niša, ova radionica će tokom novembra biti organizovana i u Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. Radionice se organizuju u okviru projekta „Jačanje kapaciteta za unapređeno sprovođenje međunarodnih sporazuma u oblasti zaštite životne sredine“ koji implementira UNDP u saradnji sa institucijama Republike Srbije, a finansira Globalni fond za životnu sredinu (GEF).

 

U okviru istog projekta tokom 2017. organizovana je i obuka za mlade na temu ekološkog preduzetništva, na kojoj su mladi imali priliku da razviju svoje preduzetničke sposobnosti, nauče da pripreme biznis plan i provere održivost svoje ideje.

Share

U ZAJEČARSKOM ARHIVU OBELEŽEN MITROVDAN

Bor, Zaječar, 8.11. 2017.

Kolektiv Istorijskog arhiva „Timočka krajina“ obeležio je krsnu slavu Mitrovdan, uz sečenje slavskog kolača.

Arhiv Zaječar Mitrovdan

U prisustvu predstavnika Pravoslavne crkve, predstavnika Grada Zaječara, i gostiju iz institucija kulture, zaposleni u Arhivu proslavili su 8. novembar u duhu dugogodišnje tradicije i zajedništva.

Arhiv ZA

Kolačar iz Arhiva Dragan Živković predao je kolač narednom kolačaru Zoranu Jankoviću, u nadi da će nam ovo danas doneti još bolje sutra. Ovom događaju prisustvovali su i predstavnici lokalnih medija, koji su sve to zabeležili.

Arhiv ZA Mitrovdan
Share

SAD – SRBIJA 1918-2018 diplomatski i kulturni odnosi

Bor, Zaječar, Beograd, 6.11.2017. Istorijski Arhiv Zaječar

U Istorijskom arhivu „Timočka krajina“, održana je konferencija za štampu povodom početka realizacije projekta „ SAD – SRBIJA 1918-2018, diplomatski i kulturni odnosi”.

Na konferenciji su govorili: Gospođa Erika Kin, ataše za kulturu Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, asistent za kulturu ambasade SAD Marija Bjelopetrović, Bora Dimitrijević, jedan od autora projekta, Vujadin Milošević, gradski većnik za kulturu Grada Zaječara i Velibor Todorov, direktor Arhiva u Zaječaru, koji je i otvorio ovu konferenciju.

Projekat „SAD – SRBIJA 1918-2018, diplomatski i kulturni odnosi”, je koautorski rad g-dina Bore Dimitrijevića iz Zaječara, i g-dina Miladina Miloševića iz Beograda, i govori o dešavanjima na diplomatskom i kulturnom planu između dve države u navedenom periodu. Cilj je da se novim generacijama što više približe srpsko – američki odnosi. Projekat će se realizovati u dva segmenta, prvi u vidu postavke izložbe i drugi u vidu PowerPoint prezentacije.

Zamišljeno je, da izložba sa prezentacijom obiđe 16 gradova Srbije, počev od Zaječara početkom iduće godine i to sa izložbom koja će biti postavljena u Istorijskom arhivu u Zaječaru, dok će se prezentacija prikazati u Timočkom Omladinskom centru. Istaknuto je, da je projekat vredan za grad Zaječar, kako u pogledu unapređenja međudržavne saradnje, tako i u pogledu pružene finansijske podrške, koja doprinosi boljem razumevanju odnosa dva naroda.

Na konferenciji su se mogli čuti i neki od detalja ovog projekta, a pitanja su postavljali novinari, predstavnici medija, a relevantne odgovore davali učesnici konferencije. U svom govoru gospođa Erika Kin, ataše za kulturu ambasade SAD, izrazila je zadovoljstvo zbog početka realizacije ovog projekta i saradnje sa nosiocima projekta.

Po završetku konferencije, uvaženi gosti obišli su prostorije i Depo zaječarskog Arhiva i upoznali se sa kulturnim nasleđem Timočke krajine.

Share

Gradjani u akciji

Bor, Zaječar, Beograd, 16.06.2017.

RARIS u saradnji sa TACSO Resursnim centrom Građanske inicijative i Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije organizuje Sajam organizacija civilnog društva istočne Srbije (OCD) – Građani u akciji!

Sajam će se održati u subotu, 17. juna 2017, na Trgu Oslobođenja u Zaječaru – plato ispred zgrade RARIS-a (bivši Dom vojske), sa početkom u 10h.

U okviru Sajma, pored predstavljanja učesnika na štandovima na trgu, u prostorijama RARIS-a biće organizovani:

  • Medijski kutak,
  • Predstavljanje postignuća/projekata OCD iz istočne Srbije,
  • Panel diskusija: Saradnja lokalne samouprave i civilnog društva – partnerstvo za razvoj.

Svoj rad na štandovima na trgu izložiće 30 udruženja građana iz Borskog i Zaječarskog okruga, sa preko 100 učesnika – izlagača.

Svoje aktivnosti na sajmu predstaviće i konzorcijum CSConnect Bor, predvodjen DMI Bor i partnerskim organizacijama: Gradjanska čitaonica Evropa Bor, Udruženje Vilage i Asocijacija za razvoj opštine Bor.

Share

„Mladi jahači“ prošli kroz Bor

Bor, Niš, Zaječar, Pirot, Vranje,

Društvo za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub Vas organizovalo je javnu diskusiju u okviru projekta „Youth Riders“ / „Mladi jahači“ u ponedeljak, 05. juna 2017. godine u Boru, u sali Skupštine opštine Bor.

Cilj diskusije bio je predstavljanje ključnih rezultata iz najnovijeg istraživanja na temu omladinskih politika i učešća mladih u pograničnom regionu u Srbiji i Bugarskoj i prezentovanje indikatora omladinske politike razvijenih od strane Evropskog Omladinskog Foruma. Pored toga, promovisana je online platforma „Virtualna zajednica primera dobrih praksi“ sa bazom omladinskih organizacija iz srpsko-bugarskog pograničnog regiona.

Uvodničari na javnoj diskusiji bili su Jovan Marinković, koordinator projekta za Srbiju, Sabrina Kalachova, koordinatorka projekta za Bugarsku. U plenarnoj diskusiji grupa od 10 mladih aktivista iz Bugarske prenelo je informacije o trenutnom stanju u bugarskoj prekograničnoj oblasti, predstavivši primere dobrih praksi i osvrnuli se na aktuelne potrebe i izazove. Fokus aktivnosti bio je na pokretanju konstruktivnog, strukturnog dijaloga između donosioca odluka i omladinskih orgaizacija, odnosno mladih na lokalnom nivou i razmatranju preporuka za unapređenje trenutnog stanja u lokalnom omladinskom sektoru i omladinskoj politici u srpsko-bugarskom pograničnom regionu.

Na skup su učestvovali donosioci odluka, predstavnici lokalne samouprave iz Bora, Slobodan Knežević i Suzana Branković kao i predstavnici lokalne Kancelarije za mlade, predstavnici javnih ustanova i institucija, omladinskih organizacija, udruženja građana i učeničkih parlamenata srednjih škola, zatim omladinski radnici koji rade za mlade i sa mladima, aktivni mladi pojedinci, volonteri, aktivisti, kao i predstavnici medija.

Posebno interesovanje izazvalo je predstavljanje realizovanih projekata mladih iz učeničkog parlamenta gimnazije “Bora Stanković” iz Bora koje su predstavili Nikola Vasiljević, Filip Ignjatović i Sofija Dolan. Za goste je interesantan i Projekat licenciranog omladinskog centra vršnjačke edukacije koji je predstavilo udruženje KOKORO i njegova predednica Milojka Milivojević.

O „Youth Ride“-u

Youth Ride je kampanja podizanja svesti koju realizuje grupa mladih aktivista iz Srbije i Bugarske, tzv. „Youth Rider-i“. U prethodnom periodu realizovana je serija od pet jednodnevnih javnih diskusija u bugarskom pograničnom regionu i to u Vidinu, Montani, Vracu, Perniku i Ćustendilu, dok je u srpskom pograničnom regionu planirano održavanje javnih diskusija u Boru, Zaječaru, Nišu, Pirotu i Vranju.

O projektu

Projekat „Youth Riders“ / „Mladi jahači“, realizuje Društvo za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub iz Niša u partnerstvu sa organizacijom Free Youth Center iz Vidina, kao vodećim partnerom i Udruženjem za lokalni razvoj Kamenica, a kofinansira Evropska unija preko Interreg-IPA Programa prekogranične saradnje Bugarska-Srbija, No CCI No 2014TC16I5CB007. Opšti cilj projekta je izgradnja kapaciteta i saradnja u oblasti mladih i omladinske politike, koji treba da doprinesu integraciji i društveno- ekonomskom razvoju bugarsko-srpskog pograničnog regiona. Više informacija o projektu dostupno je na zvaničnom sajtu www.youthriders.eu.

O Otvorenom klubu

Društvo za razvoj dece i mladih – OTVORENI KLUB je udruženje građana iz Niša, osnovano 1996. godine sa ciljem unapređenja položaja dece i mladih i stvaranja jednakih uslova za njihov razvoj kroz organizovanje obrazovnih i kreativnih radionica, treninga, zagovaranja, lokalnih akcija i međunarodnih razmena. Više informacija o Otvorenom klubu dostupno je na zvaničnom sajtu organizacije www.oknis.org.rs.

 

Share

ŠANKO SI BONKA ZALIBI

Bor, Zaječar, Beograd, 06.06.2017.

Promocija knjige ŠANKO SI BONKA ZALIBI Irene Jović Stanojević u izdanju knjižare KALIGRAF iz Zaječara, biće održana u utorak, 6. juna u 19 sati u velikoj sali Biblioteke grada Beograda.


O knjizi će pored autorke govoriti Bora Dimitrijević, dugogodišnji direktor Narodnog muzeja u Zaječaru, Boža Andrejić, novinar lista DANAS i Elizabeta Arsenović, novinar Prvog programa Radio Beograda. Odlomke iz knjige govoriće beogradski glumac Duško Radović, a publika će moći da čuje i čuvenu melodiju „Šanko si Bonka zalibi“ o kojoj roman govori, u izvođenju violiniste Nikole Mitrovića iz Zaječara.

Roman inače govori o tragičnoj ljubavi čuvenog violiniste Šanka i bogataške kćeri Bonke krajem 19. veka u Velikom Izvoru kod Zaječara, o zločinu iz strasti nakon koga je nastala čuvena melodija „Šanko si Bnka zalibi“ uz koju se narednih sto godina lumpovalo po srpskim kafanama i koja je tvorcu donela kraljevo pomilovanje.

Share

Borska reka – Zagadjenje veka

Bor, Zaječar, 17.03.2017.

Naučna i stručna javnost Zaječara okupljena oko Društva inženjera i tehničara u prepunoj sali grada sa velikim interesovanjem pratila je izlaganje mlade doktorantkinje Tehničkog fakulteta u Boru, Sanele Božinović. Intrigantna tema a istovremeno izuzetno aktuelna pogotovu danas kada gradjani postaju svesni neophodnosti očuvanja životne sredine i potrebe za upravljanjem vodnim resursima.

1. „Ekologija i zaštita čovekove okoline – Borska reka zagađenje veka“ – autorke Sanele Božinović, – Tehnički fakultet Bor

CSConect Bor – OCD Društvo mladih istraživača i Gradjanska čitaonica Evropa iz Bora koje deluju u oblasti životne sredine aktivno su uzele učešće na Tribini u Zaječaru, a posebno je značajan dogovor o nastavku saradnje i zajedničkom delovanju na podizanju svesti i promovisanju novih tehnologija u IT i Ekologiji.

Interesovanje pojedinih zaječarskih stručnjaka izazvala je mogućnost da svoje stručne radove objavljuju u časopisu EMIT izdavača Gradjanske čitaonice Evropa čiji će sledeći broj biti promovisan na Arhimedesu, Medjunarodnoj izložbi inovacija u Moskvi, Rusija.

Share

Najava: Tribina o Ekologiji i Borskoj reci

Bor, Zaječar, 16.03.2017.

Ekologija i zaštita čovekove okoline – Borska reka zagađenje veka

Tribina društva inženjera i tehničara grada Zaječara
U četvrtak 16.marta 2017 godine sa početkom u 18 časova u maloj sali Skupštine grada Zaječara održaće se tribina sa temom:
1. „Ekologija i zaštita čovekove okoline – Borska reka zagađenje veka“ – autorke Sanele Božinović, – Tehnički fakultet Bor
2. Filter antracit – priorodni filterski materijali za prečišćavanje vode – autori Jovica Sokolović , Branislav Stakić i Savo Prendić – Tehnički fakultet Bor

CSConect Bor – OCD iz Bora koje deluju u oblasti životne sredine aktivno će uzeti učešće na Tribini u Zaječaru.

Pozivamo sve zainteresovane gradjane i organizacije za ove ekološke teme da nam se pridruže, poručuju iz CSConecta Bor i DIT Zaječar.

 

Share

Posredovanjem do promene

Bor, Knjaževac,Zajecar, Negotin,  01.03.2017.

 

U Centru za socijalni rad Knjaževac održan je informativni sastanak 28. februara 2017. u  okviru Projekta  ‘’Posredovanjem do promene’’.

Sastanci su održani i u Boru, Negotinu i Zaječaru, obuhvaćenim zajednicama za realizovanje planiranih projektnih aktivnosti.

Projekat sprovodi UG “Kokoro“-Bor u partnerstvu sa Timočkim Klubom Knjaževac a u saradnji sa Nacionalnim udruženjem medijatora Srbije (NUMS) i Centrom za soc. rad Bor, 12 meseci, od 07.12.2016. a finansira Delegacija EU u Republici Srbiji u okviru EIDHR programa.

Na sastanku su učestvovali predstavnici Pravosuđa, članovi Regionalne advokatske komore, Centra za socijalni rad, Zavoda za vaspitanje mladih, škola i OCD.

Cilj sastanka bio je upoznavanje prisutnih sa razvijanjem projekta, aktivnostima, mapiranje  polaznika akreditovanih seminara kod Ministarstva Pravde, informisanje o lokaciji, terminima i ostalim aktivnostima u zajednici i na nivou regiona.

Share

Posredovanjem do promene

Bor, Zaječar, Negotin, Knjaževac, 08.02.2017. Piše: Milojka Milivojević, predsednica  UG ’’Kokoro’’ Bor

Od 07.12.2016. do 06.12.2017. god. u Boru, Zaječaru, Negotinu i Knjaževcu realizuje se Projekat “Posredovanjem do promene“ koji finansira Delegacija EU u Republici Srbiji u okviru EIDHR programa.

Projekat realizuje Udruženje građana “KOKORO“- Bor u partnerstvu sa Timočkim Klubom Knjaževac i saradnicima Nacionalnim udruženjem medijatora Srbije (NUMS) i Centrom za soc. rad Bor

Opšti cilj projekta je: doprineti izgradnji demokratije i demokratskog društva kroz realizaciju Zakona u oblasti primene posredovanja u rešavanju sporova u skladu sa Međunarodnim standardima na uspostavljanju pravne stabilnosti u društvenim odnosima i vladavini prava u Borskom i Zaječarskom okrugu.

Specifični ciljevi su:

  1. Izgradnja politike primene posredovanja u pravosudnom, socijalnom sistemu i zajednici u Boru, Negotinu, Zaječaru i Knjaževcu.
  2. Mobilisati društvene resurse (zajednice, institucije, porodicu) na prepoznavanju i prednostima posredovanja u rešavanju spora na ostvarivanju ljudskih prava i održivost metoda.
  3. Promocija medijacije kao metode mirnog rešavanja sporova na lokalnom nivou.

Ciljna gripa su: mladi, građani, predstavnici pravosuđa, Centara za socijalni rad i institucija socijalne zaštite, lokalne/gradske uprave i OCD.

Ključne aktivnosti projekta su: Seminari obuke timova po akreditovanim programima u veštinama bazične, porodične i medijacije između mal. učinioca i oštećenog;  Upoznavanje građana u urbanim i ruralnim naseljima kroz informativne seminare i diskusione tribine – izgrađivanje sistema upućivanja na posredovanje i aktivno učešće u rešavanju sukoba/sporova posredovanjem-na brz i efikasan, obostrano zadovoljavajući način; Prezentovati pravni i alternativni model rešavanja spora/sukoba, informisati o posredovanju u uspostavljanju pravne stabilnosti u društvenim odnosima. Ponuditi građanima drugi načini rešenja spora, pristupa, metoda pregovaranja i aktivnog učešća u rešenju spora, umesto prolongiranih sudskih procedura koje pre iscrljuju (psihološki i finansijski) i ne dovode do popravljanja odnosa već se fokusiraju na dokazivanje krivice i kazne; Ostvarivanje prava na dostupnost informacijama i pravo na izbor metoda; Informisati o pednostima posredovanja u oblasti maloletničkog pravosuđa, u porodično-pravnim odnosima, krivičnom postupku, za situacije diskriminacije, u zajednici i dostupnosti medijatora; Sprovođenje medijacija; Završna regionalna konferencija o posredovanju/medijaciji, medijske prezentacije i informativno-edukativni materijal koji će se štampati i distribuirati tokom projekta…

Share

ЕДИЦИЈА ЗАДУЖБИНЕ „НИКОЛА ПАШИЋ“ У БЕОГРАДУ

Bor, Zaječar, Beograd, Autor: Jelica Ilić, istoričar viši kustos, Narodni muzej Zaječar

Удружење Тимочана и Крајинаца, најстарије завичајно удружење те врсте у Београду, за своје чланове али и за све заинтересоване, уприличило је још један значајан догађај.

Захваљујући ангажовању председника удружења Мирослава Крстића, у сарадњи са Удружењем књижевника Србије и Народним музејем Зајечар, у Београду је 18. јануара, представљена едиција Задужбине „Никола Пашић“ са нарочитим освртом на последњу, десету по реду књигу, „Петар Живковић, Сећања 1903-1946“ коју су објавили Задужбина „Никола Пашић“ и Народни музеј Зајечар октобра 2016. године.

На промоцији је др Дејан Крстић, в.д. директора музеја, говорио о раду музеја и његовој издавачкој делатности. Јелица Илић, историчар музеја, упознала је публику са Задужбином „Никола Пашић“ а посебну пажњу посветила је едицији која је покренута 1995. године. Наиме, управо је објављена десета по реду књига а публика је имала прилику да чује нешто више о свим досадашњим издањима, па и да купи нека од њих.

Пре него што је дала осврт на мемоаре Петра Живковића, рецензент проф. др Мира Радојевић са Филозофског факултета у Београду, истакла је значај књиге „Никола Пашић, савезници и стварање Југославије“ проф. др Ђорђа Станковића, којом је едиција започета. Најзад и сам приређивач, др Александар Животић, такође са београдског Филозофског факултета, приближио је публици Живковићева сећања, сложивши се са рецензентом да књига не даје увид у битне догађаје чији је он судеоник, и гледајући из тог угла читаоци могу бити разочарани штурошћу информација, али може се јасно сагледати његова личност, карактерне особине које су биле доста контроверзне и међу савременицима изазивале различите реакције.

Колико нам после објављивања мемоара Петар Живковић, генерал и предесеник владе родом из Неготина, остаје и даље енигма остављамо будућим читаоцима да сами процене, а до књиге могу доћи у Народном музеју Зајечар, по цени од 500. динара.

Списак издања Задужбине „Никола Пашић“:

  • Ђорђе Станковић, Никола Пашић, савезници и стварање Југославије, Зајечар 1995. (друго проширено издање)
  • Миладин Милошевић, Србија и Грчка 1914–1918, Из историје дипломатских односа, Зајечар 1997.
  • Миладин Милошевић, Бора Димитријевић, Одјеци Пашићевог живота, Зајечар 2000.
  • Татјана Недин, Никола Пашић-Библиографија, Зајечар 2002.
  • Миладин Милошевић, Бора Димитријевић, Никола Пашић–председнику владе, Зајечар
  • Антоније Антић, Белешке /приредили Бора Димитријевић, Јелица Илић/, Зајечар 2010.
  • Никола Пашић, Заоставштина из Торонта 1876-1903 /приредили Бора Димитријевић, Јелица Илић/, Зајечар 2012.
  • Јован Антић, Запажања /приредили Бора Димитријевић, Јелица Илић/, Зајечар 2014.
  • Никола Пашић, Заоставштина из Торонта 1903-1926 /приредили Бора Димитријевић, Јелица Илић/, Зајечар 2015.
  • Петар Живковић, Сећања 1903-1946 /приредо Александар Животић/, Зајечар 2016.

 

Share