Bor, 18.septembar
Spasenija Simić, penzionerka iz Bora, živi sa nepokretnom majkom u stanu punom vode i opasne struje
Autor:B.Filipović
Na poslednjem spratu zgrade u Njegoševoj 26, na Novom Selištu, sva četiri stana su, pri svakoj kiši i snegu, puna vode, a propale električne instalacije svakog časa prete da izazovu strujni udar i prouzrokuju nesreću. Da bi se popravio ravan krov potrebno je milion dinara koje 13 siromašnih stanara u toj zgradi nema, niti može da obezbedi. Jesen i zima se očekuju sa strahom, pogotovu kod penzionerke Simić koja, u istom stanu, već 12 godina, čuva 82-godišnju nepokretnu majku.
-Žalila sam se svima, od Stambenog preduzeća do Opštine, DS-a i kombinata bakra. Moja penzija je 16.000 dinara od čega izdržavam dve duše. Najgore je kad počnu kiše, onda je u stanu vode do kolena. Postavljam korita i posuđe i sakupljam vodu, zidovi su totalno mokri, električne instalacije samo što nisu stradale. Svakog časa struja može da ubije nekog na celom spratu. Isto je i sa ostala tri stana u potkrovlju. U Stambenom preduzeću kažu da po zakonu sami moramo da platimo radove, jer su stanovi otkupljeni-priča Spasenija koja je i predsednik Skupštine stanara.
Stanari smatraju da je najbolje da se napravi kosi krov. Sve dosadašnje popravke, pa i poslednja od pre tri godine, nisu uspele. Čišćenje zgrada preuzeli su stanari kako bi uštedeli 1.000 dinara po stanu mesečno i taj novac usmerili za gradnju krova. Da bi se sakupio neophodni milion dinara potrebno je puno vremena, a jesen i zima su na pragu.
U Stambenom preduzeću i pored volje ne mogu da pomognu. Jer, svi stanari uredno ne plaćaju obaveze, tako da je kreditno zaduženje nemoguće. Kada bi se složili i svi platili dug, onda bi se nekako i moglo izaći u susret.
-Na donjim spratovima je lakše. Njima ne prokišnjava, niti im je električna mreža ugrožena. Ova zgrada sagrađena je pre 46 godina. Ukoliko se i dalje ne bude održavala, nikome neće biti dobro-kaže Slobodanka Stojanović sa drugog sprata.
Susedi Duško Raduljesković, Dejan Petronijević i Slađana Đurković ističu da je svih 13 domaćinstava s minimalnom penzijom i da su građani drugog reda. Oni ne mogu da izdvoje ni dinar, tako da je jedini izlaz u pomoći opštine, RTB Bor i dobrih ljudi.
-Tuga me uhvati kad vidim iznemoglu i nepokretnu majku Ljubicu ( nema nikakva primanja, niti penziju), a voda se sa zidova sliva na njen krevet. Noćima sam probdela sakupljajući vodu u posude nad majčinim krevetom. U svakoj sobi je voda, vlaga, strah od dotrajalih instalacija. Bolje da me nema na ovom svetu. Ne možete ni da zamislite kakav je moj život-plačući objašnjava Spasenija nemoćno šireći ruke.
