Arhive kategorija: Aktuelno

48. u svetu na Doing business list

Bor, Beograd, 31. oktobar 2018. NALED, Radovan Šobić

Na Doing Business listi Svetske banke po lakoći poslovanja za 2019, Srbija je zauzela 48. poziciju među 190 zemalja što predstavlja pad od pet mesta u odnosu na prošlu godinu, saopšteno je na III godišnjoj konferenciji “Doing business 2019 – Digitalna transformacija  i jačanje konkurentnosti Srbije”.

Na skupu koji su organizovali NALED, Svetska banka i Britanska ambasada, ocenjeno je da je u pojedinim kategorijama Srbija bila reformski aktivna, ali te reforme nisu urađene na vreme kako bi bile uvrštene na listu i njihove efekte očekujemo u narednim izveštajima. Ipak, više je oblasti u kojima su reforme izostale što je omogućilo agilnijim zemljama da nas prestignu.

–  Tokom 2017. i 2018, pokrenuli smo sistemske reforme u ključnim oblastima kao što je katastar čiji puni efekat možemo da očekujemo tek sledeće i u narednim godinama. Na reformi građevinskih dozvola radili smo punih pet godina kako bismo se pomerili sa začelja Doing business liste, a na putu ka 11. mestu u svetu preskočili smo više od 170 zemalja  – istakla je prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koja je i predsednica Zajedničke grupe Vlade za unapređenje pozicije Srbije na Doing business listi.

Među važnim, ali “zakasnelim” reformama jesu i ukidanje pečata za privredu i pojednostavljenje procedure za dobijanje priključka na struju, nova rešenja za zaštitu manjinskih akcionara, kao i uvođenje elektronske prijave poreza na imovinu i prenos apsolutnih prava.

– Privreda očekuje od Vlade Srbije da konačno reformiše parafiskalne namete kao što je naknada za zaštitu životne sredine ili firmarina koje i dalje obavezuju privredu na 12 godišnjih plaćanja, unapredi proces izvršenja i obezbeđenja, skrati i pojeftini stečajni postupak, obezbedi da javna preduzeća efikasnije izdaju lokacijske uslove za gradnju i uspešno završi započetu reformu katastra – istakao je Slavko Carić, ispred NALED-ovog Saveza za imovinu i urbanizam.

Na konferenciji je ocenjeno da DB lista pokazuje da je digitalizacija procedura ključ za stvaranje boljih uslova za poslovanje jer smanjuje korake koje je potrebno napraviti, kao i troškove prolaska kroz administraciju, što Svetska banka i investitori posebno cene. Najveću podršku razvoju e-uprave u Srbiji, vrednu 5,2 miliona evra, dao je Fond za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

– Doing business izveštaj treba koristiti za postavljanje prioriteta. Poslovi u Srbiji se jednostavno otvaraju, ali se teško zatvaraju. Pristup finansiranju je otežan posebno u ranim fazama razvoja. Potrebno je ubrzati postupke pred sudom, kao i rešavanje stečajnih postupaka gde Fond za dobru upravu takođe podržava reforme. Zajedno sa NALED-om smo radili na ukidanju pečata, elektronskom arhiviranju i drugim preduslovima za punu primenu elektronskog poslovanja u praksi, dok je sledeća velika reforma od koje se mnogo očekuje postupak upisa imovine u katastar nepokretnosti. Zato je britanska Vlada kroz Fond za dobru upravu obezbedila podršku za primenu novog zakona i uspostavljanje funkcionalnog e-Šaltera.– rekao je ambasador Denis Kif.

Doing Business_2019_info_list

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva objasnio je da metodologija Doing business liste meri udaljenost svake države od najboljih regulatornih praksi u 10 kategorija koje prati što vladama olakšava da mere uspešnost u sprovođenju reformi. Više od 60 zemalja u svetu formiralo je posebna tela koja koriste DB listu kao putokaz za realizaciju regulatornih unapređenja, a među njima je i Srbija koja od 2014. ima Zajedničku grupu Vlade Srbije u kojoj učestvuju resorni ministri, privrednici i stručnjaci. Lista Svetske banke dobar je instrument i za međusobna poređenja i preuzimanje praksi i rešenja od najuspešnijih zemalja.

Zbog toga je specijalni gost III godišnje konferencije bio nekadašnji premijer Gruzije Nika Gilauri, koji je podelio reformska iskustva zahvaljujući kojima je njegova zemlja od 2004. do 2014. stigla sa 112. na 8. poziciju na Doing business listi. Gruzija je najuspešnija država u rangiranju Svetske banke sa 47 sprovedenih reformi, a posebno efikasna bila je u reformi katastra (prvi u svetu), izdavanju građevinskih dozvola, zaštiti manjinskih akcionara i pokretanju biznisa (drugi).

Samo se primena računa
Prema Doing Business metodologiji, usvajanje i najboljih propisa ne donosi pomak na listi ako nije praćeno odgovarajućom primenom. Zato će reforma upisa u katastar nepokretnosti, kao jedna od fundamentalnih reformi čija nam primena predstoji, biti predmet posebnog projekta koji sprovodi NALED uz podršku Fonda za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva. U narednih šest meseci biće organizovano 120 obuka za službenike na lokalnom i nacionalnom nivou, a projekat će pomoći i da se uspostavi funkcionalan, jedinstveni e-šalter za upis prava svojine koji će uvezati rad javnih beležnika, Poreske uprave, lokalnih poreskih administracija, javnih izvršitelja i katastra nepokretnosti.

Zahvaljujući kontinuiranim reformama među kojima se posebno ističu reforma sudstva, poreska reforma, suzbijanje korupcije i pojednostavljenje administrativnih procedura kroz uvođenje one-stop shop postupaka, Gruzija je postavila novi rekord jer je na novoj listi za 2019. stigla do šeste pozicije i zajedno s Makedonijom jedina je istočnoevropska zemlja u Top 10.

Kada je reč o zemljama regiona, na novoj Doing business listi, od Srbije su uspešnije jedino Makedonija (10) i Slovenija (40), dok su iza nas Crna Gora (50), Rumunija (52), Mađarska (53), Hrvatska (58), Bugarska (59), Albanija (63), Bosna i Hercegovina (89).

Share

Susreti prostornih planera Srbije 2018

Bor, Beograd, 10.10.2018.

Matična sekcija planera organizuje „Susrete prostornih planera Srbije – 2018“, kao nastavak tradicije susreta prostornih planera održavanih u Dubrovniku, odnosno kao 13. skup prostornih planera Srbije u organizaciji Inženjerske komore Srbije.

Skup se održava u periodu od 10.10. do 12.10.2010. godine, na Borskom Jezeru, u hotelu „Jezero“

Tema skupa je „KA NOVOM CIKLUSU PROSTORNIH PLANOVA U REPUBLICI SRBIJI

Skup je zvanično otvorio Aleksandar Milikić, gradonačelnik grada Bora.

O značaju trenutka u kome se skup održava podsetila je podpredsednica Upravnog odbora Inženjerske komore Latinka Obradović a o temama i značaju rezimirao je dr Nebojša Stefanović, predsednik Izvršnog odbora Matične sekcije planera.

O izmeni Zakona o planiranju i izgradnji i mestu i ulozi inženjerske komore komore govorio je mr DJordje Milić, pomoćnik ministra.

Posebno je bilo interesovanje o značaju procene uticaja na životnu sredinu u svetlu predstojećih Zakonskih izmena i dolazećim planova „KA NOVOM CIKLUSU PROSTORNIH PLANOVA U REPUBLICI SRBIJI„.

Značajnu pažnju izazvale su i odredbe Zakona o statusu Inženjerske komore i inženjera kao i o jedinstvenim naknadama za pružene inženjerske usluge.

Share

Nagrade najboljima

Bor, 04.10.2018.

U sali muzičke škole „Miodrag Vasiljević“ u Boru.gradonačelnik Aleksandar Milikić, upriličio je prijem za najbolje učenike, roditelje i nastavnike.

Tom priliko svečano je uručio nagrade najboljim učenicima, vukovcima, učenicima generacije, onima koji su osvojili najbolje rezultate na regionalnim, republičkim i međunarodnim takmičenjima i njihovim mentorima u školskoj 2017/18.,

Darivanje najboljih učenika generacije počelo je na proslavi grada 3.oktobra dodelom Laptop računara. Lepo je bilo videti da su mladi predstavljeni mnogobrojnim gostima i zvanicama iz Srbije i inostranstva.

„Bor grad je ove godine napravio pomak kada je u pitanju finansiranje i izdvajanje sredstava iz budžeta za osnovno, srednje i visokoškolsko obrazovanje, i ove godine izdvojeno je oko 700000 dinara. Ove godine odvojili smo sredstva za nagrađivanje 42 vukovca, 53 takmičenja, 43 mentora. Ovo je pravi način razvoja pre svega grada i investiranja u budućnost, jer okosnicu budućnosti predstavljaju ovi mladi ljudi, a mi smo tu da ih podržimo ne samo finansijski već i pažnjom kojom ih okružujemo.“ – rekao je gradonačelnik Milikić

Share

Pečat otišao u istoriju

Bor, Beograd, 1. oktobar 2018. NALED

Pečat izbrisan iz više od 100 propisa i poslat u istoriju 

Uz podršku britanskog Fonda za dobru upravu zaokružen je zakonski okvir za razvoj elektronskog poslovanja u Srbiji

Prvi dan oktobra doneo je veliku prekretnicu za poslovni ambijent Srbije jer se privredi više ne može nametnuti obaveza da koristi pečat dok je za početnike u biznisu startovala mera poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja. Uspešno je završen i projekat „Ka administraciji bez suvišnih papira“, realizovan uz podršku britanskog Fonda za dobru upravu, kojim je zaokružen regulatorni okvir za razvoj elektronskog poslovanja.

Tri značajna postignuća obeležena su na konferenciji u Narodnom muzeju, koju su organizovali Vlada Srbije, Britanska ambasada i NALED. Na skupu je ocenjeno da će brzina razvoja e-poslovanja zavisiti od spremnosti državnih i lokalnih institucija da prigrle novi model rada bez papira, ali i kompanija koje će ponuditi tzv. usluge od poverenja odnosno ostaloj privredi omogućiti korišćenje e-potpisa, elektronskog čuvanja i arhiviranja dokumentacije.


– Od brzine uvođenja e-uprave zavisiće konkurentnost naše države, naš standard i plate i zato je e-uprava jedan od prvih prioriteta Vlade Srbije. Nakon ovog projekta prvi sledeći korak je uvođenje arhiviranja e-dokumenata i do kraja godine skupštini ćemo predložiti zakon o arhiviranju i arhivskoj građi kako bismo štampanje papira i iznajmljivanje magacina poslali u istoriju – izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na otvaranju konferencije.


Prema njenim rečima, danas je veliki dan za privredu Srbije jer upotreba pečata odlazi u istoriju. Brnabić je izrazila nadu da će eliminisanje pečata u poslovnim odnosima vrlo brzo pokazati da pečatiranje nije potrebno ni državnim organima. Ona je dodala da je 1. oktobar i veliki dan za preduzetništvo i najavila da će, ukoliko se mera poreskog oslobođenja za početnike u poslovanju pokaže korisnom, biti proširena sledeće godine na nove kategorije korisnika.

Britanski ambasador Denis Kif istakao je doprinos projekta „Ka administraciji bez suvišnih papira“, ali i celokupan doprinos Britanske ambasade i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva razvoju e-uprave u Srbiji. Kroz Fond za dobru upravu do sada su odobreni projekti u vrednosti od 12,5 miliona evra, od kojih oko 5,2 miliona evra ide na podršku transparentnijoj i efikasnijoj upravi.

– Kroz ovaj projekat je izrađeno 12 podzakonskih akata koji regulišu elektronsko arhiviranje, a istovremeno je 141 državni službenik prošao neophodnu obuku. Uštede za državu i privrede su višemilionske, u smislu štampanja, skladištenja i čuvanja papirne dokumentacije. Reći ću vam da samo jedna državna institucija godišnje proizvede i do 20 miliona stranica različitih dokumenata, zbog čega strada šuma od 1.300 stabala. Troškovi osoblja za upravljanje tim dokumentima iznose oko milion evra, dok iznajmljivanje i održavanje skladišta košta oko 100.000 evra – rekao je Kif.

Predsednik NALED-ovog Saveza za e-upravu Željko Tomić naglasio je da je deo projekta bilo i sprovođenje analize 39 propisa koji regulišu najčešće poslovne procese privrede i institucija kao što su vođenje poslovnih knjiga, fakturisanje, prodaja, izdavanje uverenja ili poreski postupci.

– Utvrdili smo da je 22 propisa potrebno menjati jer, ukoliko želimo da razvijamo e-poslovanje, iz propisa moramo da eliminišemo termine kao što su original, fotokopija, podnošenje dokaza o uplati, uručenje ili neposredni uvid u dokument jer u praksi znače obavezu dolaska na šalter i lični kontakt privrednika i službenika iako za tim nema potrebe u 95% slučajeva. Osnovu za to dao je Zakon o opštem upravnom postupku koji je omogućio da institucije same pribavljaju i razmenjuju podatke iz svojih evidencija što je građanima uštedelo više od 500.000 sati kurirskog rada za državu ili 57 godina čekanja u redovima – istakao je Tomić.

U okviru projekta realizovana je i kampanja „Pitajte kada ćemo se osloboditi suvišnih papira“ sa ciljem jačanja svesti građana, privrede i javnih službenika o koristima prelaska na elektronsko poslovanje i upotrebu e-dokumenata. Pored svih propisa, video uputstava o e-poslovanju i e-rečnika, svi zainteresovani na portalu www.pitajtekada.rs mogu da nađu informacije o procedurama koje su građani nominovali za digitalizaciju i glasali za prioritete.

Najviše glasova dobile su procedure poput izdavanja potvrde o plaćenom porezu, uplate taksi javnim  institucijama, promena prezimena i prebivališta u ličnoj karti, fakturisanje, izdavanje međunarodne vozačke dozvole, elektronsko podnošenje tužbi. Savez za e-upravu pripremiće predlog za digitalizaciju najbolje ocenjenih procedura koje će uvrstiti u Sivu knjigu NALED-a i dostaviti Vladi Srbije na rešavanje.
Prijavite instituciju koja traži pečat
Učesnici konferencije imali su priliku da u Narodnom muzeju vide izložbu pečata iz Srbije od XIX veka do danas kojom je na simboličan način prikazan odlazak pečata u istoriju, što se formalno dogodilo stupanjem na snagu novog Zakona o privrednim društvima koji propisuje da se privredi ne može nametnuti upotreba pečata nijednim posebnim propisom. Zakon je van snage stavio odredbe čak 10 zakona i 107 podzakonskih akata u kojima se pominje pečat. Za firme i radnje osnovane posle 1. oktobra to će značiti da ne moraju da prave svoj pečat dok će postojeće moći postepeno da ih izbace iz upotrebe. Privrednici će od 1. oktobra moći da prijave institucije koje ima traže pečat putem mejla ukidanje.pecata@gov.rs, a od 1. novembra vladina Kancelarija za IT i e-upravu u saradnji s NALED-om pokrenuće pozivni centar koji će pružati podršku službenicima, građanima iprivredi u korišćenju elektronskih servisa i elektronskoj razmeni podataka.

Poresko oslobođenje početnika u poslovanju

Poresko oslobođenje početnika u poslovanju jedna je od ključnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Predviđa oslobađanje od plaćanja poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje u trajanju od godinu dana od osnivanja preduzetničke radnje ili firme, uz uslov da je osnivač u prethodnih godinu dana završio srednju školu ili fakultet ili je duže od šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Korisnici mere se mogu registrovati ili kao preduzetnici u režimu isplate lične zarade ili kao društvo sa ograničenom odgovornošću – i u jednom i u drugom slučaju imaju obavezu vođenja poslovnih knjiga.

 

Share

EU PRO: 9,5 Miliona za 77 projekata

Bor, Beograd, Zaječar, Vranje, Knjaževac, Kragujevac, 01.10.2018.

Više od devet i po miliona evra za 77 novih infrastrukturnih projekata

Evropska unija (EU) je preko razvojnog programa EU PRO opredelila  sredstva u visini od 9,6 miliona evra za realizaciju 77 novih infrastrukturnih projekata, odlučeno je na sastanku Upravnog odbora EU PRO-a koji je održan u Beogradu. Projekti će doprineti realizaciji investicija i otvaranju novh radnih mesta sa krajnjim ciljem da se poboljša kvaliteta života stanovnika i stanovnica 99 lokalnih samouprava[1] u Srbiji.

Odobrena podrška između ostalog podrazumeva finansiranje 37 lokalnih infrastrukturnih projekata ukupne vrednosti 6,1 milion evra, od čega EU daje 4,5 miliona evra, koji podrazumevaju izgradnju i rekostrukciju objekata javne namene, obrazovnih i ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, sportskih i kulturnih centara,  kao i unapređenje komunalne infrastrukture. Na taj način će Evropska unija direktno doprineti boljem kvalitetu života ljudi u dva regiona u Srbiji, regionu Šumadije i zapadne Srbije i Južne i istočne Srbije, a same lokalne samouprave će učestvovati u finansiranju projekata sa 1,6 miliona evra.

„Vlada kontinuirano radi na unapređenju uslova za održivi ekonomski i socijalni razvoj Srbije. U tom smislu, uz podršku Evropske unije obezbeđena je bespovratna podrška namenjena realizaciji projekata u manje razvijenim i nerazvijenim delovima Srbije sa osnovnim ciljem da promovišemo održivi regionalni razvoj i dodatno upoznamo lokalne aktere sa mogućnostima korišćenja programa i fondova Evropske unije“ , rekla je Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije.

Na sastanku je takođe odobreno finansiranje devet projekata za unapređenje poslovne infrastrukture koji će podrazumevati infrastrukturno opremanje industrijskih zona i unapređenje turističke infrastrukture. Evropska unija je za ove projekte koji treba da doprinesu stvaranju povoljnog poslovnog okruženja za ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta obezbedila 4,5 miliona evra, dok učešće lokalnih samouprava inosi 905.392 evra.

„Evropska unija kroz EU PRO program podržava ravnomerni razvoj Srbije i samim tim investira u projekte koji su podjednako fokusirani na ekonomski boljitak zajednice i bolji životni standard svakog građanina. Podržani projekti zato za primarni cilj imaju privlačenje investicija odnosno otvaranje novih radnih mesta ali obezbeđuju i unapređenje javne infrastrukture koja direktno i pozitivno utiče na bolji kvalitet života lokalnog stanovništva“, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici.

Kao dodatna podrška naporima lokalnih samouprava da unaprede investicione potencijale, Evropska unija je u direktnoj saradnji sa Vladom Republike Srbije obezbedila i 274.695 evra za izradu projektno-tehničke dokumenatacije za poslovnu infrastrukturu. Tako će se kroz 12 odobrenih projekata obezbediti tehnički preduslovi za infrastrukturno opremanje industrijskih zona, razvoj tehnoloških parkova, biznis inkubatora ili kongresnih centara.

Sa istim ciljem Evropska unija će sa 255.274 evra podržati izradu planova detaljne regulacije u 19 gradova i opština uključenih u realizaciju programa EU PRO. Ova planska dokumentacija obuhvata područja sa potencijalom za unapređenje ekonomskih aktivnosti, kao što su grinfild i braunfild lokacije, turističke oblasti i zaštićena prirodna i kulturna dobra.

„Pred nama je veliki broj projekata, te stoga ohrabrujemo lokalne samouprave da se posvete realizaciji odobrenih ali i angažuju na pripremi novih kvalitetnih predloga projekata koji su u skladu sa potrebama stanovništva i prioritetima razvoja”,  rekao je Grem Tindal, menadžer programa EU PRO.

Upravni odbor programa EU PRO se takođe saglasio sa kriterijumima javnog poziva za razvoj i unapređenje Geografskih informacionih sistema, kao i sa pozivom za podršku projekatima organizacija civilnog društva koji treba da doprinesu unapređenju socijalne kohezije u multietničkim opštinama i gradovima u regionima Šumadije i zapadne Srbije i Južne i istočne Srbije. Ova dva nova poziva biće objavljena tokom oktobra 2018. godine.

Aktivnosti EU PRO-a, programa  koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

[1] Aleksandrovac, Aleksinac, Aranđelovac, Arilje, Babušnica, Bajina Bašta, Batočina, Bela Palanka, Blace, Bogatić, Bojnik, Boljevac, Bor, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Crna Trava, Čačak, Čajetina, Ćićevac, Ćuprija, Despotovac, Dimitrovgrad, Doljevac, Gadžin Han, Golubac, Gornji Milanovac, Ivanjica, Jagodina, Kladovo, Knić, Knjaževac, Koceljeva, Kosjerić, Kragujevac, Kraljevo, Krupanj, Kruševac, Kučevo, Kuršumlija, Lajkovac, Lapovo, Lebane, Leskovac, Loznica, Lučani, Ljig, Ljubovija, Majdanpek, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Negotin, Niš, Nova Varoš, Novi Pazar, Osečina, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Pirot, Požarevac, Požega, Preševo, Priboj, Prijepolje, Prokuplje, Rača, Raška, Ražanj, Rekovac, Sjenica, Smederevo, Smederevska Palanka, Sokobanja, Surdulica, Svilajnac, Svrljig, Šabac, Topola, Trgovište, Trstenik, Tutin, Ub, Užice, Valjevo, Varvarin, Velika Plana, Veliko Gradište, Vladimirci, Vladičin Han, Vlasotince, Vranje, Vrnjačka Banja, Zaječar, Žabari, Žagubica, Žitorađa.

Share

PROGLAŠENA LISTA VLASI ZA SRBIJU

Bor, Boljevac, Beograd, Požarevac, Kučevo, 13.09.2018.

4. novembar 2018. godine održavaju se izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina 2018. godine

Podnošenje lista za nacionalne savete do 19. oktobra

Republička izborna komisija je na 68. sednici, održanoj 13. septembra 2018. godine, donela Rešenje kojim se proglašava Izborna lista VLASI ZA SRBIJU, za neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, raspisane za 4. novembar 2018. godine.

Izborna lista ima 23 kandidata i podržana je sa ukupno 353 pravno valjanih overenih izjava birača.

Nosilac liste je Novica Janošević, predsednik opštine Kučevo. koji je prilikom predaje liste rekao:

„Velika mi je čast i zadovolјstvo što sam danas imao priliku da, zajedno sa mojim prijatelјema Radišom Dragojevićem iz Petrovca na Mlavi, Daliborom Orsovanovićem iz Bora, Nelijem Đorđevićem iz Bolјevca, Nikodijem Adamovićem iz Malog Crnića i drugim uvaženim predstavnicima naše nacionalne manjine, od kojih su pojedini bili članovi Saveta u proteklom periodu a više njih su kandidaditi na predstojećim, predam RIK-u našu Izbornu listu pod nazivom „Vlasi za Srbiju“. Kao što se iz liste može videti, na njoj se nalazi izuzetno veliki broj intelektualaca ali i među nama su i kuvari, domaćice, polјoprivrednici, preduzetnici. Posebno sam ponosan na činjenicu da kao nosilac izborne liste dolazim iz jedne male opštine kakvo je Kučevo, a da su nas podržale takve sredine kao što su Bor, Zaječar, Kladovo….“

Zbirna izborna lista za nacionalne savete nacionalnih manjina mora biti doneta do 24. oktobra, dok je zaključenje posebnog biračkog spiska određeno je za 19. oktobar, a rešenje o zaključivanju će biti objavljeno dan kasnije u Službenom glasniku.

Konačan broj birača biće objavljen posle 1. novembra.

Proverite stanje vašeg upisa u POSEBAN BIRAČKI SPISAK:

https://upit.posebanbirackispisak.gov.rs/

Svaki pripadnik nacionalne manjine koji je upisan u poseban birački spisak ima pravo da bira članove nacionalnog saveta, bude biran za člana nacionalnog saveta, predlaže kandidate za članove nacionalnog saveta, kao i da bude informisan o izborima, o kandidatima i njihovim programima.

Nacionalne savete direktno će birati 18 nacionalnih manjina – albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipataka, mađarska, nemačka, poljska, romska, rumunska, rusinska, slovačka, slovenačka, ukrajinska i češka.

Elektorski će svoje savete birati makedonska, ruska, hrvatska i crnogorska nacionalna manjina.

Albanska, aškalijska, grčka, poljska, nemačka, ukrajinska, češka, ruska i slovačka nacionalna manjina biraju po 15 članova saveta, bugarska, bunjevačka i rusinska po 19, vlaška, makedonska, crnogorska i rumunska po 23, slovačka i hrvatska 29 i bošnjačka i romska po 35 članova saveta.

Prema kalendaru, zvanični rezultati biće objavljeni 8. novembra, a uvid u materijal biće moguć do 9. novembra u ponoć.

Share

Bor: Zeleni savet

Bor, 07.09.2018. Gradjanska citaonica Evropa

Gradonačelnik Aleksandar Milikić inicirao je sastanak sa nevladinim ekološkim organizacijama. Sastanak je održan sa ciljem uspostavljanja saradnje radi rešavanja ekoloških problema Bora i okoline.

Grad Bor  suočava se sa ekološkim izazovima uzrokovanim povećanoj  rudarskoj aktivnosti kompanija RTB Bor, Rakita, Jugokaolin kao i prisustvom mnogobrojnih istraživačkih kompanija.

Učesnici su zaključili da je neophodno usaglasiti eksploataciju rudnih rezervi sa turističkim i poljoprivrednim potencijalima grada uz poštovanje ekoloških standarda Srbije i Evropske unije.

Dogovoreno je formiranje ekološkog – zelenog saveta koji će biti sastavljen od predstavnika lokalne samuoprave, nevladinih organizacija, stručnih i zdravstvenih institucija i stanovnika ekološki ugroženih mesnih zajednica.

Cilj Saveta biće zajedničko delovanje na rešavanju ekoloških problema, uključivanje javnosti u donošenju odluka, praćenje i usmeravanje rada Ekološkog fonda, edukacija i podizanje ekološke svesti.

Za kordinaciju saradnje odgovaran je Srećko Zlatković, član gradskog Veća.
Savet treba da bude formiran do kraja oktobra sa ciljem da:

  • predlaže programe, mere i planove aktivnosti radi efikasnije zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i upravljanje otpadom a posebno komunalnim i rudničkim otpadom. ;
  • koordinira radom organa na lokalnom nivou čiji je rad značajan za oblast zaštite životne sredine;
  • pruža podatke od značaja za izradu strateških dokumenata iz oblasti zaštite životne sredine i razmenjuje informacije od značaja za proces planiranja;
  • planira praćenje i ocenjivanje uspešnosti primene Lokalnog ekološkog akcionog plana (LEAP) uz predloge za inovaciju;
  • radi na unapređenju i inoviranju Lokalnog energetskog akcionog plana energetske efikasnosti, inicira javnu raspravu i predlaže ga organima na usvajanje;
  • radi na unapređenju edukacija i podizanje energetske i ekološke svesti.
Share

Ziđin Majning preuzima Nevsun i Rakitu

Bor, Vancouver, BC, / Fujian, China

Ziđin Majning, nakon preuzimanja RTB Bor ponudio preuzimanje kompanije Nevsun Risorsiz, rudarske kompanije koja razvija projekat Čukaru Peki u Boru i rudnik Biša u Eritreji, za 1,41 milijardi američkih dolara

 Odbor direktora kompanije Nevsun jednoglasno preporučuje da akcionari kompanije Nevsun ponude svoje deonice i PRIHVATE Ponudu, koja još uvek treba da bude odobrena od strane kanadskih i kineskih nadležnih organa, i podrazumeva kupovinu najmanje 66⅔ odsto ukupnih Nevsunovih sveukupnih deonica u opticaju

 Nevsun Resources Ltd. (“Nevsun” ili “Kompanija”) i Zijin Mining Group Co. Ltd. (“Ziđin”) najavili su danas da su obe strane sklopile konačni sporazum prema kojem će Ziđin izvršiti ponudu za preuzimanje svih emitovanih deonica i sveukupnih deonica u opticaju kompanije Nevsun za 6,00 kanadskih dolara po deonici u gotovini („Ponuda“). Ponuda je vredna 1,88 milijardi kanadskih dolara (1,41 milijardi američkih dolara).

Nevsun je vodeća kompanija srednjeg obima koja se bavi preradom teških metala, a u Srbiji posluje posredstvom kompanije Rakita eksplorejšn d.o.o. (Rakita Exploration d.o.o.), i trenutno sprovodi projekat Čukaru Peki u Boru, nalazište bakra svetske klase u Srbiji, koje je od izuzetne vrednosti i potencijala za Srbiju. Kompanija Nevsun upravlja i rudnikom Biša u Eritreji, koji se bavi proizvodnjom bakra i cinka.

Detalji ponude će biti predstavljeni u cirkularnoj ponudi za preuzimanje koju će Ziđin u narednim danima dostaviti pisanim putem akcionarima kompanije Nevsun, najkasnije do 18. septembra 2018. godine. Akcionari kompanije Nevsun imaće inicijalni period od 105 dana da ponude svoje deonice. Odbor direktora kompanije Nevsun jednoglasno preporučuje da akcionari kompanije Nevsun ponude svoje deonice i PRIHVATE Ponudu. Odbor direktora kompanije Nevsun i dalje preporučuje da akcionari Nevsuna ODBIJU neprijateljsku ponudu za preuzimanje koju je uputila kompanija Lundin 26. jula 2018. godine, i da ne ponude svoje deonice prema ponudi kompanije Lundin, koja ističe 9. novembra 2018. godine.

Ponuda podleže odobrenju u skladu sa Investicionim zakonom Kanade i Zakonom o konkurenciji u Kanadi, odobrenju nadležnih organa u Kini, i uobičajenim uslovima zatvaranja. Ponuda je takođe uslovljena minimalnim zahtevom za ponudu od 66⅔ odsto sveukupnih deonica u opticaju kompanije Nevsun. Konačni sporazum takođe obezbeđuje kompaniji Ziđin pravo da odgovori bilo kojoj konkurentnoj ponudi koja predstavlja bolju ponudu.

„Ova premijum transakcija predstavlja odličan ishod za naše akcionare, a rezultat je rigoroznog i konkurentnog globalnog procesa koji ima za cilj stvaranje maksimalne vrednosti za sveukupne deonice u opticaju kompanije Nevsun“, rekao je Ijan Pirs (Ian Pearce), predsednik Odbora direktora kompanije Nevsun, i dodao: „Gotovinska ponuda od 6,00 kanadskih dolara po deonici bolje odražava osnovnu vrednost rudarskog i razvojnog resursa kompanije Nevsun, a istovremeno obezbeđuje našim akcionarima i odgovarajuću promenu kontrolne premije“.

„Ziđin je dokazana rudarska kompanija sa tržišnom kapitalizacijom od 10 milijardi američkih dolara i uspešno izvršenim međunarodnim transakcijama. Odbor jednoglasno preporučuje da akcionari kompanije Nevsun ponude svoje deonice i prihvate ovu ponudu kako bi primili značajnu vrednost koju predstavlja“, rekao je Pirs.

Čen Đinghe (Chen Jinghe), predsednik kompanije Ziđin, dodao je: „Nevsun je izuzetna rudarska kompanija, sa čvrstim fokusom na sigurne, efikasne i održive rudarske prakse. Kao novi vlasnik zadržaćemo taj fokus i radujemo se radu sa zainteresovanim stranama u Srbiji i Eritreji i unapređenju ovih rudarskih i razvojnih resursa. U Srbiji na projektu Čukaru Peki nameravamo da brzo razvijamo Gornju zonu i u njoj otpočnemo proizvodnju, kao i da nastavimo da unapređujemo i definišemo prvoklasne potencijale Donje zone“.

Novčana naknada od 6,00 kanadskih dolara po deonici predstavlja premiju od 57 odsto u odnosu na Nevsunovu nepromenjenu cenu deonica na zatvaranju od 3,82 kanadskih dolara na dan 7. maj 2018. godine, kada je Lundin Mining Corporation („Lundin“) javno objavio svoju nameru da preuzme Nevsun. Dodatno, ponuda iznosi 1,25 kanadskih dolara po deonici Nevsuna, ili 26 odsto više od 4,75 kanadskih dolara po deonici koliko je bilo navedeno u ponudi za neprijateljsko preuzimanje Nevsuna, koje je Lundin inicirao 26. jula 2018. godine. Ponuda nije podložna bilo kakvim uslovima finansiranja.

Odbor direktora kompanije Nevsun prethodno je odbio neprijateljsku ponudu kompanije Lundin na osnovu toga što je, između ostalog, ignorisala osnovnu vrednost imovine kompanije Nevsun. Ponuda Ziđina je rezultat potpunog strateškog procesa pregleda alternativa. Odbor direktora kompanije Nevsun i Specijalni odbor zaključili su da Ponuda trenutno predstavlja najbolju alternativu dostupnu Nevsunu, a akcionarima kompanije Nevsun pruža ponudu najviše vrednosti.

O Nevsun Risorsiz Ltd.

Nevsun Risorsiz Ltd. je 100 odsto vlasnik prava na istraživanje visoko rangiranog projekta bakra Čukaru Peki – Gornja Zona i vlasnik je 60,4 odsto prava na istraživanje Čukaru Peki – Donja Zona u Srbiji. Čukaru Peki – Donja Zona je zajednički poduhvat sa Friport-Mekmoran Ekplorejšn Korporejšn (Friport) koji trenutno poseduje 39,6 odsto prava na istraživanje, a nakon završetka studije izvodljivosti Nevsun Risorsiz Ltd će posedovati 46 odsto prava na istraživanje, a Friport 54 odsto. Nevsun generiše priliv gotovine od rudnika bakra i cinka Biša u Eritreji koji je 60 odsto u vlasništvu kompanije. Nevsun je dobro pozicioniran, bez dugova i u mogućnosti je da poveća vrednost za akcionare kroz razvoj projekta Čukaru Peki do proizvodnje.

O Ziđin Majning Grup Co. Ltd.

Osnovana 1993. godine, kompanija Ziđin se nalazi u Fujianu, u Kini i vodeća je globalna rudarska kompanija specijalizovana za istraživanje i razvoj zlata, bakra, cinka i drugih mineralnih sirovina. Kompanija upravlja širokim portfolijom, koji se prvenstveno sastoji od zlata, bakra, cinka i drugih metala kroz investicije u Kini i inostranstvu u više od devet zemalja. Kompanija je listirana na berzama u Šangaju i Hong Kongu sa tržišna kapitalizacija od približno 10 milijardi američkih dolara.

Share

Majdanpek danas bira

Bor, Majdanpek 02.08.2018.

U Majdanpeku se danas održavaju redovni izbori za skupštinske odbornike..

Sva izborna mesta otvorena su na vreme,  u 7 sati, a biće zatvorena u 20,00. Zapažena je velika izlaznost, do 12,00 sati glasalo 26,64 %  ili 4269 birača.

Za 31 odborničko mesto novog saziva Skupštine opštine Majdanpek nadmeće se sedam izbornih lista a pravo glasa ima 17.325 birača koji mogu da glasaju na 41 glasačkom mestu.

Na glasačkom listiću, prva je lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Majdanpek„, a iza nje su liste „Milan Krkobabić – PUPS – I Majdanpek je Srbija„, „Ivica Dačić i Dragan Marković Palma – SPS, Jedinstvena Srbija„, zatim „Doktor Marko Radulović – Srpski pokret Dveri„, „Vlaška stranka – Most„, „Vlaška stranka“ i Grupa gradjana „Dosta je bilo – Upalimo svetlo„.

Share

„Zijin mining grupa“ preuzima RTB Bor

Bor, Beograd, 31.08.2018.

Zijin mining grupa“ pobednik tendera za RTB Bor, jedan je od najvećih kineskih proizvođača zlata, drugi po veličini u proizvodnji bakarne rude i treći po veličini u proizvodnji rude cinka.

Da se radi o ozbiljnoj rudarskoj kompaniji pokazaje i današnji skok akcija ove kompanije nakon objave kupovine borskog proizvodjača bakra i zlata.

Kompanija „Zijin Mining Group“ obavezala se da pored 1,26 milijardi dolara ulaganja, sačuva 5.000 radnih mesta i ima obavezu investiranja 350 miliona dolara za dokapitalizaciju i 200 miliona dolara za otplatu gubitaka dosadašnjeg borskog rukovodstva rudnika a da će kineskoj kompaniji za uzvrat, pripasti 63% vlasništva u RTB Boru i samostalno formiranje menadžmenta od 01.01.2019. godine.

Share

SLATINJANI DOBRI DOMAĆINI

Bor, Slatina 29.08.2018.

Srpska pravoslavna crkva i vernici juče su slavili Uspenije Presvete Bogorodice, praznik koji je u narodu poznatiji kao Velika Gospojina.

Proslavljanje Velike Gospojine u Slatini kod Bora pratio je Sabor igre na kome su učestvovali kulturno umetnička društva iz opštine, regiona i Rumunije, vašar  i pčelarska izložba opreme, pribora i pćelinjih proizvoda. na kojima su domaćini u prazničnom raspoloženju ugostili veliki broj gostiju.

Prema kanonu SPC, Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 15. avgusta po julijanskom kalendaru, a 28. avgusta po gregorijanskom i novojulijanskom. Do tog praznika traje i dvonedeljni post.

Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću: “Poštuj oca svoga i mater svoju” pokazao je svojim primerom kako treba poštovati svoju majku. Viseći na krstu u mukama, On se setio svoje Majke i pokazujući na apostola Jovana rekao joj je: “Ženo, eto ti sina”. Posle je svom učeniku rekao: “Eno ti majke”. Nakon što je tako zbrinuo svoju majku, izdahnuo je.

Jovan je imao dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastanila i Bogorodica i ostala je tu da živi do kraja svog života. Svojim molitvama, blagim savetima, krotkošću i trpeljivošću mnogo je pomagala apostolima svog Sina. Uglavnom, sve do vremena svoje smrti bila je u Jerusalimu obilazeći često ona mesta koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela svog Sina.

Često je posećivala Golgotu, Vitlejem i Jeleonsku goru. Od njenih dužih putovanja pominje se njena poseta svetom Ignjatiju Bogonoscu u Antiohiji, poseta svetom Lazaru četvorodnevnom, episkopu kiparskom, poseta Svetoj Gori koju je ona blagoslovila i rad u Efesu sa svetim Jovanom za vreme velikog gonjenja hrišćana u Jerusalimu.

U svojoj starosti često se molila Bogu na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja, da je što pre uzme sa ovog sveta. Jednom prilikom javio joj se arhangel Gavril i rekao joj je da će za tri dana biti upokojena. Sa velikom radošću ona se vratila kući poželevši da još jednom u životu vidi sve Hristove apostole.

Gospod joj je ispunio tu želju i svi apostoli, nošeni anđelima i oblacima, odjednom su stisli u Jovanov dom na Sionu. Obradovala se kad je videla svete apostole, ohrabrila ih, posavetovala i utešila i potom je mirno predala svoj duh Bogu bez ikakve muke i telesne bolesti.

Apostoli su uzeli kovčeg iz koga je izlazio aromatični miris sa njenim telom i u pratnji mnoštva hrišćana preneli su ga u Getsimanski vrt u grobnicu svetih Joakima i Ane. Od zlobnih Jevreja zaklanjao ih je oblak. Neki jevrejski sveštenik, Antonije, dohvatio je rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom momentu Božji anđeo mu je odsekao obe ruke. Tada je on zavapio apostolima za pomoć i dobio je isceljenje nakon što je izjavio svoju veru u Isusa Hrista.

Apostol Toma je izostao da bi se opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Presvetoj Bogorodici.

Trećeg dana je stigao, poželeo da celiva telo Presvete i kad su otvorili grob našli su samo platno, ali ne i tela u grobu. Iste večeri Bogorodica se javila apostolima, okružena brojnim anđelima i rekla im: “Radujte se, ja ću biti s vama navek”.

Ne zna se tačno koliko je Bogorodica imala godina kad je umrla, ali preovlađuje mišljenje da je imala više od šezdeset godina.

Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.

 

Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje.

Isto tako danas nije dobro išta raditi rukama, naročito poslove sa iglama, ili uopšte započinjati nov posao.

Bogorodica je zaštitnica svega živog na zemaljskoj kugli, a posebno – porodilja i majki. One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući verujućih Srba.

Verovalo se da na Veliku Gospojinu, malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske, ako se popije razmućeno u vodi, može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.

Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.

Veruje se i da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.

Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji pratili su vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.

U večernjim satima organizovano je narodno veselje.

Share

BOR: KAKO SE OSEĆAJU GRADJANI KOJI LEŽE NA ZLATU

Bor, 14.08.2018. Gradjanska citaonica Evropa

Rakita i gradjani o istraživanju Čukaru Peki

Kako živeti izmedju dva rudnika?

Na osnovu iskazane potrebe i interesovanja meštana, kao i naše zajedničke inicijative sa kompanijom Rakita, danas je u Slatini održan drugi po redu sastanak sa meštanima sela Slatina,

juče se na istu temu razgovaralo u Brestovcu a sutra od 10,00 sati nastavljamo prezentaciju projekta u Metovnici i razgovaramo sa našim gradjanima u ovim sredinama  koji su pod direktnim uticajem istražnih radova na lokaciji „Čukaru Peki“,

Ovakav način saradnje je od višestruke koristi, kako meštanima, predstavnicima grada, tako i kompaniji Rakita. Gradjani iskazuju  zabrinutost oko oštećenja puteva, zagađenje životne sredine, ali i na nisku cenu otkupa zemljišta.“ Izjavio je nakon sastanka u Slatinu Gradonačelnik Aleksandar Milikić


Ostajemo pri stavu da razgovaramo otvoreno o mogućnostima podizanja cene zemljišta. Razgovor je osnov svih dogovora, a mi smo uz građane. Rudnik je od izuzetnog značaja i njegovo otvaranje je u opštem interesu i grada Bora i Republike Srbije, ali moramo voditi brigu o svim meštanima i njihovim problemima.“ dodao je Milikić. vidno zadovoljan otvorenošću gradjana za konstruktivne predloge i saradnju.



Direktor kompanije Rakita, Jirži Oržekovski, rekao je da je ovaj projekat jedan od najboljih projekata bakra u svetu.


Odličan sastanak, razmotrili smo mnoga pitanja meštana i pružili im sve informacije kojima raspolažemo.

Svi treba da budemo ponosni što smo deo ovako velikog svetskog projekta BAKRA I ZLATA. naglasio je on.

Prenosimo vam deo atmosfere sa današnjeg skupa i odgovore predstavnika Rakite na pitanja zainteresovanih gradjana, organizacija civilnog društva i predstavnika lokalne uprave.

Posebno su bila interesantna pitanja o uticaju na životnu sredinu ovog projekta.



Jasno su predstavljene i faze razvoja ovog danas najvećeg projekta na svetu

Timok Copper-Gold Project | Nevsun Resources from Nevsun Resources Ltd. on Vimeo.

Share

3 KOMPANIJE U TRCI ZA RTB BOR

Bor, Majdanpek, Beograd,

Ana Brnanić

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da su najmanje tri kompanije zainteresovane za strateško partnerstvo za Rudarsko-topioničarski basen bor.

Brnabićeva je rekla da od strateškog partnera RTB-a minimum očekuje da da garancije da će svi zaposleni zadržati svoj posao i da će najmanje ulaganje biti 350 miliona dolara i da će u narednih četiri do pet godina proizvodnja biti povećana između tri i četiri puta, objavljeno je na sajtu Vlade Srbije.

Ona je dodala i da u zavisnosti od ponuda videti „kako će se država pozicionirati u samom vlasništvu“.

Dostigli smo maksimum sa ulaganjima u RTB, podsetila je Brnabić tokom posete Majdanpeku: .“Uložilo se i u tehnologiju i u ljude i u proizvodnju, sada čekamo strateškog partnera„, dodala je.Premijerka i rekla da je rudarstvo ogroman, neiskorišćeni potencijal.

Rudarstvo je prepoznato od Vlade Srbije kao jedan od ogromnih, neiskorišćenih potencijala. U ovom trenutku, rudarstvo našoj ekonomiji, našem BDP-u doprinosi sa 0,9 do jedan posto. Mi se nadamo da će u narednih nekoliko godina, to moći da se podigne na čak pet posto ukupnog učešća rudarstva u BDP-u„, kazala je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da Majdanpek ima dve osnovne grane za razvoj – rudarstvo i turizam, i dodala da će posetiti Donji Milanovac kako bi obišla Lepenski Vir i Nacionalni park „Đerdap“.

Brnabić je rekla da treba da razmišljamo o razvoju rudarstva na pametan način, da ulažemo u ekologiju, ali tako da razvoj rudarstva ne ugrozi turizam, koji beleži rast iz godine u godinu.

Ona je, odgovarajući na pitanje kada će početi da se pravi kolektor za otpadne vode u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, navela da su sredstva u budžetu u iznosu od milijardu dinara izdvojena, i da treba da počne da se radi tehnička dokumentacija.

To će, kako je istakla, biti jedan od prioritetnih projekata u 2018. i 2019. godini.

Brnabić je naglasila da Srbija ima sve više rudnih nalazišta zahvaljujući stranima kompanijama koje vrše geološka istraživanja, uz napomenu da država želi da što više rudnog bogatstva ili proizvodnje ostane u Srbiji.

Ona je, na komentar novinara i pitanje da ovih dana pokušava da se otkupi istražno pravo u nalazištu Čukaru Peki kod Bora i da li postoji neki mehanizam da se država zaštiti po pitanju velikih nalazišta kao što je to, rekla da država ima stalan kontakt sa tim kompanijama i da pokušava da izvuče najviše za našu zemlju.

Premijerka je navela da država traži od tih kompanija da primenjuju najviše međunarodne standarde, kao i da što više ostane u našoj zemlji, u smislu proizvodnje poluproizvoda ili finalnih proizvoda i da se onda tako izvozi sa dodatnom vrednošću.

Da Srbija postane konkuretnija, odgovorno se ponašamo prema tome i zadovoljna sam što imamo Srbiju koja je povoljno poslovno okruženje.

Imamo zato sve veća nalazišta, velike strane kompanije se osećaju sigurno da posluju u Srbiji i to će nam pomoći da dođemo do pet odsto učešća rudarstva u BDP-u, ukazala je Brnabić.

Prema njenim rečima, to će biti značajno za kvalitet života građana u čitavoj Srbiji.

Share

OBJAVLJEN TENDER ZA RTB BOR

Bor, Beograd, 18.07.2018. Tanjug

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za izbor strateškog investitora za Rudarsko-topioničarski basen Bor, a rok za podnošenje prijava je 20. avgust.

U pozivu koji je objavljen u dnevnom listu „Politika“ od srede, navodi se da budući investitor dokapitalizacijom od 350 miliona dolara postaje vlasnik udela u RTB Bor.

Ukupna vrednost novčanog kapitala RTB Bor je 2.333.863.136 dinara.

Na poziv se mogu se prijaviti i domaće i strane kompanije, a u uslovima je navedeno da zainteresovana strana mora da se pretežno bavi eksploatacijom ili proizvodnjom bakra ili ostalih obojenih i plemenitih metala i da je ostvarila poslovni prihod od bar 500 miliona dolara u poslednjoj poslovnoj godini.

Zainteresovani moraju još i da uplate depozit ili dostave garancije u iznosu od milion dolara.

Rok za podnošenje prijava je 20. avgust ove godine do 12 časova.

Share

BOR DOBIO STATUS GRADA

Bor, 20.06.2018.

Na današnjoj sednici Skupštine Srbije, Poslanici doneli odluku da Bor i Prokuplje dobiju status grada. Bor je status grada prvi put dobio 1947. godine, ali je kasnijim zakonima o teritorijalnim organizacijama zemlje predviđeno da bude opština.

Studenka Kovačević, narodna poslanica iz Bora zatražila je status grada za opštinu Bor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kao jedna od podnosilaca Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, inicirala je da i Bor uz opštinu Prokuplje po hitnom postupku dobije status grada.

„Unapređivanje statusa naše lokalne samouprave doprineće njenom razvoju i punom korišćenju privrednih, kadrovskih i prirodnih kapaciteta i stvaranju uslova da postane značajan privredni i ekonomski centar u ovom delu naše republike.“napisala je u svom zahtevu poslanica Kovačević. Kompletan tekst Zahteva i obrazloženja možete preuzeti OVDE.

Ovo su sada jedine dve opštine koje kao sedišta Upravnih okruga još uvek nemaju status grada koji pruža znatne prednosti u teritorijanoj organizaciji Republike Srbije. Upravni okrug predstavlja osnovni subjekat administrativne dekoncentracije vlasti i administrativni centar za teritorijalno organizovanje inspekcijskih i drugih službi državnih organa.

U Republici Srbiji, u svim upravnim okruzima, sedišta okruga se nalaze u najvećim jedinicama lokalne samouprave koje imaju status grada. Jedan, od dva u kome nije tako, je Borski upravni okrug koji na području koje obuhvata, nema jedinice lokalne samouprave sa statusom grada. Utvrđivanje statusa grada za opštinu Bore predstavljaće pomoć u stvaranju uslova za više investicija i bolji ekonomski razvoj. Iz borske i prokupačke opštine pojačan je odliv stanovništva, posebno mladih i stručnih ljudi ka centralnim područjima države i dalje van Srbije. To se nepovoljno odražava na pravilan regionalni razvoj zemlje.

Share

5. jun: Medjunarodni dan zaštite životne sredine.

Bor, Knjaževac, Beograd, Gradjanska citaonica Evropa,

U Knjaževcu je  4. juna obeležen Medjunarodni dan zaštite životne sredine.

Tim povodom je u Domu kulture otvorena izložba dečjih radova prispelih na konkurs PGS iz, oblasti rada i delovanja Pokreta Gorana i zaštite životne sredine.

Nakon izložbe održana je  Debata na temu: POGLAVLjE 27: ŽIVOTNA SREDINA I KLIMATSKE PROMENE – IZAZOV I PRILIKA KNjAŽEVCA ZA ODRŽIVI RAZVOJ.

Izložbu je otvorio i u debati učestvovao IVAN KARIĆ, Predsednik Zelenih Srbije, Državn isekretar u ministarstvu životne sredine i šef Pregovaračke grupe za poglavlje 27.

Organizator, Pokret Gorana Knjaževac sa  partnerima iz Timočkog kluba iz Knjaževca, Građanskom čitaonicom EVROPA  iz Bora,
Edukativnim Centrom iz Knjaževac, a posebno lokalni mediji Nove Knjaževačke novine, ,„M“ radio i Knjaževac vesti


Јавна дебата књажевац (2)

Regionalni centar  za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji kroz  CSOnnect program već dve godine podržava aktivnosti na projektu „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ koji realizuje udruženje Timočki klub iz Knjaževca.Regionalni centar  za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji kroz  #CSOnnect program već dve godine podržava aktivnosti na projektu „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ koji realizuje udruženje Timočki klub iz Knjaževca sa partnerima.


Projekat se oslanja na pregovaračko poglavlja 27 Zaštita životne sredine, za pristupanje Srbije EU i sa tim u vezi održan je prvi sastanak  sa predstavnicima  Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih vlasti iz Regiona Istočne i Južne Srbije, sa ciljem upoznavanja  i  uspostavljanja  osnova  za  dalju uspešnu saradnju  u oblastima zaštite  životne sredine u ovim regionima.

Share

EU PRO – 4,5 miliona evra za preduzetnike

Aranđelovac, Bor, Kladovo, 22.  maj 2018,

Četiri i po miliona evra za preduzetnike, mikro i mala preduzeća kroz novi program za lokalni razvoj – EU PRO

Evropska unija (EU) je opredelila 4,5 miliona evra za podršku preduzetnicima i preduzetnicama i mikro i malim preduzećima, najavljeno je danas u Aranđelovcu prilikom zvaničnog predstavljanja novog programa EU za lokalni razvoj – EU PRO, koji ima za cilj da doprinese sveukupnom privrednom i društvenom razvoju 99 lokalnih samouprava[1] u Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije.  Javni poziv koji je objavio EU PRO za podršku mikro i malim preduzećima otvoren je do 6. jula 2018. godine, a pravo učešća imaju preduzetnici i preduzetnice, mikro i mala preduzeća registrovana u  99 opština i gradova uključenih u program koja se bave proizvodnjom ili pružaju IT usluge, a osnovana su između 1. januara 2013. i 31. decembra 2017. godine.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je na predstavljanju programa EU PRO rekla da Srbija kao zemlja kandidat godišnje dobija oko 200 miliona evra bespovratne pomoćievrointegracije spoljnopolitička orijentacija Srbije, koje su zemlji dale stabilnost, donela nove investicije, bolji imidž, a samim tim i uticaj u međunarodnim odnosima, studentske programe, brojne donacije, razvojnu pomoć, te IPA fondove.

„Očekujem da i vi kao predstavnici opština radite na pripremi dobrih projekata, ali da i promovišete i podižete vidljivost u vašim lokalnim samouprava koliko smo zaista novca dobili od EU“, navela je  ministarka Joksimović i dodala da lokalni ekonomski razvoj znači i pomoć za osnivanje malih i srednjih preduzeća, kao i podršku već osnovanim kroz nabavku opreme.

 Pozivajući lokalne samouprave i predstavnike malog biznisa da aktivno učestvuju u realizaciji programa EU PRO, šef Delegacije EU, ambasador Sem Fabrici je rekao da će se kroz ovaj program koji obuhvata 99 od 174 lokalne samoprave u Srbiji ulagati u infrastrukturu i doprineti unapređenju ukupnog poslovnog okruženja i konkurentnosti lokalne privrede.

„Mikro i mala preduzeća su osnova evropske i srpske ekonomije, imaju vodeću ulogu u otvaranju novih radnih mesta i ostvarivanju privrednog rasta, i poziv koji smo danas objavili vredan 4,5 miliona evra namenjen je upravo njima kako bi unapredili svoje poslovanje, ali i bili društveno odgovorni prema svojim zajednicama“, rekao je šef Delegacije EU.

Ambasador Fabrici je podsetio da je Evropska unija prvi trgovinski partner Srbije, te da je u prethodne tri godine, izvoz iz Srbije utrostručen, trgovinska razmena je 64 odsto, a 78 odsto stranih investicija dolazi iz EU, ističući da je u proteklih 10 godina EU uložila u Srbiji tri milijarde evra bespovratne pomoći.

„Kroz realizaciju projekata, lokalne samouprave će imati priliku da unaprede znanja i veštine koja će im koristiti pri sprovođenju budućih projekata koje finansiraju donatori, prvenstveno Evropska unija“, rekao je Grem Tindal, menadžer programa EU PRO, ističući da jačanje lokalnih samouprava predstavlja važan segment ukupnog ekonomskog razvoja zemlje.

Pozdravljajući prisutne, predsednik opštine, Bojan Radović je naveo da će Aranđelovac pratiti prilike koje se pojavljuju kroz program EU PRO i pripremati predloge projekata. „Iako je konkurencija jaka, mi ćemo se takmičiti. Program treba da podigne konkurentnost opština, a mi želimo da budemo konkurentni, pa i kad se takmičimo“, rekao je Radović.

Predstavljanju programa EU PRO prisustvovali su predstavnici 99 lokalnih samouprava, kao i predstavnici zemalja EU, među njima i ambasadori Mađarske, Poljske, Austrije, Belgije, Hrvatske, Kipra, Nemačke, Slovačke, Rumunije, Italije u Srbiji.

Oni su imali priliku da u Aranđelovcu posete Sajam EU projekata na kome je predstavljen deo dosadašnje podrške Evropske unije Srbiji kao i aktivnosti koje sprovode Ministarstvo za evropske integracije, Evropska investiciona banka i EU Info centar. Predstavljeni su uspešni primeri podrške preduzetništvu, malim i srednjim preduzećima, koji su realizovani kroz različite EU programe kao što je COSME, programe koje realizuje Privredna komora Srbije – Erasmus Program za mlade preduzetnike, Horizont 2020, Evropska mreža preduzetništva, zatim projekti Fonda za inovacionu delatnost i nedavno završenog programa Evropski PROGRES.

 

Aktivnosti EU PRO-a, programa  koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

 

 

Share