Arhive kategorija: Aktuelno

PROGLAŠENA LISTA VLASI ZA SRBIJU

Bor, Boljevac, Beograd, Požarevac, Kučevo, 13.09.2018.

4. novembar 2018. godine održavaju se izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina 2018. godine

Podnošenje lista za nacionalne savete do 19. oktobra

Republička izborna komisija je na 68. sednici, održanoj 13. septembra 2018. godine, donela Rešenje kojim se proglašava Izborna lista VLASI ZA SRBIJU, za neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, raspisane za 4. novembar 2018. godine.

Izborna lista ima 23 kandidata i podržana je sa ukupno 353 pravno valjanih overenih izjava birača.

Nosilac liste je Novica Janošević, predsednik opštine Kučevo. koji je prilikom predaje liste rekao:

„Velika mi je čast i zadovolјstvo što sam danas imao priliku da, zajedno sa mojim prijatelјema Radišom Dragojevićem iz Petrovca na Mlavi, Daliborom Orsovanovićem iz Bora, Nelijem Đorđevićem iz Bolјevca, Nikodijem Adamovićem iz Malog Crnića i drugim uvaženim predstavnicima naše nacionalne manjine, od kojih su pojedini bili članovi Saveta u proteklom periodu a više njih su kandidaditi na predstojećim, predam RIK-u našu Izbornu listu pod nazivom „Vlasi za Srbiju“. Kao što se iz liste može videti, na njoj se nalazi izuzetno veliki broj intelektualaca ali i među nama su i kuvari, domaćice, polјoprivrednici, preduzetnici. Posebno sam ponosan na činjenicu da kao nosilac izborne liste dolazim iz jedne male opštine kakvo je Kučevo, a da su nas podržale takve sredine kao što su Bor, Zaječar, Kladovo….“

Zbirna izborna lista za nacionalne savete nacionalnih manjina mora biti doneta do 24. oktobra, dok je zaključenje posebnog biračkog spiska određeno je za 19. oktobar, a rešenje o zaključivanju će biti objavljeno dan kasnije u Službenom glasniku.

Konačan broj birača biće objavljen posle 1. novembra.

Proverite stanje vašeg upisa u POSEBAN BIRAČKI SPISAK:

https://upit.posebanbirackispisak.gov.rs/

Svaki pripadnik nacionalne manjine koji je upisan u poseban birački spisak ima pravo da bira članove nacionalnog saveta, bude biran za člana nacionalnog saveta, predlaže kandidate za članove nacionalnog saveta, kao i da bude informisan o izborima, o kandidatima i njihovim programima.

Nacionalne savete direktno će birati 18 nacionalnih manjina – albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipataka, mađarska, nemačka, poljska, romska, rumunska, rusinska, slovačka, slovenačka, ukrajinska i češka.

Elektorski će svoje savete birati makedonska, ruska, hrvatska i crnogorska nacionalna manjina.

Albanska, aškalijska, grčka, poljska, nemačka, ukrajinska, češka, ruska i slovačka nacionalna manjina biraju po 15 članova saveta, bugarska, bunjevačka i rusinska po 19, vlaška, makedonska, crnogorska i rumunska po 23, slovačka i hrvatska 29 i bošnjačka i romska po 35 članova saveta.

Prema kalendaru, zvanični rezultati biće objavljeni 8. novembra, a uvid u materijal biće moguć do 9. novembra u ponoć.

Share

Bor: Zeleni savet

Bor, 07.09.2018. Gradjanska citaonica Evropa

Gradonačelnik Aleksandar Milikić inicirao je sastanak sa nevladinim ekološkim organizacijama. Sastanak je održan sa ciljem uspostavljanja saradnje radi rešavanja ekoloških problema Bora i okoline.

Grad Bor  suočava se sa ekološkim izazovima uzrokovanim povećanoj  rudarskoj aktivnosti kompanija RTB Bor, Rakita, Jugokaolin kao i prisustvom mnogobrojnih istraživačkih kompanija.

Učesnici su zaključili da je neophodno usaglasiti eksploataciju rudnih rezervi sa turističkim i poljoprivrednim potencijalima grada uz poštovanje ekoloških standarda Srbije i Evropske unije.

Dogovoreno je formiranje ekološkog – zelenog saveta koji će biti sastavljen od predstavnika lokalne samuoprave, nevladinih organizacija, stručnih i zdravstvenih institucija i stanovnika ekološki ugroženih mesnih zajednica.

Cilj Saveta biće zajedničko delovanje na rešavanju ekoloških problema, uključivanje javnosti u donošenju odluka, praćenje i usmeravanje rada Ekološkog fonda, edukacija i podizanje ekološke svesti.

Za kordinaciju saradnje odgovaran je Srećko Zlatković, član gradskog Veća.
Savet treba da bude formiran do kraja oktobra sa ciljem da:

  • predlaže programe, mere i planove aktivnosti radi efikasnije zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i upravljanje otpadom a posebno komunalnim i rudničkim otpadom. ;
  • koordinira radom organa na lokalnom nivou čiji je rad značajan za oblast zaštite životne sredine;
  • pruža podatke od značaja za izradu strateških dokumenata iz oblasti zaštite životne sredine i razmenjuje informacije od značaja za proces planiranja;
  • planira praćenje i ocenjivanje uspešnosti primene Lokalnog ekološkog akcionog plana (LEAP) uz predloge za inovaciju;
  • radi na unapređenju i inoviranju Lokalnog energetskog akcionog plana energetske efikasnosti, inicira javnu raspravu i predlaže ga organima na usvajanje;
  • radi na unapređenju edukacija i podizanje energetske i ekološke svesti.
Share

Ziđin Majning preuzima Nevsun i Rakitu

Bor, Vancouver, BC, / Fujian, China

Ziđin Majning, nakon preuzimanja RTB Bor ponudio preuzimanje kompanije Nevsun Risorsiz, rudarske kompanije koja razvija projekat Čukaru Peki u Boru i rudnik Biša u Eritreji, za 1,41 milijardi američkih dolara

 Odbor direktora kompanije Nevsun jednoglasno preporučuje da akcionari kompanije Nevsun ponude svoje deonice i PRIHVATE Ponudu, koja još uvek treba da bude odobrena od strane kanadskih i kineskih nadležnih organa, i podrazumeva kupovinu najmanje 66⅔ odsto ukupnih Nevsunovih sveukupnih deonica u opticaju

 Nevsun Resources Ltd. (“Nevsun” ili “Kompanija”) i Zijin Mining Group Co. Ltd. (“Ziđin”) najavili su danas da su obe strane sklopile konačni sporazum prema kojem će Ziđin izvršiti ponudu za preuzimanje svih emitovanih deonica i sveukupnih deonica u opticaju kompanije Nevsun za 6,00 kanadskih dolara po deonici u gotovini („Ponuda“). Ponuda je vredna 1,88 milijardi kanadskih dolara (1,41 milijardi američkih dolara).

Nevsun je vodeća kompanija srednjeg obima koja se bavi preradom teških metala, a u Srbiji posluje posredstvom kompanije Rakita eksplorejšn d.o.o. (Rakita Exploration d.o.o.), i trenutno sprovodi projekat Čukaru Peki u Boru, nalazište bakra svetske klase u Srbiji, koje je od izuzetne vrednosti i potencijala za Srbiju. Kompanija Nevsun upravlja i rudnikom Biša u Eritreji, koji se bavi proizvodnjom bakra i cinka.

Detalji ponude će biti predstavljeni u cirkularnoj ponudi za preuzimanje koju će Ziđin u narednim danima dostaviti pisanim putem akcionarima kompanije Nevsun, najkasnije do 18. septembra 2018. godine. Akcionari kompanije Nevsun imaće inicijalni period od 105 dana da ponude svoje deonice. Odbor direktora kompanije Nevsun jednoglasno preporučuje da akcionari kompanije Nevsun ponude svoje deonice i PRIHVATE Ponudu. Odbor direktora kompanije Nevsun i dalje preporučuje da akcionari Nevsuna ODBIJU neprijateljsku ponudu za preuzimanje koju je uputila kompanija Lundin 26. jula 2018. godine, i da ne ponude svoje deonice prema ponudi kompanije Lundin, koja ističe 9. novembra 2018. godine.

Ponuda podleže odobrenju u skladu sa Investicionim zakonom Kanade i Zakonom o konkurenciji u Kanadi, odobrenju nadležnih organa u Kini, i uobičajenim uslovima zatvaranja. Ponuda je takođe uslovljena minimalnim zahtevom za ponudu od 66⅔ odsto sveukupnih deonica u opticaju kompanije Nevsun. Konačni sporazum takođe obezbeđuje kompaniji Ziđin pravo da odgovori bilo kojoj konkurentnoj ponudi koja predstavlja bolju ponudu.

„Ova premijum transakcija predstavlja odličan ishod za naše akcionare, a rezultat je rigoroznog i konkurentnog globalnog procesa koji ima za cilj stvaranje maksimalne vrednosti za sveukupne deonice u opticaju kompanije Nevsun“, rekao je Ijan Pirs (Ian Pearce), predsednik Odbora direktora kompanije Nevsun, i dodao: „Gotovinska ponuda od 6,00 kanadskih dolara po deonici bolje odražava osnovnu vrednost rudarskog i razvojnog resursa kompanije Nevsun, a istovremeno obezbeđuje našim akcionarima i odgovarajuću promenu kontrolne premije“.

„Ziđin je dokazana rudarska kompanija sa tržišnom kapitalizacijom od 10 milijardi američkih dolara i uspešno izvršenim međunarodnim transakcijama. Odbor jednoglasno preporučuje da akcionari kompanije Nevsun ponude svoje deonice i prihvate ovu ponudu kako bi primili značajnu vrednost koju predstavlja“, rekao je Pirs.

Čen Đinghe (Chen Jinghe), predsednik kompanije Ziđin, dodao je: „Nevsun je izuzetna rudarska kompanija, sa čvrstim fokusom na sigurne, efikasne i održive rudarske prakse. Kao novi vlasnik zadržaćemo taj fokus i radujemo se radu sa zainteresovanim stranama u Srbiji i Eritreji i unapređenju ovih rudarskih i razvojnih resursa. U Srbiji na projektu Čukaru Peki nameravamo da brzo razvijamo Gornju zonu i u njoj otpočnemo proizvodnju, kao i da nastavimo da unapređujemo i definišemo prvoklasne potencijale Donje zone“.

Novčana naknada od 6,00 kanadskih dolara po deonici predstavlja premiju od 57 odsto u odnosu na Nevsunovu nepromenjenu cenu deonica na zatvaranju od 3,82 kanadskih dolara na dan 7. maj 2018. godine, kada je Lundin Mining Corporation („Lundin“) javno objavio svoju nameru da preuzme Nevsun. Dodatno, ponuda iznosi 1,25 kanadskih dolara po deonici Nevsuna, ili 26 odsto više od 4,75 kanadskih dolara po deonici koliko je bilo navedeno u ponudi za neprijateljsko preuzimanje Nevsuna, koje je Lundin inicirao 26. jula 2018. godine. Ponuda nije podložna bilo kakvim uslovima finansiranja.

Odbor direktora kompanije Nevsun prethodno je odbio neprijateljsku ponudu kompanije Lundin na osnovu toga što je, između ostalog, ignorisala osnovnu vrednost imovine kompanije Nevsun. Ponuda Ziđina je rezultat potpunog strateškog procesa pregleda alternativa. Odbor direktora kompanije Nevsun i Specijalni odbor zaključili su da Ponuda trenutno predstavlja najbolju alternativu dostupnu Nevsunu, a akcionarima kompanije Nevsun pruža ponudu najviše vrednosti.

O Nevsun Risorsiz Ltd.

Nevsun Risorsiz Ltd. je 100 odsto vlasnik prava na istraživanje visoko rangiranog projekta bakra Čukaru Peki – Gornja Zona i vlasnik je 60,4 odsto prava na istraživanje Čukaru Peki – Donja Zona u Srbiji. Čukaru Peki – Donja Zona je zajednički poduhvat sa Friport-Mekmoran Ekplorejšn Korporejšn (Friport) koji trenutno poseduje 39,6 odsto prava na istraživanje, a nakon završetka studije izvodljivosti Nevsun Risorsiz Ltd će posedovati 46 odsto prava na istraživanje, a Friport 54 odsto. Nevsun generiše priliv gotovine od rudnika bakra i cinka Biša u Eritreji koji je 60 odsto u vlasništvu kompanije. Nevsun je dobro pozicioniran, bez dugova i u mogućnosti je da poveća vrednost za akcionare kroz razvoj projekta Čukaru Peki do proizvodnje.

O Ziđin Majning Grup Co. Ltd.

Osnovana 1993. godine, kompanija Ziđin se nalazi u Fujianu, u Kini i vodeća je globalna rudarska kompanija specijalizovana za istraživanje i razvoj zlata, bakra, cinka i drugih mineralnih sirovina. Kompanija upravlja širokim portfolijom, koji se prvenstveno sastoji od zlata, bakra, cinka i drugih metala kroz investicije u Kini i inostranstvu u više od devet zemalja. Kompanija je listirana na berzama u Šangaju i Hong Kongu sa tržišna kapitalizacija od približno 10 milijardi američkih dolara.

Share

Majdanpek danas bira

Bor, Majdanpek 02.08.2018.

U Majdanpeku se danas održavaju redovni izbori za skupštinske odbornike..

Sva izborna mesta otvorena su na vreme,  u 7 sati, a biće zatvorena u 20,00. Zapažena je velika izlaznost, do 12,00 sati glasalo 26,64 %  ili 4269 birača.

Za 31 odborničko mesto novog saziva Skupštine opštine Majdanpek nadmeće se sedam izbornih lista a pravo glasa ima 17.325 birača koji mogu da glasaju na 41 glasačkom mestu.

Na glasačkom listiću, prva je lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Majdanpek„, a iza nje su liste „Milan Krkobabić – PUPS – I Majdanpek je Srbija„, „Ivica Dačić i Dragan Marković Palma – SPS, Jedinstvena Srbija„, zatim „Doktor Marko Radulović – Srpski pokret Dveri„, „Vlaška stranka – Most„, „Vlaška stranka“ i Grupa gradjana „Dosta je bilo – Upalimo svetlo„.

Share

„Zijin mining grupa“ preuzima RTB Bor

Bor, Beograd, 31.08.2018.

Zijin mining grupa“ pobednik tendera za RTB Bor, jedan je od najvećih kineskih proizvođača zlata, drugi po veličini u proizvodnji bakarne rude i treći po veličini u proizvodnji rude cinka.

Da se radi o ozbiljnoj rudarskoj kompaniji pokazaje i današnji skok akcija ove kompanije nakon objave kupovine borskog proizvodjača bakra i zlata.

Kompanija „Zijin Mining Group“ obavezala se da pored 1,26 milijardi dolara ulaganja, sačuva 5.000 radnih mesta i ima obavezu investiranja 350 miliona dolara za dokapitalizaciju i 200 miliona dolara za otplatu gubitaka dosadašnjeg borskog rukovodstva rudnika a da će kineskoj kompaniji za uzvrat, pripasti 63% vlasništva u RTB Boru i samostalno formiranje menadžmenta od 01.01.2019. godine.

Share

SLATINJANI DOBRI DOMAĆINI

Bor, Slatina 29.08.2018.

Srpska pravoslavna crkva i vernici juče su slavili Uspenije Presvete Bogorodice, praznik koji je u narodu poznatiji kao Velika Gospojina.

Proslavljanje Velike Gospojine u Slatini kod Bora pratio je Sabor igre na kome su učestvovali kulturno umetnička društva iz opštine, regiona i Rumunije, vašar  i pčelarska izložba opreme, pribora i pćelinjih proizvoda. na kojima su domaćini u prazničnom raspoloženju ugostili veliki broj gostiju.

Prema kanonu SPC, Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 15. avgusta po julijanskom kalendaru, a 28. avgusta po gregorijanskom i novojulijanskom. Do tog praznika traje i dvonedeljni post.

Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću: “Poštuj oca svoga i mater svoju” pokazao je svojim primerom kako treba poštovati svoju majku. Viseći na krstu u mukama, On se setio svoje Majke i pokazujući na apostola Jovana rekao joj je: “Ženo, eto ti sina”. Posle je svom učeniku rekao: “Eno ti majke”. Nakon što je tako zbrinuo svoju majku, izdahnuo je.

Jovan je imao dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastanila i Bogorodica i ostala je tu da živi do kraja svog života. Svojim molitvama, blagim savetima, krotkošću i trpeljivošću mnogo je pomagala apostolima svog Sina. Uglavnom, sve do vremena svoje smrti bila je u Jerusalimu obilazeći često ona mesta koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela svog Sina.

Često je posećivala Golgotu, Vitlejem i Jeleonsku goru. Od njenih dužih putovanja pominje se njena poseta svetom Ignjatiju Bogonoscu u Antiohiji, poseta svetom Lazaru četvorodnevnom, episkopu kiparskom, poseta Svetoj Gori koju je ona blagoslovila i rad u Efesu sa svetim Jovanom za vreme velikog gonjenja hrišćana u Jerusalimu.

U svojoj starosti često se molila Bogu na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja, da je što pre uzme sa ovog sveta. Jednom prilikom javio joj se arhangel Gavril i rekao joj je da će za tri dana biti upokojena. Sa velikom radošću ona se vratila kući poželevši da još jednom u životu vidi sve Hristove apostole.

Gospod joj je ispunio tu želju i svi apostoli, nošeni anđelima i oblacima, odjednom su stisli u Jovanov dom na Sionu. Obradovala se kad je videla svete apostole, ohrabrila ih, posavetovala i utešila i potom je mirno predala svoj duh Bogu bez ikakve muke i telesne bolesti.

Apostoli su uzeli kovčeg iz koga je izlazio aromatični miris sa njenim telom i u pratnji mnoštva hrišćana preneli su ga u Getsimanski vrt u grobnicu svetih Joakima i Ane. Od zlobnih Jevreja zaklanjao ih je oblak. Neki jevrejski sveštenik, Antonije, dohvatio je rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom momentu Božji anđeo mu je odsekao obe ruke. Tada je on zavapio apostolima za pomoć i dobio je isceljenje nakon što je izjavio svoju veru u Isusa Hrista.

Apostol Toma je izostao da bi se opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Presvetoj Bogorodici.

Trećeg dana je stigao, poželeo da celiva telo Presvete i kad su otvorili grob našli su samo platno, ali ne i tela u grobu. Iste večeri Bogorodica se javila apostolima, okružena brojnim anđelima i rekla im: “Radujte se, ja ću biti s vama navek”.

Ne zna se tačno koliko je Bogorodica imala godina kad je umrla, ali preovlađuje mišljenje da je imala više od šezdeset godina.

Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.

 

Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje.

Isto tako danas nije dobro išta raditi rukama, naročito poslove sa iglama, ili uopšte započinjati nov posao.

Bogorodica je zaštitnica svega živog na zemaljskoj kugli, a posebno – porodilja i majki. One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući verujućih Srba.

Verovalo se da na Veliku Gospojinu, malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske, ako se popije razmućeno u vodi, može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.

Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.

Veruje se i da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.

Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji pratili su vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.

U večernjim satima organizovano je narodno veselje.

Share

BOR: KAKO SE OSEĆAJU GRADJANI KOJI LEŽE NA ZLATU

Bor, 14.08.2018. Gradjanska citaonica Evropa

Rakita i gradjani o istraživanju Čukaru Peki

Kako živeti izmedju dva rudnika?

Na osnovu iskazane potrebe i interesovanja meštana, kao i naše zajedničke inicijative sa kompanijom Rakita, danas je u Slatini održan drugi po redu sastanak sa meštanima sela Slatina,

juče se na istu temu razgovaralo u Brestovcu a sutra od 10,00 sati nastavljamo prezentaciju projekta u Metovnici i razgovaramo sa našim gradjanima u ovim sredinama  koji su pod direktnim uticajem istražnih radova na lokaciji „Čukaru Peki“,

Ovakav način saradnje je od višestruke koristi, kako meštanima, predstavnicima grada, tako i kompaniji Rakita. Gradjani iskazuju  zabrinutost oko oštećenja puteva, zagađenje životne sredine, ali i na nisku cenu otkupa zemljišta.“ Izjavio je nakon sastanka u Slatinu Gradonačelnik Aleksandar Milikić


Ostajemo pri stavu da razgovaramo otvoreno o mogućnostima podizanja cene zemljišta. Razgovor je osnov svih dogovora, a mi smo uz građane. Rudnik je od izuzetnog značaja i njegovo otvaranje je u opštem interesu i grada Bora i Republike Srbije, ali moramo voditi brigu o svim meštanima i njihovim problemima.“ dodao je Milikić. vidno zadovoljan otvorenošću gradjana za konstruktivne predloge i saradnju.



Direktor kompanije Rakita, Jirži Oržekovski, rekao je da je ovaj projekat jedan od najboljih projekata bakra u svetu.


Odličan sastanak, razmotrili smo mnoga pitanja meštana i pružili im sve informacije kojima raspolažemo.

Svi treba da budemo ponosni što smo deo ovako velikog svetskog projekta BAKRA I ZLATA. naglasio je on.

Prenosimo vam deo atmosfere sa današnjeg skupa i odgovore predstavnika Rakite na pitanja zainteresovanih gradjana, organizacija civilnog društva i predstavnika lokalne uprave.

Posebno su bila interesantna pitanja o uticaju na životnu sredinu ovog projekta.



Jasno su predstavljene i faze razvoja ovog danas najvećeg projekta na svetu

Timok Copper-Gold Project | Nevsun Resources from Nevsun Resources Ltd. on Vimeo.

Share

3 KOMPANIJE U TRCI ZA RTB BOR

Bor, Majdanpek, Beograd,

Ana Brnanić

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da su najmanje tri kompanije zainteresovane za strateško partnerstvo za Rudarsko-topioničarski basen bor.

Brnabićeva je rekla da od strateškog partnera RTB-a minimum očekuje da da garancije da će svi zaposleni zadržati svoj posao i da će najmanje ulaganje biti 350 miliona dolara i da će u narednih četiri do pet godina proizvodnja biti povećana između tri i četiri puta, objavljeno je na sajtu Vlade Srbije.

Ona je dodala i da u zavisnosti od ponuda videti „kako će se država pozicionirati u samom vlasništvu“.

Dostigli smo maksimum sa ulaganjima u RTB, podsetila je Brnabić tokom posete Majdanpeku: .“Uložilo se i u tehnologiju i u ljude i u proizvodnju, sada čekamo strateškog partnera„, dodala je.Premijerka i rekla da je rudarstvo ogroman, neiskorišćeni potencijal.

Rudarstvo je prepoznato od Vlade Srbije kao jedan od ogromnih, neiskorišćenih potencijala. U ovom trenutku, rudarstvo našoj ekonomiji, našem BDP-u doprinosi sa 0,9 do jedan posto. Mi se nadamo da će u narednih nekoliko godina, to moći da se podigne na čak pet posto ukupnog učešća rudarstva u BDP-u„, kazala je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da Majdanpek ima dve osnovne grane za razvoj – rudarstvo i turizam, i dodala da će posetiti Donji Milanovac kako bi obišla Lepenski Vir i Nacionalni park „Đerdap“.

Brnabić je rekla da treba da razmišljamo o razvoju rudarstva na pametan način, da ulažemo u ekologiju, ali tako da razvoj rudarstva ne ugrozi turizam, koji beleži rast iz godine u godinu.

Ona je, odgovarajući na pitanje kada će početi da se pravi kolektor za otpadne vode u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, navela da su sredstva u budžetu u iznosu od milijardu dinara izdvojena, i da treba da počne da se radi tehnička dokumentacija.

To će, kako je istakla, biti jedan od prioritetnih projekata u 2018. i 2019. godini.

Brnabić je naglasila da Srbija ima sve više rudnih nalazišta zahvaljujući stranima kompanijama koje vrše geološka istraživanja, uz napomenu da država želi da što više rudnog bogatstva ili proizvodnje ostane u Srbiji.

Ona je, na komentar novinara i pitanje da ovih dana pokušava da se otkupi istražno pravo u nalazištu Čukaru Peki kod Bora i da li postoji neki mehanizam da se država zaštiti po pitanju velikih nalazišta kao što je to, rekla da država ima stalan kontakt sa tim kompanijama i da pokušava da izvuče najviše za našu zemlju.

Premijerka je navela da država traži od tih kompanija da primenjuju najviše međunarodne standarde, kao i da što više ostane u našoj zemlji, u smislu proizvodnje poluproizvoda ili finalnih proizvoda i da se onda tako izvozi sa dodatnom vrednošću.

Da Srbija postane konkuretnija, odgovorno se ponašamo prema tome i zadovoljna sam što imamo Srbiju koja je povoljno poslovno okruženje.

Imamo zato sve veća nalazišta, velike strane kompanije se osećaju sigurno da posluju u Srbiji i to će nam pomoći da dođemo do pet odsto učešća rudarstva u BDP-u, ukazala je Brnabić.

Prema njenim rečima, to će biti značajno za kvalitet života građana u čitavoj Srbiji.

Share

OBJAVLJEN TENDER ZA RTB BOR

Bor, Beograd, 18.07.2018. Tanjug

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za izbor strateškog investitora za Rudarsko-topioničarski basen Bor, a rok za podnošenje prijava je 20. avgust.

U pozivu koji je objavljen u dnevnom listu „Politika“ od srede, navodi se da budući investitor dokapitalizacijom od 350 miliona dolara postaje vlasnik udela u RTB Bor.

Ukupna vrednost novčanog kapitala RTB Bor je 2.333.863.136 dinara.

Na poziv se mogu se prijaviti i domaće i strane kompanije, a u uslovima je navedeno da zainteresovana strana mora da se pretežno bavi eksploatacijom ili proizvodnjom bakra ili ostalih obojenih i plemenitih metala i da je ostvarila poslovni prihod od bar 500 miliona dolara u poslednjoj poslovnoj godini.

Zainteresovani moraju još i da uplate depozit ili dostave garancije u iznosu od milion dolara.

Rok za podnošenje prijava je 20. avgust ove godine do 12 časova.

Share

BOR DOBIO STATUS GRADA

Bor, 20.06.2018.

Na današnjoj sednici Skupštine Srbije, Poslanici doneli odluku da Bor i Prokuplje dobiju status grada. Bor je status grada prvi put dobio 1947. godine, ali je kasnijim zakonima o teritorijalnim organizacijama zemlje predviđeno da bude opština.

Studenka Kovačević, narodna poslanica iz Bora zatražila je status grada za opštinu Bor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kao jedna od podnosilaca Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, inicirala je da i Bor uz opštinu Prokuplje po hitnom postupku dobije status grada.

„Unapređivanje statusa naše lokalne samouprave doprineće njenom razvoju i punom korišćenju privrednih, kadrovskih i prirodnih kapaciteta i stvaranju uslova da postane značajan privredni i ekonomski centar u ovom delu naše republike.“napisala je u svom zahtevu poslanica Kovačević. Kompletan tekst Zahteva i obrazloženja možete preuzeti OVDE.

Ovo su sada jedine dve opštine koje kao sedišta Upravnih okruga još uvek nemaju status grada koji pruža znatne prednosti u teritorijanoj organizaciji Republike Srbije. Upravni okrug predstavlja osnovni subjekat administrativne dekoncentracije vlasti i administrativni centar za teritorijalno organizovanje inspekcijskih i drugih službi državnih organa.

U Republici Srbiji, u svim upravnim okruzima, sedišta okruga se nalaze u najvećim jedinicama lokalne samouprave koje imaju status grada. Jedan, od dva u kome nije tako, je Borski upravni okrug koji na području koje obuhvata, nema jedinice lokalne samouprave sa statusom grada. Utvrđivanje statusa grada za opštinu Bore predstavljaće pomoć u stvaranju uslova za više investicija i bolji ekonomski razvoj. Iz borske i prokupačke opštine pojačan je odliv stanovništva, posebno mladih i stručnih ljudi ka centralnim područjima države i dalje van Srbije. To se nepovoljno odražava na pravilan regionalni razvoj zemlje.

Share

5. jun: Medjunarodni dan zaštite životne sredine.

Bor, Knjaževac, Beograd, Gradjanska citaonica Evropa,

U Knjaževcu je  4. juna obeležen Medjunarodni dan zaštite životne sredine.

Tim povodom je u Domu kulture otvorena izložba dečjih radova prispelih na konkurs PGS iz, oblasti rada i delovanja Pokreta Gorana i zaštite životne sredine.

Nakon izložbe održana je  Debata na temu: POGLAVLjE 27: ŽIVOTNA SREDINA I KLIMATSKE PROMENE – IZAZOV I PRILIKA KNjAŽEVCA ZA ODRŽIVI RAZVOJ.

Izložbu je otvorio i u debati učestvovao IVAN KARIĆ, Predsednik Zelenih Srbije, Državn isekretar u ministarstvu životne sredine i šef Pregovaračke grupe za poglavlje 27.

Organizator, Pokret Gorana Knjaževac sa  partnerima iz Timočkog kluba iz Knjaževca, Građanskom čitaonicom EVROPA  iz Bora,
Edukativnim Centrom iz Knjaževac, a posebno lokalni mediji Nove Knjaževačke novine, ,„M“ radio i Knjaževac vesti


Јавна дебата књажевац (2)

Regionalni centar  za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji kroz  CSOnnect program već dve godine podržava aktivnosti na projektu „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ koji realizuje udruženje Timočki klub iz Knjaževca.Regionalni centar  za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji kroz  #CSOnnect program već dve godine podržava aktivnosti na projektu „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ koji realizuje udruženje Timočki klub iz Knjaževca sa partnerima.


Projekat se oslanja na pregovaračko poglavlja 27 Zaštita životne sredine, za pristupanje Srbije EU i sa tim u vezi održan je prvi sastanak  sa predstavnicima  Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih vlasti iz Regiona Istočne i Južne Srbije, sa ciljem upoznavanja  i  uspostavljanja  osnova  za  dalju uspešnu saradnju  u oblastima zaštite  životne sredine u ovim regionima.

Share

EU PRO – 4,5 miliona evra za preduzetnike

Aranđelovac, Bor, Kladovo, 22.  maj 2018,

Četiri i po miliona evra za preduzetnike, mikro i mala preduzeća kroz novi program za lokalni razvoj – EU PRO

Evropska unija (EU) je opredelila 4,5 miliona evra za podršku preduzetnicima i preduzetnicama i mikro i malim preduzećima, najavljeno je danas u Aranđelovcu prilikom zvaničnog predstavljanja novog programa EU za lokalni razvoj – EU PRO, koji ima za cilj da doprinese sveukupnom privrednom i društvenom razvoju 99 lokalnih samouprava[1] u Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije.  Javni poziv koji je objavio EU PRO za podršku mikro i malim preduzećima otvoren je do 6. jula 2018. godine, a pravo učešća imaju preduzetnici i preduzetnice, mikro i mala preduzeća registrovana u  99 opština i gradova uključenih u program koja se bave proizvodnjom ili pružaju IT usluge, a osnovana su između 1. januara 2013. i 31. decembra 2017. godine.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je na predstavljanju programa EU PRO rekla da Srbija kao zemlja kandidat godišnje dobija oko 200 miliona evra bespovratne pomoćievrointegracije spoljnopolitička orijentacija Srbije, koje su zemlji dale stabilnost, donela nove investicije, bolji imidž, a samim tim i uticaj u međunarodnim odnosima, studentske programe, brojne donacije, razvojnu pomoć, te IPA fondove.

„Očekujem da i vi kao predstavnici opština radite na pripremi dobrih projekata, ali da i promovišete i podižete vidljivost u vašim lokalnim samouprava koliko smo zaista novca dobili od EU“, navela je  ministarka Joksimović i dodala da lokalni ekonomski razvoj znači i pomoć za osnivanje malih i srednjih preduzeća, kao i podršku već osnovanim kroz nabavku opreme.

 Pozivajući lokalne samouprave i predstavnike malog biznisa da aktivno učestvuju u realizaciji programa EU PRO, šef Delegacije EU, ambasador Sem Fabrici je rekao da će se kroz ovaj program koji obuhvata 99 od 174 lokalne samoprave u Srbiji ulagati u infrastrukturu i doprineti unapređenju ukupnog poslovnog okruženja i konkurentnosti lokalne privrede.

„Mikro i mala preduzeća su osnova evropske i srpske ekonomije, imaju vodeću ulogu u otvaranju novih radnih mesta i ostvarivanju privrednog rasta, i poziv koji smo danas objavili vredan 4,5 miliona evra namenjen je upravo njima kako bi unapredili svoje poslovanje, ali i bili društveno odgovorni prema svojim zajednicama“, rekao je šef Delegacije EU.

Ambasador Fabrici je podsetio da je Evropska unija prvi trgovinski partner Srbije, te da je u prethodne tri godine, izvoz iz Srbije utrostručen, trgovinska razmena je 64 odsto, a 78 odsto stranih investicija dolazi iz EU, ističući da je u proteklih 10 godina EU uložila u Srbiji tri milijarde evra bespovratne pomoći.

„Kroz realizaciju projekata, lokalne samouprave će imati priliku da unaprede znanja i veštine koja će im koristiti pri sprovođenju budućih projekata koje finansiraju donatori, prvenstveno Evropska unija“, rekao je Grem Tindal, menadžer programa EU PRO, ističući da jačanje lokalnih samouprava predstavlja važan segment ukupnog ekonomskog razvoja zemlje.

Pozdravljajući prisutne, predsednik opštine, Bojan Radović je naveo da će Aranđelovac pratiti prilike koje se pojavljuju kroz program EU PRO i pripremati predloge projekata. „Iako je konkurencija jaka, mi ćemo se takmičiti. Program treba da podigne konkurentnost opština, a mi želimo da budemo konkurentni, pa i kad se takmičimo“, rekao je Radović.

Predstavljanju programa EU PRO prisustvovali su predstavnici 99 lokalnih samouprava, kao i predstavnici zemalja EU, među njima i ambasadori Mađarske, Poljske, Austrije, Belgije, Hrvatske, Kipra, Nemačke, Slovačke, Rumunije, Italije u Srbiji.

Oni su imali priliku da u Aranđelovcu posete Sajam EU projekata na kome je predstavljen deo dosadašnje podrške Evropske unije Srbiji kao i aktivnosti koje sprovode Ministarstvo za evropske integracije, Evropska investiciona banka i EU Info centar. Predstavljeni su uspešni primeri podrške preduzetništvu, malim i srednjim preduzećima, koji su realizovani kroz različite EU programe kao što je COSME, programe koje realizuje Privredna komora Srbije – Erasmus Program za mlade preduzetnike, Horizont 2020, Evropska mreža preduzetništva, zatim projekti Fonda za inovacionu delatnost i nedavno završenog programa Evropski PROGRES.

 

Aktivnosti EU PRO-a, programa  koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

 

 

Share

9. MAJ DAN POBEDE I DAN EVROPE

Bor, Beograd, Moskva 09.05.2016.

Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope obeležavaju se u Srbiji i širom Evrope nizom manifestacija i odavanjem pošte žrtvama Drugog svetskog rata.

U Boru je u organizaciji Udruženja za negovanje slobodarsih tradicija i predstavnika ambasade Ruske Federacije, obeležen ovaj dan polaganjem venaca na spomenik žrtvama fašističkog terora na Trgu oslobodjenja

Ove godine  obeležava se 73. godina od završetka Drugog svetskog rata i 68 godina od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije.

Proslava ovogodišnjeg Dana Evrope odvija se nekoliko dana uoči samita EU i zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji, na kojem se očekuje da se evropski i regionalni lideri obavežu na sprovođenje zajedničkih aktivnosti koje bi za cilj imale efikasnije hvatanje u koštac sa aktuelnim izazovima poput pitanja migracija, bezbednosti, geopolitičkog razvoja i dobrosusedskih odnosa.

Budući da će teme povezanosti EU sa regionom i povezanost unutar samog regiona dominirati predstojećim samitom, „Poruke za Evropu“ kao lajtmotiv ovogodišnjih događaja povodom Dana Evrope pozivaju građane na širi dijalog o Evropi i sa Evropom.

Seriju događaja, koje organizujemo u saradnji sa Međunarodnim evropskim pokretom i Mrežom Evropskog pokreta u Srbiji, započinjemo u sredu, 9. maja, na beogradskom Trgu Republike, gde će od 12 do 15 časova biti organizovana tradicionalna Ulična akcija. Štand će u 12 časova posetiti predsednik EPuS Mihailo Crnobrnja, generalna sekretarka EPuS Suzana Grubješić, kao i članovi Izvršnog odbora, koji će se pridružiti razgovoru sa građanima.

Istog dana u večernjim časovima na Cvetnom trgu u Beogradu biće upriličeno Filmsko veče na otvorenom – premijerna projekcija francuskog filma „Limijer“ Tjerija Fremoa. Projekcija počinje u 20 časova, ulaz je slobodan.

U Rusiji se 9. maj obeležava kao Dan pobede nad fašizmom. Na dan kada Moskva računa da je 1945. godine Nemačka kapitulirala, čime je u Evropi završen Drugi svetski rat, organizuje se tradicionalna vojna parada na Crvenom trgu u Moskvi. Na poziv ruskog ruskog predsednika, prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ove godine

Share

DEBATA: KAKVE LOKALNE MEDIJE ŽELIŠ

Bor, 08.05.2018.

Kakve lokalne medije želiš?“, naziv je javne debate koja je u organizaciji fondacije„Slavko Ćuruvija“  održana, u Boru.

U javnoj debati učestvovali su Aleksandar Milikić, predsednik opštine Bor, Saša Trifunović, urednik portala Ist media, Goran Milenković iz udruženja građana Pištaljka Ilir Gaši, programski direktor Slavko Ćuruvija fondacije. Debatu je moderirala Danica Vučenić, novinarka.

Svoje stavove i mišljenja iskazali su i prisutni medijski radnici, gradjani i neke od organizacija civilnog društva.

Share

Kakve lokalne medije želiš

Bor, 08.05.2018. Gradjanska čitaonica Evropa

DEBATA: „KAKVE LOKALNE MEDIJE ŽELIŠ?“

„Kakve lokalne medije želiš?“, naziv je javne debate koja se u organizaciji „Slavko Ćuruvija“ fondacije održava, danas u 18,00, Narodna biblioteka Bor. Organizatori pozivaju sve zainteresovane da se uključu u ovu javnu debatu.

Ovo je  prilika da učesnici  predstave rezultate istraživanja javnog mnjenja o lokalnim medijima u Boru i iznesu preporuke kako unaprediti lokalnu medijsku scenu.

Share

TIMOČANI I KRAJINCI ODUŠEVILI BEOGRAD

Bor, Beograd, Zaječar, Knjaževac, Negotin, Sokobanja

Prikazom stvaralaštva kulturnih pregalaca Istočne Srbije Udruženje Timočana i Krajinaca u Beogradu od 17. do 21. aprila osvojilo Beograd.

Predstavljanjem umetničkih slika Jasne Karović, rodom iz Knjaževca i promocijom knjige Metak, Tamare Simeonović u prepunoj kući DJure Jakšiča u beogradskoj Skadarliji otpočela je tradicionalna nedelja Timočana i Krajinaca u Beogradu.

Sala Udruženja književnika Srbije u četvrtak, 19.04.  bila je premala da primi veliki broj poklonika pisane reči Vlastimira Stanisavljevića Šarkamenca o čijem je stvaralaštvu nadahnuto govorio književnik Adam Puslojić.

Puslojić je podsetio prisutne da je Šarkamenac doneo prvu DŽez trubu u Negotin i da su uz Vlastine stihove nastajale predivne pesme pokojnog  Ljubiše Stanojevića – Luisa.

Kazujući svoje stihove Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac iskazao je prebogatu igru reči rodnoga Salaša i Šarkamena u kome je otpočeo svoje učiteljevanje.

O svojoj 37-moj knjizi pesama autor posebno ističe značenje samog naslova: SVI NEŠTO GOVORE PESME UMESTO DA IH PEVAJU.

O pesmama ali i o ukupnom stvaralačkom opusu govorili su  Vidak Maslovarić i Miodrag Čolaković a domaćin je bio Miljurko Vukadinović.


Deo atmosfere možete videti ovde:

Nedelja je okončana redovnom skupštinom Udruženja  u prepodnevnim satima i celevečernjom zabavom.

Skupština je otpočela minutom sećanja na sve preminule Timočane i Krajince a posebno članu Upravnog odbora preminulom Kosti Prstiću.

Na tradicionalno Timočko VEČE koje je vodio Nenad Kamidžorac, proslavljeni znalac muzike a posebno muzičkih stvaralaca Timoka i Negotinske krajine goste je zabavljao Narodni orkestar pod upravom Ilije Pavlovića sa specijalnim gostima  Radetom Jorovićem i pobednicom emisije „Sljivik“ – Vionerom Paunović.

Na početku večeri Dragiša Golubović – Golub , član Upravnog odbora, otpevao je himnu Udruženja – Raslo mi je badem drvo.

 

Share

Borski akcijaši obeležili svoj praznik

Bor, Pirot, Knjaževac, Mladenovac,  01.04.2018.

Okupljanjem ispred Doma kulture u Boru, borski akcijaši otpočeli su obeležavanje 1. aprila – Dan omladinskih radnih akcija.

Umesto na trasu danas ih je autobus odvezao na legendarnu planinu Crni vrh gde su sa svojim gostima iz Knjaževca, Negotina i Mladenovca položili cveće na spomen obeležje prvoj radnoj ratnoj akciji 1945. Bila je ovo prilika da se podsete na dešavanja na ovim prostorima od decembra 1944. pa sve do 22. aprila 1945. godine kada je oko 1630 omladinaca razvrstanih u 10 radnih brigada pripremilo i odpremilo novo izgradjenom prugom za Beograd preko 20.000 mdrvne mase i zasadili preko 20.000 novih sadnica. Bila je to i prilika da se ponovo sretnu i akcijaši različitih generacija sa mnogih gradilišta širom bivše Jugoslavije.

Susreli su se i Boško Antonijević, višestruki Udarnik, komandant i traser na mnogim radnim akcijama i Dragutin Čorbaloković jedan od dvojice još preživelih učesnika prve akcije 1945. godine.

Spasoje Bulbić, učesnik ORA Crni vrh 1945 evocirajući uspomene na dogadjaje iz ratne 1945. godine govorio je o obavezama koje je svaki akcijaš imao a to je da iseče po 3 m3  drva dnevno uz upotrebu ručnih testera.

Cveće i vence položili su pored udruženja akcijaša i predstavnici opštine Bor, Knjaževac, Negotin, Pirot i Mladenovac.

Za neke od zainteresovanih učesnika programa organizovana je projekcija filma o Crnom vrhu u Muzeju a zatim druženje u Domu kulture i zabava u restoranu Medalja u Sportskoj ustanovi u Boru.

 

 

Share