Arhive kategorija: Društvo

Društvo

Timočani i krajinci u Beogradu

Ostavite komentar

Bor, Beograd, Zaječar, Knjaževac, Sokobanja, Majdanpek, Negotin

U kući DJure Jakšića u Beogradu promocijom  knjige Tamare  Simeonović i izložbom slike Jasne Karović otpočeli Dani Timočana i Krajinaca u Beogradu.

 Ovo najstarije zavičajno udruženje predstavljajući kulturne stvaraoce sa istoka Srbije beogradskoj publici, čuva bogatu tradiciju i kulturu svoga zavičaja.

Posebno će biti interesantan prikaz i promocija knjige poezije „PESME GOVORE“ Vlastimira Stanisavljevića Šarkamenca, rodom iz Salaša koji danas živi i radi u Parizu a svoje stvaralaštvo posvećuje svome zavičaju. O knjizi govore Adam Puslojić, Vidak Maslovarić i Miodrag Čolaković. Program počinje u 19,00 sati u Klubu knjževnika u Beogradu, Francuska br.7.

Uprava Udruženja poziva i sve zainteresovane na ZAVIČAJNO VEČE u Dom Vojske u Beogradu, Francuska br.2 u subotu 21. aprila od 20 sati.

O Udruženju

Udruženja Timočana i Krajinaca osnovano je u Beogradu, u hotelu „Imperijal“, 1. marta 1925. godine.

Osnivači Udruženja nisu izgubili iz vida našu sjajnu prošlost i najlepše primese u njoj, oni su se postarali da čuvaju tradiciju, da se klanjaju borcima palim za ujedinjenje i oslobođenje i da u prošlosti traže poruke za budućnost. Nisu zaboravili krsno ime, obeležje srpskoga imena, i slave Sretenja, praznika koji simbolizuje težnju za boljim i savršenijim životom, niti su iz vida izgubili solidarnost, vezu, ljubav i poverenje, osobine koje treba da postoje i usavršavaju se kod svih članova našega društva…

Posle konstituisanja uprave, prišlo se ostavrivanju zadataka. Svake godine, uoči Sretenje, služi se pomen izginulim i umrlim ratnicima i umrlima članovima Udruženja iz Timočke krajine. Društvena slava je Sretenje. Prvi domaćin bio je Rusomir M. Janković, sudija beogradskog Apelacionog suda, drugi Miomir Milenović, urednik „Politike“, treći, ove godine, Ilija Panić, trgovac, a za iduću godinu slavu sprema Sergije Matić, inženjer. Uveče, svake godine, priređuje se zabavno veče. Posebno se govori o organizovanju raznih predavanja, širenju pismenosti, znanja i prosvete

„Ceneći značaj planine Rtanj zbog lepote za turiste i rudnog blaga, te istorijske uloge u oslobođenju od Turaka, Udruženje je zahtevalo od nadležnog ministarstva da se goli vrh pošumi, što je i prihvaćeno. Uslišena je i molba da se podignu planinske kućice na Rtnju, Deli Jovanu i Tupižnici. U Knjaževcu je osnovana Vinogradarska zadruga… Upisanih i radovnih članova Udruženje je oko 300. Prikupljeno je više od 100.000 dinara. Celokupna imovina je namenjena ciljevima Udruženja i potrebama svog rodnog kraja. Od tih para pomognut je veći broj naših siromašnih đaka i studenata, kao i neke kulturne ustanove, u Vražogrncu je osnovana Domaćinska škola, odlazi se na Leget i polažu venci na spomenik izginulim Krajicima i Timočanima 1914, u Tekiji je podignut spomenik kapetanu Koči Anđelkoviću i ratncima iz Velikog rata. Spomnik je iskalesao kamenorezac Dušan Kanović iz Beograda, a otkriven je 26. juna 1927.

Prva uprava Udruženja: za predsednika izabran je Rusomir R. Janković, sudija Apelacionog suda, za potpredsednika Jeremija Živanović, rektor Više Pedagoško školre, za blagajnika Živko Lukanović, poštar, za sekretara Mihajlo Mijojković, major u penziji, za članove: Mimomir Milenović, urednik „Politike“, Borivoje Nešić, pukovnik u penziji, dr Nikola Ristić, načelnik Ministarstva narodnog zdravlja, Krsta Popović, načelnik Ministarstva pošta, Strašimir Miletić, advokat, Miroslav Dinić, advokat, Cvetko Tonić, činovnik Uprave grada Beograda, Uroš Todorović, trgovac i Petar Mitrović, student. Društvena pravila odobrena su  10. marta 1925. godine. Kasnije je dogovarno o proslavi stogodišnjice od oslobođenja od Turaka 1933. godine. Na kraju se apeluje: “ Narodni poslanici, samoupravni predstavnici, učitelji i sveštenici, lekari i inženjeri, predstavnici vlasti, razumni građani, poučite narod i povedite ga putem rada, sreće i napretka“…

Godine 1927. spominju se i dobrotvori i utemeljivači Udruženja, kao i prvi Upravni odbor na čelu sa Rusomirom Jaknovićem i potpredsednicima Jeremijom Živanovićem i Krstom Popovićem. U spisku velikih dobrotvora nalaze se Persa Nikolić Valović iz Beograda, Dragče Sibinović, industrijalac iz Klnjaževca, Milan Savić, industrijalac iz Zaječara i Francusko Društvo borskih rudnika Bor. Glavni utemeljivači su: Đorđe Vajfert, industrijalac iz Beograda, Braća Minh, industrijalci iz Paraćina ( i vlasnici rudnika Rtanj), Dragomir Matić, trgovac iz Beograda, Prometna banka iz Beograda, Miloš Milošević, inženjer iz Beograda i Dimitrije Stančulović, trgovac iz Beograda.

Share
Društvo

25 miliona evra za ujede pasa

Ostavite komentar

Bor, Beograd, Zaječar, Vranje, Niš, 12. april 2018. NALED

Napušteni psi ujeli 77.500 građana,
opštine isplatile 25 miliona evra

Gradovi i opštine u Srbiji isplatili su za šest godina najmanje 25 miliona evra na ime odšteta zbog ujeda napuštenih pasa, a 77.500 građana bili su žrtve napada. Iako raste broj izgrađenih prihvatilišta, kao i uhvaćenih „lutalica“, kontrola njihove populacije nije dala očekivane rezultate zbog čega su potrebne nove mere na nacionalnom i lokalnom nivou.

Na okruglom stolu koji su u Palati Srbija organizovali NALED i ORCA, u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave ocenjeno je da je potrebna izrada nacionalne strategije kontrole populacije pasa, kao i lokalnih programa kontrole jer takav dokument nema čak 78,8% gradova i opština.

– Ujedi pasa su posledica nefunkcionisanja sistema i uprkos tome što su propisi u najvećoj meri usklađeni sa regulativom EU, lokalne samouprave, pogotovo male nemaju kapacitete i sredstava za primenu. Zbog toga ćemo raditi na unapređenju zakona, kreiranju novih procedura za rešavanje pitanja napuštenih pasa i formiranju azila. Intenzivno ćemo promovisati odgovorno vlasništvo i udomljavanje životinja, kao i sterilizaciju – izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Član Upravnog odbora NALED-a Vladan Vasić istakao je da lokalne samouprave imaju problem i sa građanima koji lažiraju ujede kako bi naplatili odštetu koja se u proseku kreće od 25.000 do 100.000 dinara. On je naglasio da je neophodno formiranje registra odštetnih zahteva na nivou cele zemlje kako bi se ukrštanjem podataka iz svih gradova i opština utvrdilo koga psi „redovno“ ujedaju. Takođe, neophodno je da se ujednači praksa lekara i medicinska dokumentacija kojom se potvrđuje povreda jer se neretko dešava da lekari potvrde da je reč o ujedu psa iako za to nema dokaza.

Direktor Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama (ORCA) Elvir Burazerović istakao je da brojka od 25 miliona evra isplaćenih za odštete pokazuje koliko je važno da se pokrene dijalog s resornim institucijama, lokalnim samoupravama i sudskim organima o rešavanju pitanja napuštenih pasa. On je dodao da je veoma bitno to što se prepoznaje da je ovaj ekonomski problem opština i gradova samo posledica šireg problema neadekvatne kontrole populacije napuštenih životinja.

Prema podacima ORCA i NALED-a, broj povreda od ujeda pasa u periodu 2010-2015. povećan je čak 50%, sa 9.867 na 15.024 godišnje – ovim tempom broj povreda od ujeda bi mogao da dostigne i 20.000. U istom periodu, broj uhvaćenih pasa porastao je 75%, a mesto u prihvatilištu našlo je gotovo 172.000 životinja (broj azila na lokalu povećan je sa 16 za 59). Međutim, čak 96% opština i gradova ističe da im je potrebna pomoć kako bi rešile problem.

Pored izrade nacionalne strategije i registra odštetnih zahteva, među merama koje su predložene jeste i uvođenje novog krivičnog dela „napuštanje životinja“ i ujednačenje sudske prakse za naknadu štete, unapređenje rada Centralnog registra pasa, kao i jačanje kapaciteta Uprave za veterinu.

Kada je reč o lokalnom nivou vlasti, osim izrade lokalnih programa kontrole populacije poput ORCA programa „Po meri čoveka i psa“, preporučuje se da opštine izrade pravilnik o radu komisije prilikom odlučivanja o odštetnim zahtevima prema modelu koji je na osnovu najboljih praksi u Srbiji pripremio NALED, kao i pronalaženje rešenja kroz vansudsko poravnanje. Takođe, neophodan je efikasniji rad komunalnih službi zoohigijene i veće angažovanje na edukaciji i informisanju vlasnika pasa o pravima i obavezama odnosno pravilnoj brizi, sterilizaciji i čipovanju.

 

Share
Društvo

Izabrano novo opštinsko rukovodstvo

1 komentar

Bor, 10.04.2018.

Aleksandar Milikić izabran je za predsednika opštine kao kandidat Srpske napredne stranke za koga je glasalo 25 odbornika Skupštine opštine Bor, a njega će zamenjivati Branko Perić, takođe iz vladajuće SNS.

Predsednik Skupštine opštine Bor u narednom periodu biće Dragan Žikić iz Socijalističke partije Srbije, a njegov zamenik Milan Stojanović (SNS).

Svi odbornici  (35) dali su poverenje da poslove sekretara Skupštine  i dalje obavlja Slobodan Badža.

Za članove Opštinskog veća odbornici su izabrali Slavišu Friškovića, Bobana Janoševića, Ljubišu Repeđića, Danijela Aleksića, Dobricu Đurića, Tamaru Paunović, Milenu Stanojković, Igora Jankovića i Srećka Zdravkovića.

ResenjeODodeljivanjuOdbornickihMandata

 

Share
Društvo

Borba protiv karcinoma Srbije i Rumunije

Ostavite komentar

Bor, Beograd, Požarevac, 4. april 2018.

Uz prisustvo ministra za evropske integracije Jadranke Joksimović i ministra zdravlja Zlatibora Lončara danas je u Pažarevcu predstavljen početak sprovođenja strateškog projekta prekogranične saradnje Rumunije i Srbije – Zajednička inicijativa Srbije i Rumunije u borbi protiv raka u pograničnom području: bolje dijagnostifikovanje i lečenje zloćudnih tumora – ROSECAN (eMSCode: RORS 193).

 Ovaj projekat finansira se iz IPA fonda Evropske unije kroz Program prekogranične saradnje između Rumunije i Srbije. Ukupna vrednost projekta je više od 11,6 miliona evra a, pored Opšte bolnice u Požarevcu i Ministarstva zdravlja, partneri na projektu su i Urgentna klinička bolnica „Pije Branzeu“ iz Temišvara -Centar za genetske i celularne terapije u lečenju karcinoma „ONCOGEN“ i Okružna urgentna bolnica Rešica iz Rumunije.

Cilj ovog programa i saradnje dve zemlje je jačanje potencijala programskog područja za inkluzivan rast i poboljšanju kvaliteta života celokupnom stanovništvu na obe strane granice. Projekat to osigurava zajedničkim aktivnostima a u cilju obezbeđivanja pristupa modernim i efikasnim zdravstvenim uslugama, socijalnim uslugama, kao i uslugama kojima se omogućava pristup osnovnom obrazovanju.


Osnovni cilj projekta odnosi se na rešavanje jednog od glavnih izazovu u zdravstvu – borbu protiv karcinoma. Konkretne aktivnosti će se odnositi na podsticanje saradnje u oblasti onkologije između zdravstvenih ustanova sa obe strane granice kako bi se obezbedio pristup modernim i efikasnim specifičnim zdravstvenim uslugama za sve onkološke pacijente koji žive u regionu, sa ciljem da se produži njihov životni vek i poboljša kvalitet života.

Glavni očekivani rezultati
Korist od realizacije projekta će imati sledeće grupe
• Oboleli
• Opšta populacija
• Zdravstveni radnici i zdravstvene jedinice
• Zdravstvena zajednica Rumunije i Srbije
• Donosioci zdravstvene politike

Posebni očekivani rezultati

Poseban cilj:
Poseban cilj br. 1:
1.1. Umrežnjavanje svih bolnica i ustanova koje su obuhvaćene projektnim partnerstvom, kao i bolnica na programskom području Srbije (najmanje 15 bolnica);
1.2. Uvođenje ekspertskog sistemskog softvera za dijagnostifikovanje i lečenje onkoloških pacijenata u svim bolnicama u pograničnom području (uz mogućnost proširivanja izvan programskog područja – softver će biti dostupan svim bolnicama u ove dve zemlje);
1.3. instaliranje sigurnog sistema za čuvanje i prenošenje zdravstvenih podataka u svim partnerskim ustanovama u Rumuniji i svim zdravstvenim ustanovama na programskom području Srbije (najmanje 15 bolnica)
1.4. Izrada studije: Razvijanje naprednih dijagnostičkih postupaka za personalizovano lečenje raka u Rumuniji i Srbiji
1.5. Održavanje događaja kojima se obezbeđuje vidljivost projekta/ prenos znanja (ukupno 46 događaja)

Poseban cilj br. 2:
2.1. Izgradnja nove zgrade bolnice u Požarevcu koja ima šest operacionih sala i druga potrebna odeljenja za lečenje najčešćih vrsta raka;
2.2. Modernizovanje i nadograđivanje opreme potrebne za lečenje obolelih od raka, u svim partnerskim ustanovama.
2.3. Uspostavljanje Regionalnog centra za sprečavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih oboljenja u Požarevcu.

Poseban cilj br. 3:
3.1. Izrada Izveštaja, pod nadzorom ministarstava zdravlja Rumunije i Srbije i pod pokroviteljstvom nacionalnih onkoloških društava kako bi se unapredio sistem lečenja obolelih od raka i omogućilo izvođenje medicinskih i administrativnih procedura uz mogućnost da oboleli iz Srbije dobiju dijagnozu iz Rumunije a da se oboleli iz Rumunije leče u Opštoj bolnici Požarevac.

Share
Društvo

Kosmetske žrtve poručuju Skatu i Vučiću

Ostavite komentar

Bor, Beograd, Priština, 05.04.2018.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, vršilac dužnosti zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer i ambasador SAD Kajl Skat sastali su se danas, tom prilikom Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji organizovalo je protest ispred zgrade Predsedništva.

Predsednik Udruženja Simo Spasić poručio je Ambasadoru Amerike da su  Ramuš Haradinaj i Hašim Tači ratni zločinci. Oni nisu legitimni predstavnici za pregovore o Kosovu jer su oni u crno zavili porodice žrtava, koje su prošle pakao surovih otmica i ubistva najmilijih.

Podsećamo da je Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji organizovalo otvaranje „Spomen sobe – Kosmetske žrtve“ u svojim prostorijama u zgradi Beograđanke u centru prestonice.

Share
Društvo

Frankofonija – nagrada Nemanji Popoviću

Ostavite komentar

Bor, 02.04.2018.

Frankofonija – nagrada Nemanji Popoviću

 Udruženje profesora francuskog jezika Srbije organizovalo je takmičenje povodom meseca Frankofonije i učenik Nemanja Popović V-2 iz OŠ „Vuk Karadžić“ osvojio je drugo mesto.

Mentor profesor francuskog jezika Tanja Stanojević.

Dodela nagrada održana je 30.3.2018. godine u francuskom institutu u Beogradu uz prisustvo  predsednika udruženja profesora francuskog jezika Srbije Tatjane Šotre Katunarić i atašea francuskog instituta Florence Kohtz.

Share
Društvo

Bor da obustavi promovisanje rada Opštine i funkcionera

Ostavite komentar

Bor, Kragujevac, Beograd, Novi Sad, 02.04.2018. Saopštenje

                                                                                                                      Koalicija: Bor da obustavi javnu nabavku za promovisanje rada Opštine i funkcionera

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja upozorava Opštinu Bor da finansiranje medijskih sadržaja kroz javne nabavke umesto projektnog sufinansiranja medijskog sadržaja od javnog značaja nije u skladu Zakona o javnom informisanju i medijima i traži od predsednika Opštine da obustavi postupak javne nabavke.

Koalicija je zabrinuta što Opština Bor drugu godinu za redom za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja izdvaja simbolična sredstva, a za promovisanje aktivnosti rada opštine i njenih funkcionera, kao i prenose zasedanja lokalnog parlamenta, izdvaja desetostruko više novca.

Opština Bor je 27. marta 2018. godine raspisala javnu nabavku za “izradu i emitovanje emisija i ostalih medijskih sadržaja priloga, reportaža, gostovanja, kao i ostalih medijskih sadržaja..), u kojima će Organi opštine Bor (Predsednik opštine, zamenik predsednika opštine, članovi opštinskog veća), pomoćnici predsednika opštine Bor, članovi kabineta predsednika opštine Bor, kao i druga lica po nalogu predsednika opštine Bor, na televiziji, obaveštavati građanstvo opštine Bor i širu javnost o svojim aktivnostima, planovima i namerama”.

Nabavkom, na osnovu koje će se novcem građana Bora finansirati više od 43 sata samoreklamiranja opštinskih funkcionera, predviđena je izrada i emitovanje ukupno 2.600 minuta medijskih sadržaja u narednih godinu dana i to na zahtev predsednika opštine.

Podsećamo da je opština Bor već tokom marta 2018. raspisala javnu nabavku za prenos sednica skupštine na televiziji i radiju.

U isto vreme, ova opština je prilikom usvajanja budžeta za 2018. godinu, odlučila da prvobitno planirani iznos za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja smanji za čak 90 odsto, te će projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja u ovoj godini biti namenjeno svega 500.000 dinara.

Sa druge strane za emitovanje oglasa, obaveštenja u elektronskim medijima, objava u štampanim medijima i Službenom glasniku budžetom je predviđeno čak 5.300.000 dinara.

Podsećamo lokalne samouprave, posebno opštinu Bor, da su odgovorne za kvalitet informisanja svojih građana i da korišećenjem Zakona o javnim nabavkama u promotivne ciljeve obesmišljavaju javna interes građana koji je zaštićen Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kragujevac-Beograd-Novi Sad

2.04.2018. godine

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja

Poslovno udruženje Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija ‘’Lokal pres’’
Udruženje novinara Srbije (UNS)
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

Share
Društvo

Država uticajan faktor u finansiranju medija

Ostavite komentar

Bor, Beograd, 30. mart 2018. NALED

Jednaki uslovi na tržištu najbolja podrška nezavisnosti medija

Sa više od 2.000 subjekata upisanih u registar medija, Srbija je jedan od lidera u Evropi po broju medijskih kuća, ali država još nije sprovela sektorsku analizu tržišta medija, bez koje je teško potvrditi bilo kakve indicije da postoji narušavanje konkurencije i netransparentna dodela državne pomoći, jedan je od zaključaka sastanka „Konkurencija u sektoru medija“ koju su u Kući ljudskih prava danas organizovali Građanske inicijative i NALED.

Javno-privatni dijalog koji su pokrenuli koordinatori radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 8 radi podrške formulisanju pregovaračke pozicije, važan je i zbog činjenice da je u toku usvajanje nove medijske strategije, a nije poznato na kakvom tržištu mediji posluju. Izvesno je samo da je država i dalje veoma uticajni faktor u njihovom finansiranju.

„I u medijskom sektoru, kao i u svim drugim sektorima, potrebno je uspostavljanje istih, fer uslova za sve. Samo na taj način možemo da kreiramo dobro poslovno okruženje i kroz razvoj privatnog sektora obezbedimo veći doprinos privrede u finansiranju rada medija kroz oglašavanje. Na taj način bismo napravili bolji balans između finansiranja iz javnih izvora i privatnog sektora i smanjili prostor za narušavanje konkurencije, unapredili nezavisnost medija i smanjili diskreciono pravo za dodelu sredstava iz državnih i lokalnih fondova “ izjavio je ekonomski analitičar u NALED-u i koordinator radne grupe za poglavlje 8 Slobodan Krstović.

Koordinatorka Nacionalnog konventa Nataša Dragojlović istakla je da je pitanje funkcionisanja medija obuhvaćeno kroz više pregovaračkih poglavlja i da su dosadašnje analize pokazale da postoje ozbiljni problemi kada je reč o slobodi medija, da su izostale ključne reforme u ovoj oblasti i da se medijska strategija donosi bez dovoljnog učešća civilnog društva, koje želi da pomogne u kreiranju pregovaračke pozicije za poglavlja 8 i 10, relevantnih strategija i politika.

Miloš Stojković, advokat u kancelariji „Živković-Samardžić“ istakao je da nemamo jasan odgovor  koliko je vredno medijsko tržište. Procene pokazuju da se na oglašavanje izdvaja oko 160 miliona evra odnosno manje od 10.000 evra godišnje po mediju što je neodrživo.

„Potrebno je da se zakoni u ovoj oblasti dosledno primenjuju. Privatizacija medija u državnom vlasništvu nije završena dok smanjenje uticaja države na medijskoj sceni kroz sufinansiranje projekata za plasiranje sadržaja od javnog interesa nije zaživelo i taj mehanizam sada služi za finansiranje tekućeg poslovanja“ ocenio je Stojković.

Uprkos uveravanjima predstavnika Komisije za kontrolu dodele državne pomoći, da su svi dosadašnji postupci dodele bili u skladu sa zakonom, prisutni predstavnici medija, posebno lokalnih, istakli su u diskusiji da teško posluju, da su sredstva koja se dodeljuju kroz projektno sufinansiranje sve manja i da je potrebno da država kroz propise i strategije u ovoj oblasti pokaže da li želi razvoj medija i demokratskog društva.

Share
Društvo

MOBILNI TIMOVI ZA INKLUZIJU ROMA

Ostavite komentar

Bor, Paraćin, Požarevac, Zaječar, Kraljevo, 24.03.2018. Saopštenje

USKORO MOBILNI TIMOVI ZA INKLUZIJU ROMA U 
POŽAREVCU, PARAĆINU, BORU, ZAJEČARU i KRALjEVUU Ždrelu je održana radionica sa predstavnicima relevantnih institucija iz Požarevca, Paraćina, Bora, Zaječara i Kraljeva sa ciljem formiranja Mobilnih timova za inkluziju Roma. Mobilni timovi su prepoznati kao efikasan model podrške na lokalnom nivou, koji povezuje ključne aktere u zajednici: koordinatore za romska pitanja, pedagoške asistente, zdravstvene medijatore, predstavnike Centra za socijalni rad i Nacionalne službe za zapošljavanje. Cilj osnivanja timova je prepoznavanje i sagledavanje realnih potreba romske populacije na terenu, kao i utvrđivanje podrške koja je potrebna kako bi se poboljšao njihov sveukupni položaj, a u skladu sa Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-2025.

Romi
Brankica Jeremić, ključni ekspert za socijalnu inkluziju, predstavila je ciljeve i svrhu obuke, i istakla: „Tokom radionice smo, između ostalog, razgovarali o konceptu socijalnog uključivanja, značaju intersektorske saradnje, kao i potencijalnim institucionalnim modelima koji na nivou lokalnih samouprava omogućavaju koordinisanu politiku socijalnog uključivanja“, i dodala: „Podaci koje mobilni timovi prikupe, biće obrađeni i analizirani, nakon čega će se pristupiti izradi operativnih planova. Svaka jedinica lokalne samouprave će na osnovu podataka sa terena napraviti svoj operativni plan čiji će cilj biti doprinos rešavanju identifikovanih problema i to prema utvrđenim prioritetima. Predstavnici lokalnih samouprava će tokom celog procesa imati podršku projekta.“


Milun Jovanović, član gradskog veća Grada Kraljeva, smatra da je ekonomsko osnaživanje romske populacije veoma bitno. „Nije dovoljno relocirati ih, treba napraviti mehanizme koji će ih podržati u zapošljavanju, ali i samozapošljavanju. Za tako nešto svakako je potrebno raditi i na podizanju svesti kod Roma da se i oni uključe u proces unapređenja svog života i preuzmu odgovornost za svoj život. Oni treba pravilno da koriste mogućnosti koje im se pružaju i da i sami rade na poboljšanju kvaliteta svog života.“
On je dodao da Romi žive u Kraljevu u dva naselja, i to u urbanom delu gde postoji infrastruktura. Međutim zbog prenaseljenosti i činjenice da se radi o neformalnim naseljima, oni ne mogu ostati tu. Jedno od naselja se nalazi na pristupnom putu zdravstvenom centru i to je dodatni razlog za relokaciju. „Naša namera je da ih premestimo kilometar dalje gde takođe postoji infrastruktura i gde smo planskim aktom definisali taj deo kao mesto za stanovanje, a sada kroz projekat Tehnička pomoć za unapređenje životnih i stambenih uslova romske populacije u neformalnim naseljima, radimo izvođačku dokumentaciju kako bismo na izabranoj parceli izgradili nove stambene jedinice.“Ukupno dvadeset gradova i opština prepoznalo je probleme romske populacije, kao i potrebu za rešavanjem ovih izazova. Uključivanjem u projekat „Tehnička pomoć za unapređenje životnih i stambenih uslova romske populacije u neformalnim naseljima“ gradovi i opštine pokazali su visok nivo posvećenosti i razumevanja značaja socijalnog uključivanja Romkinja i Roma.
Važan deo projekta je šema bespovratnih sredstava (grantova) u okviru koje se podržava 11 projekata na lokalnom nivou u ukupnoj vrednosti od 7,55 miliona evra. U okviru inicijative biće obezbeđeno stambeno rešenje za preko 1.000 Romkinja i Roma, te poboljšanje infrastrukturnih uslova za preko 6.000 pripadnika romske populacije.

 

Projekat „Tehnička pomoć za unapređenje životnih i stambenih uslova romske populacije u neformalnim naseljima’’ je jedna od inicijativa koje u ovom momentu podržava Evropska unija uz saradnju i ko-finansiranje Vlade R. Srbije. Ugovorno telo projekta je Ministarstvo finansija, a glavni korisnici su Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Kancelarija za ljudska i manjinska prava.

Romi predstavljaju jednu od najugroženijih grupa u Republici Srbiji. Po zvaničnim podacima u Srbiji živi 147.000 pripadnika romske manjine (oko 2% ukupne populacije), ali je stvarni broj mnogo veći. Romkinje i Romi u Srbiji susreću se sa velikim izazovima u različitim oblastima života o čemu svedoče i sledeći statistički podaci: Oko 70% Roma živi u neformalnim naseljima (bez električne energije, kanalizacije, tekuće vode i sanitarija u stambenim objektima, nizak nivo higijenskih uslova i sl.) Od ukupno broja, 72,1% Roma je neaktivno, a samo 27,9% aktivno, što ukazuje na visok nivo nezaposlenosti Roma i veliku zavisnost od socijalnih davanja. Obrazovna struktura romske populacije je nepovoljna. U proseku, samo 64% romske dece završava osnovno obrazovanje (93% u ukupnoj populaciji), dok je stopa ranog napuštanja osnovne škole 80% (8% u ukupnoj populaciji). Srednju školu završava 11,05% a višu i visoku tek 0,7% Roma i Romkinja. Očekivani životni vek Roma je 62,2 godina (74,1 godina za ukupnu populaciju).

Saopstenje za medije - Uskoro mobilni timovi za inkluziju Roma Zdrelo 22.03.2018
Share
Društvo

8. mart – Međunarodni dan žena

Ostavite komentar

Bor, 8.03.2018.

Danas se širom sveta  obeležava Međunarodni dan žena – 8. mart, kao deo borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca, a u Srbiji će tim povodom biti održano više manifestacija i skupova.

Sećanje na Čikago

Međunarodni dan žena, 8. mart ustanovljen je u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Generalna skupština UN je 1977. godine rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.

Nacionalna konferencija „Žene iz rurаlnih krаjevа – rаvnoprаvne grаđаnke Srbije“ biće održana danas u Palati „Srbija“ u Beogradu, a na Trgu Republike protestni Osmomartovski marš u organizaciji Mreža Žene protiv nasilja, Labrisa, Astre, Romske ženske mreže i Mreže Žena u crnom Srbije.

foto: Tanjug
foto: Tanjug

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović izjavila je juče da položaj žena u Srbiji još nije onakav kakav bi trebalo da bude i ukazala da „nije lako ženama u Srbiji, a posebno ženama na selu koje su višestruko diskriminisane“.

Kazala je da i dalje ima nasilja nad ženama, dovođenja u pitanje slobode izbora rađanja dece, nejednakih plata žena i muškaraca, i istakla je da o nasilju nad ženama treba da se razgovara od malih nogu.

U Srbiji 60 odsto žena na selu nema pravo na penziju, a samo 17 odsto su vlasnice imanja što je ograničenje za pokretanje posla i uzimanje kredita, najvećim delom se vode kao nezaposlene, iako rade i doprinose svojoj porodici, rekla je Mihajlović juče u Beogradu, predstavljajući rezultat inicijative „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima.

Zaposlene žene, kako je navela, najčešće se bave izradom ručnih proizvoda u svojim sredinama, a zatim, uz podršku kompanija, NALED-a i države, ti proizvodi stižu u državne institucije i u kancelarije velikih međunarodnih kompanija.

Izvršni direktor NALED-a Violeta Jovanović istakla je da je 50 odsto žena i mladih na selu nezaposleno, te da je akcija „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima“ do sada obezbedila više od 7.500 radnih sati za žene u srpskim selima.

Jovanović je objasnila da NALED zagovara donošenje zakona o zanatstvu, kao i da se izjednače subvencije za zanatlije i velike kompanije, jer je taj odnos trenutno jedan prema pet u korist velikih igrača.

Mihajlović je danas uručila plakete predstavnicama različitih udruženja iz Srbije i kompanijama kao zahvalnost za promociju ženskog preduzetništva.

 

Share
Društvo

Borske šape o zdravlju vaših kućnih ljubimaca

Ostavite komentar

Bor, 25.02.2018.

U Narodnoj biblioteci Bor održana je  tribina pod nazivom „Prevencijom do zdravlja vaših kućnih ljubimaca“, a u organizaciji Veterinarske stanice Bor i udruženja za zaštitu životinja „Borske šape“.
Prisutnima su se obratili predavači dr. vet. med. Marija Rodić i dr. vet. med. Sonja Bojović i na pristupačan način informisali i uputili vlasnike pasa i mačaka na moguća oboljenja njihovih ljubimaca, na načine lečenja, kao i na prevenciju, koja i jeste bila središna tema tribine.

U sklopu tribine je podeljen i informativno – reklamni materijal, koji edukuje vlasnike kućnih ljubimaca i samim tim poziva i na odgovornost.


Udruženje „Borske šape“ je do sada puno učinilo za rešavanje problema pasa lutalica i za edukovanje vlasnika pasa i mačaka, a ova tribina je samo korak više u njihovom radu.


Pored stručnih predavača, tribinu su uveličali i mali volonteri Borskih šapa koji su prisutnima poklonili i paketiće za njihove ljubimce, koje su  obezbedili „Marlo farma“ i „Premil“.

Share
Društvo, Zdravstvo

I JA SE BORIM

Ostavite komentar

 Bor, Beograd, Leskovac, Kladovo, 15.02.2018.

Povodom 15. februara, Svetskog dana dece obolele od raka, Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka – NURDOR  organizovalo je humanitarne skupove na trgovima, u glavnim ulicama i šetalištima u više od 40 gradova širom Srbije.

Bor

 

Tačno u 13 časova pušteni su baloni podrške za sve mališane koji se leče i u znak sećanja na one male superheroje koji više nisu sa nama.

Kladovo
Beograd

NURDOR je uz prigodne programe i u prisustvu prijatelja, roditelja, volontera i javnih ličnosti, obeležio ovaj značajan datum i pozvao sve ljude dobre volje i kompanije da učestvuju u akciji prikupljanja sredstava za završetak izgradnje novog dečjeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu. Ove godine NURDOR očekuje završetak ovog projekta od nacionalnog značaja koji će  značajno doprineti poboljšanju uslova onkološkog lečenja dece u celom južnom regionu Srbije.

Sa velikim zadovoljstvom i ponosom krajem prošle godine NURDOR je otpočeo radove na drugoj fazi projekta – unutrašnji zanatski radovi i postavljanje instalacija, i njen završetak očekuje se sredinom marta meseca 2018. godine. Treća faza projekta je opremanje objekta za koju je potrebno obezbediti još 17 miliona dinara. Sve informacije o izgradnji odeljenja i o prikupljenim sredstvima dostupne su na zvaničnoj internet stranici udruženja www.nurdor.org.

Osim u Beogradu humanitarne akcije podrške NURDOR je organizovao i u: Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku, Užicu, Subotici, Kraljevu, Paraćinu, Smederevu, Zrenjaninu, Šapcu, Smederevskoj Palanci, Topoli, Aranđelovcu, Ivanjici, Požarevcu, Valjevu, Ubu, Malom Zvorniku, Rekovcu, Prijepolju, Kladovu, Trsteniku, Rumi, Kikindi, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Leskovcu, Vršcu, Pirotu, Aleksincu, Vranju, Žablju, Lebanu, Prokuplju, Novom Pazaru, Surdulici, Boru i Vrnjačkoj Banji.

NURDOR već dve godine sprovodi kampanju „I ja se borim“ koja ima za cilj veću vidljivost problema malignih oboljenja kod dece i postizanje većeg senzibiliteta društvene zajednice za ovo pitanje. Kroz kampanju podstičemo kako pojedince, tako i kompanije na aktivno uzimanje učešća u projektima kojima zajednički olakšavamo hrabrim mališanima i njihovim roditeljima proces lečenja. #IJASEBORIM

Share
Društvo

Bor obeležio Sretenje – Dan Državnosti Srbije

Ostavite komentar

Bor, 15.02.2018.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije 15. februara, predstavnici opštine Bor i Saveza rezervnih vojnih starešina položili su cveće na spomenik palim borcima u ratovima od 1912. do 1918. godine.

Momčilo Radisavljević, predsednik Organizacije rezervnih vojnih starešina opštine Bor. podsetio je prisutne o značaju očuvanja slobodarskih tradicija srpskog naroda.

U Domu kulture održana je svečana sednica i sečenje slavskog kolača Organizacije rezervnih vojnih starešina opštine Bor.

Svečanoj sednici i sečenje slavskog kolača prisustvovali su i čelnici opštine Bor predvodjeni predsednikom Aleksanrom Milikićem i predsednikom Skupštine Vidojem Adamovićem.

Povodom Dana državnosti Vojska Srbije organizovala je u Sportskom centru u Boru taktičko tehnički zbor naoružanja i vojne opreme.

Pripadnici Kopnene vojske garnizona u Zaječaru, prikazali su samo deo naoružanja kojim vojska raspolaže. Najveću pažnju posetilaca privuklo je pešadijsko naoružanje i bacač granata.

Mladi su znatiželjno pratili prezentacije vojnika i starešina a stariji posetioci komentarišu da Vojska Srbije iz godine u godinu napreduje i da je sve modernije opremljena, te da se dosta toga promenIlo u odnosu na period kada su oni služili vojsku.

Poseban ton dao je i nastup dečjeg ansambla KUD-a Novo Selište Bor.

Slični taktičko-tehnički zborovi organizovani su još u Prijepolju, Užicu, Jagodini, Subotici, Loznici i Petrovcu na Mlavi.

Podsećanje

Na Sretenje 1804. godine u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović – Karađorđe time je podignuta revolucija i počelo oslobađanje od Turske. Na Sretenje 1835. godine donet je prvi moderni ustav Srbije.

Podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti. Prema nemačkom istoričaru Leopoldu Rankeu, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Sretenjski ustav donet 1835. godine

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski.

Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik, oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan. Velike sile su Sretenjski ustav smatrale previše liberalnim u odnosu na ustave evropskih zemalja tog vremena.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

Nakon Drugog svetskog rata, od 1945. godine, Srbija je u sastavu Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen nakon osamostaljenja 30. oktobra 2006. godine.

Share
Aktivnosti, Društvo

Potrošačima Vodič kroz inspekcijske službe

Ostavite komentar

Bor, 16.01.2018.

POKRET POTROŠAČA BOR predstavio je Vodič kroz inspekcijske službe i Uputstva za rešavanje reklamacije potrošača.APOS Brošura Štampa

Pokret potrošača u Boru kroz „Vodič kroz inspekcijske službe“ pokušaće da bolje upozna građane o pravima potrošača, gde se nalaze nadležne inspekcije, kada imamo pravo na reklamaciju?

Činjenica je da potrošači u velikoj meri nisu upoznati sa svojim pravima i načinima njihovog ostvarivanja. Iz tog razloga je od velike važnosti svaka vrsta edukacije ili informisanja potrošača.
“ Kroz ovaj projekat, priredili smo i brošuru u kojoj će potrošači moći da nađu sve podatke o delokrugu rada svake inspekcije, brojeve telefona, adrese, mejlove. Preduzeća koja ne poštuju Zakon o zaštiti potrošača su najčešće javna preduzeća i moraće snositi odgovornost za to. Ključno u ovom projektu, koji je odobren od strane Opštine Bor, jeste informisanje i usmeravanje potrošača u ostvarivanju svojih prava“– rekao je Zoran Andrejić.Brošura

Share
Društvo

Bor u akciji gušenja medija

Ostavite komentar

Bor, Kragujevac, Beograd, Novi Sad, 26.12.2017.

Bor drastično smanjuje sredstva za sufinansiranje medijskih projekata


Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (UNS, NUNS, NDNV, ANEM i PU Lokal pres) apeluje na Opštinsko veće Opštine Bor da preispita odluku o smanjenju sredstava iz budžeta za informisanje građana Bora u 2018. godini.

 

Opština Bor planira da u 2018. godini drastično smanji i inače simbolična sredstva namenjena sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, sa 1,5 miliona dinara u 2017. godini na 500.000 dinara u 2018. godini.

Prvobitnim Nacrtom predloga budžeta Opštine Bor za 2018. godinu za unapređenje i ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja bilo je planirano izdvajanje 10.300.000 dinara. Za emitovanje oglasa, obaveštenja u elektronskim medijima, objava u štampanim medijima i Službenom glasniku bilo je predviđeno 5.300.000 dinara, a za raspodelu putem konkursa 5.000.000 dinara.

 

Međutim, nakon sednice Opštinskog veća, održane 20. decembra, odbornicima je poslat Predlog budžeta Opštine Bor za 2018. godinu u kome je drastično promenjena struktura budžeta u delu koji se odnosi na javno informisanje. Iznos namenjen oglašavanju ostao je isti, dok su sredstva namenjena za informisanje građana putem konkursa smanjena za 90 odsto od prvobitno predviđenih –  na 500.000 dinara.

U izjavi medijima www.timocke.rs, predsednik Opštine Bor Aleksandar Milikić obrazložio je smanjenje sredstava za informisanje građana Bora na sledeći način:

– Mi smo Nacrt predloga budžeta objavili na sajtu Opštine Bor još pre oko mesec dana, ali stigli su neki zahtevi, stigle su neke sugestije i mi smo ih uvažili, ali konačnu odluku doneće odbornici. Ovo je stav moje partije, moje stranke i svih ljudi koji su na neki način učestvovali u izradi ovakvog budžeta.

Koalicija ukazuje na tendenciju drastičnog smanjenja sredstava za informisanje građana na lokalnom nivou i na sve češću zloupotrebu ovih budžetskih sredstava.

Opština Bor je, da podsetimo, tokom 2017. godine putem konkursa medijima dodelila 1,5 miliona dinara, a godinu dana ranije dva miliona dinara.

Koalicija traži da opština Bor preispita svoju odluku, naročito zato što je planirani iznos opredeljen za projektno sufinansiranje projekata iz oblasti javnog inforimsanja drastično manji od sredstava namenjenih za oglašavanje.

Kragujevac-Beograd-Novi Sad 26.12.2017.

Koalicija medijskih i novinarskih udruženja:

Poslovno udruženje ‘’Lokal pres’’
Udruženje novinara Srbije (UNS)
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

Share
Društvo

VLADICA BANGIĆ, UČENIK

Ostavite komentar

Bor, Knjaževac, 13.12.2017.

Peticama i uspesima na takmičenjima ruši sve predrasude

Vladica Bangić, učenik

Da jedan četnaestogodišnjak može svojim primerom da sruši sve predsrasude i stereotipe o romskoj zajednici ne može da poveruje samo onaj ko nije upoznao Vladici Bangića.

Ovaj učenik sedmog razreda jedan je od najuspešnijih u Osnovnoj školi “Vuk Karadžić” u Knjaževcu. Niže uspehe na takmičenjima, ređa petice, bavi se košarkom, stiže i da glumi u filmovima..

Vladica potiče iz romske porodice. Zajedno sa roditeljima, bratom i sestrom živi kao podstanar. Vladičini roditelji ne rade a petočlana porodica se izdržava od socijalne pomoći.

Ipak, Vladica je završio sedmi razred osnovne škole sa odličnim uspehom (prosek 4,60). Osvoio je drugo mesto na Opštinskom takmičenju iz geografije, učestvovao je na okružnom takmičenju. Nagrađen je Majskom pohvalnicom.

Na Vidovdanskoj svečanosti škole nagrađen je za postignut uspeh na takmičenju.

Vladica Bangic IMG_1288

Učestvovao je u tutorin projektu “Reči”,  učestvovao je u snimanju  filma “Vidimo se u školi” pod pokroviteljstvom Zapadno Balkanskog instituta.

Član je košarkaškog i rukometnog tima škole. Pa je sa rukometnim timom osvojio drugo mesto na Opštinskom takmičenju, član je sekcije ”Mladi geografi”  a  dobitnik je i nagradne  ekskurziju prošle godine zbog postignutog uspeha u saradnji  sa Centrom za socialni rad.

Vladica Bangic IMG_1296

U razgovoru sa Vladicom saznajemo da ima velike planove za budućnost.

– Nakon osnovne škole nameravam da upišem gimnaziju ili rudarsku školu. Želja mi je da posle toga studiram geografiju, kaže Vladica.

Njegovi profesori i pedagog škole za Vladicu imaju samo reči hvale. Zahvaljujući svom trudu i radu, kažu, uspešniji od mnogih učenika koji žive u daleko boljim uslovima.

Projekat_Daj_t_e_se_na_znanje-disclaimer

Share
Društvo

IZBOR ZANIMANJA TEMELJ BUDUĆNOSTI

Ostavite komentar

Bor, Knjaževac, 12.12.2017.

KARIJERNO OBRAZOVANjE ROMSKE DECE U OŠ DUBRAVA

Izbor zanimanja temelj budućnosti

Osnovnoj školi “Dubrava” u knjaževačkoj opštini pripada 50 seoskih naselja. Škola danas ima 629 učenika raspoređenih u 37 odeljenja. U sastavu ove škole su dve, nekada samostalne, škole u Minićevu i Kalni i još 4 izdvojena odeljenja za niže razrede u selima – Donja Kamenica, Donje Zuniče, Gornje Zuniče .

OŠ Dubrava Knjaževac

U matičnoj školi u Knjaževcu i isturenim odelenjima u Minićevu i Kalni svako deseto dete pripada nekoj od manjinskih grupa. To je jadn od razloga što škola koja ulaže velike napore u radu sa decom  ugroženih grupa realizujući različite projekte kako bi deci iz Romske i ostalih manjinskih zajednica omogućila kvalitetno obrazovanje uvažavajući njihove specifične potrebe.

“Zajedno ka srednjoj školi- Podrška deci iz osetljivih grupa u prelasku u srednju školu” jedan je od takvih projekata. Po rečima pedagoga škole Sonje Radivojević, kroz ovaj projekat karijernog vođenja deca ugroženih grupa  se dodatno edukuju i usmeravaju ka izboru budućeg zaniimanja i izboru srednje škole nakon završenog osnovnog obrazovanja.

romi-za-sajt11

”Kroz obrzovni rad i različite aktivnosti deca ugroženih grupa posećuju proizvodna i uslužna preduzeća u opštini upoznajući se sa njihovim proizvodnim aktivnostima. Deca  romske nacionalnosti spremaju se za  završni ispit u oblasti profesionalne orijentacije i izbora zanimanja, kroz odnos sa lokalnom zajednicom i srednjim školama, kroz različite aktivnosti vezane za obrazovni rad i kroz redovne kontakte sa porodicama” – ističe Sonja Radivojević.

Osnovni zadatak projekta, čija je realizacija počela ove I trajaće do 2019. Godine, je podsticanje karijernog vođenja i savetovanja učenika, kao i pružanje podrške đacima da formiraju realniju sliku o svojim sposobnostima, osobinama ličnosti, interesovanjima.

“Neophodno je da učenike pripremi da u odnosu na sadržaj, uslove i zahteve pojedinih obrazovnih profila i zanimanja što uspešnije planiraju svoj profesionalni razvoj. Tokom školske godine u školi je organizovan kontinuirani rad na profesionalnoj orijentaciji kroz niz sadržaja “ – kaže naša sagovornica.

Upoznavanje, praćenje i posticanje razvoja individualnih karakteristika ličnosti značajnih za usmeravanje njihovog profesionalnog razvoja i podsticanje da i sami svesno doprinose sopstvenom profesionalnom razvoju.

Ovaj deo pored članova tima za karijerno vođenje, obavljali su pedagog i psiholog, razredne starešine, nastavnici koji drže dopunsku nastavu i sekcije i na časovima vežbi a poseban doprinos daju pedagoški asistenti.

Frka

Projekat „Zajedno ka srednjoj školi“ sprovodi se  u 10 izabranih osnovnih škola na teritoriji Srbije. Inicijativa za pokretanje ovog projekta imala je uporište u podacima koji ukazuju da je obuhvat obrazovanjem dece iz osetljivih grupa srednjoškolskog uzrasta u Republici Srbiji  daleko manji od dece iz opšte populacije (89,1% za razliku od 21,6% romske dece) i da je period tranzicije ka višim nivoima obrazovanja posebno osetljiv za učenike sa nižim akademskim postignućima i nižeg socio-ekonomskog statusa.

Razne studije pokazuju da se osobe koje napuste školovanje, te ne steknu srednjoškolsko obrazovanje, lakše nađu u „začaranom krugu” socijalne isključenosti i siromaštva, teže nalaze posao i nedostaje im sredstava za vlastito izdržavanje, imaju trostruko veću mogućnost da budu nezaposlene i dvostruko veće izglede da se nađu ispod granice kojom se definiše siromaštvo.

Osim što umnogome utiče na život pojedinca,  nedostatak  obrazovanja  ima  i  negativan  uticaj  na  širem  socijalnom  planu u smislu smanjenih budžetskih prihoda od poreza i povećanja izdataka za zbrinjavanje socijalno ugroženih te se tako podržavanjem viših stepena obrazovanja, povećava socijalna kohezija, smanjuje opšte siromaštvo i podiže nivo ljudskog kapitala.romi deca

Projekat “Zajedno ka srednjoj školi” zajednički realizuju Dečija fondacija Pestaloci (Pestalozzi Children’s Foundation) i Centar za obrazovne politike, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Projekat_Daj_t_e_se_na_znanje-disclaimer

Share