„Na osnovu iskazane potrebe i interesovanja meštana, kao i naše zajedničke inicijative sa kompanijom Rakita, danas je u Slatini održan drugi po redu sastanak sa meštanima sela Slatina,
juče se na istu temu razgovaralo u Brestovcu a sutra od 10,00 sati nastavljamo prezentaciju projekta u Metovnici i razgovaramo sa našim gradjanima u ovim sredinama koji su pod direktnim uticajem istražnih radova na lokaciji „Čukaru Peki“,
Ovakav način saradnje je od višestruke koristi, kako meštanima, predstavnicima grada, tako i kompaniji Rakita. Gradjani iskazuju zabrinutost oko oštećenja puteva, zagađenje životne sredine, ali i na nisku cenu otkupa zemljišta.“ Izjavio je nakon sastanka u Slatinu Gradonačelnik Aleksandar Milikić
„Ostajemo pri stavu da razgovaramo otvoreno o mogućnostima podizanja cene zemljišta. Razgovor je osnov svih dogovora, a mi smo uz građane. Rudnik je od izuzetnog značaja i njegovo otvaranje je u opštem interesu i grada Bora i Republike Srbije, ali moramo voditi brigu o svim meštanima i njihovim problemima.“ dodao je Milikić. vidno zadovoljan otvorenošću gradjana za konstruktivne predloge i saradnju.
Direktor kompanije Rakita, Jirži Oržekovski, rekao je da je ovaj projekat jedan od najboljih projekata bakra u svetu.
„Odličan sastanak, razmotrili smo mnoga pitanja meštana i pružili im sve informacije kojima raspolažemo.
Svi treba da budemo ponosni što smo deo ovako velikog svetskog projekta BAKRA I ZLATA.„ naglasio je on.
Prenosimo vam deo atmosfere sa današnjeg skupa i odgovore predstavnika Rakite na pitanja zainteresovanih gradjana, organizacija civilnog društva i predstavnika lokalne uprave.
Posebno su bila interesantna pitanja o uticaju na životnu sredinu ovog projekta.
Jasno su predstavljene i faze razvoja ovog danas najvećeg projekta na svetu
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da su najmanje tri kompanije zainteresovane za strateško partnerstvo za Rudarsko-topioničarski basen bor.
Brnabićeva je rekla da od strateškog partnera RTB-a minimum očekuje da da garancije da će svi zaposleni zadržati svoj posao i da će najmanje ulaganje biti 350 miliona dolara i da će u narednih četiri do pet godina proizvodnja biti povećana između tri i četiri puta, objavljeno je na sajtu Vlade Srbije.
Ona je dodala i da u zavisnosti od ponuda videti „kako će se država pozicionirati u samom vlasništvu“.
Dostigli smo maksimum sa ulaganjima u RTB, podsetila je Brnabić tokom posete Majdanpeku: .“Uložilo se i u tehnologiju i u ljude i u proizvodnju, sada čekamo strateškog partnera„, dodala je.Premijerka i rekla da je rudarstvo ogroman, neiskorišćeni potencijal.
„Rudarstvo je prepoznato od Vlade Srbije kao jedan od ogromnih, neiskorišćenih potencijala. U ovom trenutku, rudarstvo našoj ekonomiji, našem BDP-u doprinosi sa 0,9 do jedan posto. Mi se nadamo da će u narednih nekoliko godina, to moći da se podigne na čak pet posto ukupnog učešća rudarstva u BDP-u„, kazala je Brnabić.
Premijerka je ukazala na to da Majdanpek ima dve osnovne grane za razvoj – rudarstvo i turizam, i dodala da će posetiti Donji Milanovac kako bi obišla Lepenski Vir i Nacionalni park „Đerdap“.
Brnabić je rekla da treba da razmišljamo o razvoju rudarstva na pametan način, da ulažemo u ekologiju, ali tako da razvoj rudarstva ne ugrozi turizam, koji beleži rast iz godine u godinu.
Ona je, odgovarajući na pitanje kada će početi da se pravi kolektor za otpadne vode u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, navela da su sredstva u budžetu u iznosu od milijardu dinara izdvojena, i da treba da počne da se radi tehnička dokumentacija.
To će, kako je istakla, biti jedan od prioritetnih projekata u 2018. i 2019. godini.
Brnabić je naglasila da Srbija ima sve više rudnih nalazišta zahvaljujući stranima kompanijama koje vrše geološka istraživanja, uz napomenu da država želi da što više rudnog bogatstva ili proizvodnje ostane u Srbiji.
Ona je, na komentar novinara i pitanje da ovih dana pokušava da se otkupi istražno pravo u nalazištu Čukaru Peki kod Bora i da li postoji neki mehanizam da se država zaštiti po pitanju velikih nalazišta kao što je to, rekla da država ima stalan kontakt sa tim kompanijama i da pokušava da izvuče najviše za našu zemlju.
Premijerka je navela da država traži od tih kompanija da primenjuju najviše međunarodne standarde, kao i da što više ostane u našoj zemlji, u smislu proizvodnje poluproizvoda ili finalnih proizvoda i da se onda tako izvozi sa dodatnom vrednošću.
Da Srbija postane konkuretnija, odgovorno se ponašamo prema tome i zadovoljna sam što imamo Srbiju koja je povoljno poslovno okruženje.
Imamo zato sve veća nalazišta, velike strane kompanije se osećaju sigurno da posluju u Srbiji i to će nam pomoći da dođemo do pet odsto učešća rudarstva u BDP-u, ukazala je Brnabić.
Prema njenim rečima, to će biti značajno za kvalitet života građana u čitavoj Srbiji.
Danas je nakon kraće bolesti preminuo Jovan Petrović (1955-2018) . Bio je veliki čovek, borac, socijalista, prijatelj velikog srca, a pre svega brižan otac i suprug i po tome ćemo ga svi pamtiti.
Sahrana je sutra, 03.08.2018. u 15 h, na groblju u Oštrelju.
Jovan je bio osnivač kulturne manifestacije „Petrovdanfest“ koja se održava uz tradicionalno učešće folklornih grupa iz Vojvodine, Mađarske, Rumunije i Bugarske. Njegov „Video melos“ je jedna od najvećih izdavačkih kuća u Srbiji koja decenijama neguje i čuva od zaborava vlaški melos i vlaške običaje.
Godinama je kao aktivista u Mesnoj zajednici Oštrelj ulagao ogromne napore da selo lepše izgleda i da ljudi bolje žive. Pomagao je uvek koliko je moga tako da je selu poklonio plac za izgradnju crkve u svome Oštrelju, koju nažalost nije dočekao.
Očekivao je i da će njegovi mnogobrojni prijatelji dati dobrovoljni prilog kako bi zdanje bilo za ugled celoj istočnoj Srbiji – priželjkivao je Jova Petrović, muzički i kulturni stvaralac koji će generacijama služiti za ponos svome selu, istočnoj Srbiji, zapadnoj Bugarskoj i južnoj Ruminiji.gde je ostavio svoj neopisivi trag da čuje muziku sa crkvenih zvona Oštreljske crkve.
Nevreme praćeno grmljavinom i obilnim pljuskovima koje je sinoć zahvatilo Bor izazvalo je velike probleme u vodosnabdevanju u Boru a posebno na Borskom jezeru, gde veliki broj turista letuje ne samo u hotelu već i autokampu kao i kod domaćina u obližnjim vikendicama. Meteorološka stanica na Crnom vrhu izmerila je istorijske padavine od 132 litra kiše po kvadratnom metru.
Nevreme je donelo problema putarima tako da beležimo nanose balvana, peska i granja na putu Borsko jezero – Dubašnica. Put je trenutno neprohodan a posebno je zadao probleme šumarskim radnicima.
Danas, 1. avgusta, svet ulazi u ekološki dug, saopštila je Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network, GFN).
Podaci Svetske organizacije za prirodu pokazuju da smo potencijal čistog vazduha i vode, i hrane potrošili 1,7 puta brže nego što planeta može da ih obnovi.
Šta Zeleni Srbije čine po ovom pitanju pitali smo Ivana Karića, Predsednika Zenih Srbije, državnog sekretara u Ministarstvu zaštite životne sredine i predsednika Pregovaračke grupe 27. – „Zeleni Srbije su ponudili ZELENI MANIFEST 2020 kao osnov za dijalog sa našim partnerima, pojedincima, organizacijama i institucijama kako bismo zaštitili i očuvali životnu sredinu uz ekološke mudrosti održivosti i zelene ekonomije i dobili podršku širokog fronta organizacija civilnog društva, eksperata različitih struka, političkih partnera i same Vlade.
Društveni i ekonomski razvoj zavise od ekoloških resursa, zdravlja građana i građanki, sposobnosti države da se odupre pritiscima i obnovi svoje resurse. Danas živimo sa odgovornošću da sačuvamo budućnost i zaštitimo nasleđe za nove generacije. dodao je Ivan Karić
Resursi zemlje se sve brže troše. To je posledica klimatskih promena – suše, vreline, hladnoće i poplave su sve ekstremnije kao i uticaj emisije štetnih gasova na atmosferu. Ali velika odgovornost je i na ljudima.
Ove godine ovaj dan se obežava najranije otkako se vrše merenja (1997. godine taj dan bio je krajem septembra), simbolično prikazuje uticaj ljudskih aktivnosti na prirodu i njene resurse. Prema GFN-u, za trenutne potrebe čovečanstva koristimo prirodne resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Dakle, globalno posmatrano koristimo 1,7 planeta, a imamo samo jednu.
„Činjenica da se ovaj dan svake godine pomera unapred govori nam da se i dalje prema planeti ne ponašamo odgovorno! Živimo od sve veće pozajmice koju uzimamo s računa bolje budućnosti svoje dece“, ističe Deni Porej, direktor WWF Adrije. „Prema WWF-ovom Izveštaju o živoj planeti, sve zemlje u našoj regiji žive iznad svojih prirodnih kapaciteta. To dokazuju i podaci GFN-a o ekološkom otisku, koji se mere u globalnim hektarima (ghe). To je jedinica za merenje naših zahteva prema Zemlji (ekološki otisak) i sposobnosti Zemlje da udovolji našim zahtevima (biokapacitet). Prema tim podacima Slovenija predvodi u našoj regiji s najvećim ekološkim otiskom i prva ulazi u ekološki dug 12. maja. Slede je Hrvatska (19. juna), Crna Gora (29. juna), Bosna i Hercegovina (6. jula), Makedonija (19. jula) i Srbija (30. jula)“, kaže Porej, dodajući da najkasnije u dug ulazi Albanija, 14. oktobra.
Budući da naše potrebe sve više prevazilaze mogućnosti planete da se regeneriše, na šta dodatno utiču posledice klimatskih promena, Dan ekološkog duga je snažan podsetnik na hitne akcije koje pojedinci i zemlje moraju preduzeti kako bi zaštitili šume, okeane, slatkovodne resurse, biljni i životinjski svet, i na taj način pomoći u ostvarivanju održivog razvoja. Ideje kako promeniti svoj otisak mogu se pronaći na stranici GFN-a i WWF Adrije.
Evo i liste kada je koja zemlja ulazi u ekološki dug prema planeti:
Trener Blagoje Ivić dogovorio je saradnju sa Upravom ŽKK BOR – a i u narednoj sezoni predvodiće najgledaniju ekipu Prve ženske lige Srbije. Iskusni trener koji je nekoliko sezona predvodio ekipu Spartaka iz Subotice, prošlu sezonu proveo je u ekipi Partizana 1953 sa kojom je osvojio Kup „Milana Cige Vasojevića“ i plasirao se u finale plej-ofa u najelitnijem takmičenju srpske ženske košarke.
Ovo je sigurno veliko pojačanje u nastojanju da se borska ekipa ravnopravno uključi u borbu sa najboljim ekipama Srbije, pogotovu što će zbog smanjenja broja klubova u 1 ligi (sa 12 na 10) ove sezone borba za opstanak biti žestoka jer će ligu napustiti 4 kluba.
Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za izbor strateškog investitora za Rudarsko-topioničarski basen Bor, a rok za podnošenje prijava je 20. avgust.
U pozivu koji je objavljen u dnevnom listu „Politika“ od srede, navodi se da budući investitor dokapitalizacijom od 350 miliona dolara postaje vlasnik udela u RTB Bor.
Ukupna vrednost novčanog kapitala RTB Bor je 2.333.863.136 dinara.
Na poziv se mogu se prijaviti i domaće i strane kompanije, a u uslovima je navedeno da zainteresovana strana mora da se pretežno bavi eksploatacijom ili proizvodnjom bakra ili ostalih obojenih i plemenitih metala i da je ostvarila poslovni prihod od bar 500 miliona dolara u poslednjoj poslovnoj godini.
Zainteresovani moraju još i da uplate depozit ili dostave garancije u iznosu od milion dolara.
Rok za podnošenje prijava je 20. avgust ove godine do 12 časova.
Opštinski odbor Dveri, udruženje Izbor postoji i udruženje Glasno za omladinu održali su zajedničku konferenciju za štampu, a povodom kampanje podrške usvajanju Zakona Roditelj – Negovatelj.
Saša Stanković je u uvodu preneo nezadovljstvo Dveri najnovijim merama Vlade kojim će pravo gradjana na socijalna davanja biti uslovljeno vakcinalnim kartonom, a zatim pohvalio i podržao kampanju Zakona Roditelj – Negovatelj i ponudio svaku vrstu pomoći u ime odbora Dveri.
„Kampanja se zove Zaštiti da zaštitim, Pomozi Da Pomognem, pokrenulo je udruženje Izbor postoji iz Bora, a trenutno broji 40 gradova koji aktivno učestvuju u kampanji. Ovaj zakon podrazumeva republički minimalac i radni staž za roditelje dece sa teškim oboljenjima ili teškocama u razvoju. Smatramo da ovakve stvari ne smeju da budu politizovane i da svaki zdravorazuman čovek treba da podrži ovako nešto. Zato pozivamo sve organizacije, u kojoj god sferi da rade, da se priključe ovoj kampanji i da ovim ljudima omogućimo manje crnu budućnost tako što će steći pravo na makar minimalnu penziju“ – istakla je Irena Živković.
Vladimir Stojičević, predsednik udruženja Glasno za omladinu je rekao da su oni već uključeni i pozvao sva druga lokalna udruženja, kao i političke stranke, da u ovoj kampanji budu jedinstveni i udruženi jer samo tako će i rezultati biti vidljivi.
Zakon Roditelj – Negovatelj se traži već šestu godinu, a na snazi je skoro svuda u svetu i u svim bivšim jugoslovenskim republikama sem Srbije i Bosne.
Tehnički pregled vozila od četvrtka, 05.06.2018, kada je stupio na snagu novi pravilnik, znatno je detaljniji i rigorozniji, ali ne toliko da se neće tolerisati minorno oštećenje ili najmanja nečistoća.
Prema novom pravilniku, tehnički pregled putničkih automobila trajaće pola sata, a teretnih vozila 45 minuta, a pod posebnom lupom biće delovi koji ugrožavaju bezbednost.
NE TOLERIŠE SE
– Prljavo vozilo
– Pukotina na vetrobranskom staklu do 10 cm
– Neispravne kočnice
– Neispravni brisači
– Oštećenja karoserije
– Oštećenja šasije (dubinska korozija)
– Nečitljiv broj motora
– Neispravne svetlosne grupe
– Obavezna oprema u vozilu
– Nečitljiva identifikaciona pločica vozila
– Nevažeće uverenje o prepravci vozila
– Nećemo tolerisati neispravni uređaj za zaustavljanje ili upravljanje, oštećene pneumatike, pneumatike kod kojih je dubina gazećeg sloja manja od fabrički dozvoljene dubine označene TWI oznakama, dubinsku koroziju, neispravne svetlosno signalne uređaje, oštećenu ili nečitljivu identifikacionu oznaku – naglašavaju na satanku vlasnika tehničkih pregleda
NATEP
PRINUĐENI SMO DA POVEĆAMO CENU
Nacionalna asocijacija tehničkih pregleda (NATEP) saopštila je da su vlasnici tehnički pregleda prinuđeni da povećaju cene.
– Pregled će biti ograničen po vozilu na minimum 35 minuta, a za tehnički će biti potrebno zakazivanje – saopštio je NATEP. Dodaje se da je neminovno poskupljenje tehničkog pregleda na oko 3.000 – 4.000 dinara za putnička vozila. U Srbiji postoji između dve i tri hiljade linija za tehnički pregleda.
U Boru je cena tehničkog pregleda usaglašena na 3.500,00 dinara za putnička vozila a 4.000,00 za teretna. Tehnički pregled za Traktore i motokultivatore je 3.000,00 dinara a za traktorske prikolice 2.400,00.
Za sada u Boru nije potrebno zakazivanje, nema gužve obzirom da je veliki broj vozača izvršio tehnički pregled 30 dana pre isteka registracije prema starom pravilniku i po ceni od 2.000,00 dinara koja je do danas važila.
U Boru je održan mini koncert ekipe „Vremeplova“ u znak podrške donošenju Zakona Roditelj – Negovatelj. Prisutni su mogli da uživaju u muzici, da pročitaju sa flajera o kampanji, da se zaslade slatkišima i dobiju nalepnice na kojima je logo kampanje.
„Kampanja se zove Zaštiti da zaštitim, Pomozi da pomognem, počela je iz Bora, a trenutno broji 40 gradova Srbije u kojima se odvija. Zelim da se zahvalim Vremeplovu, udruženju Glasno za omladinu, Maxiju, Mega grillu i svim gradjanima koji su ostavili dobrovoljni prilog. Na ovaj način se finansira štampa promo materijala i u svim ostalim gradovima.“- rekla je Irena Živković, predsednik udruženja Izbor postoji, koje je i pokrenulo kampanju.
Zakon Roditelj – Negovatelj se traži vec šestu godinu, a podrazumeva da roditelji dece sa teškim oboljenjima ili teškoćama u razvoju dobiju republički minimalac i radni staž, kao način da u starosti dobiju i pravo na penziju i da im budućnost bude manje neizvesna. Akcija se vodi i na društvenim mrežama sa haštagom #ZastitiDaZastitim #PomoziDaPomognem
Srbija je među najzagađenijim zemljama u Evropi i u narednih 10 do 15 godina potrebno je da u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu uloži oko 8,5 milijardi evra iz budžeta, rekao je 26. juna predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. On je rekao da je pravi trenutak da se iz državne kase počne investirati u zaštitu okoline i komunalnu infrastrukturu jer je budžet uravnotežen.
„U državnoj kasi će se naći višak novca jer su smanjenji troškovi za kamate i po osnovu garancija, a privredni oporavak obezbeđuje veće prihode, pa je iz budžeta moguće godišnje za zaštitu okoline izdvojiti oko 1% bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili 350 do 400 miliona evra,“ rekao je Petrović na konferenciji za medije.
Procena Fiskalnog saveta je da je za rešavanje prioritetnih problema u zaštiti životne sredine i komunalne infrastrukture godišnje potrebno izdvojiti oko 500 miliona evra, a razliku od oko 100 miliona trebalo bi da obezbede lokalne samouprave, javna i državna preduzeća.
Hidroelektrana na Staroj planini
„Elektroprivreda Srbije (EPS) će u narednih desetak godina morati da u zaštitu životne sredine uloži oko milijardu evra“, rekao je Petrović.
On je istakao da su te investicije neodložne, a da na njih obavezuje i poglavlje 27 o životnj sredini u procesu pridruženja Srbije EU.
Ako Srbija novac iz budžeta potroši na populističke mere rizikovaće, prema njegovim rečima, da EU plati penale za zagađenje životne sredine.
Ulaganje od 500 miliona evra godišnje u životnu sredinu ravno je subvencijama u poljoprivredu, ali je nužno jer je, kako je rekao Petrović, Srbija do sada investirala svega 0,7% BDP, a zemlje centralne i istočne Evrope (CIE) oko 2%.
„Vlada Srbije je jednom propustila priliku, 2006. godine, da reši ogromne probleme u zaštiti okoline, a imala je novca u budžetu i prodala Mobtel od čega je prihodovala 1,54 milijarde evra“, rekao je Petrović.
Dodao je da bi trebalo izbeći sličnu grešku jer su problemi postali veći, a njihovo rešavanje skuplje.
Petrović je rekao da je stanje svih oblasti životne sredine kritično, voda za piće je lošeg kvaliteta, kanalizaciona mreža nerazvijena, a komunalne vode se izlivaju u reke, otpad se ne prerađuje već odlaže na nesanitarne deponije, a trećina građana udiše zagađen vazduh.
Procene Fiskalnog saveta su, kako je rekao, da godišnje zbog zagađenja vazduha pre vremena umre oko 10.000 ljudi.
Ako se propusti povoljan trenutak i u budžetu za 2019. ne planira ulaganje u životnu sredinu, nužna ulaganja u budućnosti bi, prema rečima Petrovića, mogla da zahtevaju veće žrtve, kao što su zamrzavanje plata i penzija i povećanje poreza.
„Najveći problemi su u sektoru voda jer se prečisti samo 10% komunalnih otpadnih voda, a Beograd i Novi Sad ih direktno ispuštaju u Dunav i Savu“, rekao je on.
Zemlje CIE prečišćavaju otpadne vode u proseku oko 70%, a grad Budimpešta čak 95%.
Timok pre ušća sa Borskom rekom
Uređenje sektora voda je najskuplje i koštaće, prema procenama Fiskalnog saveta, oko šest milijardi evra, jer u kanalizacionu mrežu treba uložiti 2,5 milijardi, u postrojenja za prečišćavanje komunalnih voda 1,3 milijarde evra, a za unapređenje vodosnabdevanja 1,5 milijardi evra.
U Srbiji je, prema rečima Petrovića, u sektor prerade otpada potrebno uložiti oko 1,5 milijardi evra jer se sada 70% odlaže na nesanitarne deponije.
„Za uklanjanje istorijskog otpada preduzeća Zorka, Viskoza, Azotare i drugih i uklanjanja divljih deponija potrebno je oko 300 miliona evra, a za sanaciju rudarskog otpada oko 200 miliona evra“, rekao je Petrović.
U zaštitu vazduha, prema proceni Fiskalnog saveta, potrebno je uložiti 2,3 milijarde evra, samo EPS mora da udvostruči ulaganja i za deset godina za te namene izdvoji oko 650 miliona evra.
Za izgradnju čistijeg sistema daljinskog grejanja neophodno je 550 miliona evra, a za modernizaciju voznog parka Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd“ neophodno je oko 100 miliona evra.
„Povećanje investicija u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu od 1,3% BDP poguralo bi i privredni rast Srbije za oko 0,5%“, rekao je Petrović.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da je neophodno doneti strategije za zaštitu životne sredine i povećati ovlašćenja nadležnog ministarstva.
„Novac od taksi za zaštitu životne sredine treba koristiti za taj sektor umesto što se preusmerava za druge potrebe“, rekao je Petrović.
Dodao je da treba osposobiti lokalne samouprave i komunalna preduzeća da investiraju u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu.
Juče je u Hotelu “RIC” u Botevgradu održana svečanost povodom bratimljenja Rotari kluba Bor i Rotari kluba Botevgrad iz Bugarske i primopredaje Predsedničkih dužnosti više klubova.
Pre potpisivanja Protokola o bratimljenja predsednik Rotari kluba Bor Zvonko Damnjanović izjavio je da je Rotari klub Bor Internacionalni klub jer u svom članstvu ima člana Aljošu Dragomirova, državljanina Republike Bugarske.
„Već dugo sarađujemo sa klubovima iz Bugarske, pre svega sa komšijama iz Vidina i sa klubom iz bratskog grada Vrace a potpisivanjem Povelje sa Botevgradom je samo još jedana potvrda želje ovih klubova da ozvaniče svoju višegodišnju saradnju nastalu na predlog Filipa Filipova iz RC Botevgrad koji je i na Čarter proslavi borskog kluba izneo predlog i želju njihovog kluba o bratimljenju.“ istakao je u svojoj besedi Damnjanović
Darina Gerginova predsednik Rotari kluba Botevgrad rekla je da pored bratskih odnosa i saradnje koju žele da uspostave sa Rotari klubom Bor žele da sarađuju i sa lokalnom samoupravom i uspešnim privrednicima u Boru.
Prisutne su pozdravili i punu podršku ovakvoj saradnji dali i Asistenti Guvernera i to Evgeni Makavev Distrikta 2482 Bugarska i Vladan Mijailović ADG Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora.
Na današnjoj sednici Skupštine Srbije, Poslanici doneli odluku da Bor i Prokuplje dobiju status grada. Bor je status grada prvi put dobio 1947. godine, ali je kasnijim zakonima o teritorijalnim organizacijama zemlje predviđeno da bude opština.
Studenka Kovačević, narodna poslanica iz Bora zatražila je status grada za opštinu Bor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kao jedna od podnosilaca Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, inicirala je da i Bor uz opštinu Prokuplje po hitnom postupku dobije status grada.
Ovo su sada jedine dve opštine koje kao sedišta Upravnih okruga još uvek nemaju status grada koji pruža znatne prednosti u teritorijanoj organizaciji Republike Srbije. Upravni okrug predstavlja osnovni subjekat administrativne dekoncentracije vlasti i administrativni centar za teritorijalno organizovanje inspekcijskih i drugih službi državnih organa.
U Republici Srbiji, u svim upravnim okruzima, sedišta okruga se nalaze u najvećim jedinicama lokalne samouprave koje imaju status grada. Jedan, od dva u kome nije tako, je Borski upravni okrug koji na području koje obuhvata, nema jedinice lokalne samouprave sa statusom grada. Utvrđivanje statusa grada za opštinu Bore predstavljaće pomoć u stvaranju uslova za više investicija i bolji ekonomski razvoj. Iz borske i prokupačke opštine pojačan je odliv stanovništva, posebno mladih i stručnih ljudi ka centralnim područjima države i dalje van Srbije. To se nepovoljno odražava na pravilan regionalni razvoj zemlje.
Drugo autorsko delo mlade borske književnice predstavljeno je danas muzičko-scenskim nastupom Centra za kulturu i same autorice.
Nakon što ste zavoleli prvu knjigu mlade autorke, saznajte kakve priče priča Profesor? Uz promociju knjige organizovan je propratni muzički program.
„Ceo mukotrpan proces, od trenutka kada je Profesor napisan, do trenutka kada je on izašao, nervoze, popijene kafe, pripreme, treme sve se večeras isplatilo. Radim promocije širom gradova Srbije, ali je večeras prva promocija Profesora u mom gradu bila moja zvezda sjajna i orden koji su mi moji sugradjani stavili na srce. Hvala Vam svima koji su uprkos lošem vremenu došli da čuju koje priče priča Profesor, i nadam se da ćete u Profesoru uživati onoliko koliko sam ja večeras uživala u vama. Veliki poljubac od jedne srećne devojke, a ostatak slika postavljam čim ih saberem, iliti se ja presaberem. Sala muzičke škole bila je puna, scena je blistala magićnim sjajem uz pomoć klavira, gitare, balerina, glumaca i recitatora. Ali ono što je u Boru blistalo večeras to ste vi, jer dokazujete da je knjiga oružje pobede.“ Izjavila je za naš portal a potom i napisala je na svom FB zidu Tamara.
Izdavač je Gradjanska citaonica Evropa iz Bora koja u okviru svoje edicije MLADI DOLAZE promoviše mlade književne stvaraoce našeg grada.
Rudarsko-topioničarski kompleks Bor privukao je pažnju ruskih i kineskih investitora, a prvi put je zainteresovana i jedna turska kompanija – Cengiz Holding, koja je u vlasništvu Mehmeta Čengiza, biznismena i dobrog prijatelja turskog predsednika Tajipa Redžepa Erdogana.
Zainteresovanost ovog turskog investitora za RTB Bor potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok je u Turskoj prisustvovao puštanju u rad Transanadolijskog gasovoda – TANAP.
Na Borskom jezeru počela 26. „Ekološka istina 2018″Ovogodišnja konferencija posvećena je uspomeni na preminulog prof. dr Zorana Markovića sa TF-a kome je minutom ćutanja odata pošta. Pošto je njegova želja bila izdavanje monografije povodom 25. godišnjice konferencije, Organizacioni odbor je to učinio ove godine njemu u čast i prve primerke uručio njegovoj ćerci Magdaleni Marković.
U okviru programa „26. Međunarodne konferencije ekološka istina i istraživanje životne sredine – EcoTER’18“učetvrtak14. juna2018. sa početkom u 12,00 u, organizuje se OKRUGLI STO “ Zaštita prirodnih vrednosti Kučaja i okoline Bora“
„Okrugli sto je deo programa jačanja uloge organizacija civilnog društva koje deluju u oblasti životne sredine CSOnnect a koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu Centralne i Istočne Evrope-REC uz finansijsku podršku švedske agebncije za međunarodnu saradnju SIDA. Želja nam je da u vreme kada se otvaraju novi rudnici u Boru ukažemo i na potrebu i široke mogućnosti da se zaštiti i održivo koristi prostor očuvane prirode u okruženju Bora i borskih rudnika – prevashodno planinski prostor Dubašnice (Kučaj), Velikog i Malog Krša, Stola, Deli Jovana i dr. „- rekao je Dragan Randjelović iz DMI Bor
Ove godine, tradicionalna konferencija Ekološka istina-EcoIST, proširila je svoj naziv na istraživanje u oblasti životne sredine. ECO-IST, konferencija je već imala životnu sredinu u svojim glavnim temama, ali je to sada preciznije definisano, tako da se čuva kontinuitet i koncept Ekološke istine.
Primarni cilj EcoTER’18 (The 26th International Conference on Ecological Truth & Environmental Research 2018) je da okuplja akademsku zajednicu, istraživače i industrijske inženjere, kako bi razmenili svoja iskustva, stručne ideje, kao i razmotrili mogućnosti za zajedničko istraživanje.
„Ova konferencija uključuje 77 radova autora sa univerziteta, istraživačkih instituta i privrede iz 13 zemalja: Argentine, Poljske, Belorusije, Turske, Francuske, Italije, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Srbije.
Posebno se zahvaljujemo našim plenarnim predavačima: profesoru Sebastianu Bellu, koji je došao iz daleke Argentine, Profesorki Aleksandri Nadgorska-Socha, koji je došao iz Poljske. Naši plenarni predavači, ali ne manje značajni su: dr Petar Paunović je osnivač ove konferencije i u saradnji sa našim profesorom Jovicom Sokolović, predavaće o početku, razvoju i toku konferencije u proteklih 25 godina. Moram takođe istaknuti profesora Sašu Drmanića sa Tehnološko-metalurškog fakulteta iz Beograda, koji je bio voljan da nam predoči svoje istraživanje.“ – Istakla je prof. dr Snežana Šerbula, predsednik Organizacionog odbora uz dobrodošlicu učesnicima. Dobrodošlicu i uspešan rad učesnicima skupa poželeli su prof. dr Nada Štrbac, dekan Tehničkog fakulteta u Boru, prof. dr Radoje Pantović, predsednik Naučnog odbora,
„Ove godine tradicionalna konferencija Ekološka istina – Eco IST proširila je svoj naziv na istraživanje u oblasti životne sredine. Primarni cilj Eco TER ’18 je da okuplja akademsku zajednicu, istraživače i industrijske inženjere, kako bi razmenili iskustva, stručne ideje i razmotrili mogućnosti za zajedničko istraživanje. Posebno smo ponosni i zahvaljujemo se našim plenarnim predavačima: profesorima Sebastianu Bellu koji je došao iz daleke Argentine i Aleksandri Nadgorska Socha iz Poljske. Malo je ljudi koji bi došli sa druge strane zemaljske kugle da prezentuju svoje radove, druže se sa nama i rade zajedničke projekte, što nam je posebno značajno. Sarađujemo sa industrijom, institutima, fakultetima. Nadam se da svaka ekološka istina sa istraživanjem životne sredine svake godine postavlja nove granice i nove benefite “ dodala je prof. dr Snežana Šerbula.
Organizator EcoTER’18 je Tehnički fakultet u Boru, suorganizatori Tehnološki fakultet Univerziteta u Banja Luci, Fakultet za metalurgiju i tehnologiju u Podgorici, Metalurški fakultet u Sisku i Društvo mladih istraživača iz Bora, a finansijski je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Borski Info – centar – Gradjanska čitaonica Evropa
