PAO PRVI SNEG

Bor, 18.11.2018.

Boru oblačno i hladno, sa temperaturama od od 0 do -6 C.

Žuti meteo alarm u Srbiji !!! Stiže ledeni talas!

U Srbiji će danas biti pretežno oblačno i hladno, sa temperaturama od -3 do 6 stepeni.

Izgledi vremena u Srbiji

U ponedeljak pretežno oblačno i hladno, ujutru na jugu, a sredinom dana i u ostalim krajevima prestanak padavina uz kratkotrajno delimično razvedravanje. Uveče i tokom noći novo naoblačenje sa kišom sa jugozapada, koja ce se ponegde lediti na tlu, na planinama sa snegom.

Izgledi vremena u Boru za sedam dana – do 25. novembra

Metalurg bez grejanja

Niske temperature izazvale su i probleme u snabdevanju toplotnom energijom u JKP Toplana Bor.

Prvi info za 18.11.2018 - Metalurg, Gavrila Principa

 

Share

Poljoprivredni radovi u novembru

Bor, 18.11.2018. Ljiljana Milovanović

Šta se od poljoprivrednih radova obavlja u novembru?

Novembar je promenljiv mesec, jer se u njemu smenjuju sunce, kiša, vetar, mraz, pa čak i sneg. Zato je u ovom mesecu poslednji trenutak da povrtarske i voćarske plodove sakupite, kako se ne bi smrzli.

Bašta

U baštama još ima zelene salate, kelja, praziluka, brokolija, zelja, karfiola, zimske rotkve, rotkvica, spanaća, blitve i rena, pa ukoliko ne želite da ih vadite, možete prekriti folijom koju ste stavili na gredice. Povrće koje bi trebalo obavezno da izvadite zbog snega i mraza su šargarepa, paštrnak, cvekla, zelen.

Ovog meseca obavezno pođubriti baštu stajskim đubrivom, nakon toga ga duboko prekopajte ili preorite. U tako obrađeno zemljište seje se šargarepa, grašak, peršun, luk, salata.

Voćnjak

Ukoliko nema mraza sredinom meseca idealno je vreme je za sadnju voćki, listopadnog drveća i žbunastog bilja.  Vreme je i za uređenje voćnjaka, valjalo bi pograbljati lišće, trebalo bi da pokupite otpale voćke, posebno one zaražene monilijom. Ukoliko je voće zdravo možete da ispečete rakiju.

Novembar je idealan mesec za rezidbu starijih voćaka kako biste ih podmladili.

Ukoliko se bavete organskom proizvodnjom, sakupite organski materijal, kako biste ga iskoristili za pravljenje komposta. Ovim činite duplo korisnu stvar – dobijate plodno zemljište, koje će ujedno izgledati i uredno.

Organska bašta

Ako ste rešili da podignete organsku baštu, u prvoj polovini meseca trebalo bi plitko preorati zemljište. Ako je bašta već sređena i preorana, valjalo bi da napravite leje i da ih pospete kompostom, a preko njega obavezno stavite deblji sloj lišća, sena ili slame. Ukoliko imate bure ili česmu u bašti ili voćnjaku, ne zaboravite da ispraznite bure za vodu, a ukoliko postoji česma, zamotajte je i ostavite da prezimi kako se voda u ne bi smrzla.

Vinograd

Ako imate vinograd, trebalo bi da krenete sa zimskim dubokim oranjem,a nakon toga obavezno da pođubrite mineralnim ili organskim đubrivom.

Ukrasno bilje

Ako volite cveće, idealno je vreme za zaštitu lukovica, koje su na otvorenom. Vreme je i za okopavanje ruža i ukrasnog grmlja.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

ZAKON RODITELJ=NEGOVATELJ

Bor, 17.11.2018.

Svakog petka, u 17h, možete na platou Doma kulture videti ljude koji drže širom otvorene kišobrane, a ako želite da podržite decu sa težim oboljenjima – možete im se pridružiti.

Kampanja #ZastitiDaZastitim #PomoziDaPomognem je počela iz Bora, u organizaciji UG Izbor postoji, a sada u kampanji aktivno učestvuje 37 gradova Srbije. Nakon lepljenja nalepnica sa logoom kampanje i deljenja flajera u svim tim gradovima, stigla su na red i javna okupljanja. Zaštitni znak je kišobran, po ugledu na plakat koji prati kampanju. Izuzetno smo ponosni pravac kojim kampanja ide, a naročito na način na koji se odvija. 13 000 ljudi prati javnu grupu na FB preko koje se kampanja i odvija i to je neverovatna snaga. Pozivamo vas da nam se pridružite i da zajedno izborimo Zakon Roditelj = Negovatelj. – rekla je Irena Živković, predsednik UG Izbor postoji.
Zakon Roditelj Negovatelj podrazumeva da roditelji dece sa teškoćama u razvoju i težim oboljenjima dobiju podršku države u smislu republičkog minimalca i radnog staža.
To bi značilo iole svetliju budućnost za ljude koji trenutno rade povremene i privremene poslove, jer ne mogu drugačije zbog posebne brige o detetu, a u starosti nemaju prava na penziju od koje bi mogli da žive.
Želim da se zahvalim svim pojedincima, organizacijama, udruženjima koji podržavaju i sprovode ovu kampanju, svim štamparijama koje bez nadoknade štampaju promo materijal i naravno Bex – kurirskoj službi koja isti razvozi po Srbiji za ukupno nula dinara. Svi smo u ovoj kampanji iz čiste ljudskosti i to je ono što predstavlja najveću snagu „- dodala je Irena Živković.
Share

16.11. DJURDJIC – KRSNA SLAVA GRADA

Bor, 15.11.2018.                               ПРОСЛАВА КРСНЕ СЛАВЕ ГРАДА БОРА

ОБНOВЉЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА – ЂУРЂИЦ

  1. НОВЕМБАР 2018. ГОДИНЕ

8.30 сати          Дочек Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Господина  Г. Иларион испред борске цркве

9.00 сати          Света Архијерејска литургија

12.00 сати        Резање славског колача у згради градске  управе Бор

 

Share

OBELEŽENA LEKARSKA SLAVA

Bor. 14.11.2018

PROSLAVLJENA SLAVA SV. KOZME I DAMJANA – SVETIH BEZMITNIH ISCELITELJA U DOMU ZDRAVLJA U BORU
Sveti Kozma i Damjan, Sveti Vrači, ( 14. novembar) je dan kada se obeležava esnafska slava lekara.
Lekarska komora Srbije je 2007. godine i zvanično proglasila taj dan svojom slavom. Lekari svake godine obeležavaju svoju slavu obredom sečenja slavskog kolača. Slavu Sveti Vrači obeležili su i  zdravstveni radnici Opšte bolnice  i Doma zdravlja Bor. Domaćin ove godine bio je  Dom zdravlja Bor na čelu sa direktorom. Dr. Vesnom Radosavljević.Iduće godine domaćin lekarske slave biće Opšta bolnica Bor i njen kolačar Dr. Stevan Mejlanović. 
Sveti Kozma i Damjan su braća po telu i duhu, poreklom iz Azije, od majke hrišćanke i oca neznabošca. Učili su se raznim „lekarijama“, pa kako »badava primaše, tako i badava davaše«. Zbog toga su ih nazvali „besrebrnici“ jer nisu uzimali novac dok su vidali bolesne i uz put širili htišćanstvo. Rezultati njihovog lečenja bili su impresivni, začudžujući, često iscetliteljski. Zbog toga su ih smatrali svecima.

 

O današnjem danu svojom prigodnom besedom obratio se i Prof dr.Goran Golubović, koji je svoj stav rekao za naš portal: “ U sjajnoj atmosferi i ove godine proslavili smo esnafsku slavu. Neka nam Gospod Isus Hristos, najveći lekar i iscelitelj naših duša i tela, podari blagodat kako bismo bili dostojni nastavljači lekarske veštine svetih besrebrenika Kozme i Damjana.

Share

Kalendar poljoprivrednih radova u Novembru

Bor, 14.11.2018. AGROINFO

Podsetnik za poljoprivredne proizvodjače koji se bave uzgojem velikog broja različitog voća i povrća.

Kako izgledaju radovi u voćnjaku u novembru:

U novembru se konačno vade podloge i sadnice voćaka. Nakon toga se podižu novi voćnjaci i matičnjaci. Sprovodi se plavo prskanje voćaka i druge mere zastite od stetočina.

Podsetnik za poljoprivredne proizvodjače koji se bave uzgojem povrća.

· U novembru se bere kasno i korenasto povrće
· Odlaganje i priprema povrća u podrum i trap
· Bašta se raščiščava od ostataka svih biljaka, koje treba poseći i izneti iz bašte
· Obavlja se obrada i priprema zemljišta za sledeću sezonu

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

Fruitnet Forum

Bor, Beograd, Zaječar, Knjaževac, 13.11.2018.

Napravite svežu vezu na Fruitnet forumu za Jugoistočnu Evropu!

Stručnjaci za međunarodnu trgovinu svežeg voća i povrća biće u Beogradu krajem ovog meseca da podele svoje izuzetno znanje o toj grani industrije sa delegatima Fruitnet foruma za Jugoistočnu Evropu.

Događaj koji se održava u hotelu Hyatt Regencyod 21-22. novembra okuplja glavne međunarodne kupce i vodeće proizvođače-izvoznike kako bi istražio nove mogućnosti za nabavku svežeg voća i povrća iz regiona.

Na programu ovogodišnje konferencije učestvuju neka ključna imena u poslovanju, uključujući Greenyard, Total Produce, Eurogroup/Rewe, Norton Folgate (deo grupe Poupart), Cool Fresh International, European Berry Growers i Pureberry Fruits Rouge.

Delegati koji prisustvuju ovom događaju će imati priliku da saznaju o nizu relevantnih tema, uključujući potrošačke trendove koji povećavaju zahteve od trgovaca da poboljšaju svoju ponudu i predstave je kroz nove i inovativne kanale.

Uz proizvodnju svežih proizvoda pod rastućim pritiskom da se pruži veća vrednost u područjima kao što su pogodnost, organska proizvodnja, raznovrsnost i ukus, Fruitnet forum će analizirati najnovije tržišne trendove iz perspektive Jugoistočne Evrope.

Događaj će se takođe bliže pozabaviti time na koji način dobavljači i prodavci mogu povećati potražnju za svojim proizvodima, poboljšati svoje lance snabdevanja i pružiti korisnicima bolje iskustvo.

„Po treci put smo u Beogradu i prilika da održimo poslovne veze sa industrijom svežeg voća i povrća ovde u Jugoistočnoj Evropi je izuzetno zadovoljavajuća“, izjavio je Majk Novls (Mike Knowles), direktor publikacija za Evropu u Fruitnet Media International.

„Ono što smo nameravali da postignemo kada smo pokrenuli Fruitnet Forum South-East Europejoš u 2016. godini, bilo je prvenstveno pružanje uvida, inspiracija i ideja proizvođačima i izvoznicima u regionu, posebno onima koji su želeli da saznaju više o tome šta će međunarodno tržište zahtevati od njih u budućnosti ili onima koji su nameravali da na neki način razgranaju svoj posao – na različita tržišta ili u različite kategorije proizvoda”.

Jedan od partnera ovogodišnjeg događaja je i USAID Projekat za konkurentnu privredu, čime je omogućen nastup 14 proizvođača jabuka i bobičastog voća pod zajedničkim brendom Serbia Does Fruit. Cilj je podrška izvozu ovih kultura, kao i unapređenje konkurentnosti usled sve većih površina zasada. Ovo je bila i tema poslednjeg Eurofruit magazina, sa prilogom Fresh Focus Serbia.

Da biste se registrovali za Fruitnet Forum South-East Europe, posetitewww.fruitnetforumsee.com

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

14.11. – Obaveza uplate poreza na imovinu

Bor, 13.11.2018.

Obaveza uplate poreza na imovinu do 14.11.2018. godine

„Poreski obveznici – fizička lica, preduzetnici i pravna lica imaju do 14. novembra rok za uplatu obaveze za četvrti kvartal godišnjeg poreza na imovinu za tekuću godinu. “ – Poručuju iz Udruženje računovođa i knjigovođa Srbije.

Rok za plaćanje poslednje, četvrte rate ovogodišnjeg poreza na imovinu ističe u sredu 14. novembra.

Porez na imovinu plaća se u četiri rate. Prva rata do 15. februara, druga do 15. maja, treća do 15. avgusta i četvrta do 15. novembra.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu od 11 %, dok je za izbegavanje plaćanja poreza predviđena kazna od 5.000 dinara.

Share

Konačni rezultati izbora za nacionalne savete

BOR, BEOGRAD , 08.11.2018. Izvor: Tanjug

Lista „Vlasi za Srbiju“ imaće 22 člana u Savetu vlaške nacionalne manjine. Za tu listu glasalo je 13.320 birača, pokazali su konačni rezultati.

Republička izborna komisija (RIK) saopštila je večeras konačne rezultate na izborima za nacionalne savete 16 nacionalnih manjina, koji su održani 4. novembra, dok će za češku i rumunsku manjinu rezultati biti saopšteni posle ponovljenih izbora na dva izborna mesta 14. novembra.

Prethodno su na elektorskim skupštinama u Beogradu svoje predstavnike u savetima izabrali pripadnici hrvatske, crnogorske, ruske i makedonske nacionalne zajednice.

U poseban birački spisak nacionalnih manjina upisano je 507.183 birača, koji su 4. novembra mogli da glasaju na 926 biračkih mesta, a večeras u 20 sati je ujedno bio i zakonski rok za objavljivanje konačnih rezultata izbora.

BOJKOT IZBORA ZA NACIONALNE SAVETE NACIONALNIH MANJINA!

Koalicija Tolerancija (Vlaška narodna stranka, Stranka Crnogoraca, Bošnjačka gradjanska stranka, Vojvodjanski pokret i Tolerancija Srbije) pozvala je sve pripadnike SVIH nacionalnih zajednica u Republici Srbiji na bojkot izbora, koji su održani 4. novembra 2018.godine, za Nacionalne savete nacionalnih manjina. Aktivnost smo vodili pod sloganom: BOJKOT – JEDINI MOGUĆI IZBOR! “ Izjavio je Dr Predrag Balašević

Vlaška zajednica, okupljena oko krovne organizacije – Kongres Vlaha Srbije, u ovakvim, i još nekim, farsama nikada neće učestvovati  – zaključio je dr Balašević

Prema konačnim rezultatima, najveću podršku Albanaca dobila je lista čiji je nosilac Šaip Kamberi, a Bošnjaka Sulejmana Ugljanina, dok je nešto manje dobila lista Muamera Zukorlića.

Lista „Samoopredeljenje – Sulejman Ugljanin“ dobila je 22.141, odnosno 14 mandata, dok je“Matica Bošnjačka – Muamer Zukorlicć“ dobila 20.748, odnosno 13 mandata.

Lista „Vakat je“, koju je podržao lider Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) i potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić, osvojila je osam mesta u Nacionalnom savetu Bošnjaka.

Što se tiče rezultata izbora za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, lista koju je predvodio Šaip Kamberi, odnosno Partija za demokratsko delovanje, dobila je 4.719 glasova, odnosno šest mandata.

„Alterantiva za promene – Šćiprim Arifi“ dobila je četiri člana saveta, „Demokratska partija – Nagip Arifi“ i lista Ragmija Mustafe po dva, dok je „Pokret za reforme“ Samija Saljihua osvojio jedno mesto u Savetu.

Lista „Albanski forum za ekonomski razvoj Srbije“, čiji je nosilac bio Muharem Saljihu, nije osvojila nijedan glas, kao ni bošnjačka „Stari dedo“.

Većinu u Nacionalnom savetu Mađara činiće 30 članova liste „Mađarska sloga“ koja je osvojila 39.166 glasova od 129.467 birača koji su izašli na izbore.

Za Nacionalni savet aškalijske nacionalne manjine glasalo je 1.216 birača, a najviše članova saveta- sedam, osvojila je lista „Za pobedu“ Erdelja Osmana.

U Nacionalnom savetu bugarske nacionalne manjine najviše članova imaće lista „To smo mi – Prirodni pokret“, koja će imati 17 članova.

Na izborima za članove Saveta bunjevačke manjine 13 članova osvojila je lista „Bunjevci zajedno“. Glasalo je 7.844 birača.

Što se tiče Nacionalnog saveta grčke nacionalne manjine, svih 15 članova biće sa liste „Grci zajedno – Petar Rodificis“, koja je jedina učestvovala na tim izborima.

Na izborima za članove nacionalnog saveta egipatske nacionalne manjine, šest mandata dobila je lista „Esnaf“ Kujtima Demira, koja je osvojila 946 glasova od 3.938 glasača koji su učestvovali ma izborima.

U savetu Poljaka svih 15 članova biće sa liste „Svim srcem za Poljake“.

Lista „Gerhard – podunavske Švabe – zajedno, Antun Bek“ osvojila je 10 mandata u Nacionalnom savetu nemačke nacionalne manjine, a za tu listu glasalo je 708 birača od ukupno 1.216 njih.

Najviše glasova za izbor članova Saveta romske nacionalne manjine osvojila je lista „Sveevropski romski pokret“ koja će imati 32 od 35 članova tog saveta.

Lista „Rusini zajedno“ imaće devet mesta u Savetu rusinske nacionalne manjine.

Lista „Matica slovačka u Srbiji “ osvojila je 14 mandata na izborima za savet te nacionalne manjine.

Na izborima za slovenačku manjinu lista „Slovenci zajedno“, koja je bila jedina, ima 15 mandata.

Nacionalni savet ukrajinske nacionalne manjine činiće pet članova Grupe birača „Senjuk“ Ivana Kuzme, zatim četiri člana liste „Tvoj narod, tvoj glas-zajedno za Ukrajince-Miroslav Hočak“, a tri sa liste „Kolomejka-Nikola Ljuhović“.

Na sednici RIK-a rečeno je da je ove izbore obeležio minimalan broj prigovora, svega šest.

Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina biće ponovljeni 14. novembra na dva glasačka mesta – u Beloj Crkvi i Vršcu, gde će ponovo glasati pripadnici češke, odnosno rumunske manjine, rečeno je na sednici RIK-a.

Svoje predstavnike na neposrednim izborima birali su Rusini, Albanci, Romi, Bošnjaci, Rumuni, Slovaci, Aškalije, Egipćani, Nemci, Česi, Bugari, Bunjevci, Vlasi, Mađari, Ukrajinci, Grci, Poljaci, Slovenci, dok su Hrvati, Crnogorci, Makedonci i Rusi to učinili na elektorskim skupštinama.

Na neposrednim izborima pravo glasa imalo je 467.545 birača.

Nakon što RIK komisija objavi rezultate u Službenom glasniku, saveti u roku od 20 dana moraju da se konstituišu i formiraju organe.

Svaki savet ima predsednika, izvršni odbor i odbore za četiri ključne oblasti u kojima saveti i imaju nadležnosti – obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma.

Share

Novi izgled igrališta

Bor, 08.11.2018.

Pored asfaltiranja gradskih ulica, nakon mnogo godina, uredjuju se i dečja igrališta.

„Napokon je uz veliki napor saveta MZ ,,Novo Selište“ i nesebičnu pomoć gradskih vlasti na čelu sa gradonacelnikom Aleksandrom Milikicem koji je i obišao radove završeno asfaltiranje sportskog terena na Novom Selistu.

Teren će za par dana potpuno biti u funkciji kad se izvši reparacija golova, postavljanje novih košarkaških tabli i pojačana led rasveta na samom igralistu“ Izjavio je Boban Ignjatović

Share

Promeni za dobro

Bor, Beograd, Zaječar, Knjaževac i Majdanpek, 06.11.2018.

Projekat „Promeni za dobro“ realizuje se u okviru programa „Podrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss PRO“, koji sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO).

U okviru projekta, koji realizuju u partnerstvu Udruženje građana  “KOKORO“- Bor i  Centar za socijalni rad Bor od 01.10.2018 – 31.07.2019. u Boru je održan trodnevni, akreditovan seminar od 03 – 05. novembra 2018. god. na temu: “Uloga Centara za socijalni rad i drugih pružalaca usluga socijalne zaštite u primeni vaspitnih naloga “ .

Učesnici treninga su bili stručni radnici Centara za socijalni rad iz Bora, Zaječara, Knjaževca i Majdanpeka, pružaoci usluge socijalne zaštite  Dnevnog boravka za decu i mlade u Boru i stručni saradnici škola. Podrškom treera, autora programa, Republičkog Zavoda za socijalnu Zaštitu,  učesnici su unapredili znanja i veštine primene vaspitnih naloga, konkrete korake i način izveštavanja uputnih organa (javnog tužioca za maloletnike ili Sudiju za maloletnike) zasnovane na Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica R. Srbije.

Vaspitni nalog, je diverzionih mera skretanja od ulaska u sudsku proceduru krivično odgovornih maloletnih učinilaca kriv. dela iznad 14 godina.

Po Zakonu o mal. učiniocima kriv. dela i krivičnopravnoj zaštiti mal. lica  R. Srbije

“Prema maloletnom učiniocu krivičnih dela mogu se primeniti jedan ili više vspitnih naloga za krivično delo za koje je propisana novčana kazna  ili kazna zatvora do 5 godina. Vaspitni nalog prema maloletniku može primeniti nadležni javni tužilac za maloletnike ili Sudija za maloletnike.

Uslovi za primenu vaspitnog naloga su : priznanje krivičnog dela od strane maloletnika  i njegov odnos prema krivičnom delu i oštećenom“.

Svrha vaspitnih naloga je da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavipostupak, odnosno da se primenom vaspitnog naloga utiće na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činio krivična dela.

 Vaspitni nalozi su:

  1. Poravnanje (medijacija) sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile, u celosti ili delimično, štetne posledice dela;
  2. Redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao;
  3. Uključivanje bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja;
  4. Podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga;
  5. Uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu.

Izbor vaspitnog naloga nadležni javni tužilac za maloletnike i sudija  za maloletnike  uzimajući u obzir u celini interes maloletnika i oštećenog, vodeći računa da se primenjivanjem jednog ili više vaspitnih naloga ne ometa  školovanje  ili zaposlenje maloletnika.

Vaspitni nalog može da traje najduže 6 meseci, a u tom roku može se zameniti drugiim vaspitnim nalogom ili ukinuti. Izbor i primenjivanje vaspitnog naloga vrši se u saradnji sa roditeljima, usvojiocem ili staraocem maloletnika i nadležnim organom starateljstva.

Za informacije o programu Swiss PRO posetite web sajt www.swisspro.org.rs

Za više informacija o podršci Svajcarske Srbiji, posetite web sajt ambasade www.eda.admin.ch/countries/serbia/sr/home.html

 

Share

Topla jesen otežava radove u voćnjacima

Bor, Zaječar, 05.11.2018. Mihajlo Žikić dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva

Topla jesen otežava radove u voćnjacima i odlaže sadnju voćnjaka

Površinski sloj zemljišta je isušen zbog manjih količina padavina u protekla dva meseca a pre toga je  sabijen od julskih kiša pa je jako otežana priprema zemljišta za jesenju sadnju voća. Ukoliko uskoro ne bude padavina jesenja sadnja će jako kasniti ili će zemljište biti loše pripremljeno za sadnju. Obzirom da nikako ne treba saditi voćke u loše spremljenu zemlju jer će to drastično smanjiti prijem, preporuka je da se sačeka sa pripremom  i sa sadnjom do prvih padavina, a da se voćke ne sade u loše pripremljenu parcelu već da se utrape do povoljnijih uslova. Ukoliko se loši uslovi nastave u toku novembra i decembra onda je bolje odložiti sadnju za proleće nego po svaku cenu insistirati na jesenjoj sadnji. Ukoliko se sadnice posade u krupnu, loše pripremljenu zemlju postoji opasnost od isušivanja i izmrzavanja korena, pa i cele sadnice, i u tom slučaju će prolećna sadnja biti bolja opcija za proivođače jer će zemljuište biti bolje pripremljeno i sa odgovarajućim sadržajem vlage posle zimskih padavina.

Ukoliko se produži topla jesen, zasadi voća neće pripremljeni ući u zimsko mirovanje. Iz tog razloga preporučuje se da se u prvoj polovini novembra odradi prskanje zasada  5% rastvorom uree iz dva razloga-prekid vegetacije i bolja humifikacija lišća u toku zime. Ovakav vid prekida vegetacije omogućava voćkama da boljhe pripremljene uđu u zimsko mirovanje i manja je verovatnoća da će doći do zimskog izmrzavanja nesazrelih letorasta. Takođe, opalo lišće je izvor zaraze tj. pojedine bolesti prezimljavaju na njemu, pa je od velike važnosti da se lišće što pre raspadne(uđe u proces humifikacije) u voćnjaku.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva..

Share

Obrada poljoprivrednog zemljišta 

Bor, Zaječar, 31.10.2018. Slavica Kodžopeljić dipl.inž ratarstva PSSS Zajecar Agroznanje doo Zaječar

Obrada zemljišta zavisi od prethodnog useva i cilja proizvodnje. Obrada zemljišta zauzima posebno mesto među agrotehničkim merama, zbog njenog velikog značaja koji ima na rast i razvoj useva. Krajnji cilj svih mera obrade jeste stvaranje rastresitog setvenog sloja zemljišta, akumulacija zimskih padavina, odnosno čuvanje vlage tokom vegetacije. Klasičan način obrade oranje plugom ima  pozitivne i negativne efekte. Pozitivni  efekti oranja su unošenje žetvenih ostataka, đubriva, u zemljište,  priprema zemljišta za setvu i kontrola bolesti i korova. Negativani efekti su narušavanje strukture zemljišta, pojava zbijenosti usled višestrukih prelazaka mašina preko zemljišta, kao i povećanje troškova obrade. Smanjenjem broja prelazaka znatno se smanjuju troškovi obrade i zbijenost.

U sadašnjim nepovoljnim klimatskim uslovima pripreme zemljišta za jesenju setvu kada je vlaga u zemljištu na dubinu od 30cm ispod 50% poljskog vodnog kapaciteta a tepmperatura vazduha neubičajeno visoka za ovo doba godine, kao i u organskoj proizvodnji, primenjuje se redukovana obrada zemljišta. Primenom ove obrade zemljišta smanjuje se dubina oranja, broj prelaza preko iste površine zemljišta, bolja kontrola erozije zemljišta, bolje čuvanje zemljišne vlage, a postižu se uštede u energiji i radnoj snazi. Kao i kod konvencionalne metode oranja i redukovana obrada ima svoje prednosti i nedostatke. Kao prednosti  navode se bolja kontrola zemljišne erozije, konzervacija vode i zemljišta i veća efikasnost upotrebe fosilnih goriva kao neobnovljivog resursa. Nedostaci su što se na ovakav način  ne uništavaju korovi u dovoljnoj meri, ne smanjuje se brojnost štetnih insekata. Neobrađeni površinski sloj zemljišta manje je porozan, te je sa većim sadržajem vlage, nižom temperaturom zemljišta, većom količinom organske materije na površini zemljišta. Žetveni ostaci na površini zemljišta povećavaju sadržaj vlage, doprinose povoljnom temperaturnom režimu, pokreću  mikrobiološku aktivnost i mineralizaciju azota,  na taj način ostvaruje se brže kruženje azota i povećava njegova pristupačnost. Sisteme obrade, uključujući sve vidove redukovane obrade naročito konzervacijsku, treba koristiti povezano sa  plodoredom zbog njegovog fitosanitarnog dejstva i đubrenja. Naročito je u ovm periodu problem spaljivanje žetvenih ostataka koje je štetno za poljoprivredu i ekologiju kao i da je Zakonom zabranjeno i kažnjivo. Spaljivanje strništa izuzetno je štetno za zemljište i poljoprivredu, ovim činom osiromašuje zemljište, a i izuzetno je opasno zbog mogućnosti izazivanja požara. S agronomskog stanovišta nanosi velike štete s dugotrajnim posledicama posebno ako se izvodi svake godine. Spaljivanjem strništa razvijaju se visoke temperature koje ubijaju korisne mikroorganizme, gubi se značajna količina organske materije i sav azot i ubrzava opadanje sadržaja humusa u zemljištu. Takođe, zagađuje se atmosfera, remeti biološka ravnoteža a time destabilizuje agroekosistem. Spaljivanje žetvenih ostataka je zakonom zabranjeno i kažnjivo.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva..

 

 

 

Share

48. u svetu na Doing business list

Bor, Beograd, 31. oktobar 2018. NALED, Radovan Šobić

Na Doing Business listi Svetske banke po lakoći poslovanja za 2019, Srbija je zauzela 48. poziciju među 190 zemalja što predstavlja pad od pet mesta u odnosu na prošlu godinu, saopšteno je na III godišnjoj konferenciji “Doing business 2019 – Digitalna transformacija  i jačanje konkurentnosti Srbije”.

Na skupu koji su organizovali NALED, Svetska banka i Britanska ambasada, ocenjeno je da je u pojedinim kategorijama Srbija bila reformski aktivna, ali te reforme nisu urađene na vreme kako bi bile uvrštene na listu i njihove efekte očekujemo u narednim izveštajima. Ipak, više je oblasti u kojima su reforme izostale što je omogućilo agilnijim zemljama da nas prestignu.

–  Tokom 2017. i 2018, pokrenuli smo sistemske reforme u ključnim oblastima kao što je katastar čiji puni efekat možemo da očekujemo tek sledeće i u narednim godinama. Na reformi građevinskih dozvola radili smo punih pet godina kako bismo se pomerili sa začelja Doing business liste, a na putu ka 11. mestu u svetu preskočili smo više od 170 zemalja  – istakla je prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koja je i predsednica Zajedničke grupe Vlade za unapređenje pozicije Srbije na Doing business listi.

Među važnim, ali “zakasnelim” reformama jesu i ukidanje pečata za privredu i pojednostavljenje procedure za dobijanje priključka na struju, nova rešenja za zaštitu manjinskih akcionara, kao i uvođenje elektronske prijave poreza na imovinu i prenos apsolutnih prava.

– Privreda očekuje od Vlade Srbije da konačno reformiše parafiskalne namete kao što je naknada za zaštitu životne sredine ili firmarina koje i dalje obavezuju privredu na 12 godišnjih plaćanja, unapredi proces izvršenja i obezbeđenja, skrati i pojeftini stečajni postupak, obezbedi da javna preduzeća efikasnije izdaju lokacijske uslove za gradnju i uspešno završi započetu reformu katastra – istakao je Slavko Carić, ispred NALED-ovog Saveza za imovinu i urbanizam.

Na konferenciji je ocenjeno da DB lista pokazuje da je digitalizacija procedura ključ za stvaranje boljih uslova za poslovanje jer smanjuje korake koje je potrebno napraviti, kao i troškove prolaska kroz administraciju, što Svetska banka i investitori posebno cene. Najveću podršku razvoju e-uprave u Srbiji, vrednu 5,2 miliona evra, dao je Fond za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

– Doing business izveštaj treba koristiti za postavljanje prioriteta. Poslovi u Srbiji se jednostavno otvaraju, ali se teško zatvaraju. Pristup finansiranju je otežan posebno u ranim fazama razvoja. Potrebno je ubrzati postupke pred sudom, kao i rešavanje stečajnih postupaka gde Fond za dobru upravu takođe podržava reforme. Zajedno sa NALED-om smo radili na ukidanju pečata, elektronskom arhiviranju i drugim preduslovima za punu primenu elektronskog poslovanja u praksi, dok je sledeća velika reforma od koje se mnogo očekuje postupak upisa imovine u katastar nepokretnosti. Zato je britanska Vlada kroz Fond za dobru upravu obezbedila podršku za primenu novog zakona i uspostavljanje funkcionalnog e-Šaltera.– rekao je ambasador Denis Kif.

Doing Business_2019_info_list

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva objasnio je da metodologija Doing business liste meri udaljenost svake države od najboljih regulatornih praksi u 10 kategorija koje prati što vladama olakšava da mere uspešnost u sprovođenju reformi. Više od 60 zemalja u svetu formiralo je posebna tela koja koriste DB listu kao putokaz za realizaciju regulatornih unapređenja, a među njima je i Srbija koja od 2014. ima Zajedničku grupu Vlade Srbije u kojoj učestvuju resorni ministri, privrednici i stručnjaci. Lista Svetske banke dobar je instrument i za međusobna poređenja i preuzimanje praksi i rešenja od najuspešnijih zemalja.

Zbog toga je specijalni gost III godišnje konferencije bio nekadašnji premijer Gruzije Nika Gilauri, koji je podelio reformska iskustva zahvaljujući kojima je njegova zemlja od 2004. do 2014. stigla sa 112. na 8. poziciju na Doing business listi. Gruzija je najuspešnija država u rangiranju Svetske banke sa 47 sprovedenih reformi, a posebno efikasna bila je u reformi katastra (prvi u svetu), izdavanju građevinskih dozvola, zaštiti manjinskih akcionara i pokretanju biznisa (drugi).

Samo se primena računa
Prema Doing Business metodologiji, usvajanje i najboljih propisa ne donosi pomak na listi ako nije praćeno odgovarajućom primenom. Zato će reforma upisa u katastar nepokretnosti, kao jedna od fundamentalnih reformi čija nam primena predstoji, biti predmet posebnog projekta koji sprovodi NALED uz podršku Fonda za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva. U narednih šest meseci biće organizovano 120 obuka za službenike na lokalnom i nacionalnom nivou, a projekat će pomoći i da se uspostavi funkcionalan, jedinstveni e-šalter za upis prava svojine koji će uvezati rad javnih beležnika, Poreske uprave, lokalnih poreskih administracija, javnih izvršitelja i katastra nepokretnosti.

Zahvaljujući kontinuiranim reformama među kojima se posebno ističu reforma sudstva, poreska reforma, suzbijanje korupcije i pojednostavljenje administrativnih procedura kroz uvođenje one-stop shop postupaka, Gruzija je postavila novi rekord jer je na novoj listi za 2019. stigla do šeste pozicije i zajedno s Makedonijom jedina je istočnoevropska zemlja u Top 10.

Kada je reč o zemljama regiona, na novoj Doing business listi, od Srbije su uspešnije jedino Makedonija (10) i Slovenija (40), dok su iza nas Crna Gora (50), Rumunija (52), Mađarska (53), Hrvatska (58), Bugarska (59), Albanija (63), Bosna i Hercegovina (89).

Share

MEDIJA CENTA BOR NA SAJMU KNJIGA I MEDIA – MEDIA MARKET 2018

Bor, 24.10.2018.

Medija centa BorNove knjaževačke novine i naučno stručni časopis EMIT na sajmu knjiga i media – Media Market – Biznis sajam informisanja, komunikacija i marketinga.

Ovogodišnji sajamski nastup naše redakcije odvija se pod sloganom:  KLASIKA NIKAD NE IZLAZI IZ MODE

Štampani mediji u vremenu digitalizacije imaju svoju publiku o čemu nam govore i mnoga nova izdanja koja povećavaju svoj tiraž.

4. SAJAM INFORMISANJA, KOMUNIKACIJA I MARKETINGA – MEDIA MARKET 2018. u organizaciji beogradskog sajma, omogućio je neposredan susret sa čitaocima. Nova publika. Drugačiji okvir za komunikaciju sa partnerima-oglašivačima, marketinškim i PR agencijama, štamparima, distributerima… Direktan „sudar“ sa konkurencijom. Dijalog sa predstavnicima države. B2B kontakt između printa i digital-a.

Bila je ovo prilika da se na ovoj najvećoj sajamskoj manifestaciji na na Balknu, a posebno beogradskim čitaocima,  predstave i lokalni mediji okupljeni u okviru svog poslovnog udruženja Lokal pres.

Asocijacija „Lokal pres” snažnim proaktivnim delovanjem unapredjuje poziciju i unutrašnje kapacitete lokalnih medija kroz implementaciju zajedničkih programskih i marketinško-komercijalnih aktivnosti na tržištu Srbije i u komunikaciji sa državnim organima utiče na harmonizaciju i poboljšanje medijskih zakona.

Uspešno odgovarajući na potrebe članstva kroz usvajanje novih poslovnih modela i specijalizovane edukacije PU „Lokal pres” unapredjuje profesionalne i tehničke standarde članstva, obezbedjujuci finansijsku podršku članicama, a gradjanima u Srbiji pravovremenu, kvalitetnu i objektivnu informaciju u cilju podsticanja slobode govora na lokalnim nivoima.

Posebno je interesovanje izazvala promocija knjige CRNA MAMBA Tamare Simeonović u izdanju Gradjanske čitaonice Evropa Bor – Medija centra Bor

 .Čitaonica Evropa Bor je ove godine predstavija svoja dva izdanja mladih borskih autora: CRNA MAMBA Tamare Simeonović i DAN NULTI Nenada Mitrovića:

Članovi objedinjena redakcije borskog Medija centra, Novih knjaževačkih novina, EMIT-a i portala romski.net aktivno učestvuju na panelima organizovanim u okviru ove sajamske manifestacije.

Posetite naš štand koji se nalazi u Hali 3 Beogradskog sajma, do nedelje 28.10.2018., i družite se sa mladim borskim autorima i brojnim poznatim ličnostima!

Na našem štandu dočekaće vas i predstavnici udruženja Timočana i Krajinaca u Beogradu i informisati o predstojećim aktivnostima a zainteresovane uključiti u svoj rad. Na sajmu je moguće uplatiti članarinu a za zainteresovane gradjane Beograda koji potiču iz gradova Istočne Srbije moguće je učlanjenje.

Na sajmu knjiga udruženje predstavlja svoja izdanja Vlastimira Stanisavljevića – Šarkamenca, čije su pesme ovekovečene u delima LJubiše Stojanovića – LUISA.

Share

IPARD –  Novi javni poziv

Bor, Zaječar, 23.10.2018. Saša Stamenković, dipl. ing. polj.

Raspisivanjem javnih poziva za dodelu podsticajnih sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske Unije , takozvanog IPARD II programa, naša zemlja je ušla u novu eru razvoja poljoprivrede.

Ovih dana je raspisan i treći javni poziv (ukupno četvrti) u okviru takozvane mere 1 koja obuhvata primarnu poljoprivrednu proizvodnju, a prema kome će  nešto više od 3 milijarde dinara biti potencijalno iskorišćeno za razvoj poljoprivrede. Sredstva po ovom konkursu namenjena su izgradnji i opremanju objekata u okviru takozvanih sektora mleka, mesa, kao i voća i povrća.

Podnošenje zahteva za odobravanje projekta Upravi za agrarna plaćanja traje od 1. novembra ove, do 9. januara naredne godine.

Prilikom konkurisanja, prema postojećem pravilniku, proizvođač dostavlja poslovni plan, popis pokretne i nepokretne imovine na dan 31. decembar prethodne godine, kao i dokaz o obrazovanju ili iskustvu u poljoprivredi (diplomu o stečenom obrazovanju, ugovor o radu na poslovima poljoprivrede, i sl…), uverenja o plaćenom porezu. Preduzetnici dostavljaju i bilanse stanja i uspeha, odnosno poreske bilanse.

Ukoliko se investira u obnovljive izvore energije, treba dostaviti studiju izvodljivosti ili studiju opravdanosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Kod investicija u izgradnji i opremanju objekata dostavlja se i izvod iz katastra nepokretnosti sa kopijom plana. Proizvođač  koji nije vlasnik zemljišta dostavlja i ugovor o zakupu  sa rokom važenja od najmanje 10 godina.

Za investicije u izgradnju objekata dostavlja se i projekat za građevinsku dozvolu, idejni projekat, odnosno projekat za izvođenje u skladu sa zakonom, kao i građevinska dozvola, odnosno rešenje za izvođenje radova.

Prema aktuelnom pravilniku, donja granica vrednosti investicije je 5.000 €, a gornja  milion i po evra. Procenat povraćaja novca iznosi od 60-80% u slučaju da se radi o investicijama u zaštitu životne sredine.

U okviru IPARD II programa, Evropska unija obezbeđuje 75% sredstava, ostatak Republika Srbija.

Stručnjaci procenjuju da će pored 175 miliona evra IPARD-a biti privučeno još oko 450 miliona ostalih investicija u srpsku poljoprivredu, bez obzira na složenu proceduru prilikom apliciranja.

Na prethodne konkurse za dodelu sredstava iz ovog programa stiglo je 502 prijave, dodeljena su sredstva u visiini od 3 miliona evra. Poljoprivrednici su konkurisali po pojedinačnoj prijavi za investicije u vrednosti od 200 hiljada do 77 miliona dinara.

Bez obzira da li će sredstva iz IPARD programa biti u potpunosti iskorišćena, bitno je napomenuti da se uvođenjem novih standarda u agraru otvaraju vrata desetostruko većim evropskim fondovima za razvoj ove, strateški značajne oblasti, nakon pristupanja naše zemlje zajednici evropskih naroda.

Inače, do kraja godine Uprava za agrarna plaćanja treba da raspiše još jedan javni poziv za takozvanu meru 7, koja će omogućiti investiranje u oblast ruralnog turizma.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

Share

Rotary donacija osnovnim školama u Boru

Bor, Beograd, Berlin, 22.10.2018.

Danas, 22.10.2018. godine, Guverner distrikta 2483 – Srbija i Crna Gora, Vladan Matić  i predstavnici grada Bora su zajedno sa članovima Rotari kluba iz Bora i Berlina obišli osnovne škole Vuk Karadžić, Vidovdan i Stanoje Miljković i poklonili vrednu računarsku opremu.

Na osnovu medjunarodnog granta vrednog 153 hiljada dolara, Rotary kluba Čukarica, putem kojeg je obezbeđeno 500 kompjutera za 50 škola, borske osnovne škola dobile su donaciju od 20 računara koju su zajednički predali pretstavnici Rotary kluba Bor, donator e-klub iz Berlina, Daniel Ziska  i Guverner Rotary distrikta Srbija i Crna Gora 2483, Vladan Matić.

Na ovaj način se i Rotary pokret uključio u proces digitalizacije naše zemlje.

Pored donacije računara, za zainteresovane nastavnike informatike obezbjedjen je besplatan dvodnevni kurs u istraživačkom centru Petnica.

Na prijemu kod zamenika gradonačelnika Branka Perića u Gradskoj upravi u Boru donatorima su uz zahvalnost dodeljene i Zahvalnice Grada Bora,


Učeni škole Vidovdan su se malom priredbom posebno pripremljenom na nemsčkom zahvalili donatorima.

Posebnu zahvalnost iskazali su i nastavnici informatike a posebno Vladimir Knežević.

Share

Borski Info – centar – Gradjanska čitaonica Evropa

Skoči na traku sa alatkama