BOR DOBIO STATUS GRADA

Bor, 20.06.2018.

Na današnjoj sednici Skupštine Srbije, Poslanici doneli odluku da Bor i Prokuplje dobiju status grada. Bor je status grada prvi put dobio 1947. godine, ali je kasnijim zakonima o teritorijalnim organizacijama zemlje predviđeno da bude opština.

Studenka Kovačević, narodna poslanica iz Bora zatražila je status grada za opštinu Bor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kao jedna od podnosilaca Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, inicirala je da i Bor uz opštinu Prokuplje po hitnom postupku dobije status grada.

„Unapređivanje statusa naše lokalne samouprave doprineće njenom razvoju i punom korišćenju privrednih, kadrovskih i prirodnih kapaciteta i stvaranju uslova da postane značajan privredni i ekonomski centar u ovom delu naše republike.“napisala je u svom zahtevu poslanica Kovačević. Kompletan tekst Zahteva i obrazloženja možete preuzeti OVDE.

Ovo su sada jedine dve opštine koje kao sedišta Upravnih okruga još uvek nemaju status grada koji pruža znatne prednosti u teritorijanoj organizaciji Republike Srbije. Upravni okrug predstavlja osnovni subjekat administrativne dekoncentracije vlasti i administrativni centar za teritorijalno organizovanje inspekcijskih i drugih službi državnih organa.

U Republici Srbiji, u svim upravnim okruzima, sedišta okruga se nalaze u najvećim jedinicama lokalne samouprave koje imaju status grada. Jedan, od dva u kome nije tako, je Borski upravni okrug koji na području koje obuhvata, nema jedinice lokalne samouprave sa statusom grada. Utvrđivanje statusa grada za opštinu Bore predstavljaće pomoć u stvaranju uslova za više investicija i bolji ekonomski razvoj. Iz borske i prokupačke opštine pojačan je odliv stanovništva, posebno mladih i stručnih ljudi ka centralnim područjima države i dalje van Srbije. To se nepovoljno odražava na pravilan regionalni razvoj zemlje.

Share

Promocija Profesora

Bor, 18.06.2018.

Promocija knjige Tamare Simeonović – Profesor

Drugo autorsko delo mlade borske književnice predstavljeno je danas muzičko-scenskim nastupom Centra za kulturu i same autorice.

Nakon što ste zavoleli prvu knjigu mlade autorke, saznajte kakve priče priča Profesor? Uz promociju knjige organizovan je propratni muzički program.

„Ceo mukotrpan proces, od trenutka kada je Profesor napisan, do trenutka kada je on izašao, nervoze, popijene kafe, pripreme, treme sve se večeras isplatilo. Radim promocije širom gradova Srbije, ali je večeras prva promocija Profesora u mom gradu bila moja zvezda sjajna i orden koji su mi moji sugradjani stavili na srce. Hvala Vam svima koji su uprkos lošem vremenu došli da čuju koje priče priča Profesor, i nadam se da ćete u Profesoru uživati onoliko koliko sam ja večeras uživala u vama. Veliki poljubac od jedne srećne devojke, a ostatak slika postavljam čim ih saberem, iliti se ja presaberem. Sala muzičke škole bila je puna, scena je blistala magićnim sjajem uz pomoć klavira, gitare, balerina, glumaca i recitatora. Ali ono što je u Boru blistalo večeras to ste vi, jer dokazujete da je knjiga oružje pobede.“ Izjavila je za naš portal a potom i napisala je na svom FB zidu Tamara.

Izdavač je Gradjanska citaonica Evropa iz Bora koja u okviru svoje edicije MLADI DOLAZE promoviše mlade književne stvaraoce našeg grada.

 

Share

RTB BOR U FOKUSU TURSKE KOMPANIJE – CENGIZ HOLDING

Bor, 15.06.  Izvor: Ekapija   Foto: MC Bor

Rudarsko-topioničarski kompleks Bor privukao je pažnju ruskih i kineskih investitora, a prvi put je zainteresovana i jedna turska kompanija – Cengiz Holding, koja je u vlasništvu Mehmeta Čengiza, biznismena i dobrog prijatelja turskog predsednika Tajipa Redžepa Erdogana.

Zainteresovanost ovog turskog investitora za RTB Bor potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok je u Turskoj prisustvovao puštanju u rad Transanadolijskog gasovoda – TANAP.

Share

OKRUGLI STO: Zaštita prirodnih vrednosti Kučaja i okoline Bora – na EcoTER’18

Bor, 14.06.2018

Na Borskom jezeru počela 26. „Ekološka istina 2018″Ovogodišnja konferencija posvećena je uspomeni na preminulog prof. dr Zorana Markovića sa TF-a kome je minutom ćutanja odata pošta. Pošto je njegova želja bila izdavanje monografije povodom 25. godišnjice konferencije, Organizacioni odbor je to učinio ove godine njemu u čast i prve primerke uručio njegovoj ćerci Magdaleni Marković.

U okviru programa  „26. Međunarodne konferencije ekološka istina i istraživanje životne sredine – EcoTER’18“ u četvrtak 14. juna 2018.  sa početkom u 12,00 u  , organizuje se OKRUGLI STO “ Zaštita prirodnih vrednosti Kučaja i okoline Bora“

Okrugli sto Zastita Kučaja pozivnica

„Okrugli sto je deo programa jačanja uloge organizacija civilnog društva koje deluju u oblasti životne sredine CSOnnect a koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu  Centralne i Istočne Evrope-REC uz finansijsku podršku švedske agebncije za međunarodnu saradnju SIDA. Želja nam je da u vreme kada se otvaraju novi rudnici u Boru ukažemo i na potrebu i široke mogućnosti da se zaštiti i održivo koristi prostor očuvane prirode u okruženju Bora i borskih rudnika – prevashodno planinski prostor Dubašnice (Kučaj), Velikog i Malog Krša, Stola, Deli Jovana i dr. „- rekao je Dragan Randjelović iz DMI Bor

Ove godine, tradicionalna konferencija Ekološka istina-EcoIST, proširila je svoj naziv na istraživanje u oblasti životne sredine. ECO-IST, konferencija je već imala životnu sredinu u svojim glavnim temama, ali je to sada preciznije definisano, tako da se čuva kontinuitet i koncept Ekološke istine.
Primarni cilj EcoTER’18 (The 26th International Conference on Ecological Truth & Environmental Research 2018) je da okuplja akademsku zajednicu, istraživače i industrijske inženjere, kako bi razmenili svoja iskustva, stručne ideje, kao i razmotrili mogućnosti za zajedničko istraživanje.
„Ova konferencija uključuje 77 radova autora sa univerziteta, istraživačkih instituta i privrede iz 13 zemalja: Argentine, Poljske, Belorusije, Turske, Francuske, Italije, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Srbije.
Posebno se zahvaljujemo našim plenarnim predavačima: profesoru Sebastianu Bellu, koji je došao iz daleke Argentine, Profesorki Aleksandri Nadgorska-Socha, koji je došao iz Poljske. Naši plenarni predavači, ali ne manje značajni su: dr Petar Paunović je osnivač ove konferencije i u saradnji sa našim profesorom Jovicom Sokolović, predavaće o početku, razvoju i toku konferencije u proteklih 25 godina. Moram takođe istaknuti profesora Sašu Drmanića sa Tehnološko-metalurškog fakulteta iz Beograda, koji je bio voljan da nam predoči svoje istraživanje.“ – Istakla je prof. dr Snežana Šerbula, predsednik Organizacionog odbora uz dobrodošlicu učesnicima. Dobrodošlicu i uspešan rad učesnicima skupa poželeli su prof. dr Nada Štrbac, dekan Tehničkog fakulteta u Boru, prof. dr Radoje Pantović, predsednik Naučnog odbora,


„Ove godine tradicionalna konferencija Ekološka istina – Eco IST proširila je svoj naziv na istraživanje u oblasti životne sredine. Primarni cilj Eco TER ’18 je da okuplja akademsku zajednicu, istraživače i industrijske inženjere, kako bi razmenili iskustva, stručne ideje i razmotrili mogućnosti za zajedničko istraživanje. Posebno smo ponosni i zahvaljujemo se našim plenarnim predavačima: profesorima Sebastianu Bellu koji je došao iz daleke Argentine i Aleksandri Nadgorska Socha iz Poljske. Malo je ljudi koji bi došli sa druge strane zemaljske kugle da prezentuju svoje radove, druže se sa nama i rade zajedničke projekte, što nam je posebno značajno. Sarađujemo sa industrijom, institutima, fakultetima. Nadam se da svaka ekološka istina sa istraživanjem životne sredine svake godine postavlja nove granice i nove benefite “ dodala je prof. dr Snežana Šerbula.

Organizator EcoTER’18 je Tehnički fakultet u Boru, suorganizatori Tehnološki fakultet Univerziteta u Banja Luci, Fakultet za metalurgiju i tehnologiju u Podgorici, Metalurški fakultet u Sisku i Društvo mladih istraživača iz Bora, a finansijski je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Share

RTB Bor: Studija izvodljivosti eksploatacije ležišta Kraku Bugaresku i Cerovo

Bor, Beograd,

 

Na osnovu čl. 14. stav 1. i 2., a u vezi sa čl. 29. stav 1. i 3. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“ 135/04, 36/09),  daje sledeće

O  B  A  V  E  Š  T  E  NJ  E

 Nosilac projekta RTB Bor Grupa – Rudnici bakra Bor, podneo je zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta eksploatacije ležišta bakra „Cerovo“ kod Bora.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana od 11-14 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, ul. Omladinskih brigada 1, soba 428 kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

EP from Studija_CEROVO sa opisom
P031-dopuna zahteva za projekta EP - cerovo

Vodni uslovi KB-Cerovo za 5,5 Mt 25042018
Share

Dom omladine : Kultura nas spaja

Bor, Zaječar, 07.06.2018.

Povezujemo se kroz kulturu

Da građani misle na kulturu i njen razvoj pokazuje grupa mladih iz Zaječara koja je pokrenula inicijativu “Kultura u centru”. Cilj ove inicijativa jeste promocija kulture i obezbeđivanje prostora za vežbu i nastupe za sve mlade umetnike iz Zaječara. U ovoj ideju vodi ih nacionalno udruzenje “Srbija u pokretu” koje u Zaječaru ima svoj tim “Fabrika promena”, kome se od skoro priključio i tim “Društvo roma”, kao i Kulturno umetničko društvo “Nikola Pašić”.

Tim lider inicijative, David Georgijev, kaže da nije bitno ko je iz kog društva, KUD-a, muzičke trupe, gde ko izlazi ili ko koga poznaje, već je važno da svi zajedno radimo na unaređenju i promovisanju kulturnih programa za šta nam je neophodan funkcionalan prostor za vežbu i nastupanje.

Danas smo ovde, u gostima kod naših prijatelja u Domu omladine Bor, da čujemo njihovo iskustvo i da poučeni time napravimo sebi planove za dalje.

Naša je krilatica “Sve se može kad se ljudi slože”, i verujemo da će ovo biti još jedna u nizu uspešnih inicijativa za dobrobit opšte zajednice.

Kako saznajemo, u planu je u organizovanje niza kreativnih akcija na otvorenom prostoru kojim bi se promovisala kulturu i običaju, ali i skrenula pažnja na nedostatak slobodnih prostora u kojima bi se ovakve aktivnosti održavale.

Share

SEĆANJE NA NATO BOMBARDOVANJE

Bor, Boljevac, Zaječar, 07.06.2018.

SEĆANJE NA NATO BOMBARDOVANJE NA FARMI U PODGORCU

I ove godine, na današnji dan, 7.juna, u prisustvu predstavnika boračkih organizacija Bora i Boljevca, Opštine Boljevac, građana i učenika škole u Podgorcu, kao i rodbine izginulih troje radnika, položeni su venci i cveće na spomenik žrtvama NATO agresije. .

Tog dana NATO avionu zasuli su bomabama ovčarsku farmu misleći da se na tom mestu krije srpska vojska. O tom strašnom zločinu agresora na tadašnju Srbiju i Jugoslaviju i nepokornosti naše vojske i naroda, nadahnuto je govoro Ognjen Pantović, Narodni poslanik ističući i danas veliki pritisak na državno rukovodstvo ka otimanju Kosova.

Samo tri dana pre okončanja operacije Nato pakta na području SR Jugoslavije, 7. juna je vazdušnim projektilima razorena ovčarska farma u selu Podgorcu i tom prilikom su poginuli zaposleni radnici  Milija Andrejević i Nebojša Srbulović iz Podgorca i Slavka Marić iz Zlota.

U znak sećanja na ovaj tragični događaj, ispred spomen obeležja stradalim radnicima održan je memorijalni skup kome su prisustvovale delegacije  opštine Boljevac, meštani sela Podgorca i Zlota, učenici Osnovne škole „Đorđe Simeonović“ i predstavnici SNS-a, SPS-a, Zelenih Srbije i drugih političkih partija i patriotskih organizacija koje čuvaju uspomenu na dane stradanja srpskog naroda..

Na spomen obeležje stradalim radnicima farme su položeni venci, a o Nato operaciji „Milosrdni anđeo“, govorio je Branislav Pajkić , Predsednik SRVS Boljevca, podsetivši prisutne na materijalna razaranja i stradanja nedužnih civila.

Dr Nebojsa Marjanovic, predsednik opstine Boljevac je u svom obraćanju posebno istakao da „Nikada nećemo zaboraviti ovaj zločin i da ćemo stalno posečati na njega kroz sećanje na nedužne stradalnike na ovoj u to vreme savremenoj farmi ovaca.“

Share

Bor grad cveća 2019.

Bor, Knjaževac, Gradjanska citaonica Evropa

Povodom 5. juna, Međunarodnog dana zaštite životne sredine Predsednik opštine Bor Aleksandar Milikić,  upriličio je  prijem za opštinske organizacije koje se bave ekologijom i zaštitom životne sredine
Zahvaljujući na organizovanom prijemu Predsednika SO Bor Aleksandra Milikića sa saradnicima, Dragan Ranđelović je ispred Društva mladih istraživača i konzorcijuma CSOnnect istakao značaj zajedničkog delovanja na zaštiti životne sredine.

“Ima nekoliko oblasti u kojima bi saradnja lokalne samouprave i organizacija civinog društva mogla da se ostvari. Jedna od najznačajnijih je otvaranje novih rudnika, gde bi želeli da kroz uključivanje javnosti, odnosno građana, doprinesemo da se oni otvaraju po najnovijim ekološkim standardima i da ne dobijamo novo “istorijsko zagađenje” kakvo sada imamo”, kazao je Ranđelović.

On je istakao da bi zaštitom okoline Bora i dobijanjen statusa nacionalnog parka za Južni Kučaj, kao i parka prirode za Stolu i Velikom Kršu, trebalo napraviti balans i kompenzaciju za deo narušene prirode, višedecenijskim intenzivnim rudarenjem.

“Problem zagađenja vazduha je u velikoj meri rešen, a ostali su problemi zagađenih voda, komunalni otpad i pre svega rudnička i flotacijska jalovišta oko Bora koja u nekom narednom periodu moraju biti sanirana”, kazao je Ranđelović.

Predsednik Gradjanske čitaonice Evropa i Rotary kluba Bor Zvonko Damnjanović, upoznao je opštinsko rukovodstvo o inicijativi više organizacija civilnog društva u gradu, da uz podršku rotarijanaca iz Švajcarske i Nemačke kandiduju Bor za grad cveća za 2019. godinu. Predložio je i da je neophodno da u narednom periodu budu izradjena i inovirana strateška dokumenta opštine Bor a pre svega strategije o komunalnom otpadu kroz koju treba redefinisati odnos prema regionalnoj deponiji, formirati sanitarnu deponiju opštine Bor i predvideti primarnu selekciju i reciklažu. Poseban značaj treba posvetiti izradi Lokalnog energetskog akcionog plana za upravljanje svim vrstama energije na teritoriji opštine kao i izradi Strategiju održivog i integralnog urbanog razvoja u Boru do 2030. godine kroz koju treba predvideti i formiranje novih opština i mz a posebne mesne zajednice Borsko jezero..

Od učesnika se čulo da nagomilane probleme u opštini treba prevazilaziti u zajedništvu sa civilnim sektorom i koristiti zajedničke kapacitete na izradi Projekta sa kojima će se Aplicirati prema domaćim i stranim donatorima.

Sveobuhvatni je zaključak da je ovakav prijem i sam sastanak izuzetno koristan kako za predstavnike civilnog sektora tako i za opštinsko rukovotstvo pa je i dogovoreno češće okupljanje Proaktivnih organizacija koje daju doprinos lokalnoj zajednici i adekvatnih institucija i funkcionera SO Bor.

 

Share

Zakon Roditelj – Negovatelj

Bor, 04.05.2018.

Zakon Roditelj – Negovatelj se odbija već šestu godinu iako su predate brojne peticije udruženja i pojedinaca, neophodne da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu Skupštine. Zakon se predlaže kao dopuna Zakonu o socijalnoj zaštiti i podrazumeva izjednačavanje statusa roditelja dece sa teškoćama u razvoju sa statusom hranitelja.


Kampanju pokreće udruženje građana „Izbor postoji“ iz Bora, a u organizaciji učestvuju roditelji dece sa teškoćama u razvoju širom Srbije.
„Svesni smo koliko je ovo veliki zalogaj za jedno udruženje iz provincije, ali se nadamo da smo svojim dosadašnjim radom na ove i slične teme izgradili kredibilitet kod građana. Naravno, najbitnije je da roditelji koji zavise od ovog zakona prepoznaju iskrenost i srčanost sa kojom smo krenuli u ovu borbu i srećni smo što se to upravo dešava. Kampanja je počela pre samo tri dana kroz društvene mreže, a već nam se obratio ogroman broj ljudi da se uključi.

Kampanja će trajati sve do usvajanja ovog zakona, a sadržaće plakat, flajere, tribine, mirne proteste i sve to u više gradova Srbije. Ono što ovu kampanju razlikuje od dosadašnjih na ovu temu jeste to što pozivamo zdrave i jake da ustanu u odbranu slabih i bolesnih jer je to zajedništvo jedini način da pobedimo. Svi koji žele da podrže i pomognu, mogu sve sledeće aktivnosti pratiti u javnoj grupi na FB – #ZastitiDaZastitim
#PomoziDaPomognem

-Irena Živković, predsednik udruženja

Share

5. jun: Medjunarodni dan zaštite životne sredine.

Bor, Knjaževac, Beograd, Gradjanska citaonica Evropa,

U Knjaževcu je  4. juna obeležen Medjunarodni dan zaštite životne sredine.

Tim povodom je u Domu kulture otvorena izložba dečjih radova prispelih na konkurs PGS iz, oblasti rada i delovanja Pokreta Gorana i zaštite životne sredine.

Nakon izložbe održana je  Debata na temu: POGLAVLjE 27: ŽIVOTNA SREDINA I KLIMATSKE PROMENE – IZAZOV I PRILIKA KNjAŽEVCA ZA ODRŽIVI RAZVOJ.

Izložbu je otvorio i u debati učestvovao IVAN KARIĆ, Predsednik Zelenih Srbije, Državn isekretar u ministarstvu životne sredine i šef Pregovaračke grupe za poglavlje 27.

Organizator, Pokret Gorana Knjaževac sa  partnerima iz Timočkog kluba iz Knjaževca, Građanskom čitaonicom EVROPA  iz Bora,
Edukativnim Centrom iz Knjaževac, a posebno lokalni mediji Nove Knjaževačke novine, ,„M“ radio i Knjaževac vesti


Јавна дебата књажевац (2)

Regionalni centar  za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji kroz  CSOnnect program već dve godine podržava aktivnosti na projektu „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ koji realizuje udruženje Timočki klub iz Knjaževca.Regionalni centar  za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji kroz  #CSOnnect program već dve godine podržava aktivnosti na projektu „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ koji realizuje udruženje Timočki klub iz Knjaževca sa partnerima.


Projekat se oslanja na pregovaračko poglavlja 27 Zaštita životne sredine, za pristupanje Srbije EU i sa tim u vezi održan je prvi sastanak  sa predstavnicima  Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih vlasti iz Regiona Istočne i Južne Srbije, sa ciljem upoznavanja  i  uspostavljanja  osnova  za  dalju uspešnu saradnju  u oblastima zaštite  životne sredine u ovim regionima.

Share

Otvoren istražni niskop Čukaru Peki

Bor, 05.jun

Autor: S.R.

Rakita počinje radove na izgradnji istražnog niskopa u Boru

Planirana investicija od 590 miliona USD na projektu Čukaru Peki u prve čeriti godine

Kompanija Rakita Eksplorejšn (Rakita Exploration) je započela istražne rudarske radove na izgradnji niskopa, u sklopu geoloških istraživanja zaliha bakra i zlata u hidrotermalnom sistemu Čukaru Peki, u Boru. Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, NJ.E. ambasadorka Kanade Kati Čaba, predstavnici opštine Bor i kompanija Nevsun i Rakita prisustvovali su svečanoj ceremoniji koja je održana 4. juna u Boru.

Projekat nalazišta bakra i zlata svetske klase Čukaru Peki je od izuzetne vrednosti za Srbiju i predstavlja značajan ekonomski potencijal kako na lokalnom tako i na nacionalnom planu. Nevsun Risoursiz (Nevsun Resources) je kanadska kompanija koja se bavi preradom teških metala, a posluje u Srbiji posredstvom svog zavisnog društva Rakita Eksplorejšn d.o.o. U martu 2018. godine kompanija Rakita je završila Prethodnu studiju izvodljivosti za projekat Čukaru Peki, a plan je da Studija izvodljivosti bude završena do sredine 2019. godine.„Na osnovu kvaliteta resursa, ekonomskih pokazatelja i obima planirane investicije za potrebe otvaranja rudnika, projekat Čukaru Peki je stekao reputaciju jednog od najboljih svetskih razvojnih projekata nalazišta bakra i zlata. Tokom izgradnje istražnog niskopa i rudnika Čukaru Peki, u periodu od 2018. do 2022. godine, Nevsun planira kapitalnu investiciju u visini od 590 miliona dolara. U ovom periodu, očekujemo da će naša investicija značajno doprineti porastu zaposlenosti i razvoju srpske privrede, imajući u vidu da će izvođači na projektu angažovati oko 1.000 zaposlenih, dok će naša kompanija imati približno 150 zaposlenih. Za nas je veoma važna činjenica da je dinamika razvoja projekta u potpunosti u skladu sa dugoročnim planom i strategijom Vlade Srbije da poveća udeo rudarskog sektora u BDP-u na pet odsto“, rekao je Piter Kukielski, predsednik kompanije Nevsun Risoursiz.Nakon otvaranja rudnika, tokom faze eksploatacije u periodu od kraja 2022. do 2038. godine, očekuje se da će kapitalna investicija Nevsuna biti dodatnih 457 miliona dolara. Za vreme rada rudnika, procenjuje se da će Rakita zapošljavati oko 600 radnika, uz približno 300 zaposlenih koje će angažovati podizvođači.Predsednica Vlade Republike Srbije rekla je da je danas značajan dan jer u Boru počinju radovi na investiciji vrednoj skoro 600 miliona dolara koja će zaposliti više od 1.000 ljudi.
„Želim da se zahvalim i kompaniji Nevsun koja je verovala u Srbiju i našoj zemlji donela velika sredstva. Ovaj projekat je važan iz dva razloga. Prvi razlog je činjenica da je u pitanju rudarstvo  – sektor koji i u mom  ekspozeu  zauzima značajno mesto i koji ima značajan potencijal, sa planom da dostigne pet odsto našeg ukupnog BDP-a. Drugi razlog je ravnomeran regionalni razvoj. Borski kraj je jedan od centara rudarstva i Bor sa ovom investicijom može da izgleda drugačije u narednih nekoliko godina. Posebno želim da se zahvalim  kompaniji Nevsun što žele da sarađuju sa lokalnim firmama. Kanadske kompanije puno pažnje polažu pre svega na zaštitu životne sredine, zaštitu na radu i saradnju sa lokalnom zajednicom. Vlada Republike Srbije će biti partner koji će svakog dana pomagati ovakve projekte, kako bismo poručili mladim ljudima da ostanu ovde“, izjavila je predsednica Vlade tom prilikom. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izrazio je zadovoljstvo što prisustvuje početku istražnih radova na jednom od najvećih nalazišta bakra i zlata, rekavši da se naša zemlja trenutno nalazi u velikoj ekspanziji rudarskih aktivnosti, da imamo 200 eksploatacionih polja i 127 istražnih polja u kojima se obavljaju velike i važne istražne aktivnosti gde je samo u istraživanja investirano oko 60 miliona evra samo u toku ove godine.

„Došli smo do dana kada se ovde otvara niskop  koji formalno pravno predstavlja poslednju fazu istraživanja  kompanije Rakita, ali budući da će se taj niskop u budućnosti koristiti kao deo rudnika, biću slobodan da kažem da je to prvi korak ka otvaranju rudnika ovde u Boru. Ovaj projekat je važan za Vladu, ali najviše za stanovnike Bora  jer su oni ti koji će osetiti nova radna mesta, bolju infrastrukturu i nove prihode u budžetu. Zajedno možemo biti ponosni na projekat Čukaru Peki jer ovde postoji depozit rude koji će biti važna tačka eksploatacije bakra i zlata u svetskim okvirima“.

Pored grinfild investicije kompanije Nevsun, projekat Čukaru Peki će značajno doprineti razvoju lokalnog sektora pružanja usluga i snabdevanja, uključivanjem srpskih dobavljača i izvođača koji ispunjavaju visoke komercijalne, tehničke i bezbednosne standarde kompanije Rakita. Osim svega navedenog, tokom perioda eksploatacije projekta Čukaru Peki, Srbija i Bor će imati direktnu korist u iznosu od okvirno 450 miliona dolara kroz poreze i rudnu rentu.

Ambasadorka Kanade u Srbiji Kati Čaba rekla je prilikom svog obraćanja da je ponosna što je baš kanadska kompanija iza projekta Čukaru Peki.

„Srbija ima ogroman potencijal za razvoj i otvorila je vrata za investicije. Kada pogledamo kako Nevsun posluje, možemo da se radujemo sto će Kanada pomoći razvoju u Srbiji. Kanadska rudarska industrija je poznata kao lider u razvoju standarda za zaštitu životne sredine i pruža podršku lokalnim zajednicama u kojima posluje, kao što će to raditi i kroz projekat Čukaru Peki. Uverena sam da će podrška koju Vlada Srbije pruža kompanijama koje se bave istrazivačkim radovima i rudarstvom pokazati Srbiju kao zemlju u koju treba ulagati i koja je pogodna za investicije“, rekla je Čaba.

Kompanija Rakita se pridržava visokih bezbednosnih standarda, procedura i protokola za svoje zaposlene, izvođače radova, podizvođače i partnere i posvećena je ublažavanju i remedijaciji svih uticaja na životnu sredinu tokom čitavog ciklusa ovog projekta. U toku radova na izgradnji niskopa, Rakita će preduzeti sve neophodne mere za zaštitu ljudi i životne sredine, u skladu sa uslovima koje propisuje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu.

Share

11. Međunarodni MINI BASKET festival Popova Plaža – Zaječar

Zaječar; Bor;27.maj

Tekst i foto : S.Ranđelović

U Zaječaru na otvorenim terenima „Popova plaža“ održan je 11.međunarodni Mini basket festival na kome su pravo učešća imali dečaci i devojčice rođeni 2008. i mlađi. Organizator festivala je KK BIN iz Zaječara, a pored zaječarskih učestvovale sui  ekipe iz Bora, Knjaževca, Kladova i drugih gradova. Svi takmičari su dobili medalje i zahvalnice a klubovi učesnici pehare. Ovu akciju podržao je  generalni sponzor NIS Gazprom – Budućnost na delu.

Turnir je održan pod geslom : „Mini basket – maksi zabava!“

Share

Reformisati naknadu za unapređenje životne sredine

Bor, Beograd, 22. maj 2018

NALED pomaže unapređenje procedura za upravljanje električnim i elektronskim otpadom

.U Srbiji posluje više od 11.000 proizvođača i uvoznika proizvoda koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, ali je tek 49% podnelo nadležnim institucijama godišnji izveštaj o količinama stavljenim u promet tokom 2017. Izveštaj predstavlja osnovu za određivanje i naplatu naknade za upravljanje ovim proizvodima kada postanu otpad, među kojima su najčešće veliki i mali kućni aparati, IT oprema i druga električna i elektronska roba.

Firme koje ne plaćaju naknadu predstavljaju nelojalnu konkurenciju odgovornoj privredi jer naknada u konačnoj ceni proizvoda učestvuje i više od 10% što građane koji kupuju od savesnih trgovaca stavlja u neravnopravan položaj. Uz to, budžet Srbije uskraćen je za velika sredstva koja mogu da budu uložena u unapređenje sistema sakupljanja i reciklaže otpada.

– Neophodno je da uspostavimo fer uslove na tržištu i da država obezbedi sveobuhvatnu naplatu naknade. Zato su NALED i kompanije Gorenje i Coca-Cola HBC Srbija, uz podršku Nemačke razvojne saradnje, pokrenuli projekat „Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom“. Cilj je da unapredimo jedinstveni elektronski registar proizvođača i uvoznika i kroz izmenu procedura poboljšamo sistem naplate naknade, kao i proces sakupljanja otpada u lokalnim samoupravama – izjavila je članica UO NALED-a i generalna direktorka kompanije Gorenje Beograd Stanka Pejanović po završetku radnog susreta članova i partnera NALED-a s ministrom zaštite životne sredine Goranom Trivanom.

Ministarstvo zaštitne životne sredine podržalo je projekat i tim povodom na skupu je potpisan sporazum o saradnji na realizaciji. Ministar Trivan istakao je da je upravljanje otpadom prvi prioritet Ministarstva i da će projekat okupiti predstavnike države, privrede, civilnog sektora i akademske zajednice kao i da će koristiti iskustva zemalja koje su u ovoj oblasti ispred Srbije.

– Potpisivanjem sporazuma želimo da uredimo sistem naplate naknade. S nestrpljenjem očekujemo prve rezultate analiza kako bismo ih pretočili u zakone i praksu. Svima koji se bave biznisom moramo da omogućimo ravnopravne uslove rada i priliku da dobro posluju i zapošljavaju. Neće više biti moguće da se toleriše da neko ne plaća naknadu – izjavio je Trivan.

Reformisati naknadu za unapređenje životne sredine

Na radnom susretu članovi NALED-a ukazali su na potrebu izmene naknade za unapređenje životne sredine, u procesu donošenja zakona o naknadama za upotrebu javnih dobara. S obzirom na to da osnovicu za obračun visine naknade predstavlja površina nekretnine ili prihod, a ne emisija zagađenja, NALED smatra da je reč o nametu parafiskalnog karaktera.

Sredstva za realizaciju projekta „Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom“ obezbedili su Nemačka razvojna saradnja i kompanije Gorenje i Coca-Cola. Predviđeno je unapređenje softvera za evidenciju obveznika i naplatu naknade, uvezivanje resornih institucija – Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, Uprave carina i inspekcija, kao i unapređenje procedura i jačanje svesti o značaju sakupljanja i reciklaži elektronskog i električnog otpada.

Gradjanska citaonica Evropa

Share

EU PRO – 4,5 miliona evra za preduzetnike

Aranđelovac, Bor, Kladovo, 22.  maj 2018,

Četiri i po miliona evra za preduzetnike, mikro i mala preduzeća kroz novi program za lokalni razvoj – EU PRO

Evropska unija (EU) je opredelila 4,5 miliona evra za podršku preduzetnicima i preduzetnicama i mikro i malim preduzećima, najavljeno je danas u Aranđelovcu prilikom zvaničnog predstavljanja novog programa EU za lokalni razvoj – EU PRO, koji ima za cilj da doprinese sveukupnom privrednom i društvenom razvoju 99 lokalnih samouprava[1] u Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije.  Javni poziv koji je objavio EU PRO za podršku mikro i malim preduzećima otvoren je do 6. jula 2018. godine, a pravo učešća imaju preduzetnici i preduzetnice, mikro i mala preduzeća registrovana u  99 opština i gradova uključenih u program koja se bave proizvodnjom ili pružaju IT usluge, a osnovana su između 1. januara 2013. i 31. decembra 2017. godine.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je na predstavljanju programa EU PRO rekla da Srbija kao zemlja kandidat godišnje dobija oko 200 miliona evra bespovratne pomoćievrointegracije spoljnopolitička orijentacija Srbije, koje su zemlji dale stabilnost, donela nove investicije, bolji imidž, a samim tim i uticaj u međunarodnim odnosima, studentske programe, brojne donacije, razvojnu pomoć, te IPA fondove.

„Očekujem da i vi kao predstavnici opština radite na pripremi dobrih projekata, ali da i promovišete i podižete vidljivost u vašim lokalnim samouprava koliko smo zaista novca dobili od EU“, navela je  ministarka Joksimović i dodala da lokalni ekonomski razvoj znači i pomoć za osnivanje malih i srednjih preduzeća, kao i podršku već osnovanim kroz nabavku opreme.

 Pozivajući lokalne samouprave i predstavnike malog biznisa da aktivno učestvuju u realizaciji programa EU PRO, šef Delegacije EU, ambasador Sem Fabrici je rekao da će se kroz ovaj program koji obuhvata 99 od 174 lokalne samoprave u Srbiji ulagati u infrastrukturu i doprineti unapređenju ukupnog poslovnog okruženja i konkurentnosti lokalne privrede.

„Mikro i mala preduzeća su osnova evropske i srpske ekonomije, imaju vodeću ulogu u otvaranju novih radnih mesta i ostvarivanju privrednog rasta, i poziv koji smo danas objavili vredan 4,5 miliona evra namenjen je upravo njima kako bi unapredili svoje poslovanje, ali i bili društveno odgovorni prema svojim zajednicama“, rekao je šef Delegacije EU.

Ambasador Fabrici je podsetio da je Evropska unija prvi trgovinski partner Srbije, te da je u prethodne tri godine, izvoz iz Srbije utrostručen, trgovinska razmena je 64 odsto, a 78 odsto stranih investicija dolazi iz EU, ističući da je u proteklih 10 godina EU uložila u Srbiji tri milijarde evra bespovratne pomoći.

„Kroz realizaciju projekata, lokalne samouprave će imati priliku da unaprede znanja i veštine koja će im koristiti pri sprovođenju budućih projekata koje finansiraju donatori, prvenstveno Evropska unija“, rekao je Grem Tindal, menadžer programa EU PRO, ističući da jačanje lokalnih samouprava predstavlja važan segment ukupnog ekonomskog razvoja zemlje.

Pozdravljajući prisutne, predsednik opštine, Bojan Radović je naveo da će Aranđelovac pratiti prilike koje se pojavljuju kroz program EU PRO i pripremati predloge projekata. „Iako je konkurencija jaka, mi ćemo se takmičiti. Program treba da podigne konkurentnost opština, a mi želimo da budemo konkurentni, pa i kad se takmičimo“, rekao je Radović.

Predstavljanju programa EU PRO prisustvovali su predstavnici 99 lokalnih samouprava, kao i predstavnici zemalja EU, među njima i ambasadori Mađarske, Poljske, Austrije, Belgije, Hrvatske, Kipra, Nemačke, Slovačke, Rumunije, Italije u Srbiji.

Oni su imali priliku da u Aranđelovcu posete Sajam EU projekata na kome je predstavljen deo dosadašnje podrške Evropske unije Srbiji kao i aktivnosti koje sprovode Ministarstvo za evropske integracije, Evropska investiciona banka i EU Info centar. Predstavljeni su uspešni primeri podrške preduzetništvu, malim i srednjim preduzećima, koji su realizovani kroz različite EU programe kao što je COSME, programe koje realizuje Privredna komora Srbije – Erasmus Program za mlade preduzetnike, Horizont 2020, Evropska mreža preduzetništva, zatim projekti Fonda za inovacionu delatnost i nedavno završenog programa Evropski PROGRES.

 

Aktivnosti EU PRO-a, programa  koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

 

 

Share

Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije

Bor, Knjaževac, Kladovo, Zaječar, Vranje, Pirot, 22.05.2018.

Regionalni centar  za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji kroz  CSOnnect program već dve godine podržava aktivnosti na projektu „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ koji realizuje udruženje Timočki klub iz Knjaževca.

Projekat se oslanja na pregovaračko poglavlja 27 Zaštita životne sredine, za pristupanje Srbije EU i sa tim u vezi održan je prvi sastanak  sa predstavnicima  Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih vlasti iz Regiona Istočne i Južne Srbije, sa ciljem upoznavanja  i  uspostavljanja  osnova  za  dalju uspešnu saradnju  u oblastima zaštite  životne sredine u ovim regionima.

Sastanak  je organizovan na brodu „Đerdap“ Kladovo u  ponedeljak,21.05.2018 godine. 

Cilj projekta „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ je jačanje organizacija civilnog društva iz jugoistočne Srbije i njihovo aktivno učešće u praćenju primene međunarodnih i nacionalnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou.  Namera je da se motivišu lokalne vlasti, ali i druge zainteresovane strane da sarađuju u primeni principa iz poglavlja 27, kao i da javnost jugoistočne Srbije bude informisana i uključena u odlučivanje o zaštiti životne sredine u svojim zajednicama.

Svoje aktivno učešće uzele su organizacije CSOnnekta Bor, Društvo mladih istraživača i Gradjanska citaonica Evropa Bor.

Share

BUDIMO BUDNI – EKOLOŠKI KRIMINAL I KORUPCIJA

Bor, 20.05.2018. Gradjanska citaonica Evropa

Ministar Goran Trivan odlučan u suzbijanju kriminalnih radnji u životnoj sredini

Ministar Goran Trivan o kriminalnim radnjama pri upravljanju otpadom

Kampanja civilnog društva za učešće građana u odlučivanju u pitanjima u vezi sa zaštitom životne sredine. Ova kampanja se realizuje u okviru programa CSOnnect koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska. Program podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA koja je obezbedila finansijsku održivost programa do 2019. godine

Životna sredina u Srbiji: manjak novca i političke volje

Ekološki kriminalitet i korupcija

Pitanje koje se postavlja je zašto postoji tako mali broj pravnosnažnih presuda protiv fizičkih i pravnih lica u oblasti ekoloških krivičnih dela i prekršaja kada smo svi svedoci
da se životna sredina neprekidno uništava? Da li možemo posmatrati ovaj negativni fenomen kroz postojanje korupcije?

Okružni sud u Obrenovcu doneo je prve presude za ilegalno skladištenje otpada u Vukićevici. Dve osobe su osuđene na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne, odnosno godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara, rekao je ministar Goran Trivan.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da prve presude za nepropisno odlaganje opasnog otpada u blizini Obrenovca pokazuju da je u Srbiji počelo ozbiljno da se odgovara za zločin prema životnoj sredini.

Ekološki kriminalitet je savremeni oblik kriminaliteta. Njegova specifičnost se ogleda u tome što ugrožava životnu sredinu. Sadržaj pojma ekološkog kriminaliteta obuhvata sve vidove i aktivnosti koje su usmerene na ugrožavanja životne sredine i kao takve inkriminisane su kao određena krivična dela u Krivičnom zakonu.

U Boru gradjani se sve više interesuju o radnjama koje degradiraju životnu sredinu i najavljuju otvaranje novog rudnika CUKARU PEKI od strane Kanadskog INO Investitora NEVSUN  vlasnika rudnika u Afričkoj pokrajni  Eritrea,

i kompanije RAKITA Rakita Exploration

Nevsunova krv je obojena zlatnim kovanicama

a koja se odvija BEZ PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU i to na osnovu odluke Ministarstva:

PDF

Donose li ove strane kompanije koruptivno ponašanje u naše krajeve? 

Dok se Ministar Trivan i mnoge organizacije civilnog društva bore da za učešće građana u odlučivanju u pitanjima u vezi sa zaštitom životne sredine i donošenju odluka, u našem okruženju se na mala vrata vrata i bez ikakve debate otvara rudnik bakra i zlata sa povećanim učešćem Arsena.

 Kako je Evropa zabranila preradu rude sa preko 0,20% As i sami Kanadjani su u svojoj studiji predvideli preradu u Topionicama u Kini.

Kompletnu studiju možete pročitati ovde:

https://www.nevsun.com/projects/timok-project/docs/U6782-Cukaru-Peki-PEA-Report.pdf

U grupu krivičnih dela protiv životne sredine spadaju: Zagađenje životne sredine, Oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine, Oštećenje životne sredine, Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra, Unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija, Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja, Povreda prava na informisanje o stanju životne sredine i druga krivična dela (članovi 260-268 Krivičnog zakonika).

Prema tome, pod ekološkim kriminalitetom podrazumevamo grupu krivičnih dela kojima se štiti životna sredina.
Ekološki kriminalitet predstavlja vid savremenog kriminaliteta koji se intenzivno razvija i sve više dobija karakteristike teških oblika kriminaliteta koji ugrožavaju osnovne ljudske vrednosti. Ekološki kriminalitet ima svoje specifične karkteristike, koje ga razlikuju od drugih vidova kriminaliteta jer ga odlikuje velika ekspanzija, organizovanost, a što je najdramatičnije i tamna brojka (tj.veliki broj nerazjašnjenih dela).
Upravo ta tamna brojka može biti značajan indikator postojanja korupcije u ovoj, ako smem slobodno da kažem, najvećoj vrednosti. S razvojem nauke i tehnike, uvodjenjem novih tehnologija, korišćenjem novih izvora energije, izgradnjom ogromnog broja industrijskih postrojenja i razvojem velikih urbanih sredina dolazimo do enormne ekspanzije industrije koja nije praćena odgovarajućom zakonskom regulativom. Ukoliko,
pak, i postoji odgovarajuća zakonska regulativa, primena je izuzetno slaba. Ovde dolazimo do još jednom značajnog indikatora postojanja korupcije, ali ovaj put u pravosuđu.
Posebna karakteristika ovog vida kriminalita jeste da se stiče utisak da niko nije žrtva.
Zapravo smo svi mi žrtve, ali i naši potomci, na čemu se upravo i zasniva koncept održivog razvoja koji je prvi put promovisala tzv. Bruntland komisija pri Ujedinjenim nacijama. United Nations Environment Program (UNEP) ističe kao jedan od najvažnijih
zadataka donošenje zakona i osnivanje institucija širom sveta kako bi se ova borba podigla na globalni nivo. Budući da ekološki problemi ne poznaju državne granice, reakcija međunarodne zajednice na aktuelan ekološki kriminal javlja se u vidu  koordinirane policijske saradnje kako na sprečavanju tako i na suzbijanju raznih oblika ekološkog kriminala. Ekološki kriminalitet je uslovljen savremenim trendovima
globalizacije i internacionalizacije, ali i liberalizacije u ekonomskim odnosima.

Nesumnjivo se zaključuje da su ekološki problemi sve prisutniji gotovo u svim oblastima. Rastući promet ljudi, robe, novca i usluga preko sve otvorenijih granica prouzrokuje i sporedne efekte u vidu internacionalizacije ekološkog kriminala. Pretnje po životnu sredinu od strane transnacionalnog organizovanog ekološkog kriminala zahtevaju energičan i efikasan međunarodni odgovor u sprovođenju zakona koji štite prirodne resurse i predstavljaju borbu protiv korupcije i nasilja vezanog za ovu vrstu kriminala, koji može da utiču na stabilnost i bezbednost društva. Opet se nameće pitanje. koliko fizičkih ili pravnim lica je kažnjeno.

Da li postojeći zakoni predstavljaju rezultat korupcije?

Naime, da li je određenom privrednom licu isplativije da plati kaznu za zagađenje, nego da investira u novu, savremenu tehnologiju. Ne treba zaboraviti da su štete koje se nanose zagađenjem neprocenjive u novcu, jer obuhvataju i indirektnu štetu koja je pričinjena celom biljnom i životinjskom svetu.
Primećen je problem koji se ogleda u tome što se u naučno stručnoj javnosti ne pridaje značaj ekološkom kriminalitetu koji realno zaslužuje , jer se radi o izuzetno društveno opasnom i štetnom kriminalnom fenomenu. S tim u vezi nameće se potreba adekvatnog izučavanja i praćenja ovog kriminalnog fenomena, a praćenje kroz prizmu korupcije može biti presudno. Adekvatna društvena reakcija ne sme biti zamemarena, te se ovde postavlja kao imperativ dostizanje nulte tolerancije na korupciju.

U Prostornom planu Republike Srbije predviđena izgradnja mini hidro centrala na Staroj planini

Setimo se svih izdatih dozvola za hidrocentrale u zaštićenim zonama ili planinskim rekama.

– Problem je nastao 2011. godine, kada su mini-hidroelektrane „ugurane” u Prostorni plan opštine Pirot, tako što je bila predviđena izgradnja čak 58 novih elektroprivrednih objekata, i to, u većini slučajeva, u prvoj i drugoj zoni zaštite, gde nikakva gradnja nije dopuštena. Tada se usprotivio nezavisni odbornik Dušan Mitić, smatrajući da će ovaj plan narušiti hidropotencijal Stare planine, ali je bio ućutkan – rekao nam je Aleksandar Jovanović Ćuta, predstavnik žitelja Stare planine, podsećajući da je po dobijanju zaključka da je prostorni plan usklađen sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ondašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić dao saglasnost za Prostorni plan opštine Pirot.

Setimo se svih izdatih dozvola za hidrocentrale u zaštićenim zonama ili planinskim rekama.

Hidroelektrana na Staroj planini

Ekološki kriminalitet i Evropska Unija
Evropska unija posvećuje veliku pažnju zaštiti životne sredine i razvoja eko-politike, te finansira zaštitu životne sredine.. U tom kontekstu, preporuka je da zemlje iz okruženja posvete veću pažnju na izgradnji i integrisanju institucija za borbu protiv ekološkog kriminaliteta, imajući u vidu standarde i dobru praksu koja se primjenjue u razvijenim državama. Europska unija je prilikom kreiranja politike zaštite životne sredine donela
veliki broj zakonskih propisa i strateških dokumenata u svrhu poboljšanja zaštite životne sredine u Europi. Srbija ima jedinstvenu priliku da analizira politiku zaštite životne sredine i da usvoji odgovarajuću praksu u njihovom sprovođenju. Unošenjem pravne
regulative Evropske Unije u nacionalno zakonodavstvo Srbija dobija mogućnost poboljšanja stanja životne sredine. U tom procesu korupcija se može pojaviti kao glavni problem u primeni svih tih zakona i propisa, već u samom upravnom postupku redovne inspekcijske kontrole, preko tužilaštva i na kraju sudija.

Ekološki kriminalitet u praksi
Sadašnji zakoni propisuju kazne za neodgovorno ponašanje prema životnoj sredini, ali praksa pokazuje da su u prethodnih deset godina samo dve, tri firme kažnjene, iako ekoloških incidenata sa ozbiljnim posledicama bilo mnogo više.

Ako dodamo da je korupcija jedno od najopasnijih krivičnih dela po svaku državu jer urušava sistem dolazimo do zaključka da ekološki kriminalitet u sprezi sa korupcijom mogu doneti vrlo negativne i dugoročne posledice na stanje životne sredine.

U ovoj oblasti možemo prepoznati tipove korupcije:
Korupcija u cilju ostvarivanja prava – koje pripada određenom licu na osnovu važećih zakona ili podzakonskih propisa (ubrzavanje sticanja odeđenih dozvola i licenci pred upravnim organima)
 Korupcija u cilju kršenja prava – sticanje prava koje određenom licu ne pripada na osnovu zakona ili podzakonskih propisa ( industrijska postrojenja se grade u urbanim sredinama iako zakoni predviđaju koliko kilometara moraju biti udaljeni od naselja)
 Korupcija u cilju stvaranja prava – donošenje ili izmena zakona ili drugih propisa (najvećim zagađivačima kazne koje su propisane nemaju funkciju sprečavanja ili prevencije, a to su ekonomski najjače kompanije koje direktno uništavaju životnu sredinu).

Ono što ovoj problematici nedostaje jesu konkretni dokazi kojima bismo nesumnjivo potvrdili spregu ekološkog kriminala i korupcije. Nedostatak pravnosnažnih presuda (odn. mali broj istih) samo pokazuje da naš sistem , još uvek ne reaguje adekvatno na ovaj problem.

Očekuje se da Ministar Trivan nastavi energično istraživanje i pribavljanje konkretnih dokaza za otkrivanje i procesuiranje učesnika u koruptivnim radnjama na svim nivoima vlasti.

Share

HUMANITARNI KONCERT: POMOZIMO PETRI

Bor, 15.04.2017.

НАСТАВЉА СЕ  ХУМАНИТАРНА  АКЦИЈА ПОМОЗИМО ПЕТРИ

ПРОФЕСОРИЦА МУЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА ТАМАРА ГЛИШИЋ И ЖЕНСКА ПЕВАЧКА ГРУПА „ХАРАЛАМПИЈЕ“ ОДРЖАЋЕ ЈОШ ЈЕДАН ДОБРОТВОРНИ КОНЦЕРТ СА ПРИКУПЉАЊЕМ СРЕДСТАВА ЗА ПОМОЋ У ЛЕЧЕЊУ ДВОГОДИШЊЕ ПЕТРЕ  ВЈЕШТИЦЕ  ИЗ БОЉЕВЦА КОЈА БОЛУЈЕ ОД КАРЦИНОМА МОЗГА.

     ВЕЛИКА САЛА МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ „МИОДРАГ ВАСИЉЕВИЋ“ У БОРУ

СПАСОВДАН – ЧЕТВРТАК 17. МАЈ 2018.  

ПОЧЕТАК У 20 : 00 ЧАСОВА

ЦЕНА УЛАЗНИЦЕ/ПРИЛОГА ЗА  ЛЕЧЕЊЕ МАЛЕ ПЕТРЕ:100 ДИН.

Share

Borski Info – centar – Gradjanska čitaonica Evropa

Skoči na traku sa alatkama