Bor, Beograd, 1. oktobar 2018. NALED

Pečat izbrisan iz više od 100 propisa i poslat u istoriju 

Uz podršku britanskog Fonda za dobru upravu zaokružen je zakonski okvir za razvoj elektronskog poslovanja u Srbiji

Prvi dan oktobra doneo je veliku prekretnicu za poslovni ambijent Srbije jer se privredi više ne može nametnuti obaveza da koristi pečat dok je za početnike u biznisu startovala mera poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja. Uspešno je završen i projekat „Ka administraciji bez suvišnih papira“, realizovan uz podršku britanskog Fonda za dobru upravu, kojim je zaokružen regulatorni okvir za razvoj elektronskog poslovanja.

Tri značajna postignuća obeležena su na konferenciji u Narodnom muzeju, koju su organizovali Vlada Srbije, Britanska ambasada i NALED. Na skupu je ocenjeno da će brzina razvoja e-poslovanja zavisiti od spremnosti državnih i lokalnih institucija da prigrle novi model rada bez papira, ali i kompanija koje će ponuditi tzv. usluge od poverenja odnosno ostaloj privredi omogućiti korišćenje e-potpisa, elektronskog čuvanja i arhiviranja dokumentacije.

– Od brzine uvođenja e-uprave zavisiće konkurentnost naše države, naš standard i plate i zato je e-uprava jedan od prvih prioriteta Vlade Srbije. Nakon ovog projekta prvi sledeći korak je uvođenje arhiviranja e-dokumenata i do kraja godine skupštini ćemo predložiti zakon o arhiviranju i arhivskoj građi kako bismo štampanje papira i iznajmljivanje magacina poslali u istoriju – izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na otvaranju konferencije.

Prema njenim rečima, danas je veliki dan za privredu Srbije jer upotreba pečata odlazi u istoriju. Brnabić je izrazila nadu da će eliminisanje pečata u poslovnim odnosima vrlo brzo pokazati da pečatiranje nije potrebno ni državnim organima. Ona je dodala da je 1. oktobar i veliki dan za preduzetništvo i najavila da će, ukoliko se mera poreskog oslobođenja za početnike u poslovanju pokaže korisnom, biti proširena sledeće godine na nove kategorije korisnika.

Britanski ambasador Denis Kif istakao je doprinos projekta „Ka administraciji bez suvišnih papira“, ali i celokupan doprinos Britanske ambasade i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva razvoju e-uprave u Srbiji. Kroz Fond za dobru upravu do sada su odobreni projekti u vrednosti od 12,5 miliona evra, od kojih oko 5,2 miliona evra ide na podršku transparentnijoj i efikasnijoj upravi.

– Kroz ovaj projekat je izrađeno 12 podzakonskih akata koji regulišu elektronsko arhiviranje, a istovremeno je 141 državni službenik prošao neophodnu obuku. Uštede za državu i privrede su višemilionske, u smislu štampanja, skladištenja i čuvanja papirne dokumentacije. Reći ću vam da samo jedna državna institucija godišnje proizvede i do 20 miliona stranica različitih dokumenata, zbog čega strada šuma od 1.300 stabala. Troškovi osoblja za upravljanje tim dokumentima iznose oko milion evra, dok iznajmljivanje i održavanje skladišta košta oko 100.000 evra – rekao je Kif.

Predsednik NALED-ovog Saveza za e-upravu Željko Tomić naglasio je da je deo projekta bilo i sprovođenje analize 39 propisa koji regulišu najčešće poslovne procese privrede i institucija kao što su vođenje poslovnih knjiga, fakturisanje, prodaja, izdavanje uverenja ili poreski postupci.

– Utvrdili smo da je 22 propisa potrebno menjati jer, ukoliko želimo da razvijamo e-poslovanje, iz propisa moramo da eliminišemo termine kao što su original, fotokopija, podnošenje dokaza o uplati, uručenje ili neposredni uvid u dokument jer u praksi znače obavezu dolaska na šalter i lični kontakt privrednika i službenika iako za tim nema potrebe u 95% slučajeva. Osnovu za to dao je Zakon o opštem upravnom postupku koji je omogućio da institucije same pribavljaju i razmenjuju podatke iz svojih evidencija što je građanima uštedelo više od 500.000 sati kurirskog rada za državu ili 57 godina čekanja u redovima – istakao je Tomić.

U okviru projekta realizovana je i kampanja „Pitajte kada ćemo se osloboditi suvišnih papira“ sa ciljem jačanja svesti građana, privrede i javnih službenika o koristima prelaska na elektronsko poslovanje i upotrebu e-dokumenata. Pored svih propisa, video uputstava o e-poslovanju i e-rečnika, svi zainteresovani na portalu www.pitajtekada.rs mogu da nađu informacije o procedurama koje su građani nominovali za digitalizaciju i glasali za prioritete.

Najviše glasova dobile su procedure poput izdavanja potvrde o plaćenom porezu, uplate taksi javnim  institucijama, promena prezimena i prebivališta u ličnoj karti, fakturisanje, izdavanje međunarodne vozačke dozvole, elektronsko podnošenje tužbi. Savez za e-upravu pripremiće predlog za digitalizaciju najbolje ocenjenih procedura koje će uvrstiti u Sivu knjigu NALED-a i dostaviti Vladi Srbije na rešavanje.
Prijavite instituciju koja traži pečat
Učesnici konferencije imali su priliku da u Narodnom muzeju vide izložbu pečata iz Srbije od XIX veka do danas kojom je na simboličan način prikazan odlazak pečata u istoriju, što se formalno dogodilo stupanjem na snagu novog Zakona o privrednim društvima koji propisuje da se privredi ne može nametnuti upotreba pečata nijednim posebnim propisom. Zakon je van snage stavio odredbe čak 10 zakona i 107 podzakonskih akata u kojima se pominje pečat. Za firme i radnje osnovane posle 1. oktobra to će značiti da ne moraju da prave svoj pečat dok će postojeće moći postepeno da ih izbace iz upotrebe. Privrednici će od 1. oktobra moći da prijave institucije koje ima traže pečat putem mejla ukidanje.pecata@gov.rs, a od 1. novembra vladina Kancelarija za IT i e-upravu u saradnji s NALED-om pokrenuće pozivni centar koji će pružati podršku službenicima, građanima iprivredi u korišćenju elektronskih servisa i elektronskoj razmeni podataka.

Poresko oslobođenje početnika u poslovanju

Poresko oslobođenje početnika u poslovanju jedna je od ključnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Predviđa oslobađanje od plaćanja poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje u trajanju od godinu dana od osnivanja preduzetničke radnje ili firme, uz uslov da je osnivač u prethodnih godinu dana završio srednju školu ili fakultet ili je duže od šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Korisnici mere se mogu registrovati ili kao preduzetnici u režimu isplate lične zarade ili kao društvo sa ograničenom odgovornošću – i u jednom i u drugom slučaju imaju obavezu vođenja poslovnih knjiga.

Bor, Beograd, Zaječar, Vranje, Knjaževac, Kragujevac, 01.10.2018.

Više od devet i po miliona evra za 77 novih infrastrukturnih projekata

Evropska unija (EU) je preko razvojnog programa EU PRO opredelila  sredstva u visini od 9,6 miliona evra za realizaciju 77 novih infrastrukturnih projekata, odlučeno je na sastanku Upravnog odbora EU PRO-a koji je održan u Beogradu. Projekti će doprineti realizaciji investicija i otvaranju novh radnih mesta sa krajnjim ciljem da se poboljša kvaliteta života stanovnika i stanovnica 99 lokalnih samouprava^[1] u Srbiji.

Odobrena podrška između ostalog podrazumeva finansiranje 37 lokalnih infrastrukturnih projekata ukupne vrednosti 6,1 milion evra, od čega EU daje 4,5 miliona evra, koji podrazumevaju izgradnju i rekostrukciju objekata javne namene, obrazovnih i ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, sportskih i kulturnih centara,  kao i unapređenje komunalne infrastrukture. Na taj način će Evropska unija direktno doprineti boljem kvalitetu života ljudi u dva regiona u Srbiji, regionu Šumadije i zapadne Srbije i Južne i istočne Srbije, a same lokalne samouprave će učestvovati u finansiranju projekata sa 1,6 miliona evra.

„Vlada kontinuirano radi na unapređenju uslova za održivi ekonomski i socijalni razvoj Srbije. U tom smislu, uz podršku Evropske unije obezbeđena je bespovratna podrška namenjena realizaciji projekata u manje razvijenim i nerazvijenim delovima Srbije sa osnovnim ciljem da promovišemo održivi regionalni razvoj i dodatno upoznamo lokalne aktere sa mogućnostima korišćenja programa i fondova Evropske unije“ , rekla je Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije.

Na sastanku je takođe odobreno finansiranje devet projekata za unapređenje poslovne infrastrukture koji će podrazumevati infrastrukturno opremanje industrijskih zona i unapređenje turističke infrastrukture. Evropska unija je za ove projekte koji treba da doprinesu stvaranju povoljnog poslovnog okruženja za ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta obezbedila 4,5 miliona evra, dok učešće lokalnih samouprava inosi 905.392 evra.

„Evropska unija kroz EU PRO program podržava ravnomerni razvoj Srbije i samim tim investira u projekte koji su podjednako fokusirani na ekonomski boljitak zajednice i bolji životni standard svakog građanina. Podržani projekti zato za primarni cilj imaju privlačenje investicija odnosno otvaranje novih radnih mesta ali obezbeđuju i unapređenje javne infrastrukture koja direktno i pozitivno utiče na bolji kvalitet života lokalnog stanovništva“, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici.

Kao dodatna podrška naporima lokalnih samouprava da unaprede investicione potencijale, Evropska unija je u direktnoj saradnji sa Vladom Republike Srbije obezbedila i 274.695 evra za izradu projektno-tehničke dokumenatacije za poslovnu infrastrukturu. Tako će se kroz 12 odobrenih projekata obezbediti tehnički preduslovi za infrastrukturno opremanje industrijskih zona, razvoj tehnoloških parkova, biznis inkubatora ili kongresnih centara.

Sa istim ciljem Evropska unija će sa 255.274 evra podržati izradu planova detaljne regulacije u 19 gradova i opština uključenih u realizaciju programa EU PRO. Ova planska dokumentacija obuhvata područja sa potencijalom za unapređenje ekonomskih aktivnosti, kao što su grinfild i braunfild lokacije, turističke oblasti i zaštićena prirodna i kulturna dobra.

„Pred nama je veliki broj projekata, te stoga ohrabrujemo lokalne samouprave da se posvete realizaciji odobrenih ali i angažuju na pripremi novih kvalitetnih predloga projekata koji su u skladu sa potrebama stanovništva i prioritetima razvoja”,  rekao je Grem Tindal, menadžer programa EU PRO.

Upravni odbor programa EU PRO se takođe saglasio sa kriterijumima javnog poziva za razvoj i unapređenje Geografskih informacionih sistema, kao i sa pozivom za podršku projekatima organizacija civilnog društva koji treba da doprinesu unapređenju socijalne kohezije u multietničkim opštinama i gradovima u regionima Šumadije i zapadne Srbije i Južne i istočne Srbije. Ova dva nova poziva biće objavljena tokom oktobra 2018. godine.

Aktivnosti EU PRO-a, programa  koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

[1] Aleksandrovac, Aleksinac, Aranđelovac, Arilje, Babušnica, Bajina Bašta, Batočina, Bela Palanka, Blace, Bogatić, Bojnik, Boljevac, Bor, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Crna Trava, Čačak, Čajetina, Ćićevac, Ćuprija, Despotovac, Dimitrovgrad, Doljevac, Gadžin Han, Golubac, Gornji Milanovac, Ivanjica, Jagodina, Kladovo, Knić, Knjaževac, Koceljeva, Kosjerić, Kragujevac, Kraljevo, Krupanj, Kruševac, Kučevo, Kuršumlija, Lajkovac, Lapovo, Lebane, Leskovac, Loznica, Lučani, Ljig, Ljubovija, Majdanpek, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Negotin, Niš, Nova Varoš, Novi Pazar, Osečina, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Pirot, Požarevac, Požega, Preševo, Priboj, Prijepolje, Prokuplje, Rača, Raška, Ražanj, Rekovac, Sjenica, Smederevo, Smederevska Palanka, Sokobanja, Surdulica, Svilajnac, Svrljig, Šabac, Topola, Trgovište, Trstenik, Tutin, Ub, Užice, Valjevo, Varvarin, Velika Plana, Veliko Gradište, Vladimirci, Vladičin Han, Vlasotince, Vranje, Vrnjačka Banja, Zaječar, Žabari, Žagubica, Žitorađa.