);

Izraditi socijalnu kartu grada

Bor, 11.12.2018. 

Na konferenciji za novinare, odbor Saveza za Srbiju u Boru, pokrenuo je temu izrade socijalne karte grada na koju se čeka već nekoliko godina. Irena Živković, predsedavajući SZS – Bor u decembru, istakla je da državni zvaničnici i mediji dezinformišu građanstvo time što o socijalnim problemima plasiraju poluistinite ili neistinite informacije. Ona je istakla da navodno smanjenje broja nezaposlenih treba da  posmatrmo jedino kroz odlazak mnogobrojnih mladih ljudi iz zemlje i nepoverenje građana u institucije sistema.

„Savez za Srbiju Bor poziva sve gradske odbornike bilo da pripadaju partijama na vlasti ili opoziciji, kao i udruženja građana da zajedno započnemo proces izrade socijalne karte grada, kao i da formiramo Odbor za socijalna pitanja koji neće postojati samo formalno nego će stvarno i raditi. Moramo prestati da šminkamo stvarnost i priznati da problemi postoje jer je to jedini prvi korak ka njihovom rešavanju“ – rekla je Irena Živković.

Predsednik gradskog Odbora Dveri, Saša Stanković, je istakao da se u Srbiji masovno dešavaju protesti i štrajkovi i da mediji ne smeju da ćute o tome.“Prošle nedelje je u Beogradu bio protest građana Srbije i sramota je što državni mediji nisu preneli jasne zahteve protesta, a naročito što su prenosili neistine o masovnosti protesta. Čovek koji može da izjavi da neće ispuniti zahteve čak i ako na ulice izađe pet miliona ljudi, u svakoj normalnoj zemlji bio bi psihijatrijski slučaj.“ – rekao je Saša Stanković.

Share

svetski dan ljudskih prava

Bor, Zaječar, 10.12.2018.

10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava

Obeležava se , povodom donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, pre tačno 70 godina.

“Univerzalna deklaracija  je izdržala testove godina koje su prolazile, kao i dolazak dramatičnih novih tehnologija i društvenih, političkih i ekonomskih promena  koje njeni kreatori nisu mogli predvideti. Njene odredbe su toliko fundamentalne da se mogu primeniti na svaku novu dilemu.

Univerzalna deklaracija nam daje principe kojima treba upravljati veštačkom inteligencijom i digitalnim svetom.

Ona postavlja okvir odgovora koji se može koristiti za suprotstavljanje efektima klimatskih promena na ljude, ako ne i na planetu.

Ona nam pruža osnove za obezbeđivanje jednakih prava za grupe kao što su LGBT  populacija, na šta se se malo njih  usudilo 1948. godine.

Svako ima pravo na sve slobode navedene u Univerzalnoj deklaraciji, bez razlike na rasu, boju kože, pol, jezik, religiju, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovinu, rođenje ili „drugi status”, reči su visokog komesara UN-a za ljudska prava Mišel Bašele .

Share

Dobrovoljno davanje krvi

Bor, 09.12.2018. 

Borsko povereništvo Crvenog krsta i Zavod za transfuziju krvi Niš organizovaće u ponedeljak, 10. decembra akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Mobilna ekipa niškog Zavoda za tranfuziju krvi dežuraće u periodu od 10 do 14 sati u Domu kulture u Boru.

Davalac može biti zdrava, punoletna osoba, ne starija od 65 godina, kod koje se utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

Dobrovoljnom davanju krvi prethodi lekarski pregled i provera krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina.

Share

Boranin u sedištu Ujedinjenih nacija?

Bor, Beograd, 06.12.2018.

Od ove godine UNDP (Razvojni program Ujedninjenih nacija) i Forum za odgovorno poslovanje osnovale su nacionalnu nagradu za zaslužnog pojedinca, firmu i udruženje.

Srećko Zdravković iz Bora, dobitnik je “Specijalne nagrade za doprinos lokalnim zajednicama“.

Stručni žiri je ovom prilikom dodelio iz svake od pomenute tri oblasti po jednu nagradu na nacionalnom nivou, a nagrade su dodeljene uz saglasnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Kako saznajemo, nominacije su stigle od mladih, roditelja i penzionera za Srećkovo zalaganje i dosadašnji rad na polju razvoja lokalne zajednice.

“Za mene je ovo velika čast, volim svoj Bor i uvek ću rado pomagati. U prethodnom periodu mentorisao sam “Tri generacije za budućnost nacije” i još uvek radim sa mladima, roditeljima i penzionerima da zajedno napravimo bolje okruženje za sve ljude” istakao je Zdravković

Podsetimo, Srećko Zdravković, dobitnik je još jedne prestižne nagrade “Specijalna nagrada Delegacije Evropske unije u Srbiji za poseban doprinos promovisanju EU vrednosti”, pre nedelju dana bio i jedan od 5 (pet) odabranih od strane Krovne organizavije mladih Srbije da na “Samitu mladih”u Beogradu govori na panelu “Pričam da te pokrenem” sa svojom inspirativnom pričom. On je inicijator osnivanja Doma omladine Bor, jedan od troje Srba koji su 2016. bili stipendisti Harvard Kennedy School, kao i dobitnik drugog mesta za Volonterske projekte od strane Ministarstva omladine i sporta.

Share

5. DECEMBAR – DAN VOLONTERA

Bor, 05,12,2018.

Međunarodni dan volontera, 5. decembar, obeležava se u svetu kao podsećanje na dan kada je 1970. godine stvoren Program Ujedinjenih nacija za volontere.Cilj je podstaći što veći broj ljudi da ponude svoje volonterske usluge. Ljudi dobre volje, kako ih nazivaju, za svoj rad ne očekuju materijalnu nadoknadu, sem moralnih i društvenih satisfakcija, a pomaganje i posvećivanje vremena drugima smatraju izrazom ljudske humanosti, solidarnosti i uzajamnosti, kao i osećanjem odgovornosti za svoju zajednicu.


Društvo mladih istraživača Bor u saradnji sa partnerima povodom ovog značajnog datuma organizuje prezentacije rezultata ovogodišnjih volonterskih aktivnosti u Boru u sredu 5. decembra 2018. u Domu omladine sa početkom u 18,00

 

Share

Švajcarska osnažuje Licencirani Centar KOKORO

Bor, Niš, Beograd, Vranje, Kragujevac, 03.12.2018.

Vlada Švajcarske osnažuje ranjive grupe u Srbiji kroz podršku socijalno inovativnim projektima

Borsko udruženje KOKORO i njegov Licencirani Centar za dnevni boravak podržani od strane Vlade Švajcarske kroz projekat – Trajna promena na bolje.

Trajna promena na bolje
Poboljšanje resocijalizacije i sprečavanje asocijalnog ponašanja dece i mladih sa problematičnim ponašanjem (uzrasta 10-18), uključujući maloletne prestupnike, unapređivanjem usluge u ovlašćenom - Licenciranom Centru KOKORO za dnevni boravak u Boru, učvršćivanjem međusektorske saradnje između sudskog veća za maloletnike, tužilaštva, policije, škola i centara za socijalni rad, kao i primenom tih mera u Centru za socijalni rad Zaječar. Vrednost podržanog Projekta je 14.940 EUR od toga SWISS PRO učestvuje sa 13.938 (EUR), ostatak obezbedjuje KOKORO.

Sertifikati o finansijskoj podršci Vlade Švajcarske od 350.000 evra, preko programa Swiss PRO, za sprovođenjesocijalno inovativnih projekata organizacija civilnog društva i pružanju tehničke podrške lokalnim samoupravama, danas su svečano uručeni predstavnicima civilnog i javnog sektora u Nišu.

U okviru dva javna poziva sprovedena pod sloganom “Nove ideje po meri zajednice”, odobrena je podrška za 26 organizacija civilnog društva, dok tehničku podršku namenjenu lokalnim samoupravama za sprovođenje projekata u partnerstvu sa civilnim sektorom dobija 16 gradova i opština u Srbiji.

„Vlada Švajcarske godinama pomaže Srbiji, a aktivnosti u sklopu ovih projekata doprineće sveobuhvatnim reformama u procesu evropskih integracija. U ovom procesu osnaživanja ranjivih grupa, ključnu ulogu imaće civilni sektor“, rekao je državni sekretar ministarsta za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Svetozar Aleksov.

Organizacijama civilnog društva odobrena je podrška u vrednosti od 10.000 do 14.000 evra da sprovedu 11 projekata koji će se baviti osnaživanjem ranjivih grupa kroz obuke, dok će se ostali baviti unapređenjem dostupnosti javnih usluga za ranjive grupe: osam projekata u fokus stavlja pristup socijalnoj zaštiti, četiri projekta bave se unapređenjem pristupa zdravstvenim uslugama, dok su tri usredsređena na obrazovanje.

„Zadovoljstvo je videti početak projekata koji će unaprediti socijalno uključivanje, zdravstvene usluge i obrazovanje za ranjive grupe, jer to je od velikog značaja za lokalne samouprave i zajednice“, rekao je Saša Mogić, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

„Vlada Švajcarke prepoznala je da i organizacije civilnog društva i lokalne samouprave žele da budu deo procesa unapređenja dobrog upravljanja, socijalne uključenosti i rodne ravnopravnosti“, rekao je Dejan Vuletić, savetnik za praćenje i unapređenje pravnog okvira za razvoj civilnog društva u Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom koja, po njegovim rečima, povezuje ova dva sektora.

Ovim projektima prethodio je proces javnih poziva, koji su trajali od juna do avgusta 2018. godine, tokom kojih se prijavilo 85 organizacija i 16 lokalnih samouprava.

„Podrška socijalnoj inkluziji na lokalu je jedan od tri stuba programa Swiss PRO, pored dobrog upravljanja i rodne ravnopravnosti. Očekujemo dobre rezultate projekata koji će direktno unaprediti živote 2.600 ljudi kroz treninge, obrazovanje i usluge socijalne zaštite“, rekao je Grem Tindal, menadžer programa Swiss PRO

            „Tehnička podrška za 16 lokalnih samouprava obuhvataće razvoj i unapređenje procesa, procedura i propisa o definisanju javnog interesa i finansiranju lokalnih projekata koje sprovode organizacije civilnog društva. Deo gradova i opština tokom sledeće faze podrške sprovodiće projekte zajedno sa civilnim sektorom“, rekla je Ana Nedeljković Belja, nacionalna menadžerka programa Swiss PRO.

 

Više informacija o odobrenim socijalno inovativnim projektima i tehničkoj podršci lokalnim samoupravama nalazi se na sledećim linkovima:

http://www.swisspro.org.rs/uploads/files/94-550-rezultati-poziva-civilno-drustvo-srb.pdf

http://www.swisspro.org.rs/uploads/files/94-492-rezultati-poziva-tehnicka-podrska-srb.pdf

 

Share

30 000 POSETILACA NA 12. FESTIVALU NAUKE

BOR, BEOGRAD, NOVI SAD, KRAGUJEVAC, 02.12.2018. PR

  1. Festival nauke: Zemlju budućnosti obišlo više od 30 000 posetilaca

Kroz jedinstvenu Zemlju budućnosti, kako je glasila tema ovogodišnjeg Festivala nauke, tokom četiri dana na Beogradskom sajmu prošlo je više od 30 000 posetilaca iz cele Srbije i regiona!

Najveća naučna zabava u ovom delu Evrope, koja je okupila više od 60 naučnih i obrazovnih institucija iz Srbije, sa više od 6000 izvedenih eksperimenata provela je posetioce svih uzrasta kroz naučne izazove, interaktivne postavke i brojne avanture iz ne tako daleke budućnosti. Sa ciljem da pokaže kako bi trebalo da izgleda naša planeta u budućnosti, Festival nauke ove godine je kroz hale 3, 3A i halu 5 otkrio posetiocima i šta bi svako od nas može da uradi da se to ostvari. Posetioca koji su se upustili u putovanje u Zemlju budućnosti dočekalo je preko 700 naučnika i naučnih demonstratora spremnih da svojim znanjem i umećem naprave što lepše, zelenije i bezbednije mesto za život.

Najmlađi posetioci uživali su u eksplozivnim eksperimentima, naučnim pričama i izumima koji prkose granicama fizike. Uz smeh, aplauz i usklike ispratili su više od deset naučnih trupa iz SAD i Evrope koji su nastupali na Naučno-fantastičnoj bini. Oni stariji izučavali su kako će izgledati prevozna sredstva budućnosti, koje će energente koristiti i u kakvim će domovima živeti.  Svi zajedno mogli su da se igraju na velikom naučnom igralištu, na kome su uz pomoć reciklaže novi život dobile stare sprave za vežbanje. Kroz životinjsko carstvo vodile su ih male šumske životinje, bili su u prilici da saznaju i pregršt saveta o preživljavanju u divljini, a osnove neuronauka savladali su uz pomoć originalnih uradi sam uređaja.

Prvi put ove godine Festival nauke predstavio je generaciju počasnih Ambasadora nauke, osnovaca i srednjoškolaca iz svih krajeva zemlje čiji su originalni izumi i naučne avanture oduševili posetioce zone Ekspertinejdžera. Njihova misija narednih godinu dana biće da prenose kako znanje, tako i ljubav prema nauci vršnjacima u svojim gradovima, šireći dalje iskustva stečena tokom rada na festivalu.

Generalni sponzor Festivala nauke šestu godinu zaredom je NIS, kompanija koja se svakodnevno u svim segmentima poslovanja oslanja na savremene tehnologije i inovacije. Na ovaj način NIS i Festival nauke zajedno doprinose afirmaciji nauke i obrazovanja kod mladih u Srbiji, što je jedan od strateških ciljeva kompanije koja svoje društveno odgovorne projekte realizuje pod sloganom „Budućnost na delu“.

Društvo mladih istraživača Bora organizovalo je posetu 12. Festivalu nauka u Beogradu za 150 učenika i nastavnika koji su sa tri autobusa krenuli na celodnevno druženje sa naukom put prestonice.

Zemlja budućnosti ugostila je naučnike iz celog sveta!

Od robota koji primaju restoranske porudžbine preko vode koja gori, pa do recikliranih sprava za vežbanje, Festival nauke je ove jeseni od 29. novembra do 2. decembra na Beogradskom sajmu pored brojnih naučnika i institucija iz Srbije, okupio i naučne timove iz sedam drugih zemalja. Svi oni su uz interaktivne šou programe, uzbudljive eksperimente i brojne izazove proveli posetioce na jedinstveno putovanje kroz Zemlju budućnosti, kako je i glasio ovogodišnji slogan Festivala nauke.

Prvi put na Festival nauke došao je i Antoan Delaforž iz Francuske, koji je Srbiju zavoleo tokom studentske razmene pre deset godina, a sada sa sobom dovodi neobičnog saputnika. Robot sa kojim dolazi poslužiće da posetioci festivala bolje razumeju na koji to način roboti mogu da nas razumeju. „Moj posao je da kreiram matematičke modele i kompjuterske programe koji pomažu robotima da razumeju ono što su čuli sopstvenim ušima, odnosno mikrofonima“, tvrdi Antoan zbog čega će na Festivalu nauke, između ostalog, svog robota staviti pred prilično zahtevan izazov – primanje porudžbine u restoranu od bučne ekipe gladnih gostiju. Francuska Akademija Fratelini takođe će se predstaviti posetiocima festivala, izvodeći neverovatne cirkuske akrobacije, šetajući sve vreme na tankoj liniji zakona fizike koje, po potrebi, krše bez problema.  Nesvakidašnji španski kolektiv Gišot de vuit vratio se na Festival nauke sa svojim neverovatnim spravama koje pojmu reciklaža daju sasvim novo značenje! „Mi smo ekipa koja smatra da je mašta, a ne inteligencija, najvažnija stvar koju čovečanstvo ima i da, na svu sreću, još uvek nismo sve izumili“, poručuju oni. Zbog toga pozivaju sve posetioce da istraže najveći poligon za igru na ovogodišnjem festivalu, prepun najrazličitijih sprava za vežbanje i rekreaciju kojima su podarili novi život. „To su stare sprave za vežbanje koje, kada odsluže svoje u teretanama, postaju sprave za igranje na našim radionicama. Učinilo nam se da one mogu da imaju još mnogo namena koje samo treba da otkrijemo.“

Iz SAD na Festival nauke ponovo je stigao poznati neuronaučnik i TED govornik Greg Gejdž, koji je svetsku popularnost stekao svojim naučnim uradi sam projektima. Sa ciljem da neuronauku približi svima, Gejdž već godinama radi na najrazličitijim, veoma povoljnim uređajima koji mogu da zamene skupu laboratorijsku opremu. „Srpski Festival nauke jedan je od najboljih naučnih događaja kojima sam prisustvovao“, navodi on podsećajući se svog prethodnog druženja sa beogradskom publikom. „Bilo je divno videti toliko naučnika, fakulteta i istraživača koji su osmislili toliko kreativnih načina da prikažu nauku onakvom kakva ona jeste – zabavnom! Publika je bila voljna da uči, spremna da učestvuje. Bilo je divno i radujem se ponovnom dolasku.“ Prvi put ove godine festival je ugostio i Fascinantni fizički teatar koji dolazi iz Češke! „Veoma smo uzbuđeni i jedna čekamo da vidimo nove, zabavne naučne stvari koje pripremate. Nikada nismo bilo na beogradskom Festivalu nauke, ali prema onome što smo čuli, zaista postoji mnogo razloga da se radujemo poseti!“ Ova ekipa trudi se da, uz malu pomoć fizike, pokaže da su složeni zakoni i formule sasvim jednostavni kada se primene u svakodnevnom životu. „Naši eksperimenti izvode se uz stvari koje možete pronaći u bilo kojoj uradi sam radnji. Međutim, ukoliko ovo što mi radimo probate da uradite u nekoj radnji, verovatno će vas izbaciti. Mi, na primer, pravimo instrumente od oluka za kišu i verujte nam na reč, mnogo je zabavno kada u nekoj radnji morate da isprobate tonalitete različitih cevi!“

I poljski tandem Hevelijuze Nauki ove godine učestvovao je na festivalu po drugi put, ali priznaju da im zbog toga nije nimalo lakše. „Kada negde nastupate prvi put, onda date sve od sebe i ako publika odreaguje – odlično. Ali ako ne odreaguje, onda se tešite kako nas neće ponovo videti“, dodaju kroz smeh Tomaš i Pavel. „Ali kada vas negde pozovu po drugi put, onda su stvari malo složenije. Znači da smo se dopali ljudima. Žele više od nas. Imaju veća očekivanja, pa i mi moramo dodatno da se potrudimo!“ Vođen tom idejom, ovaj dvojac spreman je da prošlogodišnju Tajnu naučnu agenciju sada pošalje u svemir! To znači da će posetioci Festivala nauke moći da vide šta kakve sve veštine tajni naučni agenti moraju da imaju kako bi što lakše rešili svemirske probleme.

Za umetničko-naučni kutak festivala pobrinuo se Bogomir Doringer i Sofija Kantorović koji u Beograd stižu sa timom Univerziteta u Beču i nesvakidašnjim spojem magnetizma i ferofluida. „Posetioci festivala treba da očekuju strah, zato što se većina ljudi plaši ferofluida. U pitanju je materijal koji se transformiše pred njihovim očima. Ali kroz razumevanje i kroz kreativan proces oni će zavoleti taj materijal i biti fascinirani njime“, navodi Doringer. „Mislim da je XXI vek pre svega zanimljiv za nauku i tehnologiju. Kreativna rešenja koja su relevantna za društveno-političku sferu sve više dolaze iz saradnje naučnika i umetnika.“

I ove godine na Festival nauke dolazi omiljena ekipa iz Estonije AHHAA Naučni centar! Za Zemlju budućnosti pripremili su sasvim nov naučni šou program u kojem će se poigrati sa najneverovatnijim svojstvima vode. „Čak sedamdeset procenata našeg mozga čini voda, pa ako uzmete to u obzir, onda to znači da ove redove trenutno čita voda, baš kao što ih je voda i napisala. Svakako, verovatno najzanimljivija stvar koju ćete videti u našem programu jeste voda koja gori“, objašnjavaju kroz šalu pozivajući sve da učestvuju u njihovim eksperimentima. To im je posebno važno jer žele da posetioci napuste festival sa novim znanjima i željom da dalje sami istražuju svet oko sebe. Zato kao glavno obeležje Zemlje budućnosti navode upravo obrazovanje! „U Zemlji budućnosti kvalitetno obrazovanje bi trebalo da bude dostupno svima. Škole bi trebalo da se nalaze i u najudaljenijim krajevima sveta, kao i da budu otvorene za đake svih uzrasta.“

Deseti  put zaredom, Prijatelj manifestacije je mts.

Podrška festivalu su Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, Francuski institut, Austrijski kulturni forum i Centar za promociju nauke.

Suorganizator manifestacije je Beogradski sajam.

Sponzori dvanaestog Festivala nauke su: Elektroprivreda Srbije, Erste banka, National Geographic i Grafix.

 

Share

DECEMBAR JE MESEC ORGANSKE HRANE

BOR, ZAJEČAR, KRAGUJEVAC, BEOGRAD, UŽICE, VALJEVO, 02.12.2018., NALED AgroINFO

Tokom decembra, udruženje Agro klaster Srbije i NALED organizuju javnu kampanju „Mesec organske hrane“ kako bi pružili priliku proizvođačima, potrošačima i njihovim asocijacijama, predstavnicima relevantnih institucija i stručnoj javnosti da ponude rešenja za unapređenje uslova za proizvodnju organske hrane u Srbiji.

 Podaci govore o velikom potencijalu za razvoj ove grane privrede – od 2012. površina na kojoj se uzgaja organska hrana u Srbiji je udvostručena, na 13.400 hektara, broj proizvođača je povećan više od šest puta i to sa 1.061 na 6.153, a izvoz je porastao sa 3,77 miliona na 23,1 milion evra. Ipak samo 0,4% obradivih površina se koristi za organsku proizvodnju što je mnogostruko manje nego kod naših komšija iz EU (Austrija 21,3%, Hrvatska 6,1%, Bugarska 3,2%), a razlog za to su prepreke u propisima i nedovoljna podrška.

– Cilj nam je da kroz dijalog javnog i privatnog sektora zajedno dođemo do najboljih rešenja za probleme sa kojima se susrećemo. U Srbiji dominiraju mali proizvođači sa prosečnom veličinom poseda od pet hektara što je tri puta manje u odnosu na prosek EU. Kako su najčešće registrovani kao poljoprivredna gazdinstva, propisi ih bez opravdanog razloga ograničavaju na proizvodnju niskog stepena prerade, što naše poljoprivrednike čini nekonkurentnim“, izjavio je Miloš Janjić, predsednik Upravnog odbora Agro klastera, udruženja koje su 2017. formirali Produktna berza Novi Sad, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd i Univerzitet Educons Sremska Kamenica.

 

Organska hrana se uzgaja bez veštačkih đubriva, sintetičkih pesticida, GMO i hormona uz strogo ograničenu i kontrolisanu upotrebu antibiotika, sa ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine. Zbog ovih preduslova, vreme potrebno za konverziju zemljišta pre početka organske proizvodnje traje dve do tri godine što stvara dodatni problem jer onemogućava proizvođačima da zakupe državnu zemlju jer su rokovi zakupa kraći.

 

– Ključ uspeha u jačanju konkurentnosti leži u sistemu podsticaja koji je potrebno prilagoditi potencijalu i potrebama organske proizvodnje. Takođe, imajući u vidu postojeće kapacitete inspekcije za kontrolu organske hrane, tržište Srbije je veoma ranjivo na pojavu nelojalne konkurencije i lažnih organskih proizvoda koji mogu da naruše poverenje potrošača – kaže Dušan Vasiljević, konsultant za ekonomska i pitanja dobre uprave u NALED-u.

„Mesec organske hrane“ deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike. Tokom javne kampanje, svi zainteresovani mogu da dostave predloge i uključe se u dijalog putem sajta www.jpd.rsi na okruglim stolovima u Selenči (05.12.), Užicu (12.12.) i Valjevu (17.12).

Share

ZAJEDNICA VLAHA: 100 GODINA OD PRVOG SVETSKOG RATA

Bor, 01.12.2018. Evica Kokelić

U organizaciji udruženja Ariadnaje Filum u Narodnoj biblioteci obeležen  “Prvi decembar – Dan Rumunije – 100 godina od Prvog svetskog rata”.

Skup su pozdravili i o značaju  saradnje govorili Oliver Marijus Dilop, konzul Rumunije u Zaječaru, Vesna Tešović, direktorka Narodne bilioteke Bor, Brana Filipović, novinar i publicista, Filip Jorga, iz Instituta kulture Rumunije kao i predstavnici Rumunske pravoslavne crkve.

O jedovekovnom postojanju rumunske države, prikazan je dokumantarni film negotinskog Timok pressa a u programu su učestvovali učenici borskih osnovnih škola koji uče rumunski jezik.


Generalni Konzul Marius Dilof, podsetio je na obavezu vlaške i rumunske nacionalne manjine na očuvanje i negovanje kulture i tradicije, maternjeg jezika i običaja, kao i na vekovno prijateljstvo i saradnju dve susedne države, Srbije i Rumunije.

 

Share

1. decembra na Svetski dan borbe protiv AIDS-a

Bor, Zaječar, Kragujevac, Šabac, 01.12.2018. PR: USOP Srbija

SVETSKI DAN BORBE PROTIV AIDS-A (WORLD AIDS DAY)

Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitiom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-m želi i 1. decembra na Svetski dan borbe protiv AIDS-a da pozove što više ljudi da se testira na HIV i da tako provere svoje zdravlje. Želimo da podsetimo da se jedino testiranjem može otkriti eventualno prisustvo HIV-a u organizmu. Kada je u pitanju ova infekcija izuzetno je važno da se ona otkriti na vreme i da se odmah počne sa lečenjem i upotrebom terapije kako bi se očuvalo zdravlje, a ukoliko je već narušeno da bi se stabilizovalo. Sa HIV-om se danas živi i ukoliko se infekcija otkrije na vreme i odmah počne sa lečenjem osobe koje je imaju mogu normalno da prožive ljudski vek. Zato su testiranja i savetovanja veoma bitna i korisna, a ona su besplatna, dobrovoljna i poverljiva odnosno anonimna – nije potreban nikakv identifikacioni dokument, lični podatak ili zdravstvena knjižica. Potrebna je samo dobra volja i malo slobodnog vremena zarad očuvanja zdravlja i života kako sopstvenog tako i tuđeg.

Ujedno je obaveza svih nas da stvaramo društvo bez stigme i diskriminacije odnosno da ljudima koji žive sa HIV-om i AIDS-om pružimo svu neophodnu pomoć i podršku i da ih u svakoj situaciji prihvatimo kao korisne jedinke našeg društva. HIV ne može da se prenese socijalnim kontaktom, radom i druženjem sa HIV pozitivnim osobama, već isključivo rizičnim ponašanjem. Kod osoba koje imaju HIV ako se leče i redovno piju terapiju virus postaje nedetektabilan i te osobe postaju zdravije i ne mogu da prenesu infekciju drugim osobama. Da bi postigli da sve HIV pozitivne osobe postanu zdravije bez mogućnosti prenosa infekcije na druge potrebno je da im pružimo dobru podršku u životu i kvalitetno lečenje. To je zadak svakog od nas, a naročito države. Glavnu ulogu u tome ima usluga Parnjačko savetovanje koju je kreirao USOP, a koje podrazumeva da sve a posebno osobe koje žive sa HIV-om pružaju podršku novoinficiranim osobama. USOP se iskreno nada da će to prihvatiti i donosioci odluka u Srbiji te da će se ova vrsta usluge kao vid pozitivne prevnecije i kao usluga koja može da dovede do zaustavljanja širenja infekcije, oboljevanja i umiranja od AIDS-a naći svoje mesto u programskom finansiranju u republičkom budžetu za 2020. godinu. Osim toga USOP želi da podstakne državu da još više finansijskih sredstava uloži u saveremiju antiretrovirusnu terapiju kojom se leče HIV pozitivne osobe; da obezbedi kontinuiranu dijagnostiku za praćenje toka lečenja ovih pacijenata; da se uvede PEP (post ekspoziciona profilaksa) kao kratkoročni tretman antiretrovirusnim lekovima, koji treba započeti unutar četiri sata do 72 sata od ekspozicije, u cilju smanjenja rizika od infekcije HIV-om nakon izloženosti i PrEP (pre ekspoziciona profilaksa) koji se odnosi na upotrebu fiksne kombinacije dva ARV leka kod neinficiranih odraslih osoba sa povećanim rizikom od HIV-a koji zadovoljavaju određene kriterijume, a koja se pokazala kao bezbedna i efektivna u redukciji prenošenja HIV-a seksualnim putem; kao i da se u okviru zvaničnog nacionalnog socijalnog sistema pronađe mogućnost za održivim finansiranjem usluge Parnjačko savetovanje za osobe koje žive sa HIV-om i AIDS-om. Formula za suzbijanje infekcije jeste: znanje + usluge = 0 (nula) HIV.

Na kraju, još jednom glasno i jasno naglašavamo da su podrška osobama koje žive sa HIV-om i AIDS-om u okruženju bez stigme i diskriminacije, zatim prevencija HIV-a odnosno testiranje i savetovanje naročito u i kod populacija koje su u povećanom riziku za dobijanje infekcije, kao i kontinuirana i kvalitetna edukacija glavni preduslovi za uspešnu kontrolu HIV-a i AIDS-a i mogu dovesti do zaustavljanja infekcije u skorijoj budućnosti, što jeste globalno postavljen cilj u domenu održivog razvoja do 2030. godine.

Povodom Svetskog dana borbe protiv AIDS-a (1st December – World AIDS Day) USOP će sa svojim partnerima organizovati besplatno, dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje na HIV i Žive biblioteke na sledećim lokacijama:

  • Info prajd centar u Beogradu (Kralja Milana 20) od 15:00 do 19:00 časova
  • Francuski institut u Beogradu (Knez Mihajlova 31) od 15:00 do 19:00 časova
  • Akademski plato u Beogradu (kod česme na sredini Knez Mihajlove) od 16:00 do 20:00 časova
  • Omladinski centar CK13 u Novom Sadu (Vojvode Bojovića 13) od 13:00 do 17:00 časova
  • NS ChekPoint u Novom Sadu (Bulevar oslobođenja 91) od 17:00 do 19:00 časova
  • Omladina JAZAS-a Novi Sad (Narodnog fronta 35) od 18:00 do 24:00 časa
  • Kragujevac (Plaza šoping centar) od 18:00 do 22:00 časa
  • Šabac (gradski trg) od 10:00 do 13:00 časova
  • Zaječar (gradski trg) od 15:00 do 18:00 časova

Statitsički podaci:

Prеmа pоdаcimа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” оd pоčеtkа еpidеmiје, 1985. gоdinе, pа zаključnо sа 26. nоvеmbrоm 2018. gоdinе, u Rеpublici Srbiјi је rеgistrоvаnо 3.797 оsоbа inficirаnih HIV-оm, оd kојih su 1.943 оsоbе оbоlеlе оd AIDS-а, dоk је 1.122 оsоbа umrlо оd AIDS-а, а јоš 113 оsоbа inficirаnih HIV-оm је umrlо оd bоlеsti ili stаnjа kоја nisu pоvеzаnа sа HIV infеkciјоm. Nајvеći brој nоvоdiјаgnоstikоvаnih оsоbа inficirаnih HIV-оm је uzrаstа 20–49 gоdinа. Kао i rаniјih gоdinа i оvе gоdinе sеksuаlni put prеnоsа је dоminаntаn (89% svih slučајеvа rеgistrоvаnih tокоm 2018. gоdinе), pоsеbnо nеzаštićеni аnаlni sеksuаlni оdnоsi mеđu muškаrcimа (72%), kаkо mеđu nоvооtкrivеnim оsоbаmа inficirаnim HIV-оm, tаkо i mеđu оbоlеlimа (71%) i umrlimа оd AIDS-а (50%). Mеđu nоvоdiјаgnоstikоvаnim HIV pоzitivnim оsоbаmа u pеriоdu јаnuаr–nоvеmbаr 2018. gоdinе bilо је 12 putа višе muškаrаcа u оdnоsu nа žеna. Оd 1997. gоdinе visоkо аktivnа, kоmbinоvаnа аntirеtrоvirusnа tеrаpiја (HAART) (istоvrеmеnа primеnа tri ili višе аntirеtrоvirusnih lеkоvа u cilju оpоrаvkа оslаbljеnоg оdbrаmbеnоg sistеmа i uspеšnе kоntrоlе umnоžаvаnjа HIV-а u оrgаnizmu inficirаnе оsоbе) је dоstupnа i bеsplаtnа u Rеpublici Srbiјi, tј. svi trоškоvi lеčеnjа idu nа tеrеt Rеpubličkоg fоndа zа zdrаvstvеnо оsigurаnjе, zа svе оsоbе inficirаnе HIV-оm. Prеmа zvаničnо dоstupnim pоdаcimа u Srbiјi trеnutnо živi 2.562 оsоbе inficirаnе HIV-оm, а prоcеnjuје sе dа u nаšој zеmlji јоš оkо 500 dо 1000 оsоbа nе znа dа је inficirаnо HIV-оm (dakle procene govore da u Srbiji oko 3 i po hiljade čju živi sa HIV-om, a da među njima svaka treća i ne zna da ima HIV). Znајući dа HIV infеkciја mоžе dugi niz gоdinа prоticаti bеz ikаkvih znаkоvа i simptоmа, јеdini nаčin dа sе оtkriје HIV infекciја је dа sе оsоbа kоја је imаlа nеki rizik tеstirа nа HIV.

  1. dеcеmbаr, Svetski dan borbe protiv AIDS-a je upravo prilikа је dа sе iskоristi snаgа sоciјаlnе prоmеnе, pri čеmu sе u prvi plаn stаvljајu pојеdinci sа ciljеm prеvаzilаžеnjа prеpоznаtih mаnjkаvоsti u оdgоvоru nа HIV/AIDS, pоsеbnо u оblаsti prеvеnciје mеđu оsоbаmа sа rizičnim pоnаšаnjеm kоје su pоd pоvеćаnim rizikоm.

Share

RTB Bor: 37% sa ZIĐINOM vrednije nego 100% sada

Bor, 28.11.2018. Izvor: Tanjug

Očekuje se da prozivodnja bakra iz vlastitog koncentrata u RTB-u Bor bude povećana sa sadašnjih 40.000 tona na 160 hiljada tona u periodu od šest godina, izjavio je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, na sednici Skupštine Srbije. Antić je, obrazlažući u parlamentu Predlog zakona o sticanju prava svojine nad zemljištem, objektima i vodovima RTB-a Bor, rekao da je cilj tog akta uređenje višedecenijskog problema statusa objekata i zemljišta koje koristi ili čiji je držalac ova kompanija.

1. Predlog zakona RTB Bor

Antić je rekao takođe, da „sve procene govore da će naših 37 procenata vlasništva u RTB-u vredeti tada daleko više nego 100 procenata koje imamo sada“.

Ziđin je, kako je rekao, za 350 miliona dolara dokapitalizacije dobio 63 odsto vlasništva u RTB-u, uz garanciju izmirivanja dugova prema Unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR), odnosno svih obaveza sa kojima se RTB finansijski još uivek suočava.

Dodao je, takođe, da se sporazumom o strateškom parnerstvu kineska firma obavezala na očuvanje postojećih 5.000 radnih mesta, uz obezbeđivanje obavezujućeg biznis i investicionog plana u iznosu od 1,26 milijardi dolara u periodu od šest godina.

„Cilj je da posle tri godine proizvodnja bakra iz sopstvenog koncentrata, koja sad iznosi 40.000 tona dostigne 80.000 tona, a da nakon šest godina ta cifra poraste na 160 hiljada tona“, istakao je Antić.

Dakle, kako je ponovio, u periodu od šet godina „imamo investicioni ciklus od 1,26 milijardi dolara i tri do četiri puta povećanje proizvodnje bakra iz sopstvenog koncentrataće, što će dramnatično pozitiv no uticati na našu ukupnu privredu na rast BDP-a, ali i na vrednost same kompanije“.

Share

AIK BANKA: VREME JE ZA SIGURNU ŠTEDNJU

Bor, Beograd, Zaječar, Niš – 29. oktobar 2018. godine PR Tekst

VREME JE ZA SIGURNU ŠTEDNJU

AKCIJSKA PONUDA AIK BANKE

FLEKSIBILNA OROČENA ŠTEDNJA U EVRIMA

AIK Banka je omogućila štedišama da oroče svoj novac na period od 12, 25 ili 36 meseci, uz veoma atraktivne nominalne kamatne stope, i to akcijskom ponudom FLEKSIBILNE OROČENE ŠTEDNJE u evrima koja će trajati do 31.12.2018. U okviru proizvoda fleksibilna oročena štednja u evrima, klijenti će moći da raspolažu svojim novcem, u slučaju da im isti zatreba pre dospeća, a sve to uz odgovarajuću kamatu za period tokom kojeg su štedeli.

AIK Banku, domaću i jaku, klijenti već dugi niz godina prepoznaju kao uspešnu i stabilnu finansijsku instituciju u koju imaju puno poverenje. Građani i privrednici u njoj imaju pouzdanog partnera koji prati njihove potrebe, istovremeno se prilagođavajući njihovim mogućnostima i zahtevima. U prilog ovome govori i činjenica da je AIK Banka među vodećim bankama u zemlji gledajući stanje ukupne štednje.

Za detaljnije informacije možete se obratiti najbližoj ekspozituri AIK Banke ili Kontakt centru putem telefona na 0800 10 10 15.

AIK Banka – domaća i jaka

AGROINDUSTRIJSKO KOMERCIJALNA BANKA “AIK BANKA” AD BEOGRAD

Bulevar Mihaila Pupina 115đ, 11070 Novi Beograd, Srbija • Tel.: +381 11 2029 050 • Fax: +381 11 3129 787 • E-mail: kabinet@aikbanka.rs

M.br.: 06876366 • PIB: 100618836 • Žiro račun kod NBS: 908-10501-97

 www.aikbanka.rs

Share

Značaj zimskog – dubokog oranja i đubrenja za povrtarske kulture

Bor, Zaječar, 27.11.2018. Slavica Kodžopeljić PSSS Zaječar Agroznanje doo

Posle jesenje setve slobodno zemljište treba poorati duboko i pođubriti stajnjakom i mineralnim đubrivima. Brazda ostaje, da bi bolje izmrzla tokom zime i prikupila zimsku vlagu. Po pravilu, u jesen se vrši duboko oranje za sve useve koji će se sejati u proleće, osim na nagibima gde ima opasnosti od erozije tokom zime.

Uzorana zemlja tokom jeseni i zime nakupi dovoljno vlage za letnji period, a mrazevi istope grudve i unište mnoštvo štetočina i korova u zemljištu. Pravilna obrada zemljišta je izuzetno značajna jer ona treba da održi i popravi njegovu strukturu, fizičko-hemijska i mikrobiološka svojstva.To je posebno važno u intenzivnoj proizvodnji, gde se smjenjuje više kultura u toku godine Najbolje je zemljište obraditi u jesen u oktobru ili novembru mesecu.

 

Duboko zimsko oranje treba izvršiti na dubinu od 35-40 cm, gde oranični sloj treba prevrnuti i izložiti uticaju vlage, vazduha i mraza. Dubokim oranjem vlaga se u toku zimskog perioda nagomilava u zemljištu i s proleća se brzo prosuši, tako da se na vreme mogu obaviti pripreme za proizvodnju ranog povrća. Oranice i bašte koje su u toku jeseni duboko uzorane ne treba orati u proljeće, jer se oranjem gubi mnogo zemljišne vlage, pošto se na površinu iznose donji vlažni slojevi, a vlaga lako isparava. Ukoliko je zemljište jako zakorovljeno i duboko jesenje oranje se sabilo mora se ponovo odraditi oranje. Uzoranu površinu do 15 cm treba još istog dana prodrljati, kako bi se gubljenje vlage svelo na što manju meru. Ukoliko se ne odradi zimsko oranje, u proleće se primenjuje plića obrada na 10-15 cm,  odmah se kultivira i priprema površinski sloj od 5 cm za setvu. Na ovaj način se sprečava gubitak vlage na tako pripremljenom zemljištu. Setveni sloj mora biti rastresit, mrvičaste strukture zbog bržeg i ujednačenog nicanja kao i dobrog sklopa biljaka.
Na  rastresitom i suvom zemljištu se pre sadnje primjenjuje i valjanje, jer omogućuje kretanje vlage prema površini zemlje.

Prva prolećna brazda u Rgotini...

Đubrenje zemljišta zavisi od njegove plodnosti i zahteva vrste povrća koje se uzgaja. Svež i poluzgoreo stajnjak se unosi u jesen pred osnovnu obradu, a zgoreo u proljeće, pred sadnju. Međutim, da bi se postigli visoki prinosi, potrebno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta pre početka proizvodnje, na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta daju se preporuke o vrsti i količini đubriva koju treba uneti prilikom obrade zemljišta – osnovne i predsetvene kao i tokom vegetacije. Za primenu mineralnih đubriva posebno je važan nivo pristupačnog azota u zemljištu da bi se mogla odrediti količina azota koja će se dati osnovnim đubrenjem i količina u vidu prihranjivanja. Ovako se omogućuje pravilna i racionalna primena đubrenja i dobijanje zdravstveno ispravnog povrća. Usled preteranog đubrenja sa azotom dolazi do pojave prebujnih biljaka sa većom lisnom površinom, ali se kod njih formira manji broj plodova, usporava se njihovo sazrevanje i smanjuje kvalitet, a takvi plodovi imaju lošiji ukus i slabije se čuvaju. Zbog višegodišnje intenzivne primene đubriva dolazi do pojave zaslanjivanja ili zakišeljavanja zemljišta, što nije retka pojava i sve to je razlog za redovnu agrohemijsku analizu.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

Zeleni Srbije protiv MHE

Bor, Beograd, Pirot, Knjaževac, 27.11.2018. Izvor: Nedeljnik

„Кao predsednih Zelenih u Srbiji protivim se izgradnji MHE u zaštićenim područjima, a mislim da je neophodno biti vrlo obazriv prilikom njihove izgradnje i u „nezaštićenim zonama. Ukoliko se nastavi ovaj krajnje neekološki poduhvat „zatrpavanja potoka i rečica u cevovode naći ćemo se pred mogućnošću da totalno uništimo najleše delove Srbije i ostanemo bez mnogih retkih i ugroženih biljaka i životinja.“ Izjavio je Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu za životnu sredinu i Predsednik Zelenih Srbije.

FOTO: Ivan Karić, Medija centar

Ekologija i životna sredina na putu ka EU

1. Кoliko je Ekologija i zaštita životne sredine bitna tema na putu Srbije ka EU?

U praktičnom smislu, Poglavlje 27 je najkomplikovanije i najskuplje na putu ka Evropskoj Uniji. Sa druge strane, biće vrlo zahtevno za implementaciju i finansiranje, ali efekti na životnu sredinu i zdravlje građana i građanki Srbije će biti višestruko korisni. Potrebno je da se prenese i sprovede oko 200 EU propisa, u oblastima kao što su upravljanje otpadom, otpadne vode, industrijsko zagađenje, kvalitet vazduha, zaštita prirode, hemikalije, buke, klimatske promene i civilna zaštita. Pregovaračka grupa koju vodim se uspešno priprema za pregovaranje u ovom poglavlju i već smo završili nekoliko koraka u celom procesu (5. juna 2018. predat je 1. Nacrt na neformalne konsultacije u Evropsku komisiju).

Trenutno smo u stadijumu razvoja drugog Nacrta Pregovaračke pozicije koja bi trebalo da ode na neformalne konsultacije u Evropsku komisiju do 31.12.2018. Dalje, većina zahteva iz pregovaračke pozicije mora biti sprovedena pre pristupanja EU, ovog trenutka referentna godina je 2025. Istovremeno je uočeno da je dostizanje potpune usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU jedan od glavnih izazova u procesu pristupanja i da je neke zahteve moguće ispuniti samo u dugoročnom periodu za šta ćemo kao država tražiti prelazne periode.

2. Кoji su sve programi za podršku razvoju ekologije dostupni Srbiji iz fondova EU?

U pred-pristupnom periodu za zaštitu životne sredine najznačajniji su IPA programi. Iz ovih programa Srbija je finansirala vrlo važne programe u oblasti deponovanja smeća i upravljanja otpadom, kao i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Evropska unija je Srbiji donirala više od 400 miliona evra za zaštitu životne sredine, kroz različite projekte usmerene na sve podoblasti — od zaštite voda i vodosnabdevanja, unapređenja kvaliteta vazduha, do upravljanja otpadom. Pomoć od 402 miliona evra, koja se odnosi na period od 2000. godine do danas, obuhvata i reformu zakonodavstva i izgradnju kapaciteta. U istom periodu, država Srbija uložila je 196 miliona evra u unapređenje životne sredine. Neki od rezultata su u oblasti unapređenja kvaliteta vazduha i to uz donaciju EU uvedeno je automatsko merenje i postavljene su merne stanice širom zemlje. U termoelektranama u Obrenovcu ugrađeni su filteri, dok je u Кolubari instalirana oprema za merenje emisije štetnih supstanci. U Subotici, Pirotu, Užicu i Sremskoj Mitrovici/Šapcu izgrađene su regionalne deponije, dok su u više gradova obnovljeni ili izgrađeni sistemi za vodosnabdevanje. Najveći deo doniranih sredstava, 41,3% uložen je u tretiranje otpadnih voda.

3. Zelena energija je jedna od glavnih tema u svetu. Gde se Srbija nalazi na svetskoj mapi obnovljive energije?

Potencijali „zelene energije su veoma značajni i procenjuje se da iznose oko 5,65 Mtoe godišnje. Najviše potencijala je u biomasi i to više od 60%. O tome se, nažalost, priča i piše veoma malo, jer se favorizuju male hidro-elektrane, za koje ima sve više dokaza da svojim radom u dugoročnom periodu ozbiljno narušavaju biodiverzitet i kvalitet životne sredine. Pored ovih izvora, postoje određeni potencijali u geotermalnoj energiji, energiji vetra i sunca, kao i bio razgradivom delu otpada. Republika Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije sa sadašnjih oko 22% na 27% u bruto finalnoj potrošnji i 10% učešća obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja.
Zbog negativnih ekoloških efekata malih hidroelektrana (uočenih u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji) vode se ozbiljne diskusije u Evropskom parlamentu o potrebi korišćenja i na drugoj strani ekološkoj šteti mini-hidroelektra. U Evropi je izgrađeno oko 24.000 malih hidroelektrana (7.500 samo u Nemačkoj), što znači da se na svakih 27 kilometara nalazi po jedna.
Кao predsednih Zelenih u Srbiji protivim se njihovoj izgradnji u zaštićenim područjima, a mislim da je neophodno biti vrlo obazriv prilikom njihove izgradnje i u „nezaštićenim zonama. Ukoliko se nastavi ovaj krajnje neekološki poduhvat „zatrpavanja potoka i rečica u cevovode naći ćemo se pred mogućnošću da totalno uništimo najleše delove Srbije i ostanemo bez mnogih retkih i ugroženih biljaka i životinja.

4. Кoje aktivnosti Ministarstva biste posebno izdvojili?

Pripremamo 2. Nacrt pregovaračke pozicije na neformalne konsultacije do kraja godine i to znači da smo veoma blizu finalnoj verziji i mogućnosti da otvorimo Poglavlje 27 do kraja 2019. Veoma značajna jeste i borba protiv ekološkog kriminala, koju vrlo uspešno sprovodimo. Pokrenuli smo realizaciju sakupljanja i zbrinjavanja istorijskog opasnog otpada. Započeli projekat ekološkog pošumljavanja zajedno sa lokalnim samoupravama, kojima sada pomažemo u izradi i realizaciji projekata sanacije i rekultivacije postojećih nesanitarnih gradskih (opštinskih) deponija i smetlišta. Pripremili Zakon o klimatskim promenama, učestvovali smo i u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i podsticali razvoj kružne ekonomije i reciklaže. Posebno je značajna odluka kojom smo prepolovili upotrebu plastičnih kesa.

5. Šta biste izdvojili kao najveći doprinos Zelenih Srbije?

Zeleni Srbije su prva zelena i ekološka partija u istoriji našeg parlamentarizma koja je ušla u skupštinu, 2012. godine. Od tada smo imali stotine amandmana, bili smo u 20 najaktivnijih poslanika tih nekoliko godina i stalno izlazili sa predlozima za unapređenje životne sredine i kvalitet zdravlja.
Godinama tražimo osnivanje posebnog ministarstva, i to se 2017. i dogodilo. O tome smo više puta govorili u parlamentu, u medijima, i slali inicijative premijeru i Vladi. Posebno ministarstvo za ekologiju je sigurno jedan od najvećih uspeha.
Najznačajnije aktivnosti u prethodnim godinama jesu borba Za Srbiju bez GMO, prikupljenih 38.000 potpisa građana i deklaracija koja je potpisivana širom Srbije. Veoma značajne jesu naša borba protiv transmasti u ishrani i zahtev za biološki vrednom ili organskom užinom u obdaništima i osnovnim školama. Predstavili smo program energetske tranzicije, energetske samodovoljnosti i energetske efikasnosti kao najboljeg modela racionalizacije potrošnje električne energije. Predlažemo osnivanje nezavisnog kapitalnog i rivolving zelenog fonda koji bi bio investicioni mehanizam pokretanja ekološkog razvoja. U okviru Zelenih Srbije osnovali smo Centar za zelenu ekonomiju i kroz njega promovisali eko inovacije i praktična rešenja kružne ekonomije koja bi unapredila privredu Srbije i otvorila zelena radna mesta.

6. Da li se Srbja može priključiti Evropskim projektima „zelene ekonomije“ – reciklaže elektronskog otpada, novih ekoloških materijala i ekološke proizvodnje?

Srbija može i mora da promoviše i pomaže zelenu i kružnu ekonomiju. To je u 21. veku mehanizam za pokretanje zelene industrije i privrede, zelene energije i energetske efikasnosti, organske poljoprivrede, održivog turizma i razvoj ekoloških inovacija. Ove godine je u Evropskom parlamentu usvojen novi paket propisa o kružnoj ekonomiji, koji uključuje direktive iz sektora otpada kao način da se smanji zagađenje i otvore nova radna mesta. Upravljanje otpadom na efikasniji način je prvi korak ka kružnoj ekonomiji, u kojoj je neophodno da se svi proizvodi i materijali recikliraju ili koriste više puta. Cirkularni ekonomski paket daće jasan signal privrednicima da koriste sve alate koji su na raspolaganju za transformaciju svoje ekonomije, otvarajući put novim poslovnim prilikama i podizanju konkurentnosti. Inovativni i efikasniji načini proizvodnje i potrošnje trebalo bi da se sve više pojavljuju kao rezultat podsticaja koji se uspostavljaju. Primena principa zelene i kružne ekonomije ima nameru da uspostavi značajan broj novih radnih mesta, uz očuvanje dragocenih i sve oskudnijih prirodnih resursa, smanjujući uticaj korišćenja resursa na životnu sredinu i dodavanje novih vrednosti, pre svega ekonomskih, društvenih i socijalnih, otpadnim materijalima.
Prema trenutnim procenama Pregovaračke grupe 27, biće potrebno investirati preko 8 milijardi evra samo u sektor otpada i voda. Potrebno je planirati približno 100 miliona evra za implementaciju do ulaska Srbije u EU i do 400 miliona u godinama posle toga. Očekuje se da ćemo imati u proseku 8 novih projekata godišnje do pristupanja, i 32 projekta godišnje posle pristupanja. Nedavno usvojene promene Zakona o zaštiti životne sredine su otvorile mogućnost za kofinansiranje EU i biletarnih projekata.

Share

FRUITLOGISTICA 2019. BERLIN

Bor, Berlin, 27.11.2018. AgroINFO

Pozivamo vas  na posetu najvećeg međunarodnog sajma  svežeg i sušenog voća i povrća, ekoloških proizvoda, tehnologije pakovanja, skladištenja, transporta i softvera.

FRUITLOGISTICA 2019, BERLIN

Sajam će se održati iduće godine od 6. do 8. Februara 2019 u Berlinu. Na više od 124.000 m2 izložbenog prostora predstaviće se oko 3.200 izlagača iz  više od 80 zemalja.  Sajam svake godine poseti više od 78.000 stručnih posetioca iz 135 zemalja.

Iskoristite priliku, da saznate sve o najnovijim  trendovima, cijenama, proverite ponudu, upoznate nove poslovne partnere  i  ostanete u kontaktu sa postojećim partnerima.

Segmenti sajma:

  • Sve vrste svežeg i sušenog voća i povrća
  • Suho voće i jezgrasto  voće
  • Ambalaža i označavanje
  • Transport i logistički sistemi
  • Skladištenje
  • Sistemi gajenja / sazrevanja

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share

VIDEO:Zahtevi grupe Odbranimo reke Stare planine

Bor, Beograd, Pirot, Knjaževac, 24.11.2018.

Grupa građana „Odbranimo reke Stare planine“, uz podršku Građanskih inicijativa, održala je 23.11.2018. u Kući ljudskih prava konferenciju za medije.

Javnosti su se obratili aktivisti grupe Aleksandar Jovanović Ćuta, Aleksandar Panić, Desimir Stojanov i Goran Tokić. Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa moderirala je konferenciju.

Aktivisti su govorili o trenutnim problemima u Rakiti i najavili protest u Beogradu koji će se održati krajem januara. Na kraju konferencije predstavili su 15 zahteva upućenih Vladi Republike Srbije.

Zahtevi

  1. Zabraniti gradnju derivacionih MHE na celoj teritoriji Srbije. Cevovode kao tehničko rešenje zauvek izbaciti iz prakse, a po potrebi se orijentisati na protočne pribranske MHE, sa valjano urađenim ribljim stazama.
  2. Zabraniti gradnju bilo koje vrste MHE u zaštićenim područjima prirode.
  3. Zabraniti gradnju derivacionih MHE na potocima malog protoka, gde ne postoje ni najmanji interesi elektroprivrede, a uzimanje vode za potrebe MHE ugrožava ekosisteme. Formirati tim biologa koji će objektivno odrediti ovu vrednost (npr. 0,5 m3).
  4. Zabraniti gradnju većeg broja MHE na jednoj reci. Ograničiti maksimalnu procentualnu dužinu toka neke reke ili potoka koja može na bilo koji način biti uzurpirana od gradnje MHE na najviše 20% od ukupnog toka.
  5. Smanjiti subvencije za MHE, a potpuno ukinuti subvencije za derivacione MHE. Razgraničiti koliko se EE dobija od derivacionih MHE, a koliko od svih ostalih, pa sa računa za struju ukloniti stavku po kojoj građani iz svog džepa subvencionišu derivacione MHE.
  6. Po hitnom postupku izraditi i usvojiti Pravilnik o garantovanom minimalnom protoku, koji će napisati ljudi od struke: biolozi, ekolozi, hidrolozi… a koji će, između ostalog, odbaciti po prirodu poguban pojam „biološki minimum“, a uvesti pojam poput „vodnog optimuma“, koji će uzimati u obzir reke i potoke kao stanište životinja, kao izvore pijaće vode, ali i sve socijalne aspekte.
  7. Napraviti novi katastar potencijalnih MHE lokacija sa manjim brojem lokacija.
  8. Pre izdavanja bilo kakvih dozvola, formirati nezavisni tim biologa, hidrologa i ostalih ljudi od struke koji će minumum dve godine ispitivati reku i živi svet, nedvosmisleno odrediti koje zaštićene i strogo zaštićene vrste životinja, biljaka i gljiva žive u reci i kraj reke, u kojoj meri ta reka „hrani“ podzemne vode i izvore, pa njihove nalaze uzeti kao najvažniji uslov za izdavanje dozvola za gradnju MHE.
  9. Hitno preispitati sve do sada izdate dozvole za MHE čija gradnja nije završena, već ili nije ni započeta ili je u fazi gradnje.
  10. Formirati nezavisnu stručnu komisiju koja će analizirati negativni uticaj na prirodnu sredinu za sve do sada izgrađene derivacione MHE ili one u fazi gradnje.
  11. Analizirati socijalne posledice gradnje MHE i obavezno u obzir uzimati i interese lokalne zajednice. Obezbediti informisanje i edukaciju lokalnog stanovništva o tome kakva se MHE planira u njihovom kraju i kakav će ona imati uticaj na njihov tradicionalni način života, na razvoj turizma, kao i na sav živi svet reke i priobalja. Na najtransparentniji način uključiti lokalno stanovništvo u procese davanja dozvola projektima.
  12. Usaglasiti opštinsku politiku sa visokim pravnim aktima Republike Srbije, Vodoprivrednom osnovom i Strategijom razvoja Republike Srbije.
  13. Sagledati višenamensku ulogu malih planinskih tokova, a ne jedino njihovu energetsku ulogu, koja pritom služi isključivo za bogaćenje privrednika.
  14. Stručno analizirati i građanima Srbije dati na uvid objektivne podatke o tome koliko MHE zaista doprinose elektroenergetskoj stabilnosti Srbije, uzimajući u obzir činjenicu da one daju daleko najviše el. energije u proleće, kada su potrebe Srbije za el. energijom minimalne, a daju najmanje el. energije u leto i zimu kada su potrebe Srbije maksimalne.
  15. Zaustaviti sve započete gradnje i izdavanje novih dozvola za gradnju dok se sve prethodno izneto ne usvoji i obezbedi.

Kao podršku Grupi građana „Odbranimo reke Stare planine“ borski kantautor Aca Ringo komponovao je pesmu o njihovoj neiscrpnoj borbi i želji da sačuvaju svoju reku i selo Rakita.

Share

Borski Info – centar – Gradjanska čitaonica Evropa

×

Like us on Facebook

Skoči na traku sa alatkama