Arhive kategorija: Ekologija

Kombinuj i kreći se! i u Boru

Bor, Beograd, Gradjanska citaonica Evropa #mobilityweek 

Bor na mapi aktivnosti u okviru nedelje mobilnosti koja se ove godine održava pod sloganom „Kombinuj i kreći se!“

Evropska nedelja mobilnosti promoviše alternative vidove transporta i zdrave načine života

Ovogodišnja Evropska nedelja mobilnosti kojom se promovišu alternativni vidovi transporta i podstiču lokalne vlasti da smanje upotrebu automobila, počela je i u Srbiji.

Ta akcija traje od 16. septembra, do subote 22. septembra, kada će biti „Dan bez automobila“.

Bor se na mapi našao zahvaljujući organizacijama civilnog društva  pre svega Grupe55, Gradjanske čitaonice Evropa i Koalcije organizacija civilnog društva CSConnect Bor organizacijom TRIBINEUTORAK, 18. Septembra 2018, godine sa početkom u 18,00 u prostorije Medija centra BorTržni centar KOCKA, Bor, Kralja Petra I br. 23 ,

Evropska nedelja mobilnosti organizovana je uz podršku Generalnog direktorata za mobilnost i transport Evropske komisije i obeležava se širom Evrope od 2002. godine od 16. do 22. septembra, a završava se događajem pod nazivom „Dan bez automobila“.

Cilj kampanje je da podstakne gradove i opštine da uvedu i promovišu mere održivog saobraćaja i ponude svojim građanima alternative upotrebi automobila. Nedelja mobilnosti je svake godine posvećena određenoj temi u oblasti održive mobilnosti, a ovogodišnja tema i slogan „Kombinuj i kreći se!“ motivišu na korišćenje različitih opcija transporta.

„Ministarstvo zaštite životne sredine aktivno učestvuje u Panevropskom procesu životne sredine i zdravlja još od 2009. godine, čime smo se i zvanično obavezali da odredbe međunarodne deklaracije iz Amsterdama i Pariza, prenesemo u svoje zakonodavstvo. Ove godine će se ministar sa svojim saradnicima aktivno uključiti u vožnju biciklima Beogradom, kako bismo svojim primerom pokazali koliko podržavamo ovaj vid mobilnosti koji doprinosi zaštiti životne sredine i zdravlju građana“, istakao je državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić.

Na konferenciji za medije prisutnima su se obratili Gordana Marković,  pomoćnica sekretara za saobraćajGrada Beograda, Žarko Petrović, tim lider za vitalni razvoj Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP), Pol-Anri Prese, šef službe za informisanje, komunikaciju i medije Delegacije EU u Srbiji i Ivan Karić, državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine.

Svake godine Evropska nedelja mobilnosti je posvećena odredjenoj temi održive mobilnosti, a ovogodišnji slogan „Kombinuj i kreći se!“ ima za cilj da podstakne gradjane na korišćenje različitih opcija transporta.

U Beogradu će tokom Evropske nedelje mobilnosti biti postavljeni parkinzi za bicikle, promovisaće se proširenje pešačkih zona, nove zone usporenog saobraćaja i 13 novih zona škola.

Nedelja mobilnosti će u Beogradu, biti završena masovnom biciklističkom vožnjom od Bulevara Nikole Tesle (kod Brankovog mosta) do pešačke zone u Zemunu.

Call-to-action! POZIV NA AKCIJU:

U subotu, na „Dan bez automobila“, predlažemo da sve svoje aktivnosti realizujete pešačenjem ili biciklom. poručuju organizatori današnje TRIBINE. #mobilityweek 

Share

I Bor obeležio Svetski dan čišćenja

Bor, 16.09.2018. Gradjanska citaonica Evropa

15. septembar Svetski dan čišćenja – World cleanup day 2018.

Ove godine, najveća globalna akcija čišćenja pod nazivom Svetski dan čišćenja 2018 (World Cleanup Day 2018) održana je 15. septembra u preko 150 zemalja sveta, uključujući i Srbiju. Zamišljen je „zeleni talasod Japana do Havaja, sa stotinama miliona volontera, koji čisti celu Planetu istog dana u periodu od 10-18h.

Svakako, Svetski dan čišćenja nikada nije bio samo akcija čišćenja. To je pokret civilnog društva koje preuzima brigu za mesto koje zovemo kuća – našu regiju, našu zemlju, naš svet, i to prvo mapirajući (World CleanUp app) i čisteći nezakoniti otpad, a zatim uključivanjem u problematiku i uzroke nastajanja tolike količine otpada.

Ideja „World CleanUp Day“ krenula je 2008. iz Estonije kada je četri posto stanovništva, za svega nekoliko sati, očistilo cielu zemlju od nepropisno odloženog otpada. Globalni pokret „Let’s do it!“ okuplja oko 14 miliona volontera iz 150 zemalja. „World CleanUp Day“ započeo je u Novom Zelandu, a obuhvatio je sve vremenske zone i završio 36 sati kasnije na Havajima.

Ovog 15. septembra   udruženje „Glasno za omladinu“ je svojom akcijom i sa petnaest volontera doprinelo da i Bor bude deo zelenog talasa u okviru svetskog dana čišćenja planete. Oni su odabrali da očiste i urede Mali stadion, sa fudbalskim i košarkaškim terenom i time učinine nešto pozitivno za našu Planetu i svoje sugradjane.

„Ovo je najveća globalna akcija koju je planeta ikada videla. U njoj učestvuje 150 zemalja sa stotinama miliona volontera. Našim priključivanjem akciji želimo i da pružimo primer i apelujemo na mlade da budu svesniji i aktivniji u zaštiti životne sredine da bismo imali lepši grad.“– rekao je Vladimir Stojičević, predsednik ovog udruženja.

Akcija čišćenja i uređivanja je bila dvodnevna, a drugog dana su im se pridružili i aktivisti udruženja „Izbor postoji“, kao i ekipa „Vremeplova„, koja je pored pomoći i ulepšala atmosferu muzikom.

„Već neko vreme imamo izuzetno lepu saradnju sa udruženjem „Glasno za omladinu“, a to mi je posebno drago jer ih svrstavamo u retke koji iskreno i konkretno rade na boljitku grada. Naravno, veliko hvala i „Vremeplovu“ koji se uvek rado odaziva na ovakve akcije.“ – izjavila je Irena Živković, predsednik ug Izbor postoji.

Ova i slične aktivnosti nas opominju da moramo čuvati svoju okolinu. Pored toga što će nam tako biti lepši grad, treba imati u vidu da imamo samo jednu planetu.

WCD2018 One Pager - Final
Share

Proširenje jalovišta Veliki Krivelj pod budnim okom gradjana

Bor, 13.09.2018. Gradjanska citaonica Evropa

Studija na popravnom

Predstavnici sela Krivelj, organizacije civilnog društva, gradske uprave Bor i RTB Bor, razmatrali su danas  Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta proširenja flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, na „nulto polje“, na katastarskim parcelama navedenim u Informaciji o lokaciji br. 350-144/2015-III/05 od 20.09.2016. izdatoj od strane Opštinske uprave Bor. čiju su javnu raspravu organizovali predstavnici Ministarstva za životnu sredinu Sabina Ivanović i Zoran Veljković.

Svi učesnici u debati jednoglasno su zaključili da je neophodno vratiti studiju izradjivaču na doradu. Podsećamo da su organizacije civilnog društva iz Bora okupljene u konzorcijum CSConnect Bor i rukovodstvo MZ Krivelj u pisanoj formi uputilo 52 primedbe na predloženi dokument.

https://www.mc.kcbor.net/wp-content/uploads/2018/08/Studija-RTB-Bor-18.07.2018.pdf 

Studija RTB Bor 18.07.2018

Share

ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Bor, 23.08.2018.

SNAGA ZAJEDNICE: ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE I PRIRODNIH RESURSA

Predstavnici četri organizacije civilnog društva razmatrale su mišljenja i konstruisale zajedničke predloge sa predstavnicima saveta mesne yajednice Veliki Krivelj na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta proširenja flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, na „nulto polje“, na katastarskim parcelama navedenim u Informaciji o lokaciji br. 350-144/2015-III/05 od 20.09.2016. izdatoj od strane Opštinske uprave Bor.

https://www.mc.kcbor.net/wp-content/uploads/2018/08/Studija-RTB-Bor-18.07.2018.pdf 

Studija RTB Bor 18.07.2018

U okviru javnog uvida o Studiji procene uticaja na životnu sredinu projekta proširenja flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, koji je objavilo Ministarstvo zaštite životne sredine 3. avgusta 2018., obavljene su konsultacije i rasprava u konzorcijumu ekoloških organizacija civilnog društva u Boru – CSOnnect Bor koju čine Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica Evropa, Udruženja Vilaž i Grupa 55, kao i u Savet mesne zajednice Krivelj.

Uništeno zemljište na ušću Borske reke u Timok

Rasprava je svedena 21. avgusta sa osnovnim zaključkom da je potrebno doraditi Studiju uticaja na osnovu sledećih predloga i mišljenja proisteklih iz javnog uvida:

PRIMEDBE I MIŠLjENjA NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA FLOTACIJSKOG JALOVIŠTA VELIKI KRIVELj

1. U poglavlju 2. Opis lokacije….., 2.1. Makrolokacija (strana 16) naglasiti da Čoka Marin nije aktivan rudnik. Pored rudnika nalaze se stara i aktivna flotacijska jalovišta u Boru, Velikom Krivelju, Donjoj Beloj Reci i Majdanpeku.
2. U istom poglavlju (na strani 16) dodati da se na ovom prostoru nalazi kamenolom Veliki Krivelj, rudnik kvarca Belorečki peščar, a u toku su istražni radovi na otvaranju rudnika bakra Čukaru Peki. Prema raspoloživim podacima uz ovaj rudnik bakra formiraće se flotacijsko jalovište.
3. U poglavlju 2. Opis lokacije….., 2.1. Mikrolokacija (strana 19) izmeniti. „Rudarski kompleks Veliki Krivelj se nalazi na 1 km jugoistočno od sela Veliki Krivelj“ tekstom: Rudarski kompleks se nalazi u katastarskoj opštini Veliki Krivelj i zbog njegovog uticaja na ovo selo deo stanovnika je iseljen iz sela a deo preseljen u novoizgrađeno naselje Banjica.
4. U istom poglavlju na strani 19. Iza četvrtog pasusa dodati detaljan opis postojećeg jalovišta (površina, količina deponovane jalovine, tunel i kolektor Kriveljske reka, visina brana i dr. tehnički podaci).

5. U istom poglavlju na strani 19. iza petog pasusa dodati podatke o porodicama i njihovim objektima, trajnim zasadima voća koji su iseljeni a nalazili su se na lokaciji projekta.
6. U istom poglavlju na strani 19. dodati podatke o objektima u naselju Brezonik kao i podatke o udaljenosti od grada Bora.
7. U istom poglavlju na strani 19. dodati podatke o udaljenosti od puta Bor – Veliki Krivelj i teretne zaobilaznice.
8. U istom poglavlju na strani 19. dodati podatk o izvorištima, vodovodima i pumpnim stanicama pijaće vode kojom se snabdeva Bor i okolna sela.
9. U istom poglavlju na strani 19. dati podatke o prirodi.
10. U istom poglavlju na strani 19. dati podatke o arheološkim nalazištima.
11. Poglavlje 2.3. Prikaz pedoloških, geomorfoloških, geoloških i hidrogeoloških i seizmoloških karakteristika terena, Hidrološke karakteristike terena (str. 34 – 36) dati detaljan opis Kriveljske reke, Borske reke (čija voda je prebačena iz starog korita u Kriveljsku reku) i Saraka potoka sa proticajima (deo koji o Kriveljskoj reci koji se nalazi u sledećem poglavlju o vodosnabdevanju, gde mu nije mesto, prebaciti u ovo poglavlje).
12. Dopuniti poglavlje 2.4. Podaci o izvorištima vodosnabdevanja (udaljenost, ugroženost, zone sanitarne zaštite) …. (str. 39) jer podaci kako stoji u naslovu nisu navedeni (nema nijednog podatka o izvorištu Surdup, izvorištu Banjica, vodovodima, pumpnim stanicama, eksteritorijalnosti Kriveljske banjice po prostornom planu itd.).
13. Poglavlje 2.5. Klimatske karakteristike sa meteorološkim pokazateljima (str 43. – 46) dopuniti prognozama o klimatskim promenama.
14. Poglavlje 2.6. opis flore i faune, prirodnih dobara posebne vrednosti (zaštićenih) retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa i vegetacije (str.46 – 51) izmeniti u skladu sa novim prostornim planovima Stola, aktima Republičkog zavoda za zaštitu prirode i međunarodnim konvencijama.
15. U istom poglavlju str. 51. dati podatke o rudnom nalazištu Čukaru Peki i naglasiti na kojoj udaljensti se nalazi rudnik Kriveljski kamen severno od lokacije jalovišta.
16. Poglavlje 2.1. podaci o postojećim privrednim i stambenim objektima i objektima infrastrukture i suprastrukture, deo Vodovod (str. 58 i 59) dopuniti s napred iznetim primedbama (tačka 12 primedbi).
17. Na strani 60. nije tačan podatak o otpadnim vodama Topionice i rafinacije bakra.
18. U poglavlju 3.1. Nije postupljeno u skladu sa sa članom 4., tačka 4. Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu, i Uredbe o o uslovima i postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom, kao i kriterijumima, karakterizaciji, klasifikaciji i i izveštavanju o rudarskom otpadu, član 16. i 17. jer nema podataka o karakteru, klasifikaciji i količinama jalovine koja će biti deponovana, o kategoriji deponije kao i o načinu izveštavanja.
19. U poglavlju 3.2. nije ispunjena obaveza iz tačke 4.5. Vodnih uslova jer treba „Dati prikaz postojećeg stanja sadašnjih flotacijskih jalovišta 1. i 2. sa pratećim objektima i posebno razmotriti njihovu stabilnost i njihova štetna dejstva na podzemne i površinske vode, pa je stoga potrebno preduzeti sve mere da brane u sklopu jslovišta 1. i 2. budu u operativnom i pouzdanom stanju.“
20. U poglavlju 3.4. Prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, vode i drugih tečnih i gasovitih otpadnih materijala, posmatrano po tehnološkim celinama uključujući emisije u vazduhu, ispuštanje u površinske i podzemne vodne recipijentem odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu, zračenja (jonizujućea i nejonizujuća) i dr., 3.4.1. Tokom izvođenja radova Dati detaljan opis kvaliteta vazduha, izvore gasova i prašine sa kopova koja nastaje radom mehanizacije, prolikom miniranja, radom drobilica, mlinova i druge rudarske opreme, posebno koncentracija prašine u vazduhu u okolini jalovišta i u KO Veliki Krivelj, Oštrelj i Bučje. Dopuniti obavezom klasifikacije i karakterizacije građevinskog otpada, jer deo tog otpada može da ima karakteristike opasnog otpada i odredti mesta i način deponovnja tog materijala.
21. U poglavlju 5. Prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini (mikro i makrolokacija), 5.1. Stanovništvo, str. 98. dati podatke o promenama zaposlenosti lokalnog stanovništva, dostupnosti zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanju, zdravstvenom stanju stanovništva. Potrebno je naglasiti kako je razvoj rudarstva uticao na razvoj infrastrukture: male privrede, poljoprivrede, putne mreže, saobraćaja, elektrifikacija, komunikacije, vodosnabdevanje, komunalne usluge, očuvanje kulture, razvoj sporta. Da li je investitor pokazao da je socijalno odgovorno preduzeće? Dati detaljan opis aktivnosti koje je RTB Bor preduzeo kao društveno odgovorno preduzeće i uporedni pregled zahteva i odgovora (preduzetih aktivnosti) RTB-a.
22. U istom poglavlju, deo 5.2. Flora i fauna dati opis najbližih delova očuvane prirode Stola, Malog i Velikog krša i njihovog značaja za očuvanje biodiverziteta od međunarodnog značaja.
23. U poglavlju 5.3. Zemljište, voda i vazduh, deo kvalitet voda str. 101. kada se govori o površinskim vodama pominju se „Topovske šupe“, tamo nema površinskih voda već je to postrojenje za hlorisanje pijaće vode. ISPRAVITI.
24. U poglavlju 5.3. Zemljište, voda i vazduh, deo kvalitet voda str. 101. kada se govori o površinskim vodama treba opisati uticaj na Borsku reku i Veliki Timok i dati podatke i iz drugih izvora, sa drugih mernih stanica na ovim rekama. (Npr. Agencija za zaštitu životne sredine: izveštaj o statusu površinskih voda Srbije u 2015. i 2016. godini).
25. U istom poglavlju, na str. 102. dati podatke o ispitivanju površinskih voda u 2017. godini i trend promena.
26. U istom poglavlju, u delu o klimatskim činiocima, dati podatke Republičkog hidrometeorološkog zavoda kao jedine ovlašćene institucije za tu oblast. Neophodno je zatražiti podatke od navedene instutucije koja je u obavezi da ih dostavi investitoru i to je dosad redovno činila za pojedine projekte. Podaci Instituta za rudarstvo (nekada bakar) ne mogu biti osnov za izradu ove procene jer Institut nije ovlašćena institucija za meteorologiju. Posebno su važni podaci o vetru jer je jedan od dva dominantna vetra istočni i jugoistočni koji će prašinu sa flotacijskih brana nositi na Brezonik i Bor.
27. U istom poglavlju, u delu o eroziji opisati uticaj erozije na kvalitet površinskih voda i opasnosti od akcidenata, odnosno oštećenja brana i nastanka vanrednih situacija.
28. U istom poglavlju, u delu o vodama detaljno opisati sezonska promene protoka Borske i Kriveljske reke i Saraka potoka.
29. U poglavlju 5.7. Međusobni odnos navedenih činilaca (str. 113) dati uticaj na životnu sredinu, zdravlje ljudi i kvalitet života.
30. U poglavlju 6. Opis značajnih mogućih uticaja na životnu sredinu, 6.1. Uticaj tokom izvođenja radova str. 114 – 115 dati podatak o trajnom deponovanju građevinskog otpada koji nastaje izgradnjom kolektora Kriveljske i Borske reke i Saraka potoka.
31. U poglavlju 6.2 Uticaj tokom redovnog rada, 6.2.1.1. Uticaj na kvalitet vazduha sačiniti proračun disperzije prašine sa brana jalovišta i jalovišta a ne koristiti ranije razultate za drugi objekat kao merodavan. Na osnovu novog proračuna odrediti zone uticaja. Ovi dokumenti su sastavni deo ove procene (Prilog….). DATI ZBIRNI UTICAJ SADAŠNjIH I NOVIH EMISIJA PRAŠINE NA KVALITET VAZDUHA KO VELIKI KRIVELj, OŠTRELj I BUČJE. Emisiju prašine sa novog jalovišta i njegovih brana računati u svim godišnjim dobima i meteorološkim uslovima
32. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.6.: “Tehničkom dokumentacijom prikazati bilans voda koje dospevaju na jalovište, uzimajući u obzir dotok sa prirodnog sliva, dotok tehnološke vode, padavine, prepumpavanje, isparavanje i proviranje vode. Za potrebe projektovanja zaštite kompleksa jalovišta od spoljnih, kao i kišnih voda koje padaju unutar konture jalovišta, koristiti podatke o karakterističnim padavinama različitih trajanja sa najbližih merodavnih meteoroloških stanica.”
33. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.7.:”Tehničkom dokumentacijom definisati visinu brana, akumulacioni prostor, vremenski period korišćenja flotacijskog jalovišta, organe za evakuaciju velikih voda (prelivi, obodni kanali isl.) sa usvojenom verovatnoćom pojave velikih voda. Izvršiti analizu pojave velikih voda u Kriveljskoj reci i svim vodotocima koji gravitiraju ka njoj i jalovištu sa spregom upuštenih voda iz flotacije i uticaj istih na površine nizvodno od jalovišta, kao i na postojeće objekte.”
34. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.8..:”Na osnovu usvojenih karakterističnih računskih vrednosti velikih voda Kriveljske reke, Borske reke i Saraka potoka u profilu početka izgradnje kolektora navedenih vodotoka, za usvojene merodavne proticaje sprovesti hidraulične proračune za dimenzionsanje geometrije kolektora. Predviđeni hidrotehnički objekati (kolektori, tuneli) moraju imati dovoljan kapacitet da propuste talase poplavnih voda bez formiranja uspora – u režimu tečenja sa slobodnom površinom.”
35. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.9..:”Ukoliko se javlja uticaj uspora za merodavne proticaje da bi se postigao projektivani sistem zaštite neophodno je kombinovati sistem novih kolektora sa retenzijama na pojedinim delovima sliva kojima bi se isključili delovi sliva, a samim tim smanjile zapremine i “pikovi” poplavnih talasa kako bi mogli da propuste redukovane talase u režimu tečenja sa slobodnom površinom ili u režimu tečenja pod pritiskom uz uslov stvaranja uspora koje ne ugrožavaju postojeće infrastrukturne objekte i naselja.”
36. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.10.:”Predvideti obezbeđivanje minimalnog održivog protoka u rečnom toku nizvodno od pregrada, brana.”
37. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.11.:”Trasu i niveletu kolektora uskladiti sa postojećim vodnim objektima tako da se ne remeti normalno funkcionisanje i održavanje tih objekata, ili ne povrede odredbe odgovarajućeg propisa.”
38. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.12.:”Tehničkom dokumentacijom ispred ulaza u novoprojektovane kolektore predvideti rešetke radi sprečavanja ulaza grana i ostalog otpadnog materijala, sa definisanjem redovnog održavanja radi normalnog funkcionisanja protoka vode.”
39. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.14.:”Ukrštanje nivelete kolektora sa regulisanim koritom projektovati tako da ista bude min. 1,0 m ispod nivoa dna korita.”
40. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.15.:”U slučaju ukrštanja kolektora sa neregulisanim rečnim koritom treba predvideti minimalno odstojanje gornje gornje kote kolektora do kote dna korita vodotoka od 1,5m. Takođe, treba predvideti mere obezbeđenja stabilnosti obala, dna korita i kolektora od erozionog dejstva vode.”
41. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) ispuniti uslove iz Vodnih uslova, tačke 4.16.:”Dati detaljan opis procesa rada i izvršiti identifikaciju svih otpadnih voda i materija koje mogu nastati u procesu rada i to po očekivanim količinama i kvalitetu.”
42. U poglavlju 6. 2.1.3. Uticaj na kvalitet zemljišta str. 121. naglašeno je da je najveće zagađenje zemljišta bakrom i arsenom zabeleženo u KO Veliki Krivelj, Bučje, Brezonik, Oštrelj i Slatina ali se ne daju egzatni podaci o izmerenim vrednostima. Da li su u granicama dozvoljenog za namene tog zemljišta? Koji je izvor podataka i od kada? Da li su potrebna dodatna istraživanja? Da li se i koja delatnost može odvijati na tom prostoru? Kako utiče na kvalitet i bezbednost stočne ishrane i životnih namirnica za ljude?
43. Detaljnije obraditi poglavlje 6.2.1.3. Uticaj na zdravlje stanovništva (str.121) ne samo na stanovništvo na lokaciji (tamo neće biti stanovnika) već u zonama uticaja na kvalitet vazduha, vode, zemljišta, životnih namirnica i stočne hrane.
44. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) ispuniti uslov iz Vodnih uslova, tačke 4.17.:”Ako je potrebno predvideti uređaj za prečišćavanje otpadnih voda sa takvim tehničko-tehnološkim rešenjem koje će obezbediti i garantovati da kvalitet prečišćene vode ispunjava uslove za granične vrednosti emisije, odnosno, da kvalitet ispuštene vode ne narušava standarde kvaliteta životne sredine. Zabranjeno je ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda u površinska i podzemne vode.”
45. U poglavlju 6.2.3. Uticaj na meteorološke parametre i klimatske karakteristike (str. 123) detaljno obraditi moguće promene mikro i mezoklime u okolini jalovišta u skladu sa najnovijim saznanjima o klimatskim promenama.
46. U poglavlju 6.2.4. Uticaj na ekosisteme (str.124) obraditi mogući uticaj na međunarodno značajna područja za očuvanje biološke raznovrsnosti na Stolu, Malom i Velikom Kršu.
47. U poglavlju 6.2.6. Uticaj na namenu i korišćenje površina (str. 124) obraditi uticaj na poljoprivredne površine u okolini jalovišta jer se tamo nalazi poljoprivredno zemljište i voćnjaci.
48. U poglavlju 8. Opis mera u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja svakog značajnog štetnog uticaja na životnu sredinu (str. 139 141) nije dat opis mera već samo spisak zakona i projekta što je u suprotnosti sa članom 9. Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu. “Opis mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu obuhvata mere koje će se preduzeti za uređenje prostora, tehničko-tehnološke, sanitarno-higijenske, biološke, organizacione, pravne, ekonomske i druge mere.” Detaljno obraditi sve mere u skladu sa citiranim članom Pravilnika. Zbog ovako obrađenog ovog poglavlja ovu procenu treba odbaciti ukoliko se ne vrati na ponovnu obradu.
49. Isto poglavlje dopuniti odredbama člana 18. UREDBU O USLOVIMA I POSTUPKU IZDAVANjA DOZVOLE ZA UPRAVLjANjE OTPADOM, KAO I KRITERIJUMIMA, KARAKTERIZACIJI, KLASIFIKACIJI I IZVEŠTAVANjU O RUDARSKOM OTPADU (Sl. glasnik RS br. 53/17).
50. Poglavlje 8.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine i druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu dopuniti u skladu sa prikazom i obradom napred datim primedbi.
51. Poglavlje 9. Program praćenja uticaja na životnu sredinu (str. 153) obraditi u skladu sa članom 10. P R A V I L N I K A o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredin: “ Program praćenja uticaja na životnu sredinu sadrži: 1) prikaz stanja životne sredine pre početka funkcionisanja projekta na lokacijama gde se očekuje uticaj na životnu sredinu; 2) parametre na osnovu kojih se mogu utvrditi štetni uticaji na životnu sredinu; 3) mesta, način i učestalost merenja utvrđenih parametara.” i sa odredbama UREDBE O USLOVIMA I POSTUPKU IZDAVANjA DOZVOLE ZA UPRAVLjANjE OTPADOM, KAO I KRITERIJUMIMA, KARAKTERIZACIJI, KLASIFIKACIJI I IZVEŠTAVANjU O RUDARSKOM OTPADU (Sl. glasnik RS br. 53/17).
52. Pribaviti uslove JP Vodovod Bor, JKP “3. Oktobar” Bor, Ministarstva za saobraćaj, Gradske uprave Bora i dr. relevantnih institucija, pored već pribavljenih mišljenja

Predlažemo da se studija o proceni uticaja vrati obrađivaču na doradu u skladu sa članom 23. Stav 3. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.

Učesnici u javnom uvidu:
Društvo mladih istraživača Bor i
članovi koalicije CSOnnect Bor –
Gradjanska citaonica Evropa, Udruženje Vilaž i Grupa 55
Savet mesne zajednice Krivelj

Share

Bor – Sinonim srpske borbe za zaštitu životne sredine

Bor,27.02.2018.

Ministar zаštite životne sredine Goran Trivan posetio je danas Rudаrsko topioničаrski bаsen Bor, gde je pohvalio mere koje su preduzete kako Bor više ne bi bio crna ekološka tаčka Srbije.Nakon posete RTB-u, Ministar je razgovarao sa opštinskim rukovotstvom  a od 18,00 učestvovao na javnoj tribini o aktuelnim pitanjima zaštite životne sredine u svečanoj sali opštine Bor..

Kako je saopštilo ministarstvo, Trivan se uverio u poslovnu politiku i opredeljenost jedinog proizvodjаčа bаkrа i plemenitih metаlа u Srbiji dа preduzimа mere i sаnirа posledice zаgаdjenjа.

Zаhvаljujući tim merama, Bor je od grаdа u kojem su 2006. godine izmerene nаjviše koncentrаcije sumpor-dioksidа u Evropi, deset godinа kаsnije postаo grаd sа vаzduhom prve kаtegorije, zbog čega je Evropskа аgencijа zа zаštitu životne sredine proglаsilа 2016. godine Bor ekološkom zvezdom poboljšаnjа stаnjа kvаlitetа vаzduhа u Srbiji.

Odаjem vаm priznаnje zа poboljšаnje kvаlitetа vаzduhа u Boru. Nаjvаžnijа je ekologijа, jer bez putevа možete, аli koliko možete bez kiseonikа? Nаprаvili ste podvig 2016. godine kаdа ste drаstično poboljšаli kvаlitet vаzduhа„, rekаo je Trivan.

Trivan je ocenio da nemа nаpredovаnjа Srbije bez rаzvojа Borа, ali ni nаpredovаnjа Borа bez rаzvojа Srbije i dodao da Ministаrstvo zаštite životne sredine ovom privrednom gigаntu stoji nа rаspolаgаnju u vezi svih ekoloških pitаnjа, od prečišćаvаnjа otpаdnih vodа do remedijаcije zemljištа.

Prilikom današnje posete opštini Bor i na tribini sa gradjanima razgovaralo se o stanju ekologije u borskoj opštini. Glavne teme razgovora bile su poštovanje ekoloških standarda prilikom otvaranja novog rudnika, kao i dosadašnja ulaganja.  Iskazana je zabrinutost gradjana i Civilnog sektora o rešenju i stavovima bivšeg Ministarstva da prilikom istražnih radova, izrade istražnog hodnika i pripreme za otvaranje novog rudnika ČUKARU PEKI, kanadskog investitora,  nije potrebna izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu.
Ministar Trivan je pohvalio planirana izdvajanja za ekologiju i razumevanje rukovodstva lokalne samouprave prema ovoj veoma važnoj oblasti.
„Predsednik opštine je iskazao punu spremnost i volju da Opštinu Bor vodi na način koji je ekološki potpuno smislen i evo to se i desilo. Jedva sam čekao da vidim budžet, koji je u potpunosti u skladu sa onim o čemu smo tada razgovarali. Preko 60-70 miliona opredeliti u opštini ovog tipa, koja ima oko 50 hiljada stanovnika, zaista je prava stvar. Razume se da težimo da to bude mnogo više, ali za prvu godinu to je više nego dovoljno, budući da nam tek predstoje važni koraci. Investirati u izradu projektno tehničke dokumentacije je zapravo ključ u čitavoj priči, s’toga ja i te kako podržavam ove napore, a i ministarstvo će, osim što će podržati, i pomoći. Govoreći o Boru, koji je do juče, kada je u pitanju kvalitet vazduha, bio crna tačka u zemlji i Evropi, imamo sve razloge da Bor iskoristimo kao paradigmu srpske borbe za zaštitu životne sredine. Očigledno je da građani to razumeju, a sada imamo i rukovodstvo opštine koje to razume i koje će nastaviti da se bavi ovim važnim temama.“ rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Share

Smanjen obim sive ekonomije

Bor, Beograd, 20. februar 2018.

Obim sive ekonomije u formalnom sektoru smanjen,
svako treće preduzeće i dalje u sivoj zoni

Obim sive ekonomije smanjen je u prethodnih pet godina među registrovanom privredom sa 21,2 na 15,4% BDP-a, ali i dalje svako treće preduzeće posluje u sivoj zoni čemu značajno doprinose neregistrovane firme koje čine više od 17% ukupnog broja privrednih subjekata, pokazala je analiza “Siva ekonomija u Srbiji 2017”, koju je sproveo NALED uz podršku Nemačke razvojne saradnje.

Unapređenje inspekcijskog nadzora u cilju otkrivanja neregistrovanih firmi mora da bude prvi prioritet novog akcionog plana Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, kao i efikasnije procesuiranje takvog ponašanja jer je, prema nalazima studije, tek 24% privrednika, ili svaki četvrti, uvereno da će  poslovanje u sivoj zoni biti kažnjeno – izjavio je Goran Kovačević, potpredsednik Upravnog odbora NALED-a, na otvaranju III nacionalne konferencije “Izlaz sive ekonomije” u Palati Srbija, na kojoj je predstavljena nova analiza, prva nakon 2013.

Analiza će predstavljati osnovu za dalje unapređenje Nacionalnog programa, a podaci pokazuju da je najdominantniji oblik rada mimo propisa zapošljavanje bez ugovora i isplata zarada na ruke. Od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni, 62 potiče od neprijavljivanja plata, a 38 dinara od izbegavanja evidentiranja prodaje roba i usluga odnosno profita. Dobra vest je da je u odnosu na 2012. prepolovljen broj firmi koje ne prijavljuju zaposlene, sa 20,5% na 10,8%.

Vlada Srbije sistemski pristupa suzbijanju sive ekonomije i jedan od prioriteta za 2018. biće realizacija programa transformacije Poreske uprave. Drugi važan korak jeste unapređenje efikasnosti inspekcijskog nadzora i do juna nas očekuje umrežavanje prve četiri inspekcije u informacioni sistem eInspektor. Važno je napomenuti da su nam podjednako važne podsticajne mere Nacionalnog programa. Nadamo se da će efekti poreskog oslobođenja početnika u poslovanju omogućiti da meru proširimo na nove kategorije – ocenila je premijerka Ana Brnabić.

Registrovana preduzeća koja deo poslovanja obavljaju u sivoj zoni čine 16,9% ukupnog broja firmi i njihov broj se značajno smanjio u odnosu na prethodnu analizu kada ih je bilo 28,4%. Smanjenju je doprineo veći prelazak preduzeća iz sive u formalnu zonu. Od 10 preduzeća koja su 2012. radila u skladu sa propisima, osam je nastavilo to da čini, dok je od 10 firmi u sivoj zoni, osam odlučilo da pređe u legalne tokove. Pozitivnom rezultatu su najviše doprineli bolji uslovi za poslovanje, makroekonomska stabilnost, unapređen rad inspekcija i efikasnija naplata poreza.

Analiza pokazuje da su preduzetnici skloniji sivoj ekonomiji u odnosu na privredna društva, kod kojih su posebno rizične firme koje nemaju zaposlene ili posluju s povezanim licima. Rad u sivoj zoni mahom se shvata kao “strategija preživljavanja” i podaci ukazuju da je verovatnoća da će se firme sa gubitkom naći “u sivom” dvostruko veća u odnosu na firme koje uspešno posluju.

-Za proces pridruživanja Evropskoj uniji od velikog značaja su reforme, pre svega u oblasti vladavine prava, a naročito u borbi protiv korupcije. To je usko vezano za suzbijanje sive ekonomije, naglasio je nemački ambasador Aksel Ditman, dodavši da je i nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel prilikom svoje posete Srbiji prošle nedelje potvrdio perspektivu članstva Srbije u Evropskoj uniji ukoliko su ispunjeni pristupni kriteriji.

Budući da poboljšanje ekonomske pozicije preduzeća može dovesti do smanjenja sive ekonomije, analiza preporučuje dalje unapređenje makroekonomskog i regulatornog ambijenta, stavljanje fokusa na smanjenje neformalnog zapošljavanja, kao i unapređenje efikasnosti inspekcija ciljanjem visokorizičnih preduzeća tokom kontrola.

Politike za smanjenje sive ekonomije trebalo bi da budu usmerene na povećanje verovatnoće detekcije i kažnjavanja privrednih subjekata koji se bave sivom ekonomijom, kao i izvršenja kazni s obzirom na to da sa rastom verovatnoće kažnjavanja nivo sive ekonomije opada za 11 procentnih poena, a sa rastom verovatnoće da će kazna biti plaćena i do 14 procentnih poena.

Veliku ulogu može da odigra i jačanje poreske kulture putem medijskih kampanja usmerenih ka jačanju svesti građana i privrede o negativnim efektima sive ekonomije, a analiza preporučuje i unapređenje predvidljivosti poreske politike kako bi se smanjilo nezadovoljstvo obveznika.

Analiza “Siva ekonomija u Srbiji 2017” sprovedena je u okviru projekta “Podrška Vladi Srbije u suzbijanju sive ekonomije”, koji realizuje NALED uz podršku Nemačke razvojne saradnje. Autori analize su profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Gorana Krstić i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Branko Radulović.

Share

Uzmi račun protiv sive ekonomije

Bor, Beograd, 09.02.2018. NALED

Uzmi račun i pobedi 2018

Vlada Srbije će do 14. februara usvojiti pravila i utvrditi nagradni fond igre “Uzmi račun i pobedi 2018” u kojoj će biti podeljeno 100 automobila, duplo više nego prošle godine, najavio je danas Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koja zajedno sa Vladom organizuje tu igru.


Slanje koverata sa fiskalnim računima i “slipovima” za učešće u nagradnoj igri počelo je 1. februara i do sada je stiglo više od 31.000 koverata.

Pravo učešća u toj igri imaju punoletni građani s prebivalištem ili boravištem u Srbiji. Oni treba da pošalju 10 računa ili “slipova” otkucanih od 1. januara ove godine u iznosu od po bar 100 dinara. Slipovi i računi se šalju odvojeno, a ove godine kovertu građani slobodno biraju, ali mogu da koriste i onu koja je prošle godine namenski bila urađena za tu igru.

Koverte se šalju neadresirane sa napomenom “Uzmi račun i pobedi 2018”, a poštarina je besplatna.

Kao i prošle, i ove godine biće organizovano i takmičenje opština i gradova u prikupljanju najvećeg broja računa. Po istraživanju NALED-a, u nagradnoj igri je prošle godine učestvovalo 40 odsto građana Srbij sa više od 85 miliona računa.

“NALED će 20. februara objaviti novo istraživanje o obuhvatu ‘sive ekonomije’ u Srbiji, prvo posle 2013. godine. Tada ćemo u saradnji s Vladom Srbije i privrednicima razmotriti koje još mere treba da budu preduzete da bi se smanjila ‘siva ekonomija’ “,kazao je Radak.

Share

CSConnect Bor na Regionalnoj konferenciji

Bor, Beograd, 11. i 12. decembar 2017.

Regionalna konferencija “Životna sredina i građani Balkana – uloga i održivost civilnog društva” – prilika da se čuju potrebe civilnog društva

Regionalna konferencija „Životna sredina i građani Balkana – uloga i održivost civilnog društva” okupila je u Beogradu više od 100 predstavnika civilnog društva, međunarodnih organizacija, institucija vlada u regionu i lokalnih samouprava. Ova konferencija organizovana je u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA.

SOnnect Bor – predvodjen Društvom mladih istraživača i partnerskim organizacijama, Gradjanska čitaonica Evropa Bor i Udruženje Vilage, prikazali su svoju aktivnost i bili aktivni učesnici ovog značajnog regionalnog okupljanja. 

 

Konferenciju je otvorio izvršni direktor Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu, Mihail Dimovski, naglašavajući da ovaj skup predstavlja spoj svega za šta se REC zalaže – transparentnost, održivi razvoj i uspešne evropske integracije, kroz promovisanje saradnje između vlada, nevladinog sektora, biznisa i drugih  zainteresovanih javnosti.

Otvaranje konferencije obeležilo je obraćanje Ivana Karića, državnog sekretara Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije. On je istakao da su ovakvi skupovi prilika za razmenu mišljenja i daju mogućnost „osluškivanja“ potreba i uloge civilnog društva u Srbiji i na Balkanu. Saša Radulović, državni sekretar u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Crne Gore, akcenat je u svom obraćanju stavio na regionalnu dimenziju: „Preuzimajući dužnost predsednika Generalne skupštine Regionalnog centra za životnu sredinu rekao sam da će fokus tokom mog mandata biti na promociji regionalne saradnje kao ključnog alata za dostizanje značajnih i trajnih rezultata.“

Ola Anderson iz Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju obratio se učesnicima konferencije u ime donatora, naglašavajući da za životnu sredinu Švedska Srbiji donira oko 11 miliona evra godišnje, a da je od 2001. godine podržala Srbiju sa oko 250 miliona evra, dok je Antoan Avinjon (Delegacija EU) govorio o procesu evropskih integracija u oblasti životne sredine. Direktor Agencije za zaštitu životne sredine istakao je da ova republička agencija već sarađuje sa organizacijama civilnog društva, a ovu saradnju će nastaviti i u budućnosti.

Tokom konferencije, kroz različite panele i radionice, učesnici su imali prilike da razmene iskustva i čuju dobre primere u oblastima zagovaranja u oblasti životne sredine, o značaju građanske participacije u procesu donošenja odluka, kao i o dobrim modelima saradnje organizacija civilnog društva sa lokalnim samoupravama. Predstavljeni su i modeli primenjivani u Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji.

Drugog dana konferencije diskusije su počele predstavljanjem primera dobre prakse organizacija iz Bugarske i Bosne i Hercegovine, kao i Srbije, u oblasti korišćenja pravnih sredstava u zagovaranju u oblasti životne sredine. Nakon toga, kroz interaktivnu radionicu, debatovalo se o različitim načinima finansiranja civilnog društva i povezivanja finansijske održivosti, strateškog planiranja i angažovanja zajednice u radu OCD. Konferencija je završena diskusijom o uspešnim praksama u oblasti saradnje između civilnog društva i biznis sektora. Takođe, predstavljeni su rezultati realizovanih projekata u okviru CSOnnect programa.

Program podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA. Realizacijom ovog višegodišnjeg programa REC primenjuje inovativni pristup u podršci organizacijama civilnog društva koje u svom fokusu imaju životnu sredinu. Sredstva kroz CSOnnect program do sada je dobilo 66 organizacija u ukupno 11 konzorcijuma, dok ove organizacije imaju potencijal da preuzmu vodeću ulogu u ključnim izazovima u vezi sa životnom sredinom u budućim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom za pregovaračko poglavlje 27 (Životna sredina).

Gradjanska citaonica Evropa

 

Share

Bor: Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta proširenja flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj

Bor, 07.09.2017.

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je  RTB BOR Grupa – Rudnik bakra Bor, podnela zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta proširenja flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, na „nulto polje“.

Ušće Borske reke u Kriveljsku

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana od 11-14 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, ul. Omladinskih brigada 1, soba 428 kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Share

Tribinom o sprovođenju Arhuske konvencije počinju Ekološki dani Bora 2017

Bor25.januar.2017

U okviru realizacije programa podrške organizacijama civilnog društva u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu Centralne i Istočne Evrope – REC a finansira Švedska agencija za međunarodnu tazvojnu saradnju – SIDA, u Boru počinje realizacije serije tribina čiji je cilj da se javnost informiše o procesu pristupanja EU, posebno u oblasti primene ekoloških standarda EU. Nosioci ovog programa u borskoj opštini  su Društvo mladih istraživača sa partnerima Građanskom čitaonicom, Udruženjem Village i Associjacijom za razvoj.

Tribine se realizuju kroz program Ekološki dani Bora 2017. a prva tribina koja se organizuje u utorak 31. januara 20917. u Narodnoj biblioteci Bor sa početkom u 18,00 povodom obeležavanja Svetskog dana ekološke edukacije posvećena je primeni Arhuske konvencije. Na tribini će se razgovarati kako obnoviti ranije veoma razvijeno informisanje borske javnosti o ekološkim aktivnostima u Boru, da li je moguće ponovo imati emisije „Zeleni ekran“ i „Zeleni talas“, kako obezbediti veće učešće i uticaj građana na utvrđivanje i realizaciju ekološke politike i da li je za to ponovo potrebno imati poseban opštinski ekološki fond, pomoćnika predsednika opštine i savet za ekologiju (zeleni savet), kako pojačati ulogu organizacija civilnog društva, obrazovnih i naučnih institucija u utvrđivanju i sprovođenju lokalne a i šire ekološke politike, a posebno kako obezbediti veću ulogu lokalne zajednice u procesu integracije u EU u domenu životne sredine

Share

Stalna briga o životnoj sredini

Bor, Beograd, 15. decembar 2016.

EU SREDSTVA ZA APROKSIMACIJU ŽIVOTNE SREDINE

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine uz pomoć EU započelo projekat „EAS”

Danas je zvanično predstavljen početak projekta „Dalja implementacija Nacionalne strategije aproksimacije u oblasti životne sredine – EAS”, koji realizuje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a finansira Evropska unija. Projekat će biti usmeren na podršku resornom Ministarstvu i Pregovaračkoj grupi 27 u jačanju institucija i strateškom planiranju u okviru Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promene.

„Životna sredina je finansijski i administrativno zahtevna oblast koja podrazumeva kontinuiranu koordinaciju i komunikaciju svih relevantnih institucija. O tome svedoči i podatak da je neophodno 10 milijardi evra sredstava za aproksimaciju životne sredine, od čega je približno milijardu evra za investicije u otpad, a oko 7 milijardi evra za vodosnabdevanje, kanalizaciju i otpadne vode. Ovaj program će pomoći našoj zemlji u daljem približavanju pravnih tekovina EU u oblasti zaštite životne sredine, kroz jačanje institucija, poboljšanje infrastrukture i investicionog planiranja novih projekata u ovoj oblasti“, rekla je Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Oskar Benedikt rekao je da je do sada otvoreno 6 poglavlja, i da se nada da će Poglavlje 27 biti otvoreno bez početnih merila.

„Poglavlje 27, koje se tiče životne sredine, je najkompleksnije kada je u pitanju broj direktiva i čini jednu trećinu ukupnog evropskog zakonodavstva. Ono je i najskuplje i zahteva ogromne investicije, ali je i najvažnije, jer se tiče kvaliteta života svih građana: kvaliteta vode, vazduha, zemljišta. Nijedno drugo poglavlje ne utiče u toj meri na naše živote, zdravlje, budućnost i razvojne projekte više od ovog poglavlja. Projekat koji danas počinje upravo treba da ojača institucionalne kapacitete za pripremu pregovaračke pozicije Srbije u ovoj oblasti“, istakao je Benedikt.

Projekat „Dalja implementacija Nacionalne strategije aproksimacije u oblasti životne sredine“ traje do oktobra 2018. godine i obuhvata aktivnosti koje se odnose na tri glavne komponente: jačanje institucija za sprovođenje zakonodavstva u oblasti životne sredine, jačanje kapaciteta za planiranje sprovođenja EU Direktiva koje zahtevaju značajna finansijska ulaganja (posebno u oblasti voda i otpada) i jačanje kapaciteta za investiciono i finansijsko planiranje projekata u oblasti životne sredine. Na konferenciji su predstavljena i iskustva Slovenije u pregovorima za Poglavlje 27, kao i iskustva Makedonije u oblasti troškova i koristi u vezi sa budućim razvojem održivih investicija i sprovođenja zahteva EU u sektoru voda. Na konferenciji je učešće uzela i Gradjanska čitaonica EVROPA Bor kao predstavnik CSConnect Bor ( DMI, Vilage, Asocijacija, Čitaonica Evropa) i član Radne grupe za Poglavlje 27 Nacionalnog konventa, a sve u cilju jačanja kapaciteta ekoloških organizacija civilnog društva u Boru i Istočnoj Srbiji.

Share

Bor: Ekološki incident

Bor, 10.09.2106.

Poslednjih deset dana u Boru se bakar dobija kao 1903. Ovo je direktor RTB-a obećao i gradjanima Bora otvarajući NOVU-REMONTOVANU-NAJVEĆU EKOLOŠKU INVESTICIJU VLADE SRBIJE, Novu Topionicu u Boru.

Da li je obavešten: Blagoje Spaskovski
Da li je obavešten: Blagoje Spaskovski

Otvaranje se odvijalo u više navrata, mehaničko pokretanje, na hladno, na toplo, uz iće i piće u svakoj fazi VELIKOG NACIONALNOG PROJEKTA pod budnim okom nezna se već kog.

Blagoje Spaskovski

Gradjanima je obećavano čisto nebo nad Borom kao 1903, narod je poverovao i davao glasove blanko, vapeći za čistim vazduhom!Borski dim

Stručnjaci su klovnovski vodjenu investiciju na čelu sa glavnim cirkuzanom grada, često osporavali ali klovn, kao i svaki drugi ismevao je svakog slobodno mislećeg gradjana. Šojićeva politika, da samo meni bude dobro i da radimo punim kapacitetima što duže a sve prema Blagojevom zakoniku, donela je vlastodršcima od SPS, preko šifrovanog G17, žutog DS-a pa sve do naprednog SNS-a puno novca (čitaj borskog zlata) za izbore i osvajanje vlasti od 2008. pa do danas. Gradjanima je ostajao sve siromašniji rudnik, sve više dima i mrtva borska reka, koja preti ekologiji Dunavske regije i Evrope.

Uliv Borske reke u Timok
Uliv Borske reke u Timok

Danas se ta nestručno vodjena investicija ponovo pokazala u svojoj naj otrovnijoj fazi, aero zagadjenjem kakvo ne pamte ni najstariji stanovnici Bora.

Stručnjaci RTB-a komentarišu da je ovo posledica neophodnog remonta Topionice i fabrike Sumporne kiseline nastala oštećenjima, požarom i nestručnim vodjenjem tokom rekonstrukcije.

Partija Zelenih će o ovome obavestiti, Parlament, Vladu i Evropske Parlamentarce, a posebno tokom samita o klimatskim promenama u Briselu 27.-30.09.2016  na kome će u delegaciji Srbije učešće uzeti i EU expert IT i energetske efikasnosti iz Bora.

Share