Arhive kategorija: Ekonomija

Ziđin Majning preuzima Nevsun i Rakitu

Bor, Vancouver, BC, / Fujian, China

Ziđin Majning, nakon preuzimanja RTB Bor ponudio preuzimanje kompanije Nevsun Risorsiz, rudarske kompanije koja razvija projekat Čukaru Peki u Boru i rudnik Biša u Eritreji, za 1,41 milijardi američkih dolara

 Odbor direktora kompanije Nevsun jednoglasno preporučuje da akcionari kompanije Nevsun ponude svoje deonice i PRIHVATE Ponudu, koja još uvek treba da bude odobrena od strane kanadskih i kineskih nadležnih organa, i podrazumeva kupovinu najmanje 66⅔ odsto ukupnih Nevsunovih sveukupnih deonica u opticaju

 Nevsun Resources Ltd. (“Nevsun” ili “Kompanija”) i Zijin Mining Group Co. Ltd. (“Ziđin”) najavili su danas da su obe strane sklopile konačni sporazum prema kojem će Ziđin izvršiti ponudu za preuzimanje svih emitovanih deonica i sveukupnih deonica u opticaju kompanije Nevsun za 6,00 kanadskih dolara po deonici u gotovini („Ponuda“). Ponuda je vredna 1,88 milijardi kanadskih dolara (1,41 milijardi američkih dolara).

Nevsun je vodeća kompanija srednjeg obima koja se bavi preradom teških metala, a u Srbiji posluje posredstvom kompanije Rakita eksplorejšn d.o.o. (Rakita Exploration d.o.o.), i trenutno sprovodi projekat Čukaru Peki u Boru, nalazište bakra svetske klase u Srbiji, koje je od izuzetne vrednosti i potencijala za Srbiju. Kompanija Nevsun upravlja i rudnikom Biša u Eritreji, koji se bavi proizvodnjom bakra i cinka.

Detalji ponude će biti predstavljeni u cirkularnoj ponudi za preuzimanje koju će Ziđin u narednim danima dostaviti pisanim putem akcionarima kompanije Nevsun, najkasnije do 18. septembra 2018. godine. Akcionari kompanije Nevsun imaće inicijalni period od 105 dana da ponude svoje deonice. Odbor direktora kompanije Nevsun jednoglasno preporučuje da akcionari kompanije Nevsun ponude svoje deonice i PRIHVATE Ponudu. Odbor direktora kompanije Nevsun i dalje preporučuje da akcionari Nevsuna ODBIJU neprijateljsku ponudu za preuzimanje koju je uputila kompanija Lundin 26. jula 2018. godine, i da ne ponude svoje deonice prema ponudi kompanije Lundin, koja ističe 9. novembra 2018. godine.

Ponuda podleže odobrenju u skladu sa Investicionim zakonom Kanade i Zakonom o konkurenciji u Kanadi, odobrenju nadležnih organa u Kini, i uobičajenim uslovima zatvaranja. Ponuda je takođe uslovljena minimalnim zahtevom za ponudu od 66⅔ odsto sveukupnih deonica u opticaju kompanije Nevsun. Konačni sporazum takođe obezbeđuje kompaniji Ziđin pravo da odgovori bilo kojoj konkurentnoj ponudi koja predstavlja bolju ponudu.

„Ova premijum transakcija predstavlja odličan ishod za naše akcionare, a rezultat je rigoroznog i konkurentnog globalnog procesa koji ima za cilj stvaranje maksimalne vrednosti za sveukupne deonice u opticaju kompanije Nevsun“, rekao je Ijan Pirs (Ian Pearce), predsednik Odbora direktora kompanije Nevsun, i dodao: „Gotovinska ponuda od 6,00 kanadskih dolara po deonici bolje odražava osnovnu vrednost rudarskog i razvojnog resursa kompanije Nevsun, a istovremeno obezbeđuje našim akcionarima i odgovarajuću promenu kontrolne premije“.

„Ziđin je dokazana rudarska kompanija sa tržišnom kapitalizacijom od 10 milijardi američkih dolara i uspešno izvršenim međunarodnim transakcijama. Odbor jednoglasno preporučuje da akcionari kompanije Nevsun ponude svoje deonice i prihvate ovu ponudu kako bi primili značajnu vrednost koju predstavlja“, rekao je Pirs.

Čen Đinghe (Chen Jinghe), predsednik kompanije Ziđin, dodao je: „Nevsun je izuzetna rudarska kompanija, sa čvrstim fokusom na sigurne, efikasne i održive rudarske prakse. Kao novi vlasnik zadržaćemo taj fokus i radujemo se radu sa zainteresovanim stranama u Srbiji i Eritreji i unapređenju ovih rudarskih i razvojnih resursa. U Srbiji na projektu Čukaru Peki nameravamo da brzo razvijamo Gornju zonu i u njoj otpočnemo proizvodnju, kao i da nastavimo da unapređujemo i definišemo prvoklasne potencijale Donje zone“.

Novčana naknada od 6,00 kanadskih dolara po deonici predstavlja premiju od 57 odsto u odnosu na Nevsunovu nepromenjenu cenu deonica na zatvaranju od 3,82 kanadskih dolara na dan 7. maj 2018. godine, kada je Lundin Mining Corporation („Lundin“) javno objavio svoju nameru da preuzme Nevsun. Dodatno, ponuda iznosi 1,25 kanadskih dolara po deonici Nevsuna, ili 26 odsto više od 4,75 kanadskih dolara po deonici koliko je bilo navedeno u ponudi za neprijateljsko preuzimanje Nevsuna, koje je Lundin inicirao 26. jula 2018. godine. Ponuda nije podložna bilo kakvim uslovima finansiranja.

Odbor direktora kompanije Nevsun prethodno je odbio neprijateljsku ponudu kompanije Lundin na osnovu toga što je, između ostalog, ignorisala osnovnu vrednost imovine kompanije Nevsun. Ponuda Ziđina je rezultat potpunog strateškog procesa pregleda alternativa. Odbor direktora kompanije Nevsun i Specijalni odbor zaključili su da Ponuda trenutno predstavlja najbolju alternativu dostupnu Nevsunu, a akcionarima kompanije Nevsun pruža ponudu najviše vrednosti.

O Nevsun Risorsiz Ltd.

Nevsun Risorsiz Ltd. je 100 odsto vlasnik prava na istraživanje visoko rangiranog projekta bakra Čukaru Peki – Gornja Zona i vlasnik je 60,4 odsto prava na istraživanje Čukaru Peki – Donja Zona u Srbiji. Čukaru Peki – Donja Zona je zajednički poduhvat sa Friport-Mekmoran Ekplorejšn Korporejšn (Friport) koji trenutno poseduje 39,6 odsto prava na istraživanje, a nakon završetka studije izvodljivosti Nevsun Risorsiz Ltd će posedovati 46 odsto prava na istraživanje, a Friport 54 odsto. Nevsun generiše priliv gotovine od rudnika bakra i cinka Biša u Eritreji koji je 60 odsto u vlasništvu kompanije. Nevsun je dobro pozicioniran, bez dugova i u mogućnosti je da poveća vrednost za akcionare kroz razvoj projekta Čukaru Peki do proizvodnje.

O Ziđin Majning Grup Co. Ltd.

Osnovana 1993. godine, kompanija Ziđin se nalazi u Fujianu, u Kini i vodeća je globalna rudarska kompanija specijalizovana za istraživanje i razvoj zlata, bakra, cinka i drugih mineralnih sirovina. Kompanija upravlja širokim portfolijom, koji se prvenstveno sastoji od zlata, bakra, cinka i drugih metala kroz investicije u Kini i inostranstvu u više od devet zemalja. Kompanija je listirana na berzama u Šangaju i Hong Kongu sa tržišna kapitalizacija od približno 10 milijardi američkih dolara.

Share

Kineski gigant Zi jin sve bliži RTB Boru

Bor, 22.08.2018.

Tendersku dokumentaciju otkupilo je sedam kompanija, kineski „Zi jin“,  je  jedan od najozbiljnijih igrača za strateško partnerstvo sa RTB-om, ako uspe da to i ostvari, imaće priliku da se pozicionira i na evropskom tržištu.

Tenderom je predviđeno da strateški partner RTB-a za udeo u vlasništu te kompanije mora da investira najmanje 350 miliona dolara, uveća proizvodnju tri-četiri puta za četiri-pet godina i da zadrži svih 5.000 zaposlenih.

Ministarstvo privrede je saopštilo da su se prijavile tri kompanije – iz Kine, Rusije i Kanade, ali nije navelo koje su to kompanije.

Ponude za strateško partnerstvo s Rudarsko-topioničarskim basenom Bor dostavili su kineska kompanija „Zi jin“, kiparski „U gold“ iza kojeg stoji ruski kapital, i kanadsko-finski investicioni fond „Čempion“, pišu danas „Večernje novosti“.

Share

RTB BOR U FOKUSU TURSKE KOMPANIJE – CENGIZ HOLDING

Bor, 15.06.  Izvor: Ekapija   Foto: MC Bor

Rudarsko-topioničarski kompleks Bor privukao je pažnju ruskih i kineskih investitora, a prvi put je zainteresovana i jedna turska kompanija – Cengiz Holding, koja je u vlasništvu Mehmeta Čengiza, biznismena i dobrog prijatelja turskog predsednika Tajipa Redžepa Erdogana.

Zainteresovanost ovog turskog investitora za RTB Bor potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok je u Turskoj prisustvovao puštanju u rad Transanadolijskog gasovoda – TANAP.

Share

Konkurs Lidl: U 18 gradova po 40 prodavaca

Bor, 08.03.2018. LIDL

Lidl će otvoriti konkurs za radna mesta u Beogradu, Boru, Inđiji, Leskovcu, Nišu, Novom Sadu, Jagodini, Kikindi, Kragujevcu, Kruševcu, Pančevu, Smederevu, Somboru, Subotici, Šapcu, Užicu, Vršcu i Zrenjaninu.

Pored Beograda, gde se planira zapošljavanje oko 300 ljudi, Lidl će u svakom od navedenih gradova zaposliti više od 40 prodavaca.

„Lidl Srbija će budućim kolegama ponuditi konkurentne radne uslove, u pogledu naknade, benefita i radnog okruženja. Prodavci u Lidlu imaće petodnevnu radnu nedelju, a elektronska evidencija radnog vremena omogućava plaćanje prekovremenog rada po sistemu ‘svaki minut se plaća'“, piše u saopštenju.

Dodaje se da navedeni konkurs nije i poslednji talas zapošljavanja u Srbiji.

„Naš cilj je da kupcima širom Srbije ponudimo najbolji odnos cene i kvaliteta po kome je Lidl prepoznat u svetu, pa ćemo, u skladu sa širenjem mreže i potrebama poslovanja, nastaviti sa zapošljavanjem“, poručila je Martina Petrović, rukovodilac korporativnih komunikacija Lidla Srbija.

Zainteresovani kandidati koji žele da rade u navedenim gradovima, mogu se prijaviti putem sajta. Potrebno je da imaju minimum srednju stručnu spremu, dok je iskustvo u radu sa kupcima prednost, ali ne i obavezujući uslov.

„U skladu sa Lidlovim jedinstvenim modelom poslovanja, zadaci zaposlenih u prodavnici se ne razdvajaju prema pozicijama, pa prodavci imaju različita zaduženja, od rada na kasi, preko rada u pekari i usluživanja kupaca, do poslova slaganja robe“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da će Lidl svim budućim zaposlenima organizovati sveobuhvatnu plaćenu obuku.

Share

NALED: Osloboditi mlade preduzetnike poreskih obaveza

Beograd, Bor, Niš, Zaječar, 23.10. 2017. NALED

Stručna grupa za suzbijanje sive ekonomije podržala poresko oslobođenje početnika u poslovanju

Ministar finansija Dušan Vujović podržao je danas predlog NALED-a da početnici u poslovanju najmanje godinu dana budu oslobođeni plaćanja poreskih obaveza. On je na sednici Stručne grupe Vlade Srbije za suzbijanje sive ekonomije istakao da je potrebno što pre formirati radnu grupu za pripremu regulative kako bi mera zaživela u 2018.

„Podržavam inicijativu jer je veoma važno da povećamo šanse da se više mladih ohrabri i odluči da pokrene biznis. Poresko oslobođenje ne bi predstavljalo veliki trošak za budžet, a poslalo bi snažnu poruku podrške početnicima u poslovanju i otvaranje vrata za rad u legalnim tokovima“ ocenio je Vujović na skupu na kojem je resornim institucijama predstavljena NALED-ova Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju.

Ministar je istakao da je posebno važno da meru prate i propisi koji će neutralisati mogućnost da početnike u poslovanju nakon poreskog oslobođenja dočeka povećanje nameta na lokalu.

Predsedavajući NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju Goran Pitić podsetio je da je uvođenje podsticaja jedna od ključnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i ocenio da bi imalo niz pozitivnih efekata među kojima je najvažnija briga o mladima. On je sugerisao da bi olakšavanje poslovanja u digitalnom svetu dodatno podstaklo preduzetništvo, otvorilo nove izvore finansiranja i omogućilo Srbiji da preskoči nekoliko koraka u razvoju.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov naglasio je da je nova mera dobrodošla kako bi Srbija pokušala da menja model privrednog razvoja i radi u korist preduzetništva. „Predlog za poresko oslobođenje je transparentniji i pravičniji u odnosu na mnoge vrste podsticaja koje sada imamo i trebalo bi ga učiniti dostupnim što širem krugu ljudi“, izjavio je Altiparmakov.

Učesnici skupa su se saglasili da je podrška razvoju preduzetništva urgentna jer je, prema podacima Agencije za privredne registre, u poslednjih deset godina za gotovo trećinu opao prosečan broj novoosnovanih preduzetničkih radnji – sa 45.500 na 33.000 godišnje.

Predlog NALED-a podrazumeva uvođenje poreskog oslobođenja za mlade koji su u poslednjih šest meseci završili fakultet ili srednju školu i sva lica koja su duže od šest meseci na evidenciji NSZ. Analiza procenjuje da bi podsticaj u prvoj godini koristilo najmanje 8.000 lica, potencijalni troškovi ne bi bili veći od 1,9 milijardi dinara što je osam puta manje nego što država usmerava za podsticaje, a mera ne bi zahtevala dodatna izdvajanja iz budžeta.

Istraživanje na primerima frizerskog salona i IT firme pokazalo je da je za osnivanje preduzetničke radnje potrebno jednokratno izdvojiti od 4.610 do čak 31.610 dinara, a za pokretanje društva s ograničenom odgovornošću između 10.370 i 57.370 dinara. Sledi mesečno plaćanje poreskih obaveza koje u slučaju preduzetnika na godišnjem nivou idu od 145.000 do gotovo 400.000 dinara dok su za DOO nešto manje od 180.000 dinara.

 

U Boru mladi koji završavaju fakultete sve ćešće se opredeljuju za pokretanje sopstvenog biznisa. Jedna od poslednjih je dr stomatologije Aleksandra Milošević sa svojom ordinacijom „Milošević

 

Share

Bor: Javni uvid u plan područja novog rudnika Čukaru Peki

Bor, Beograd, 12.09.2017.

REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA,SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE

u skladu sa članom 45a. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 -US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14) oglašava

RANI JAVNI UVID povodom izrade PROSTORNOG PLANA PODRUČJA POSEBNE NAMENE EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA NA LOKALITETU RUDNIKA „ČUKARU PEKIˮ

U OPŠTINI BOR Odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene eksploatacije mineralnih sirovina na lokalitetu rudnika „Čukaru Pekiˮ u opštini Bor, objavljena je u „Službenom glasniku RS”, broj 76/17.

Rani javni uvid održaće se u trajanju od 15 dana, od 7. septembra 2017. godine do 21. septembra 2017. godine na zvaničnim internet stranicama ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i jedinice lokalne samouprave u obuhvatu planskog dokumenta, odnosno u zgradi skupštine opštine Bora.

Ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja, kao nosilac izrade predmetnog prostornog plana organizuje rani javni uvid u cilju upoznavanja javnosti sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana, mogućim rešenjima za razvoj prostorne celine, očekivanim efektima planiranja, i dr.

Pozivaju se organi, organizacije i javna preduzeća koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata da daju mišljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i stepena procene uticaja na životnu sredinu.

Pravna i fizička lica mogu dostaviti primedbe i sugestije u pisanoj formi Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, Nemanjina 22-26, 11 000 Beograd, u toku trajanja ranog javnog uvida, zaključno sa 21. septembrom 2017. godine.

Share

NALED: 107 mera za bolje poslovanje

Beograd, Bor, 1. septembar 2017.  Saopštenje NALED

107 mera i aktivnosti među kojima su i poresko oslobođenje za početnike u poslovanju, ukidanje parafiskalnih nameta …

Suzbijanje sive ekonomije, smanjenje birokratije i korupcije kroz uvođenje elektronske uprave, efikasniji katastar, reforme u sektoru poljoprivrede i osnaživanje IT sektora neki su od ključnih prioriteta na kojima će Vlada Srbije sarađivati sa NALED-om u narednom periodu – rečeno je na današnjem radnom susretu članova i partnera NALED-a sa premijerkom Anom Brnabić, u kojem je učestvovalo gotovo 200 domaćih i stranih privrednika, gradonačelnika, predstavnika međunarodne zajednice i diplomatskog kora.

Vlada Srbije želi da neguje stalni i otvoreni dijalog sa privredom u cilju pronalaženja najboljih rešenja za dugoročan i dinamičan privredni rast. U tom procesu ključna je i saradnja sa civilnim društvom i udruženjima poput NALED-a čiji doprinos posebno vrednujemo jer je u stanju da za jednim stolom okupi i pomiri interese privatnog, javnog i civilnog sektora kao što je to bilo danas – izjavila je predsednica Vlade.

Kako je najavljeno, u narednih mesec dana, Vlada Srbije će formirati Koordinacioni savet za e-upravu kojim će predsedavati premijerka Brnabić, a u čiji rad će osim resornih institucija biti uključeni predstavnici privrede i stručne javnosti. Clj je da se omogući javno-privatni dijalog svih zainteresovanih strana i koordiniraju aktivnosti državnih organa na uspostavljanju elektronske uprave u punom kapacitetu i na uvođenju novih elektronskih servisa za građane i privredu, elektronskog plaćanja i evidentiranja uplata svih usluga državi, elektronskog arhiviranja dokumenata, razvoj claud servisa, kao i ukidanja relikta prošlosti poput pečata i uplatnice.

Do kraja godine NALED je najavio podršku reformi katastra a posebna tema razgovora predsednice Vlade i članova NALED-a bila je posvećena nastavku realizacije Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Akcionim planom za 2017. i 2018. godinu predviđeno je 107 mera i aktivnosti među kojima su i poresko oslobođenje za početnike u poslovanju, ukidanje parafiskalnih nameta, uvođenje elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika, razvoj softvera za koordinaciju rada inspekcija i nagradna igra sa fiskalnim računima i slipovima.

Premijerka Ana Brnabić odlično poznaje kapacitet naše organizacije i dobro razume koliko mi možemo da doprinesemo ubrzavanju reformi što smo pokazali kroz naš rad na elektronskim građevinskim dozvolama i sistemskoj borbi protiv sive ekonomije. Kao konstruktivni kritičar Vlade, NALED će nastaviti da ukazuje na suvišnu birokratiju i nudi konkretna rešenja za uspostavljenje efikasne države kao servisa građana i privrede – rekao je Aleksandar Ružević, predsednik Upravnog odbora NALED-a.

Predsednica Vlade je posebno istakla važnost reforme obrazovanja koja je usmerena na to da vaspitavamo mlade ljude da kritički i analitički razmišljaju i donose odluke.

Želimo da podstaknemo mlade da u izazovima vide šanse i da se ne plaše neuspeha. Važno je da formiramo nove generacije koje neće odustajati, već će verovati u sebe i biti timski igrači. Reforma obrazovanja ide uz digitalizaciju i ti procesi su moj prioritet, jer su to temelji da zajedno obezbedimo dugoročno održiv privredni rast i društveni razvoj – zaključila je Brnabić.

Share

ŠTA MUČI PRIVREDNIKE NA LOKALU

Bor, Beograd, 11.05.2017. NALED

Privrednici u Srbiji ne prave veliku razliku kada ocenjuju uslove poslovanja na nacionalnom nivou i u opštini u kojoj posluju. U oba slučaja, više od polovine smatra da je poslovna klima osrednja, a između trećine i četvrtine da su uslovi za razvoj biznisa loši.

Jedan od bitnih razloga za takav stav leži u činjenici da među najvećim preprekama za poslovanje vide pitanja iz nadležnosti republičke vlasti. Kao prvi problem čak 69% privrednika ističe visoki porez i doprinose na zarade. Sledi visoki PDV, nedostatak novca za ulaganje (33%), komplikovana birokratija i siva ekonomija, pokazalo je istraživanje stavova privrede na lokalu koje je u februaru ove godine sproveo NALED uz podršku Razvojne agencije Srbije u okviru projekta „Jačanje struktura u lokalnoj samoupravi za podršku MMSP“.

NALED i RAS su kroz ovaj projekat, u cilju jačanja kapaciteta gradova i opština za rad sa privredom, organizovali niz obuka među kojima su izgradnja odnosa sa poslovnom zajednicom, podrška početnicima u biznisu, podrška novim ulaganjima, saradnja sa drugim opštinama, promocija privrede, investicija i lokalne samouprave. Obuke je uspešno prošlo 22 šefova i zaposlenih u Kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj u 18 lokalnih samouprava.

Na pitanje koje bi im olakšice bile najkorisnije i imale najveći efekat na razvoj privrede, ispitanici ističu poreske olakšice, podsticaje za ulaganja u osnovna sredstva i podsticaje za zapošljavanje, kao i podsticaje na lokalu u vidu izuzeća ili smanjenja taksi i naknada. Iako lokalne samouprave pokušavaju da izađu u susret zahtevima i obezbede novac u budžetima, čak 94% privrede priznaje da te podsticaje dosad nije koristilo (83% nije koristilo olakšice koje nude nacionalne institucije).

Teme koje zanimaju privrednike i o kojima žele da razgovaraju sa lokalnim samoupravama uglavnom se tiču finansija, kao što su podsticaji, visina lokalnih taksi i naknada, plan budžeta za narednu godinu i cene komunalnih usluga. Međutim, istraživanje je pokazalo da privrednici retko kad imaju inicijativu po ovim i drugim pitanjima od značaja za poslovni ambijent – čak 91% privrednika priznaje da nikada nisu uputili nijedan predlog na adresu lokalne samouprave, 5% jeste ali bez ikakvog efekta, a ostalih 3% je imalo sreće da nešto predloži i da njihov predlog bude usvojen. S druge strane, ovi podaci govore da lokalna samouprava na kraju usvoji gotovo 40% od svih predloga koje privreda podnese. Problem je što je samo 8% privrede zainteresovano ili spremno da nešto predloži:

Jasno je da je potrebno razvijati mehanizme koji će privrednicima olakšati komunikaciju s lokalnom samoupravom. Gradovi i opštine to mogu da obezbede formiranjem funkcionalnih Privrednih saveta u kojim će se za jednim stolom naći privreda i lokalno rukovodstvo, kao i osnaživanjem Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj koje imaju važnu ulogu u pružanju podrške postojećoj privredi i novim investitorima. Upravo na tome insistira NALED-ov Program certifkacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem – kaže potpredsednik Upravnog odbora NALED-a i gradonačelnik Pirota Vladan Vasić, grada koji je učestvovao u projektu „Jačanje struktura u lokalnoj samoupravi za podršku MMSP“.

Kada je reč o zadovoljstvu saradnjom sa insistucijama na lokalnom nivou, interesantno je da je privreda najviše zadovoljna odnosom koji ima sa javnim komunalnim preduzećima. Čak 71% privrednika naglašava da je u potpunosti ili uglavnom zadovoljno saradnjom s tim delom javnog sektora. Pozitivnu ocenu više od 50% ispitanika imaju i odeljenja za urbanizam zadužena za izdavanje građevinskih dozvola i direkcije za izgradnju.

Najviše podeljeni po pitanju kvaliteta puteva

Komunalna infrastruktura, koja predstavlja bitan faktor pri oceni uslova za poslovanje, dobila je dobre ocene u istraživanju. Na prvom mestu su telekomunikacije kojima je zadovoljno 91% privrede, potom vodovod (80%), kanalizacija (73%), gas (54%), a manje od polovine pozitivnih ocena ima toplovod (46%), ali je i tek oko petine privrednika nezadovoljno uslugama u domenu grejanja. Mišljenja su najviše podeljena kada je reč o putevima – 58% privrednika je zadovoljno dok 42% ima suprotan stav.

Kako kažu u lokalnim samoupravama, pre tri godine odeljenja za urbanizam bila su veoma loše ocenjena, ali su donošenjem novog Zakona o planiranju i izgradnji i uvođenjem elektronskih građevinskih dozvola sada svrstana među najbolje službe. Pozitivnu ocenu u 49% odgovora dobio je kabinet gradonačelnika odnosno predsednika opštine dok je radom kancelarija za lokalni ekonomski razvoj zadovoljno 45% anketiranih privrednika.

Share

Bor: Novi rudnik bakra i zlata

Bor, 15.03.2107. RAKITA: SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Na konferenciji za medije rukovodstvo domaće kompanije RAKITA doo predstavilo je svoj Projekat: ČUKARU PEKI  za koju je uradjena i Primarna ekonomska analiza  od strane SRK Consulting (UK) Ltd, nezavisne rudarsko-geološke konsultantske kompanija, a sve u skladu sa Nacionalnim Instrumentom 43-101 koji bliže uređuje Kanadske regulatorne agencijeod strane SRK Consulting (UK) Ltd, nezavisne rudarsko-geološke konsultantske kompanija, a sve u skladu sa Nacionalnim Instrumentom 43-101 koji bliže uređuje Kanadske regulatorne agencije. Projektom je predvidjeno učešće zainteresovane javnosti prema programu SEP.

U toku je izrada prethodne studije opravdanosti za gornju zonu rudnog ležišta čukaru peki kod bora

 Početak izgradnje objekata za eksploataciju i preradu rude za gornju zonu planiran je za početak 2019. godine

  Fokus kompanije Rakita predstavlja projekat Čukaru Peki na području obuhvaćenom istražnom dozvolom Brestovac-Metovnica. Trenutno je u toku izrada Prethodne studije opravdanosti gornje zone, sa ciljem da se proceni isplativost eksploatacije i prerade bakra i zlata ovog ležišta sa visokim sadržajem rude. Paralelno sa tim, nastavlja se istraživanje donje zone koja je nižeg sadržaja rude, ali većeg obima.

Realizacija istražnog niskopa za nalazište u gornoj zoni, planirana je za kraj 2017. godine, a početak izgradnje objekata za eksploataciju i preradu rude za gornju zonu planiran je za početak 2019, nakon pozitivnih rezultata Studije opravdanosti i ishodovanja dozvola i svih potrebnih odobrenja od strane relevantnih organa. Predviđena izgradnja postrojenja za preradu rude iz gornje zone očekuje se da bude kompletirana najkasnije 2021. godine, dok bi rudnik postao operativan nešto kasnije iste godine.

Period eksploatacije i prerade procenjen je približno na 12 do 15 godina, s tim što će tačan vremenski okvir predviđen za ove aktivnosti biti temeljnije razjašnjen u Studijama opravdanosti za gornju zonu.

Trenutne studije ukazuju na mogućnost otvaranja podzemnog rudnika u gornjoj zoni na dubini od 450 do 850 m, koji bi postao operativan do kraja 2021. Pristup gornjoj zoni biće omogućen putem tunela sa nagibom, odnosno niskopa, koji će se najpre koristiti kao istražni niskop u svrhe potvrđivanja isplativosti gornje zone. Niskop će se najverovatnije sastojati iz dva paralelna tunela. Prvi tunel će se koristiti za pristup, a drugi za ventilaciju.

 Projekat se nalazi na oko 6 km južno od grada Bora. Grad Bor je regionalni i administrativni rudarski centar. U neposrednoj blizini same lokacije projekta nalazi se i prateća rudarska infrastruktura neophodna za rudarske aktivnosti (putna mreža, železnica, električna energija, voda) kao i nedavno modernizovana topionica bakra u Boru.

Tim kompanije Rakita pronašao je ležište Čukaru Peki u julu 2012. godine. Članovi tima su za svoj uspeh u otkriću ležišta dobili međunarodno priznanje 2016. godine u Torontu, na konferenciji Kanadske asocijacije za rudarstvo i razvojna istraživanja (PDAC), kada im je uručena nagrada Thayer Lindsey.

Link http://www.pdac.ca/multimedia/press-releases/publications—press-releases/2015/12/08/december-8-2015

Politika zaštite životne sredine kompanije Rakita usklađena je sa zakonima koji regulišu oblast zaštite životne sredine kako bi se umanjio uticaj na životnu sredinu uz korišćenje proverenih strategija upravljanja rizicima. Rakita će tokom razvoja projekta uključiti lokalne zajednice koje su obuhvaćene Projektom, dok će tokom procesa ishodovanja dozvola, angažovati i direktno sarađivati sa nacionalnim institucijama koje obavljaju delatnosti zaštite i unapređenja prirodnog i kulturnog nasleđa Srbije.

O kompaniji:

Rakita Exploration d.o.o. (Rakita) je srpska kompanija koja trenutno vrši istražne radove u Timočkoj Krajini u istočnoj Srbiji, blizu Bora. Rakita poseduje dozvolu za geološka istraživanja za projekat Čukaru Peki i u zajedničkom je vlasništvu kanadske rudarske kompanije Nevsun Resources Ltd. (Nevsun) i kompanije Freeport-McMoRan Exploration Corporation (Friport). Rudno ležište Čukaru Peki podeljeno je na „gornju zonu” i „donju zonu”. Nevsun drži 100 % udela u gornjoj zoni i izvođač je projekta. U donjoj zoni, nakon izrade Studije izvodljivosti gornje zone, Nevsun će imati 46 % udela u donjoj zoni, a Friport preostalih 54%.

 

 

 

U Boru, 15.03.2017.                                                                                                       Rakita, Bor

Info centar

Share

KO ĆE DA KUPI BASEN BOR

Bor, 11.03.2017. Autor i Foto: MIROSLAV RADULOVIĆ, OSNIVAČ „BORKIH NOVINA“ I AUTOR 15 KNJIGA O BASENU BOR I GRADU.

U poslednjih nekoliko nedelja gotovo svakodnevnlo se pominje Rudarsko-topioničarski basen Bor u medijima, na predizbornim skupovima za predsednika Srbije, u poslaničkim klupama… Sve te priče, uglavnom, su zasnovane na nepoznavanju ključnih činjenica i otuda se i dešava da se nigde ne pominju Borani, žitelji tog grada koji jedini mogu da osete puls nekadašnjeg industrijskog giganta. Zaista je žalosno ono što se događalo sa Rudarsko-topioničarskim basenom u Boru od 1990.godine do danas.

Sve vlade Srbije, bez izuzetka, počev od 5.oktobra 2000, pa do današnjih dana, pokušavale su i još pokušavaju, da u bescenje prodaju ovaj posrnuli gigant obojene metalurgije. Važno je da se namiri zaostali dug od milijardu evra i tu se završava spisak važnih stvari. Nisu važni zaposleni, još manje su važni Borani koji žive u gradu, nije važna budućnost proizvodnje bakra i, u krajnjem slučaju, nije važna ni budućnost Timočke krajine, pa ni cele zemlje.

Niko ih ne pita za mišljenje o prodaji i to iz razloga što je vlasnik rudnika država i ona sa njim može da radi šta god joj padne na pamet. U predratnom periodu vlasnici su bili Francuzi, pa Nemci. Tokom višedecenijske francuske eksploatacije,od 1903.do 1941.godine, svaki pogrešan korak radnici su kažnjavali štrajkovima (Vlaška buna 1935, Jugorasov štrajk 1938…), a tokom II svetskog rata štrajkove su zamenile sabotaže (zbog miniranog rudnika Nemci su proizvodnju počeli tek 1942.godine).

Dakle, ni tada radnike, još manje građane Bora niko ništa nije pitao, ali oni su se na razne načine dovijali kako da saopšte da su tu i da iz prikrajka prate događaje. Danas, vlasnike RTB-a Bor nije briga šta misle zaposleni i građani, ne primećuju ih i rade sa Basenom u zavisnosti od trenutnog raspoloženja. Jadno je i setiti se ne tako davnih događaja i nekoliko propalih pokušaja prodaje (rumunski Kuprum, austrijski ATB). Za 400 miliona dolara Đinđićevi i Dinkićevi fajteri planirali su da prodaju ovaj industrijski kompleks (računajući tu i majdanpečki rudsnik). Srećom, brzo se videlo da je reč o prevarantskim namerama i Basen je ostao u Boru. Tih godina zaposleni su odlučno stali u odbranu svojih prava (setimo se paraćinske petlje iz jula 2004.), ali situacija nije bila povoljna. Proizvodnja bakra je tapkala u mestu  i jedva da je dostizala 900 tona mesečno, pa je, čekajući rasplet, Vlada Srbije morala da priskače u pomoć.

Čekajući taj rasplet nekome iz Vlade je pala na pamet spasonosna ideja, koja je doprinela trenutnom olakšanju. Strancima su prodata prava da istražuju po Crnom vrhu i brdima oko Bora. Neko je pomislio da je to dobar razlog za trljanje ruku: prodali smo im maglu i to za prilično velike pare! Niko se nije setio da postavi pitanje: šta će biti posle?

Posle će biti situacija da radnici iz Bora budu gosti na svom imanju i da im umesto kolača ostanu mrvice, po onoj narodnoj vuk je sit, a ovce su na broju.

U RTB-u Bor postoji radna organizacija koja se zove Istražni radovi i čiji su radnici istraživali na teritoriji cele bivše Jugoslavije. Poznati su kao strručni i vredni istraživači. Nikome iz Vlade Srbije nije palo na pamet da najpre ova istraživanja ponudi borskoj organizaciji. U Boru postoji i Institut za rudarstvo i metalurgiju u kome radi 200 doktora nauka. Ni njih niko ništa nije pitao. A zamislite šta bi bilo da su ih pitali, pa i po cenu nabavke odgovarajuće opreme. Sva ta ulaganja brzo bi se isplatila. Ali, neko je trebalo da mućne glavom.

Sada, posle svih istraživanja rudnih ležišta u okolini Bora, koja još traju, ti koji su zaboravili da u Basenu Bor i u Srbiji postoji snaga koja može da uradi ove poslove, sležu ramenima i čekaju da dođu Kinezi. To su žalosna očekivanja i nepoštena ne samo prema Boranima već i prema svim građanima Srbije. Zato, istovremeno sa očekivanjem raspleta, Borani mole premijera Vučića da o Basenu Bor ne govori ništa. Pokazalo se da  ako nešto ne znate najbolje je da ćutite. Na ovom borskom primeru to će se tek pokazati, ali krajnje je vreme da neko odgovara za ovakve promašene postupke, makar to bio i premijer Aleksandar Vučić.

M.Radulović

 

ANTRFILE

Prema dosadašnjim rezultatima istraživanja, koja su obavljale neke kanadske firme, otkrivene su rudne rezerve sa oko dva miliona tona bakra i stotine kilograma zlata i drugih plemenitih metala. Najbogatije rezerve otkrivene su na Crnom vrhu i ispod današnjeg aerodroma na Sedmom kilometru. Sada se obavljaju pripreme za početak eksploatacije i očekuje se da će ona početi 2018.godine.

Ali, šta to vredi kada će Srbiji ostati sitne mrvice.

Inače, današnja proizvodnja bakra iznosi oko 4.000 tona mesečno i to iz domaćih i uvoznih sirovina, što nije ni približno proizvodnji iz, recimo 1990, poslednje godine kada je proizvodnja bila normalna. Te 1990 godine proizvedena je 131 hiljada tona bakra i to samo iz domaćih sirovina: Majdanpek 64,5 hiljada tona, Veliki Krivelj 31.842, Jama Bor 11.562 i Kop Bor 23.108 hiljada tona.

Od početka rada, 1903. u Boru je proizvedeno oko 140 hiljada kilograma zlata.

Ima i jedna caka: tona bakra se 1990. u svetu prodavala za oko 2.000 dolara. Danas košta oko 6.000 dolara. Pokušajte to da uporedite.

 

MIROSLAV RADULOVIĆ, OSNIVAČ „BORKIH NOVINA“ I AUTOR 15 KNJIGA O BASENU BOR I GRADU.

Share

Borski bakar ipak Kanadjanima

Bor, 13.02.2017. O čemu se „šuška“ u Boru?

Pretvara li Ministar na mala vrata istražna prava u eksploataciona ?

U saopštenju o RTB Bor ni reči, izgleda da oni i dalje proizvode samo „sirćetnu“ kiselinu kako nedavno reče Ministar.

Kako javljaju Poslovne vesti prenoseći saopštenje Ministarstva rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić i izvršni direktor kanadske rudarske kompanije „Nevsun Resource“ Frejzer Buršijer ocenili su na današnjem sastanku da je ostvaren značajan napredak u realizaciji projekta Timok na ležištu „Čukaru Peki“.

U saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike podseća se na to da je pomenuto ležište, prema dosadašnjim istraživanjima, jedno od najbogatijih rudom bakra i zlata u svetu.

Antić je tom prilikom izrazio očekivanje da će ove godine biti predat Elaborat za overu rezervi u gornjoj zoni nalazišta, i da će tokom ove godine početi građevinski radovi na izgradnji niskopa koji će, u prvoj fazi, biti u funkciji daljih istražnih aktivnosti, a nakon toga korišćen i za potrebe eksploatacije.

Plan kompanija „Nevsun Resource“ i „Rakita Exploration“ je da, nakon završetka istražnih radova, započnu eksploataciju i otvore rudnik koji će biti jedan od najvećih rudnika bakra i zlata u Evropi.

Očekuje se da će otvaranje rudnika tom regionu doneti brojna radna mesta, da će ubrzati ekonomski rast u regionu, kao i da će podići BDP Srbije.

Sastanku u Ministarstvu rudarstva i energetike prisustvovali su i direktor za odnose sa državnim institucijama firme „Rakita Exploration“, koja je u vlasništvu kompanije „Nevsun Resource“ Predrag Lukić, kao i državni sekretar Ministarstva Mirjana Filipović, navodi se u saopštenju.

Evo i priloga iz kojeg možete videti da u Boru već postoji rudnik  i mladi raspoloženi za rad:

Share

Kako nestaje bakar iz RTB Bor

Boru, 06.februar 2017.godine

REPUBLIKA SRBIJA

MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA

DIREKCIJA POLICIJE POLICIJSKA UPRAVA U BORU

S A O P Š T E Nj E

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Boru uhapsili su i, po nalogu nadležnog tužilaštva, odredili zadržavanje do 48 sati Č. B. (1959) iz Ćuprije, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela falsifikovanje službene isprave i prevara u pokušaju. Osumnjičeni se tereti da je kao odgovorno lice jedne firme iz Požarevca, sa kojom je RTB Bor poslovao, u dogovoru sa dva vozača kamiona pokušao da prevari RTB Bor.

Sumnja se da su oni u kamionu za koji su imali otpremnicu na 20 tona bakra, u krug RTB Bor unosili oko 18 tona bakra i oko dve tone vode i odlazili na merenje težine. Oni se terete da su nakon istovara i predaje bakra, ispuštali vodu iz dograđenog rezervoara na kamionu i pre nego što će kamion napustiti krug RTB Bor ponovno odlazili na merenje, kako bi se utvrdilo da je iz kamiona istovareno 20 tona bakra. Č. B. se takođe sumnjiči da je u službenu ispravu uneo neistini podatak o količini bakra i takav dokument overio pečatom i svojim potpisom. Osumnjičeni će u zakonskom roku, uz krivičnu prijavu, biti sproveden nadležnom tužilaštvu.

Policija nastavlja rad na ovom slučaju.

 

Share

CENA BAKRA RASTE ALI ŠTA TO NAMA ZNAČI?????

Bor, 08.12.2016.

Dok raste cena na svetskom tržištu bakra u RTB-u prinudni odmori, sindikalne svađe, smene direktora, fizički nasrtaji…..

Uprkos ovako lepim vestima o kretanju cene, u RTB-u i dalje  depresivno, sumorno, problemi se gomilaju i izmiču kontroli.

Jedino proizvodnja nije problem, jer proizvodnje nema! Ili je nema na potrebnom nivou da bi smo imali našta da rastuću cenu bakra zakačimo. U rudarstvu je neće ni biti skorije, jer je ta proizvodnja zapostavljena do zabrinjavajućih razmera. Za rezultate u metalurgiji treba pitati Milana, kralja bakra i možda još nekoga kralja o kome se priča po Boru i bližoj okolini. Možda bi o tome nešto znao i smenjeni direktor, ali njegove informacije više nisu relevantne a i pristup javnosti do njega je nešto otežan.

Kao i uvek Sosa ima sve u rukavu, ali nešto u poslednje vreme ne govori. Možete mu tu i tamo u nekim medijima videti sliku, ali bez tona ili prozbori tek po koju kroz zube. Da li peva?

Nema mnogo prilika za to, ali kad se koja pruži iskoristi je bez razmišljanja, kao onomad na svete Vrače, slavu lekara. Od kad je Vučić poslednji put prosuo gnev na “majstore malverzacija” u koje je imenom i prezimenom (ili samo prezimenom?) prozvao i našega Sosu i obećao smenu do kraja nove godine, kao da je zavladao neki muk a apatija se pojačala. Čeka se dan D kad god se on desio, jer se nema kud! Nepovoljno okruženje i slabe ponude!

Nema jačih partija u koje bi se moglo preleteti, nema ni jače struje u SNS-u od Vučićeve da bi se vredelo preokrenuti.  To ne znači da nema muljanja, zakulisnih radnji, priprema da se kako tako ostane na nogama i nakon dana D.

Ako se u proizvodnji ništa bitno ne radi u svim drugim oblastima događanja su vrlo intenzivna. Prinudni odmori su glavna menadžerska aktivnost. Spiskovi lete tamo amo, rešenja se pišu i brišu. Ništa u tome nije konačno i izvesno! Kreacije nisu ničim ograničene! Poseban kuriozitet su slučajevi da se uruče rešenja za odlazak na prinudni do kraja godine a nakon samo nekoliko sati se zaposleni pozivaju da se vrate na posao, jer su vajni stručnjaci prevideli da će im primanja biti veća dok su na prinudnom nego da rade, zbog smanjenih plata.

Prinudni su kažu bili i povod fizičkog nasrtaja žena na prinudnom na jednog od Sosinih direktora i istaknutog partijskog druga. Polemika uveliko traje da li je samo on odgovoran ili i još neko i da li je uopšte odgovoran, jer je on kao i mnogi drugi odavno razvlašćen i pregažen.  Uloga im je  samo u tome da Sosa ima na koga da viče i tako smiruje svoje tanke živce. Malo li je? Drugi pak kažu da Sosa određuje samo ko ne može i nesme na prinudni i kaže cifru koju treba ispuniti a ostalo je na direktorima i šefovima. Po tome, žene su se na pravog nameračile. On je od onih koji nisu Sosini, izabrao, pa treba i da odgovara. Da li baš na ovaj način ??? Ako nema princima i pravila po kojima se ide na prinudni, ako ima privilegovanih, ako nema solidarnosti, humanosti i morala, može se svašta očekivati!

Osim fizičkih nasrtaja na direktore u RTB-u  su u toku svađe između sindikalnih lidera. Nije svađa oko strategija za izlazak iz krize i zaštitu zaposlenih od svakojakih pretnji, uključujući i stečaj već oko toga ko je bliži vođi!? Ko je reprezentativni Sosin sindikalac!? On ih doduše često menja, pa su sindikalni lideri stalno u stresu. Dosadašnje prikrivene borbe su postale javne, pa čak se odvijaju i preko medija. Ko će više, ko će bolje braniti Sosu! Bez Sose nema ni sindikata, bar ne ovakvih kakvi su sada. Zato je borba sve žešća! Da li će i tu doći do fizičkih nasrtaja, ostaje da se vidi. Sudeći po sadašnjim tenzijama nećemo dugo čekati.

Share

Predstavljena Bela knjiga

Bor. Beograd, 28.11.2016.

Predstavljena Bela knjiga 2016 Saveta stranih investitora

bela-knjiga

Beograd, 28. novembar 2016. godine – Savet stranih investitora predstavio je „Belu knjigu 2016“ premijeru Aleksandru Vučiću, najvišim predstavnicima Vlade Srbije i predstavnicima privredne i društvene zajednice. ,,Bela knjiga’’ je ključni proizvod Saveta putem kojeg iz godine u godinu, već 14 godina, Savet daje preporuke usmerene da podrže rast poslovnih aktivnosti i bolji životni standard građana Srbije. Članovi Saveta, koji su pokretač razvoja srpskog tržišta, uložili su svoje znanje i stručnost u ovaj projekat sa ciljem da pomognu Srbiji da stvori atraktivnije i održivo okruženje i da postigne bržu integraciju u tržište EU.

bela-knjga2

U svom uvodnom obraćanju predsednica Saveta stranih investitora Jana Mihajlova navela je da je „između dva izdanja Bele knjige, Vlada Srbije uspela da sprovede fiskalnu konsolidaciju i omogući dobre ekonomske parametre, poput rasta BDP-a i izvoza, istovremeno čineći neka značajna poboljšanja u različitim delovima poslovne klime, pre svega u oblasti nekretnina i gradnje. Ovi dobri rezultati daju osnovu za visoka očekivanja za budućnost. Savet veruje da je ključno za novu Vladu da iskoristi momenat i još više ubrza strukturne reforme, smanji birokratiju i poboljša sprovođenja zakona, kao i da nastavi sa usaglašavanjem sa regulativom Evropske unije”, dodala je Mihajlova.

Prema najnovijem izdanju Bele knjige, najveći napredak je ostvaren u oblastima nekretnina i gradnje i 4 oblasti opšteg pravnog okvira, kao što su zaštita konkurencije i potrošača, državna pomoć i javno beležništvo, kao i u sektorima telekomunikacija, nafte i gasa i privatnog osiguranja. Najmanji napredak je uočen u oblastima poreza i radnopravnih propisa, kao i u 3 oblasti opšteg pravnog okvira, kao što su to zakoni koji se odnose na devizno  poslovanje, stečaj i zaštitu uzbunjivača kao i u sektorima hrane i poljoprivrede, osiguranja i sredstava za održavanje higijene u domaćinstvu i kozmetike.

fic3 ključna očekivanja Saveta od Vlade su da ubrza strukturne reforme, smanji birokratiju, unapredi sprovođenje zakona i nastavi usklađivanje zakona sa evropskim Acquis. U okviru strukturnih reformi, Vlada treba da uloži jače napore da završi privatizaciju i korporatizaciju državnih preduzeća. U sprovođenju, treba obezbediti konzistentniju i efikasniju primenu poreskih i zakona o inspekcijama. Usklađivanje sa evropskim Acquis treba koncentrisati na zakone o deviznom poslovanju, stečaju, konverziji zemljišta i bezbednosti hrane, kao i na regulisanje iznajmljivanja radne snage.

Na događaju Bela knjiga najviši državni zvaničnici i članovi Upravnog odbora Saveta stranih investitora učestvovali su u panelu i razgovarali o načinima unapređenja poslovnog okruženja u Srbiji. Mišljenja su razmenili potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ministar finansija Dušan Vujović i ministar privrede Goran Knežević dok su stanovišta Saveta predstavili predsednica Saveta i regionalna direktorka kompanije Nestlé Adriatik Jana Mihajlova, članica Upravnog odbora Saveta i direktorka Telenora Ingeborg Ofsthus i član Upravnog odbora Saveta i predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke Goran Pitić.

 

O Savetu stranih investitora: Savet nastavlja da jača, trenutno okupljajući preko 130 kompanija, koje su uložile više od 28,7 milijarde evra, sa  učešćem od 21.7% BDP, 22.2% u izvozu Srbije, 18% srpskog državnog prihoda od poreza na dobit preduzeća, i koje direktno zapošljavaju preko 94.000 ljudi u Srbiji. Udruženje stalno beleži rastu prošloj godini su investicije porasle za 5.2 milijarde evra, dok je direktno učešće u BDP-u povećano za 3.7% u periodu od prethodne dve godine, zahvaljujući daljem rastu i prilivu novih članica.  Glavni cilj Saveta je da ostvari uticaj na unapređenje poslovne klime u Srbiji dajući konkretne predloge reformi i kroz izgradnju poslovnog portala za komunikaciju sa vlastima u Srbiji. Savet takođe ističe značaj visoko etičkog poslovanja i modernih principa korporativnog upravljanja u okviru organizacije i u kontaktu sa domaćim kompanijama, Vladom i drugim relevantnim činiocima. Kroz podršku i aktivan angažman članstva, Savet nastavlja da bude strogi zaštitnik interesa poslovne zajednice i istovremeno pouzdan partner Vladi Srbije i drugim relevantnim činiocima.

 

FIC Presents the White Book 2016

 

Belgrade, 28th November 2016 – Foreign Investors Council presented the White Book 2016 to the Prime Minister Aleksandar Vučić, the highest officials of the Serbian Government and representatives of stakeholder community. The White Book is the major FIC product by which, year-on year, for 14 years, FIC gives recommendations aimed at supporting growth of business activities and better living standard of Serbian citizens. FIC members, who are the driving engine of the Serbian market, have invested their knowledge and expertise in this project in order to assist Serbia in creating more attractive and sustainable environment and achieving swifter integration into EU economy.

In her introductory speech FIC President Yana Mikhailova noted that „in-between two White Books the Government succeeded to execute fiscal consolidation and facilitate good economic parameters – raise in GDP and exports, at the same time making some important improvements in various parts of the business climate, most notably in real-estate. These good results give floor for high expectations for the future. FIC believes that it is essential for the new Government to keep the momentum and further accelerate structural reforms, cut bureaucracy and improve law enforcement, as well as continue harmonization with EU regulations”, Mikhailova added.

According to the latest White Book, most progress was marked in the field of real estate and 4 areas of general legal framework, such as competition and consumer protection, state aid and notaries, as well as in the sectors of telecommunications, oil and gas, and private security. Least progress was marked in taxes and labour regulations, and 3 areas of general legal framework such as  forex, bankruptcy and whistleblowers regulations, as well as in the sectors of food and agriculture, insurance, and home care products and cosmetic industry.

3 main FIC expectations from the Government are to accelerate structural reforms, cut bureaucracy, improve the implementation of laws and continue harmonization of laws with EU Acquis. On the structural front, Government should invest stronger efforts to finalize privatization and corporatization of state-owned enterprises. In implementation, focus should be put on more consistent and efficient implementation of tax regulations and inspections. Harmonization with EU Acquis should concentrate on changes of foreign exchange, bankruptcy, land conversion and food safety laws, as well as on regulation of staff leasing.

At the White Book launch event, the highest Government’s officials and FIC Board members gathered in a panel to discuss ways to improve the business environment in Serbia. Opinions were exchanged between Deputy Prime Minister and Minister of Construction, Transport and Infrastructure Zorana Mihajlović, Minister of Finance Dušan Vujović and Minister of Economy Goran Knežević, while FIC views were presented by FIC President and Regional Director of Nestlé Adriatic Yana Mikhailova, FIC BoD member and CEO of Telenor Ingeborg Øfsthus and FIC BoD member and President of the BoD of Societe Generale Bank Goran Pitić.

About FIC: FIC continues to expand, gathering over 130 companies who have invested over EUR 28.7 billion, contributed to 21.7% of GDP, 22.2% of Serbian exports, 18% of Serbian corporate income tax state revenue, and directly employ over 94,000 people in Serbia. The association is continuously growing – in the past year investments grew by €5.2 billion, while direct GDP share increased by 3.7% in the period of last two years, based on further growth and inflow of new members. FIC main goal is to influence the improvement of business climate in Serbia by making concrete reform proposals and building a business portal for communication with the authorities in Serbia. FIC is also focusing on promoting solid business ethics and high corporate governance principles within the organization and towards local companies, the Government, and other external stakeholders. Through support and active engagement of membership, FIC has proven to be a strict guardian of the business community interests and at the same time a reliable partner to the Government of Serbia and other relevant stakeholders.

Share

RARIS: Istine i zablude o javno-privatnom partnerstvu

Bor, Zaječar, 16.11.2016.

U utorak, 15. novembra, u Zaječaru , u sali Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije  (RARIS),  održana je radionica „Istine i zablude o Javno-privatnom partnerstvu“  koju je moderirao  profesor dr Predrag Cvetković, redovni profesor  Pravnog fakulteta u Nišu i  jedan od vodećih stručnjaka za javno-privatna partnerstva  u Srbiji koji je i autor više publikacija na ovu temu.

RARIS, javno-privatno partnerstvo

Ovom prilikom  predstavljen je koncept javno-privatnog partnerstva, koji predstavlja relativnu novinu u Istočnoj  Srbiji,  kao i kompleksnost ostvarivanja ovakvog vida saradnje između javnog i privatnog sektora, izazova, otvorenih pitanja i pravaca njihovog rešavanja.

Radionica je pobudila pažnju velikom broju lokalnih samouprava Timočke krajine, javnih preduzeća i ustanova, poslovnih udruženja, malih i srednjih preduzeća i medija.

Vladan Jeremić direktor RARIS-a je naglasio važnost ovakvih predavanja.

„Ovakve radionice su od izuzetne važnosti, posebno kada su predavači stručni, referentni i kada se  govori o novim temama, u ovom slučaju o javno-privatnom partnerstvu, gde učesnici mogu da razreše sve nepoznanice o istom“, rekao je direktor Jeremić.

Share

e-dozvola pravi put ka reformi administracije

Bor, Beograd, 26. oktobar 2016.

Reforma građevinskih dozvola vinula Srbiju u svetski vrh

Elektronske građevinske dozvole najzaslužnije su što je Srbija prvi put ušla među 50 najuspešnijih zemalja na novoj Doing Business listi Svetske banke, ocenjeno je na konferenciji „Doing Business 2017 – Jačanje konkurentnosti Srbije“, koju su organizovali ambasada Velike Britanije, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja i NALED.doing-business-2017-jacanje-konkurentnosti-srbije-3_1198x800

Uvođenje e-dozvola skratilo je proceduru za 100 dana. U odnosu na prethodni izveštaj, naša zemlja je u dobijanju dozvola za gradnju napredovala 103 mesta, a za samo dve godine preskočila je čak 150 država i sa 186. pozicije gde je bila u društvu Libije, Sirije i Eritreje stigla na 36. mesto, uz rame sa SAD, Finskom i Irskom, a ispred Austrije, Italije, Holandije i Švajcarske.

doing-business-2017-jacanje-konkurentnosti-srbije-7_1210x800

– NALED, USAID-ov Projekat za bolje uslove poslovanja i Ministarstvo građevinarstva radili su na reformi građevinskih dozvola još od 2012. godine – od rada na novom Zakonu o planiranju i izgradnji, usvojenog u decembru 2014, koji je znatno pojednostavio postupak izdavanja dozvola i uveo obavezu prelaska na e-dozvole; do treninga lokalnih samouprava kako bi se obezbedila dosledna primena zakona. Uz podršku vlada Nemačke i Švajcarske razvili smo softver za e-dozvole preko kojeg je u prvih osam meseci ove godine podneto 35.000 zahteva, od čega je 90% rešeno. Ovo je jedna od najvećih reformi u protekloj deceniji i čestitamo Ministarstvu građevinarstva koje je napravilo revoluciju u oblasti dozvola i otkočilo investicije i gradnju u Srbiji – izjavila je potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Stanka Pejanović.

????????????????????????????????????

Osim građevinskih dozvola, veliki napredak je ostvaren u kategorijama pokretanja biznisa (pomak za 65. na 47. mesto) i registrovanja imovine (skok sa 73. na 56. poziciju) gde je broj dana za osnivanje firme i upis svojine u katastar gotovo prepolovljen, što je doprinelo da Srbija u ukupnom plasmanu skoči na 47. mesto po lakoći poslovanja među 190 zemalja.

doing-business-2017-jacanje-konkurentnosti-srbije-2_1198x800

Značajni pomaci ostvareni su i u kategorijama plaćanja poreza (sa 143. na 78. mesto), dobijanja kredita, zaštite manjinskih akcionara, sprovođenja ugovora i rešavanja stečaja, kako zbog reformi tako i zbog promene metodologije izrade DB liste.

– Rangiranje Svetske banke je važno jer stranim i domaćim investitorima daje objektivan uvid u stanje nacionalnih ekonomija, olakšava im analizu trendova i planiranje. Investitori žele da čuju od kredibilnog, međunarodnog izvora da reforme ne postoje samo na papiru već da zaista olakšavaju poslovanje. Velika Britanija nastoji da bude pouzdan partner Srbije u reformama kroz pravu podršku za stvarne reforme (real support for real reform).  Dalje unapređenje poslovne klime, reformisanje poreskog sistema i smanjenje birokratije u Srbiji podržavamo kroz Fond za dobru upravu. Vlada Velike Britanije je preko ovog fonda obezbedila ukupno 180 miliona funti podrške za pet zemalja istočne Evrope – izjavio je britanski ambasador Denis Kif.

doing-business-2017-jacanje-konkurentnosti-srbije-5_1198x800

Na skupu je predstavljen Akcioni plan za unapređenje pozicije Srbije na DB listi za 2018. koji obuhvata uvođenje elektronskih sistema u više oblasti koji će značajno unaprediti rang Srbije na sledećoj listi Svetske banke. Sprovođenje mera akcionog plana biće realizovano uz podršku Fonda za dobro upravljanje Vlade Velike Britanije.

Share

Međunarodni festival zelene kulture “Green Fest”

Bor, Beograd 31.07.2016.

Bor dim 2

OTVOREN FILMSKI KONKURS ZA GREEN FEST

GREEN FEST - foto - Centar za unapređenje životne sredine

 

Svi autori kratkih i amaterskih filmova na temu životne sredine, sve do 09. oktobra 2015, mogu prijaviti svoje radove za prikazivanje na šestom Međunarodnom festivalu zelene kulture “GREEN FEST”. Festival se ove godine održava pod sloganom “Novi horizonti – Budućnost počinje sada”, od 18. do 20. novembra, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine koji organizuje Festival u saradnji sa Domom omladine Beograda.Deca dima 1

Na konkurs za amaterski film se mogu prijaviti radovi samo ako su snimljeni, u potpunosti, amaterskom tehnikom: snimci napravljeni mobilnim telefonom, foto-aparatom i  amaterskom video kamerom. U okviru ove kategorije biće dodeljene nagrade u tri starosne kategorije: do 18, od 18 do 27, i preko 27 godina.

Program kratkog filma je namenjen svim profesionalcima iz oblasti kinematografije koji se bave temama prirode, životne sredine i ekologije. Nagrade će biti dodeljene za dva najbolja kratka filma.

header2016

Spisak filmova koji su ušli u selekciju za neku od nagrada festivala biće objavljen 30. oktobra na zvaničnoj internet stranici Festivala (www.greenfest.rs) gde se nalazi i kompletna konkursna dokumentacija,

Međunarodni festival zelene kulture „GREEN FEST“ je najveća „zelena“ manifestacija u regionu jugoistočne Evrope koja se održava svake godine. Tokom prethodnih pet godina, na konkurse za kratke i amaterske filmove je stiglo više od 800 filmova sa svih kontinenata, održano preko 100 radionica za učenike osnovnih i srednjih škola i studente, predstavljeno preko 80 izlagača i umetnika, sa ukupnom posetom od preko 35 000 građana.

Ovogodišnji Međunarodni festival zelene kulture “Green Fest” se održava uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Sekretarijata za kulturu grada Beograda, Ministarstva kulture i informisanja, opštine Stari Grad, kao i mnogobrojnih partnera i prijatelja.

Share