Javna rasprava o proceni uticaja na životnu sredinu projekta rudnika na lokaciji Čukaru Peki

Bor, Beograd, 10.01.2019.

BOR: ŽIVOT IZMEDJU DVA RUDNIKA

Za 05.02.2020. godine sa početkom u 12⁰⁰časova, zakazana je javna rasprava i prezentacija Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izvođenja rudarskih radova u okviru eksploatacije čvrstih mineralnih sirovina na lokaciji Čukaru Peki u sali Gradske uprave grada Bora.

Nosilac projekta, preduzeće ZiJin / ”Rakita exploration” d.o.o, iz Bora, Suvaja 185a, podneo je Ministarstvu zaštite životne sredine Zahtev za saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izvođenja rudarskih radova u okviru eksploatacije čvrstih mineralnih sirovina na lokaciji Čukaru Peki, na teritoriji KO Brestovac, Slatina i Metovnica, grada Bora, dana 26.12.2019. godine, zaveden pod br. 353-02-2877/2019-03.

U skladu sa članom 3. stav 1. Pravilnika o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu («Sl. glasnik R.Srbije» broj 69/2005), uvid u podnetu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu se može izvršiti u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine, Omladinskih brigada br.1, soba 428, svakog radnog dana od 11-14 časova,  kao i na službenom sajtu Ministarstva u roku od 20 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu predmetne Studije svakog radnog dana i u prostorijama Gradske uprave grada Bora, u roku od 20 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

U skladu sa članom 4. stav 2. i sa članom 6. gore pomenutog pravilnika, primedbe i mišljenja na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu se podnose u pisanom obliku i dostavljaju Ministarstvu zaštite životne sredine, ul. Omladinskih brigada 1, Novi Beograd.

Ležište bakra i zlata Čukaru Peki nalazi se u istočnoj Srbiji, pet kilometara južno od Bora u neposrednoj blizini Aerodroma Bor. Procenjena količina rude u Gornjoj zoni ležišta iznosi 46,15 Mt, sa srednjim sadržajem bakra u rudi 2,71% i prosečnim sadržajem zlata od 1,7 g/t. 

Rudnik će pokrivati površinu od oko 1.014,99 ha zemljišta, a planira se kupovina dodatnih 243 ha. Osam domaćinstva, sa 23 člana, bila su ili će biti fizički raseljena.

Negativni efekti u svim fazama eksploatacije rudnika koji će se javiti u manjoj ili većoj meri su trajno uništavanje zemljišta nakon formiranja jalovišta, promena pejzaža i uništavanje ekosistema na površini iznad ležišta, emisija prašine i gasova, uticaj rudarskog otpada na tle i podzemne i površinske vode.

U gornjem delu sliva potoka Grčava biće formirana jalovišta, dok u donjem delu toka može doći do smanjenja proticaja. Izgradnja jalovišta će dovesti do gubitka 2 km Grčave u čijem gornjem delu sliva će biti formirana jalovišta, 2,8 km staništa pritoka koje su povezane sa Grčavom i indirektan gubitak staništa nizvodno.

Gubitak staništa nizvodno može da se proširi na još 1,5 km do ušća sa Borskom rekom. Ovo će dovesti do ukupnog gubitka od 6,3 km staništa. Direktan gubitak staništa će biti trajan.

Procenjuje se da će se protoci u površinskim tokovima vratiti na početno (nulto) stanje 30‐40 godina nakon zatvaranja rudnika.

Kako bi se sprečilo širenje prašine prilikom prerade rude, predviđeno je postavljanje odgovarajućih uređaja za uklanjanje prašine u ovom postrojenju.

Realizacije projekta će dovesti do promene namene zemljišta iz dominantno poljoprivrednog u rudarsko, što će imati uticaja na to da stanište oko 300 hektara staništa biće izmenjeno.

U budućem rudniku bakra i zlata Čukari Peki planirano je zapošljavanje 1205 radnika.