Arhive kategorija: Aktivnosti

5. DECEMBAR – DAN VOLONTERA

Bor, 05,12,2018.

Međunarodni dan volontera, 5. decembar, obeležava se u svetu kao podsećanje na dan kada je 1970. godine stvoren Program Ujedinjenih nacija za volontere.Cilj je podstaći što veći broj ljudi da ponude svoje volonterske usluge. Ljudi dobre volje, kako ih nazivaju, za svoj rad ne očekuju materijalnu nadoknadu, sem moralnih i društvenih satisfakcija, a pomaganje i posvećivanje vremena drugima smatraju izrazom ljudske humanosti, solidarnosti i uzajamnosti, kao i osećanjem odgovornosti za svoju zajednicu.


Društvo mladih istraživača Bor u saradnji sa partnerima povodom ovog značajnog datuma organizuje prezentacije rezultata ovogodišnjih volonterskih aktivnosti u Boru u sredu 5. decembra 2018. u Domu omladine sa početkom u 18,00

 

Share

Švajcarska osnažuje Licencirani Centar KOKORO

Bor, Niš, Beograd, Vranje, Kragujevac, 03.12.2018.

Vlada Švajcarske osnažuje ranjive grupe u Srbiji kroz podršku socijalno inovativnim projektima

Borsko udruženje KOKORO i njegov Licencirani Centar za dnevni boravak podržani od strane Vlade Švajcarske kroz projekat – Trajna promena na bolje.

Trajna promena na bolje
Poboljšanje resocijalizacije i sprečavanje asocijalnog ponašanja dece i mladih sa problematičnim ponašanjem (uzrasta 10-18), uključujući maloletne prestupnike, unapređivanjem usluge u ovlašćenom - Licenciranom Centru KOKORO za dnevni boravak u Boru, učvršćivanjem međusektorske saradnje između sudskog veća za maloletnike, tužilaštva, policije, škola i centara za socijalni rad, kao i primenom tih mera u Centru za socijalni rad Zaječar. Vrednost podržanog Projekta je 14.940 EUR od toga SWISS PRO učestvuje sa 13.938 (EUR), ostatak obezbedjuje KOKORO.

Sertifikati o finansijskoj podršci Vlade Švajcarske od 350.000 evra, preko programa Swiss PRO, za sprovođenjesocijalno inovativnih projekata organizacija civilnog društva i pružanju tehničke podrške lokalnim samoupravama, danas su svečano uručeni predstavnicima civilnog i javnog sektora u Nišu.

U okviru dva javna poziva sprovedena pod sloganom “Nove ideje po meri zajednice”, odobrena je podrška za 26 organizacija civilnog društva, dok tehničku podršku namenjenu lokalnim samoupravama za sprovođenje projekata u partnerstvu sa civilnim sektorom dobija 16 gradova i opština u Srbiji.

„Vlada Švajcarske godinama pomaže Srbiji, a aktivnosti u sklopu ovih projekata doprineće sveobuhvatnim reformama u procesu evropskih integracija. U ovom procesu osnaživanja ranjivih grupa, ključnu ulogu imaće civilni sektor“, rekao je državni sekretar ministarsta za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Svetozar Aleksov.

Organizacijama civilnog društva odobrena je podrška u vrednosti od 10.000 do 14.000 evra da sprovedu 11 projekata koji će se baviti osnaživanjem ranjivih grupa kroz obuke, dok će se ostali baviti unapređenjem dostupnosti javnih usluga za ranjive grupe: osam projekata u fokus stavlja pristup socijalnoj zaštiti, četiri projekta bave se unapređenjem pristupa zdravstvenim uslugama, dok su tri usredsređena na obrazovanje.

„Zadovoljstvo je videti početak projekata koji će unaprediti socijalno uključivanje, zdravstvene usluge i obrazovanje za ranjive grupe, jer to je od velikog značaja za lokalne samouprave i zajednice“, rekao je Saša Mogić, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

„Vlada Švajcarke prepoznala je da i organizacije civilnog društva i lokalne samouprave žele da budu deo procesa unapređenja dobrog upravljanja, socijalne uključenosti i rodne ravnopravnosti“, rekao je Dejan Vuletić, savetnik za praćenje i unapređenje pravnog okvira za razvoj civilnog društva u Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom koja, po njegovim rečima, povezuje ova dva sektora.

Ovim projektima prethodio je proces javnih poziva, koji su trajali od juna do avgusta 2018. godine, tokom kojih se prijavilo 85 organizacija i 16 lokalnih samouprava.

„Podrška socijalnoj inkluziji na lokalu je jedan od tri stuba programa Swiss PRO, pored dobrog upravljanja i rodne ravnopravnosti. Očekujemo dobre rezultate projekata koji će direktno unaprediti živote 2.600 ljudi kroz treninge, obrazovanje i usluge socijalne zaštite“, rekao je Grem Tindal, menadžer programa Swiss PRO

            „Tehnička podrška za 16 lokalnih samouprava obuhvataće razvoj i unapređenje procesa, procedura i propisa o definisanju javnog interesa i finansiranju lokalnih projekata koje sprovode organizacije civilnog društva. Deo gradova i opština tokom sledeće faze podrške sprovodiće projekte zajedno sa civilnim sektorom“, rekla je Ana Nedeljković Belja, nacionalna menadžerka programa Swiss PRO.

 

Više informacija o odobrenim socijalno inovativnim projektima i tehničkoj podršci lokalnim samoupravama nalazi se na sledećim linkovima:

http://www.swisspro.org.rs/uploads/files/94-550-rezultati-poziva-civilno-drustvo-srb.pdf

http://www.swisspro.org.rs/uploads/files/94-492-rezultati-poziva-tehnicka-podrska-srb.pdf

 

Share

30 000 POSETILACA NA 12. FESTIVALU NAUKE

BOR, BEOGRAD, NOVI SAD, KRAGUJEVAC, 02.12.2018. PR

  1. Festival nauke: Zemlju budućnosti obišlo više od 30 000 posetilaca

Kroz jedinstvenu Zemlju budućnosti, kako je glasila tema ovogodišnjeg Festivala nauke, tokom četiri dana na Beogradskom sajmu prošlo je više od 30 000 posetilaca iz cele Srbije i regiona!

Najveća naučna zabava u ovom delu Evrope, koja je okupila više od 60 naučnih i obrazovnih institucija iz Srbije, sa više od 6000 izvedenih eksperimenata provela je posetioce svih uzrasta kroz naučne izazove, interaktivne postavke i brojne avanture iz ne tako daleke budućnosti. Sa ciljem da pokaže kako bi trebalo da izgleda naša planeta u budućnosti, Festival nauke ove godine je kroz hale 3, 3A i halu 5 otkrio posetiocima i šta bi svako od nas može da uradi da se to ostvari. Posetioca koji su se upustili u putovanje u Zemlju budućnosti dočekalo je preko 700 naučnika i naučnih demonstratora spremnih da svojim znanjem i umećem naprave što lepše, zelenije i bezbednije mesto za život.

Najmlađi posetioci uživali su u eksplozivnim eksperimentima, naučnim pričama i izumima koji prkose granicama fizike. Uz smeh, aplauz i usklike ispratili su više od deset naučnih trupa iz SAD i Evrope koji su nastupali na Naučno-fantastičnoj bini. Oni stariji izučavali su kako će izgledati prevozna sredstva budućnosti, koje će energente koristiti i u kakvim će domovima živeti.  Svi zajedno mogli su da se igraju na velikom naučnom igralištu, na kome su uz pomoć reciklaže novi život dobile stare sprave za vežbanje. Kroz životinjsko carstvo vodile su ih male šumske životinje, bili su u prilici da saznaju i pregršt saveta o preživljavanju u divljini, a osnove neuronauka savladali su uz pomoć originalnih uradi sam uređaja.

Prvi put ove godine Festival nauke predstavio je generaciju počasnih Ambasadora nauke, osnovaca i srednjoškolaca iz svih krajeva zemlje čiji su originalni izumi i naučne avanture oduševili posetioce zone Ekspertinejdžera. Njihova misija narednih godinu dana biće da prenose kako znanje, tako i ljubav prema nauci vršnjacima u svojim gradovima, šireći dalje iskustva stečena tokom rada na festivalu.

Generalni sponzor Festivala nauke šestu godinu zaredom je NIS, kompanija koja se svakodnevno u svim segmentima poslovanja oslanja na savremene tehnologije i inovacije. Na ovaj način NIS i Festival nauke zajedno doprinose afirmaciji nauke i obrazovanja kod mladih u Srbiji, što je jedan od strateških ciljeva kompanije koja svoje društveno odgovorne projekte realizuje pod sloganom „Budućnost na delu“.

Društvo mladih istraživača Bora organizovalo je posetu 12. Festivalu nauka u Beogradu za 150 učenika i nastavnika koji su sa tri autobusa krenuli na celodnevno druženje sa naukom put prestonice.

Zemlja budućnosti ugostila je naučnike iz celog sveta!

Od robota koji primaju restoranske porudžbine preko vode koja gori, pa do recikliranih sprava za vežbanje, Festival nauke je ove jeseni od 29. novembra do 2. decembra na Beogradskom sajmu pored brojnih naučnika i institucija iz Srbije, okupio i naučne timove iz sedam drugih zemalja. Svi oni su uz interaktivne šou programe, uzbudljive eksperimente i brojne izazove proveli posetioce na jedinstveno putovanje kroz Zemlju budućnosti, kako je i glasio ovogodišnji slogan Festivala nauke.

Prvi put na Festival nauke došao je i Antoan Delaforž iz Francuske, koji je Srbiju zavoleo tokom studentske razmene pre deset godina, a sada sa sobom dovodi neobičnog saputnika. Robot sa kojim dolazi poslužiće da posetioci festivala bolje razumeju na koji to način roboti mogu da nas razumeju. „Moj posao je da kreiram matematičke modele i kompjuterske programe koji pomažu robotima da razumeju ono što su čuli sopstvenim ušima, odnosno mikrofonima“, tvrdi Antoan zbog čega će na Festivalu nauke, između ostalog, svog robota staviti pred prilično zahtevan izazov – primanje porudžbine u restoranu od bučne ekipe gladnih gostiju. Francuska Akademija Fratelini takođe će se predstaviti posetiocima festivala, izvodeći neverovatne cirkuske akrobacije, šetajući sve vreme na tankoj liniji zakona fizike koje, po potrebi, krše bez problema.  Nesvakidašnji španski kolektiv Gišot de vuit vratio se na Festival nauke sa svojim neverovatnim spravama koje pojmu reciklaža daju sasvim novo značenje! „Mi smo ekipa koja smatra da je mašta, a ne inteligencija, najvažnija stvar koju čovečanstvo ima i da, na svu sreću, još uvek nismo sve izumili“, poručuju oni. Zbog toga pozivaju sve posetioce da istraže najveći poligon za igru na ovogodišnjem festivalu, prepun najrazličitijih sprava za vežbanje i rekreaciju kojima su podarili novi život. „To su stare sprave za vežbanje koje, kada odsluže svoje u teretanama, postaju sprave za igranje na našim radionicama. Učinilo nam se da one mogu da imaju još mnogo namena koje samo treba da otkrijemo.“

Iz SAD na Festival nauke ponovo je stigao poznati neuronaučnik i TED govornik Greg Gejdž, koji je svetsku popularnost stekao svojim naučnim uradi sam projektima. Sa ciljem da neuronauku približi svima, Gejdž već godinama radi na najrazličitijim, veoma povoljnim uređajima koji mogu da zamene skupu laboratorijsku opremu. „Srpski Festival nauke jedan je od najboljih naučnih događaja kojima sam prisustvovao“, navodi on podsećajući se svog prethodnog druženja sa beogradskom publikom. „Bilo je divno videti toliko naučnika, fakulteta i istraživača koji su osmislili toliko kreativnih načina da prikažu nauku onakvom kakva ona jeste – zabavnom! Publika je bila voljna da uči, spremna da učestvuje. Bilo je divno i radujem se ponovnom dolasku.“ Prvi put ove godine festival je ugostio i Fascinantni fizički teatar koji dolazi iz Češke! „Veoma smo uzbuđeni i jedna čekamo da vidimo nove, zabavne naučne stvari koje pripremate. Nikada nismo bilo na beogradskom Festivalu nauke, ali prema onome što smo čuli, zaista postoji mnogo razloga da se radujemo poseti!“ Ova ekipa trudi se da, uz malu pomoć fizike, pokaže da su složeni zakoni i formule sasvim jednostavni kada se primene u svakodnevnom životu. „Naši eksperimenti izvode se uz stvari koje možete pronaći u bilo kojoj uradi sam radnji. Međutim, ukoliko ovo što mi radimo probate da uradite u nekoj radnji, verovatno će vas izbaciti. Mi, na primer, pravimo instrumente od oluka za kišu i verujte nam na reč, mnogo je zabavno kada u nekoj radnji morate da isprobate tonalitete različitih cevi!“

I poljski tandem Hevelijuze Nauki ove godine učestvovao je na festivalu po drugi put, ali priznaju da im zbog toga nije nimalo lakše. „Kada negde nastupate prvi put, onda date sve od sebe i ako publika odreaguje – odlično. Ali ako ne odreaguje, onda se tešite kako nas neće ponovo videti“, dodaju kroz smeh Tomaš i Pavel. „Ali kada vas negde pozovu po drugi put, onda su stvari malo složenije. Znači da smo se dopali ljudima. Žele više od nas. Imaju veća očekivanja, pa i mi moramo dodatno da se potrudimo!“ Vođen tom idejom, ovaj dvojac spreman je da prošlogodišnju Tajnu naučnu agenciju sada pošalje u svemir! To znači da će posetioci Festivala nauke moći da vide šta kakve sve veštine tajni naučni agenti moraju da imaju kako bi što lakše rešili svemirske probleme.

Za umetničko-naučni kutak festivala pobrinuo se Bogomir Doringer i Sofija Kantorović koji u Beograd stižu sa timom Univerziteta u Beču i nesvakidašnjim spojem magnetizma i ferofluida. „Posetioci festivala treba da očekuju strah, zato što se većina ljudi plaši ferofluida. U pitanju je materijal koji se transformiše pred njihovim očima. Ali kroz razumevanje i kroz kreativan proces oni će zavoleti taj materijal i biti fascinirani njime“, navodi Doringer. „Mislim da je XXI vek pre svega zanimljiv za nauku i tehnologiju. Kreativna rešenja koja su relevantna za društveno-političku sferu sve više dolaze iz saradnje naučnika i umetnika.“

I ove godine na Festival nauke dolazi omiljena ekipa iz Estonije AHHAA Naučni centar! Za Zemlju budućnosti pripremili su sasvim nov naučni šou program u kojem će se poigrati sa najneverovatnijim svojstvima vode. „Čak sedamdeset procenata našeg mozga čini voda, pa ako uzmete to u obzir, onda to znači da ove redove trenutno čita voda, baš kao što ih je voda i napisala. Svakako, verovatno najzanimljivija stvar koju ćete videti u našem programu jeste voda koja gori“, objašnjavaju kroz šalu pozivajući sve da učestvuju u njihovim eksperimentima. To im je posebno važno jer žele da posetioci napuste festival sa novim znanjima i željom da dalje sami istražuju svet oko sebe. Zato kao glavno obeležje Zemlje budućnosti navode upravo obrazovanje! „U Zemlji budućnosti kvalitetno obrazovanje bi trebalo da bude dostupno svima. Škole bi trebalo da se nalaze i u najudaljenijim krajevima sveta, kao i da budu otvorene za đake svih uzrasta.“

Deseti  put zaredom, Prijatelj manifestacije je mts.

Podrška festivalu su Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, Francuski institut, Austrijski kulturni forum i Centar za promociju nauke.

Suorganizator manifestacije je Beogradski sajam.

Sponzori dvanaestog Festivala nauke su: Elektroprivreda Srbije, Erste banka, National Geographic i Grafix.

 

Share

Zeleni Srbije protiv MHE

Bor, Beograd, Pirot, Knjaževac, 27.11.2018. Izvor: Nedeljnik

„Кao predsednih Zelenih u Srbiji protivim se izgradnji MHE u zaštićenim područjima, a mislim da je neophodno biti vrlo obazriv prilikom njihove izgradnje i u „nezaštićenim zonama. Ukoliko se nastavi ovaj krajnje neekološki poduhvat „zatrpavanja potoka i rečica u cevovode naći ćemo se pred mogućnošću da totalno uništimo najleše delove Srbije i ostanemo bez mnogih retkih i ugroženih biljaka i životinja.“ Izjavio je Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu za životnu sredinu i Predsednik Zelenih Srbije.

FOTO: Ivan Karić, Medija centar

Ekologija i životna sredina na putu ka EU

1. Кoliko je Ekologija i zaštita životne sredine bitna tema na putu Srbije ka EU?

U praktičnom smislu, Poglavlje 27 je najkomplikovanije i najskuplje na putu ka Evropskoj Uniji. Sa druge strane, biće vrlo zahtevno za implementaciju i finansiranje, ali efekti na životnu sredinu i zdravlje građana i građanki Srbije će biti višestruko korisni. Potrebno je da se prenese i sprovede oko 200 EU propisa, u oblastima kao što su upravljanje otpadom, otpadne vode, industrijsko zagađenje, kvalitet vazduha, zaštita prirode, hemikalije, buke, klimatske promene i civilna zaštita. Pregovaračka grupa koju vodim se uspešno priprema za pregovaranje u ovom poglavlju i već smo završili nekoliko koraka u celom procesu (5. juna 2018. predat je 1. Nacrt na neformalne konsultacije u Evropsku komisiju).

Trenutno smo u stadijumu razvoja drugog Nacrta Pregovaračke pozicije koja bi trebalo da ode na neformalne konsultacije u Evropsku komisiju do 31.12.2018. Dalje, većina zahteva iz pregovaračke pozicije mora biti sprovedena pre pristupanja EU, ovog trenutka referentna godina je 2025. Istovremeno je uočeno da je dostizanje potpune usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU jedan od glavnih izazova u procesu pristupanja i da je neke zahteve moguće ispuniti samo u dugoročnom periodu za šta ćemo kao država tražiti prelazne periode.

2. Кoji su sve programi za podršku razvoju ekologije dostupni Srbiji iz fondova EU?

U pred-pristupnom periodu za zaštitu životne sredine najznačajniji su IPA programi. Iz ovih programa Srbija je finansirala vrlo važne programe u oblasti deponovanja smeća i upravljanja otpadom, kao i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Evropska unija je Srbiji donirala više od 400 miliona evra za zaštitu životne sredine, kroz različite projekte usmerene na sve podoblasti — od zaštite voda i vodosnabdevanja, unapređenja kvaliteta vazduha, do upravljanja otpadom. Pomoć od 402 miliona evra, koja se odnosi na period od 2000. godine do danas, obuhvata i reformu zakonodavstva i izgradnju kapaciteta. U istom periodu, država Srbija uložila je 196 miliona evra u unapređenje životne sredine. Neki od rezultata su u oblasti unapređenja kvaliteta vazduha i to uz donaciju EU uvedeno je automatsko merenje i postavljene su merne stanice širom zemlje. U termoelektranama u Obrenovcu ugrađeni su filteri, dok je u Кolubari instalirana oprema za merenje emisije štetnih supstanci. U Subotici, Pirotu, Užicu i Sremskoj Mitrovici/Šapcu izgrađene su regionalne deponije, dok su u više gradova obnovljeni ili izgrađeni sistemi za vodosnabdevanje. Najveći deo doniranih sredstava, 41,3% uložen je u tretiranje otpadnih voda.

3. Zelena energija je jedna od glavnih tema u svetu. Gde se Srbija nalazi na svetskoj mapi obnovljive energije?

Potencijali „zelene energije su veoma značajni i procenjuje se da iznose oko 5,65 Mtoe godišnje. Najviše potencijala je u biomasi i to više od 60%. O tome se, nažalost, priča i piše veoma malo, jer se favorizuju male hidro-elektrane, za koje ima sve više dokaza da svojim radom u dugoročnom periodu ozbiljno narušavaju biodiverzitet i kvalitet životne sredine. Pored ovih izvora, postoje određeni potencijali u geotermalnoj energiji, energiji vetra i sunca, kao i bio razgradivom delu otpada. Republika Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije sa sadašnjih oko 22% na 27% u bruto finalnoj potrošnji i 10% učešća obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja.
Zbog negativnih ekoloških efekata malih hidroelektrana (uočenih u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji) vode se ozbiljne diskusije u Evropskom parlamentu o potrebi korišćenja i na drugoj strani ekološkoj šteti mini-hidroelektra. U Evropi je izgrađeno oko 24.000 malih hidroelektrana (7.500 samo u Nemačkoj), što znači da se na svakih 27 kilometara nalazi po jedna.
Кao predsednih Zelenih u Srbiji protivim se njihovoj izgradnji u zaštićenim područjima, a mislim da je neophodno biti vrlo obazriv prilikom njihove izgradnje i u „nezaštićenim zonama. Ukoliko se nastavi ovaj krajnje neekološki poduhvat „zatrpavanja potoka i rečica u cevovode naći ćemo se pred mogućnošću da totalno uništimo najleše delove Srbije i ostanemo bez mnogih retkih i ugroženih biljaka i životinja.

4. Кoje aktivnosti Ministarstva biste posebno izdvojili?

Pripremamo 2. Nacrt pregovaračke pozicije na neformalne konsultacije do kraja godine i to znači da smo veoma blizu finalnoj verziji i mogućnosti da otvorimo Poglavlje 27 do kraja 2019. Veoma značajna jeste i borba protiv ekološkog kriminala, koju vrlo uspešno sprovodimo. Pokrenuli smo realizaciju sakupljanja i zbrinjavanja istorijskog opasnog otpada. Započeli projekat ekološkog pošumljavanja zajedno sa lokalnim samoupravama, kojima sada pomažemo u izradi i realizaciji projekata sanacije i rekultivacije postojećih nesanitarnih gradskih (opštinskih) deponija i smetlišta. Pripremili Zakon o klimatskim promenama, učestvovali smo i u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i podsticali razvoj kružne ekonomije i reciklaže. Posebno je značajna odluka kojom smo prepolovili upotrebu plastičnih kesa.

5. Šta biste izdvojili kao najveći doprinos Zelenih Srbije?

Zeleni Srbije su prva zelena i ekološka partija u istoriji našeg parlamentarizma koja je ušla u skupštinu, 2012. godine. Od tada smo imali stotine amandmana, bili smo u 20 najaktivnijih poslanika tih nekoliko godina i stalno izlazili sa predlozima za unapređenje životne sredine i kvalitet zdravlja.
Godinama tražimo osnivanje posebnog ministarstva, i to se 2017. i dogodilo. O tome smo više puta govorili u parlamentu, u medijima, i slali inicijative premijeru i Vladi. Posebno ministarstvo za ekologiju je sigurno jedan od najvećih uspeha.
Najznačajnije aktivnosti u prethodnim godinama jesu borba Za Srbiju bez GMO, prikupljenih 38.000 potpisa građana i deklaracija koja je potpisivana širom Srbije. Veoma značajne jesu naša borba protiv transmasti u ishrani i zahtev za biološki vrednom ili organskom užinom u obdaništima i osnovnim školama. Predstavili smo program energetske tranzicije, energetske samodovoljnosti i energetske efikasnosti kao najboljeg modela racionalizacije potrošnje električne energije. Predlažemo osnivanje nezavisnog kapitalnog i rivolving zelenog fonda koji bi bio investicioni mehanizam pokretanja ekološkog razvoja. U okviru Zelenih Srbije osnovali smo Centar za zelenu ekonomiju i kroz njega promovisali eko inovacije i praktična rešenja kružne ekonomije koja bi unapredila privredu Srbije i otvorila zelena radna mesta.

6. Da li se Srbja može priključiti Evropskim projektima „zelene ekonomije“ – reciklaže elektronskog otpada, novih ekoloških materijala i ekološke proizvodnje?

Srbija može i mora da promoviše i pomaže zelenu i kružnu ekonomiju. To je u 21. veku mehanizam za pokretanje zelene industrije i privrede, zelene energije i energetske efikasnosti, organske poljoprivrede, održivog turizma i razvoj ekoloških inovacija. Ove godine je u Evropskom parlamentu usvojen novi paket propisa o kružnoj ekonomiji, koji uključuje direktive iz sektora otpada kao način da se smanji zagađenje i otvore nova radna mesta. Upravljanje otpadom na efikasniji način je prvi korak ka kružnoj ekonomiji, u kojoj je neophodno da se svi proizvodi i materijali recikliraju ili koriste više puta. Cirkularni ekonomski paket daće jasan signal privrednicima da koriste sve alate koji su na raspolaganju za transformaciju svoje ekonomije, otvarajući put novim poslovnim prilikama i podizanju konkurentnosti. Inovativni i efikasniji načini proizvodnje i potrošnje trebalo bi da se sve više pojavljuju kao rezultat podsticaja koji se uspostavljaju. Primena principa zelene i kružne ekonomije ima nameru da uspostavi značajan broj novih radnih mesta, uz očuvanje dragocenih i sve oskudnijih prirodnih resursa, smanjujući uticaj korišćenja resursa na životnu sredinu i dodavanje novih vrednosti, pre svega ekonomskih, društvenih i socijalnih, otpadnim materijalima.
Prema trenutnim procenama Pregovaračke grupe 27, biće potrebno investirati preko 8 milijardi evra samo u sektor otpada i voda. Potrebno je planirati približno 100 miliona evra za implementaciju do ulaska Srbije u EU i do 400 miliona u godinama posle toga. Očekuje se da ćemo imati u proseku 8 novih projekata godišnje do pristupanja, i 32 projekta godišnje posle pristupanja. Nedavno usvojene promene Zakona o zaštiti životne sredine su otvorile mogućnost za kofinansiranje EU i biletarnih projekata.

Share

VIDEO:Zahtevi grupe Odbranimo reke Stare planine

Bor, Beograd, Pirot, Knjaževac, 24.11.2018.

Grupa građana „Odbranimo reke Stare planine“, uz podršku Građanskih inicijativa, održala je 23.11.2018. u Kući ljudskih prava konferenciju za medije.

Javnosti su se obratili aktivisti grupe Aleksandar Jovanović Ćuta, Aleksandar Panić, Desimir Stojanov i Goran Tokić. Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa moderirala je konferenciju.

Aktivisti su govorili o trenutnim problemima u Rakiti i najavili protest u Beogradu koji će se održati krajem januara. Na kraju konferencije predstavili su 15 zahteva upućenih Vladi Republike Srbije.

Zahtevi

  1. Zabraniti gradnju derivacionih MHE na celoj teritoriji Srbije. Cevovode kao tehničko rešenje zauvek izbaciti iz prakse, a po potrebi se orijentisati na protočne pribranske MHE, sa valjano urađenim ribljim stazama.
  2. Zabraniti gradnju bilo koje vrste MHE u zaštićenim područjima prirode.
  3. Zabraniti gradnju derivacionih MHE na potocima malog protoka, gde ne postoje ni najmanji interesi elektroprivrede, a uzimanje vode za potrebe MHE ugrožava ekosisteme. Formirati tim biologa koji će objektivno odrediti ovu vrednost (npr. 0,5 m3).
  4. Zabraniti gradnju većeg broja MHE na jednoj reci. Ograničiti maksimalnu procentualnu dužinu toka neke reke ili potoka koja može na bilo koji način biti uzurpirana od gradnje MHE na najviše 20% od ukupnog toka.
  5. Smanjiti subvencije za MHE, a potpuno ukinuti subvencije za derivacione MHE. Razgraničiti koliko se EE dobija od derivacionih MHE, a koliko od svih ostalih, pa sa računa za struju ukloniti stavku po kojoj građani iz svog džepa subvencionišu derivacione MHE.
  6. Po hitnom postupku izraditi i usvojiti Pravilnik o garantovanom minimalnom protoku, koji će napisati ljudi od struke: biolozi, ekolozi, hidrolozi… a koji će, između ostalog, odbaciti po prirodu poguban pojam „biološki minimum“, a uvesti pojam poput „vodnog optimuma“, koji će uzimati u obzir reke i potoke kao stanište životinja, kao izvore pijaće vode, ali i sve socijalne aspekte.
  7. Napraviti novi katastar potencijalnih MHE lokacija sa manjim brojem lokacija.
  8. Pre izdavanja bilo kakvih dozvola, formirati nezavisni tim biologa, hidrologa i ostalih ljudi od struke koji će minumum dve godine ispitivati reku i živi svet, nedvosmisleno odrediti koje zaštićene i strogo zaštićene vrste životinja, biljaka i gljiva žive u reci i kraj reke, u kojoj meri ta reka „hrani“ podzemne vode i izvore, pa njihove nalaze uzeti kao najvažniji uslov za izdavanje dozvola za gradnju MHE.
  9. Hitno preispitati sve do sada izdate dozvole za MHE čija gradnja nije završena, već ili nije ni započeta ili je u fazi gradnje.
  10. Formirati nezavisnu stručnu komisiju koja će analizirati negativni uticaj na prirodnu sredinu za sve do sada izgrađene derivacione MHE ili one u fazi gradnje.
  11. Analizirati socijalne posledice gradnje MHE i obavezno u obzir uzimati i interese lokalne zajednice. Obezbediti informisanje i edukaciju lokalnog stanovništva o tome kakva se MHE planira u njihovom kraju i kakav će ona imati uticaj na njihov tradicionalni način života, na razvoj turizma, kao i na sav živi svet reke i priobalja. Na najtransparentniji način uključiti lokalno stanovništvo u procese davanja dozvola projektima.
  12. Usaglasiti opštinsku politiku sa visokim pravnim aktima Republike Srbije, Vodoprivrednom osnovom i Strategijom razvoja Republike Srbije.
  13. Sagledati višenamensku ulogu malih planinskih tokova, a ne jedino njihovu energetsku ulogu, koja pritom služi isključivo za bogaćenje privrednika.
  14. Stručno analizirati i građanima Srbije dati na uvid objektivne podatke o tome koliko MHE zaista doprinose elektroenergetskoj stabilnosti Srbije, uzimajući u obzir činjenicu da one daju daleko najviše el. energije u proleće, kada su potrebe Srbije za el. energijom minimalne, a daju najmanje el. energije u leto i zimu kada su potrebe Srbije maksimalne.
  15. Zaustaviti sve započete gradnje i izdavanje novih dozvola za gradnju dok se sve prethodno izneto ne usvoji i obezbedi.

Kao podršku Grupi građana „Odbranimo reke Stare planine“ borski kantautor Aca Ringo komponovao je pesmu o njihovoj neiscrpnoj borbi i želji da sačuvaju svoju reku i selo Rakita.

Share

PAO PRVI SNEG

Bor, 18.11.2018.

Boru oblačno i hladno, sa temperaturama od od 0 do -6 C.

Žuti meteo alarm u Srbiji !!! Stiže ledeni talas!

U Srbiji će danas biti pretežno oblačno i hladno, sa temperaturama od -3 do 6 stepeni.

Izgledi vremena u Srbiji

U ponedeljak pretežno oblačno i hladno, ujutru na jugu, a sredinom dana i u ostalim krajevima prestanak padavina uz kratkotrajno delimično razvedravanje. Uveče i tokom noći novo naoblačenje sa kišom sa jugozapada, koja ce se ponegde lediti na tlu, na planinama sa snegom.

Izgledi vremena u Boru za sedam dana – do 25. novembra

Metalurg bez grejanja

Niske temperature izazvale su i probleme u snabdevanju toplotnom energijom u JKP Toplana Bor.

Prvi info za 18.11.2018 - Metalurg, Gavrila Principa

 

Share

ZAKON RODITELJ=NEGOVATELJ

Bor, 17.11.2018.

Svakog petka, u 17h, možete na platou Doma kulture videti ljude koji drže širom otvorene kišobrane, a ako želite da podržite decu sa težim oboljenjima – možete im se pridružiti.

Kampanja #ZastitiDaZastitim #PomoziDaPomognem je počela iz Bora, u organizaciji UG Izbor postoji, a sada u kampanji aktivno učestvuje 37 gradova Srbije. Nakon lepljenja nalepnica sa logoom kampanje i deljenja flajera u svim tim gradovima, stigla su na red i javna okupljanja. Zaštitni znak je kišobran, po ugledu na plakat koji prati kampanju. Izuzetno smo ponosni pravac kojim kampanja ide, a naročito na način na koji se odvija. 13 000 ljudi prati javnu grupu na FB preko koje se kampanja i odvija i to je neverovatna snaga. Pozivamo vas da nam se pridružite i da zajedno izborimo Zakon Roditelj = Negovatelj. – rekla je Irena Živković, predsednik UG Izbor postoji.
Zakon Roditelj Negovatelj podrazumeva da roditelji dece sa teškoćama u razvoju i težim oboljenjima dobiju podršku države u smislu republičkog minimalca i radnog staža.
To bi značilo iole svetliju budućnost za ljude koji trenutno rade povremene i privremene poslove, jer ne mogu drugačije zbog posebne brige o detetu, a u starosti nemaju prava na penziju od koje bi mogli da žive.
Želim da se zahvalim svim pojedincima, organizacijama, udruženjima koji podržavaju i sprovode ovu kampanju, svim štamparijama koje bez nadoknade štampaju promo materijal i naravno Bex – kurirskoj službi koja isti razvozi po Srbiji za ukupno nula dinara. Svi smo u ovoj kampanji iz čiste ljudskosti i to je ono što predstavlja najveću snagu „- dodala je Irena Živković.
Share

16.11. DJURDJIC – KRSNA SLAVA GRADA

Bor, 15.11.2018.                               ПРОСЛАВА КРСНЕ СЛАВЕ ГРАДА БОРА

ОБНOВЉЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА – ЂУРЂИЦ

  1. НОВЕМБАР 2018. ГОДИНЕ

8.30 сати          Дочек Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Господина  Г. Иларион испред борске цркве

9.00 сати          Света Архијерејска литургија

12.00 сати        Резање славског колача у згради градске  управе Бор

 

Share

OBELEŽENA LEKARSKA SLAVA

Bor. 14.11.2018

PROSLAVLJENA SLAVA SV. KOZME I DAMJANA – SVETIH BEZMITNIH ISCELITELJA U DOMU ZDRAVLJA U BORU
Sveti Kozma i Damjan, Sveti Vrači, ( 14. novembar) je dan kada se obeležava esnafska slava lekara.
Lekarska komora Srbije je 2007. godine i zvanično proglasila taj dan svojom slavom. Lekari svake godine obeležavaju svoju slavu obredom sečenja slavskog kolača. Slavu Sveti Vrači obeležili su i  zdravstveni radnici Opšte bolnice  i Doma zdravlja Bor. Domaćin ove godine bio je  Dom zdravlja Bor na čelu sa direktorom. Dr. Vesnom Radosavljević.Iduće godine domaćin lekarske slave biće Opšta bolnica Bor i njen kolačar Dr. Stevan Mejlanović. 
Sveti Kozma i Damjan su braća po telu i duhu, poreklom iz Azije, od majke hrišćanke i oca neznabošca. Učili su se raznim „lekarijama“, pa kako »badava primaše, tako i badava davaše«. Zbog toga su ih nazvali „besrebrnici“ jer nisu uzimali novac dok su vidali bolesne i uz put širili htišćanstvo. Rezultati njihovog lečenja bili su impresivni, začudžujući, često iscetliteljski. Zbog toga su ih smatrali svecima.

 

O današnjem danu svojom prigodnom besedom obratio se i Prof dr.Goran Golubović, koji je svoj stav rekao za naš portal: “ U sjajnoj atmosferi i ove godine proslavili smo esnafsku slavu. Neka nam Gospod Isus Hristos, najveći lekar i iscelitelj naših duša i tela, podari blagodat kako bismo bili dostojni nastavljači lekarske veštine svetih besrebrenika Kozme i Damjana.

Share

Novi izgled igrališta

Bor, 08.11.2018.

Pored asfaltiranja gradskih ulica, nakon mnogo godina, uredjuju se i dečja igrališta.

„Napokon je uz veliki napor saveta MZ ,,Novo Selište“ i nesebičnu pomoć gradskih vlasti na čelu sa gradonacelnikom Aleksandrom Milikicem koji je i obišao radove završeno asfaltiranje sportskog terena na Novom Selistu.

Teren će za par dana potpuno biti u funkciji kad se izvši reparacija golova, postavljanje novih košarkaških tabli i pojačana led rasveta na samom igralistu“ Izjavio je Boban Ignjatović

Share

Promeni za dobro

Bor, Beograd, Zaječar, Knjaževac i Majdanpek, 06.11.2018.

Projekat „Promeni za dobro“ realizuje se u okviru programa „Podrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss PRO“, koji sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO).

U okviru projekta, koji realizuju u partnerstvu Udruženje građana  “KOKORO“- Bor i  Centar za socijalni rad Bor od 01.10.2018 – 31.07.2019. u Boru je održan trodnevni, akreditovan seminar od 03 – 05. novembra 2018. god. na temu: “Uloga Centara za socijalni rad i drugih pružalaca usluga socijalne zaštite u primeni vaspitnih naloga “ .

Učesnici treninga su bili stručni radnici Centara za socijalni rad iz Bora, Zaječara, Knjaževca i Majdanpeka, pružaoci usluge socijalne zaštite  Dnevnog boravka za decu i mlade u Boru i stručni saradnici škola. Podrškom treera, autora programa, Republičkog Zavoda za socijalnu Zaštitu,  učesnici su unapredili znanja i veštine primene vaspitnih naloga, konkrete korake i način izveštavanja uputnih organa (javnog tužioca za maloletnike ili Sudiju za maloletnike) zasnovane na Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica R. Srbije.

Vaspitni nalog, je diverzionih mera skretanja od ulaska u sudsku proceduru krivično odgovornih maloletnih učinilaca kriv. dela iznad 14 godina.

Po Zakonu o mal. učiniocima kriv. dela i krivičnopravnoj zaštiti mal. lica  R. Srbije

“Prema maloletnom učiniocu krivičnih dela mogu se primeniti jedan ili više vspitnih naloga za krivično delo za koje je propisana novčana kazna  ili kazna zatvora do 5 godina. Vaspitni nalog prema maloletniku može primeniti nadležni javni tužilac za maloletnike ili Sudija za maloletnike.

Uslovi za primenu vaspitnog naloga su : priznanje krivičnog dela od strane maloletnika  i njegov odnos prema krivičnom delu i oštećenom“.

Svrha vaspitnih naloga je da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavipostupak, odnosno da se primenom vaspitnog naloga utiće na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činio krivična dela.

 Vaspitni nalozi su:

  1. Poravnanje (medijacija) sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile, u celosti ili delimično, štetne posledice dela;
  2. Redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao;
  3. Uključivanje bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja;
  4. Podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga;
  5. Uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu.

Izbor vaspitnog naloga nadležni javni tužilac za maloletnike i sudija  za maloletnike  uzimajući u obzir u celini interes maloletnika i oštećenog, vodeći računa da se primenjivanjem jednog ili više vaspitnih naloga ne ometa  školovanje  ili zaposlenje maloletnika.

Vaspitni nalog može da traje najduže 6 meseci, a u tom roku može se zameniti drugiim vaspitnim nalogom ili ukinuti. Izbor i primenjivanje vaspitnog naloga vrši se u saradnji sa roditeljima, usvojiocem ili staraocem maloletnika i nadležnim organom starateljstva.

Za informacije o programu Swiss PRO posetite web sajt www.swisspro.org.rs

Za više informacija o podršci Svajcarske Srbiji, posetite web sajt ambasade www.eda.admin.ch/countries/serbia/sr/home.html

 

Share

MEDIJA CENTA BOR NA SAJMU KNJIGA I MEDIA – MEDIA MARKET 2018

Bor, 24.10.2018.

Medija centa BorNove knjaževačke novine i naučno stručni časopis EMIT na sajmu knjiga i media – Media Market – Biznis sajam informisanja, komunikacija i marketinga.

Ovogodišnji sajamski nastup naše redakcije odvija se pod sloganom:  KLASIKA NIKAD NE IZLAZI IZ MODE

Štampani mediji u vremenu digitalizacije imaju svoju publiku o čemu nam govore i mnoga nova izdanja koja povećavaju svoj tiraž.

4. SAJAM INFORMISANJA, KOMUNIKACIJA I MARKETINGA – MEDIA MARKET 2018. u organizaciji beogradskog sajma, omogućio je neposredan susret sa čitaocima. Nova publika. Drugačiji okvir za komunikaciju sa partnerima-oglašivačima, marketinškim i PR agencijama, štamparima, distributerima… Direktan „sudar“ sa konkurencijom. Dijalog sa predstavnicima države. B2B kontakt između printa i digital-a.

Bila je ovo prilika da se na ovoj najvećoj sajamskoj manifestaciji na na Balknu, a posebno beogradskim čitaocima,  predstave i lokalni mediji okupljeni u okviru svog poslovnog udruženja Lokal pres.

Asocijacija „Lokal pres” snažnim proaktivnim delovanjem unapredjuje poziciju i unutrašnje kapacitete lokalnih medija kroz implementaciju zajedničkih programskih i marketinško-komercijalnih aktivnosti na tržištu Srbije i u komunikaciji sa državnim organima utiče na harmonizaciju i poboljšanje medijskih zakona.

Uspešno odgovarajući na potrebe članstva kroz usvajanje novih poslovnih modela i specijalizovane edukacije PU „Lokal pres” unapredjuje profesionalne i tehničke standarde članstva, obezbedjujuci finansijsku podršku članicama, a gradjanima u Srbiji pravovremenu, kvalitetnu i objektivnu informaciju u cilju podsticanja slobode govora na lokalnim nivoima.

Posebno je interesovanje izazvala promocija knjige CRNA MAMBA Tamare Simeonović u izdanju Gradjanske čitaonice Evropa Bor – Medija centra Bor

 .Čitaonica Evropa Bor je ove godine predstavija svoja dva izdanja mladih borskih autora: CRNA MAMBA Tamare Simeonović i DAN NULTI Nenada Mitrovića:

Članovi objedinjena redakcije borskog Medija centra, Novih knjaževačkih novina, EMIT-a i portala romski.net aktivno učestvuju na panelima organizovanim u okviru ove sajamske manifestacije.

Posetite naš štand koji se nalazi u Hali 3 Beogradskog sajma, do nedelje 28.10.2018., i družite se sa mladim borskim autorima i brojnim poznatim ličnostima!

Na našem štandu dočekaće vas i predstavnici udruženja Timočana i Krajinaca u Beogradu i informisati o predstojećim aktivnostima a zainteresovane uključiti u svoj rad. Na sajmu je moguće uplatiti članarinu a za zainteresovane gradjane Beograda koji potiču iz gradova Istočne Srbije moguće je učlanjenje.

Na sajmu knjiga udruženje predstavlja svoja izdanja Vlastimira Stanisavljevića – Šarkamenca, čije su pesme ovekovečene u delima LJubiše Stojanovića – LUISA.

Share

Rotary donacija osnovnim školama u Boru

Bor, Beograd, Berlin, 22.10.2018.

Danas, 22.10.2018. godine, Guverner distrikta 2483 – Srbija i Crna Gora, Vladan Matić  i predstavnici grada Bora su zajedno sa članovima Rotari kluba iz Bora i Berlina obišli osnovne škole Vuk Karadžić, Vidovdan i Stanoje Miljković i poklonili vrednu računarsku opremu.

Na osnovu medjunarodnog granta vrednog 153 hiljada dolara, Rotary kluba Čukarica, putem kojeg je obezbeđeno 500 kompjutera za 50 škola, borske osnovne škola dobile su donaciju od 20 računara koju su zajednički predali pretstavnici Rotary kluba Bor, donator e-klub iz Berlina, Daniel Ziska  i Guverner Rotary distrikta Srbija i Crna Gora 2483, Vladan Matić.

Na ovaj način se i Rotary pokret uključio u proces digitalizacije naše zemlje.

Pored donacije računara, za zainteresovane nastavnike informatike obezbjedjen je besplatan dvodnevni kurs u istraživačkom centru Petnica.

Na prijemu kod zamenika gradonačelnika Branka Perića u Gradskoj upravi u Boru donatorima su uz zahvalnost dodeljene i Zahvalnice Grada Bora,


Učeni škole Vidovdan su se malom priredbom posebno pripremljenom na nemsčkom zahvalili donatorima.

Posebnu zahvalnost iskazali su i nastavnici informatike a posebno Vladimir Knežević.

Share

BICIKLOM OKO SVETA – Snežana Radojičić

Bor, 21

Svetski cikloturista u Boru – BICIKLOM OKO SVETA

Snežana Radojičić, poznati pisac i biciklista, održaće 21. oktobra od 19 časova tribinu u Domu omladine u Boru na kojoj će svim prisutnima predstaviti dogodovštine sa tura koje je ispedalala na svom bajsu, odnosno dogodovštinama na svom putu biciklom kroz Tursku, Kinu, Japan, Rusiju, Severnu Koreju, Južnu Koreju, Rumuniju i mnoge druge zemlje sveta (više do 55.000km)

Snežana će, tom prilikom, u Boru predstaviti i svoju novu knjigu nastalu tokom putovanja po najzatvorenijoj zemlji sveta:

Severna Koreja – putovanje po zemlji Kim Džong Una

Koliko je teško otići u Severnu Koreju? Da li je bezbedno? Kako se dobija viza? Ko su vodiči – agenti ili turistički poslenici? Kome se sve klanja i zbog čega? Pravila ponašanja, pravila fotografisanja, ostala pravila… Pjongjang – Potmekinova sela ili metropola? Putovanje po unutrašnjosti zemlje. Propaganda vs. istina. Jugoslavija i Koreja. Kontakti sa stanovništvom. Deca u Severnoj Koreji, sistem školstva, indoktrinacija ili…? Nepoznate prirodne lepote Koreje. San o reunifikaciji, početak pregovora Kim Džong Una i Donalda Trampa, uništavanje nuklearnog postrojenja na severu zemlje…

Odgovori na ova pitanja očekuju vas na tribini na kojoj ćete moći kupiti ovo najnovije Snežanino izdanje po ceni od 1.800 dinara.

ULAZ BESPLATAN

Lokacija Doma omladine: Đorđa Vajferta 11. Bivša zgrada Turističkog saveza (TS-a), preko puta Union MZ-a.

Snežanin blog: http://www.snezanaradojicic.com/blog/

Share

Bor: Velika vožnja bicikala

Bor, 19.10.2018.

Dom omladine Bor organizovao je danas divnu akciju “Velika vožnja bicikala”.

„Našem pozivu odazvao se veliki broj omladinaca, veterana borske biciklističke scene, zaljubljenika u biciklizam ali i ljudi koji neguju zdrav život i čiji je cilj zaštita životne sredine. U 13 časova u velikoj koloni provozali smo se ulicama Bora sa ciljem da našim sugrađanima i pre svega gradskoj upravi Bora, ukažemo na nedostatak biciklističke staze u Boru čijom bi se izgradnjom umnogome povećala bezbednost biciklista u gradu. Tridesetominutna vožnja uz dobro druženje omogućena nam je uz odlično postavljenu trasu i pratnju pripadnika saobraćajne policije bez čijeg angažmana ovo idilično paradiranje kroz grad i ne bi bilo moguće.“ – objasnili su današnju akciju mladi okupljeni oko Doma omladine.

 

Zahvaljujemo se i svim učesnicima koji su nas podržali u organizovanju i izvođenju ove sjajne akcije! Ovo je samo jedna od niza akcija kojom ćemo pokušati da unapredimo život i odrastanje borske omladine – poručuju iz Doma omladine Bor.

Share

Bor: Porodična šetnja

Bor, 05.10.2018. Bebironče

Stotine majki, trudnica i očeva izašli su na popularni Korzo sa svojom decom, šetajući ponosno, dok su im podršku pružali babe, dede I ostali oduševljeni građani Bora.

Kolona je išla glavnom ulicom,  koja je inače u letnjim mesecima pešačka zona, a na licima učesnika se nisu mogli sakriti ponos, ljubav i sreća.

Mališane, ali I sve učesnike su uveseljavali klovnovi, Party people 030, modeliranjem balona i mađioničarskim trikovima kao i kostimirani crtani junaci Mini I Miki iz rodjendaonice “Dizni”.

 

Share

3.OKTOBAR – DAN OSLOBOĐENJA BORA

Bor, 03.10.2018.

Bor je na današnji dan 1944. godine oslobođen u Drugom svetskom ratu.

Partizani, su uz pomoć crvenoarmejaca, ušli tog dana u oslobođeni Bor koji je dao mnogo žrtava i čija je industrija danonoćno razarana. Bor je tih godina bio i jedan od najvećih koncentracionih logora okupatorskih trupa. U posleratnoj izgradnji Bor se, od rudarske varoši, uzdigao u moderan, veliki grad sa preko 50.000 stanovnika.

Predstavnici opštine, vojske i organizacije koje koje neguju slobodarske tradicije, danas su položili vence i cveće na spomenik žrtavama fašizma na Trgu oslobođenja u starom centru grada. O znčaju sećanja na oslobodilaćke dane govorio je gradonačelnik Aleksandar Milikić.

Komunalno preduzeće i Osnovna škola “3. oktobar “ danas imaju svoj dan koji će obeležiti nizom svečanosti.

A Grad Bor upriličio je svečani program:

10.00 sati Sala 3 grada Bora
Gradonačelnik Aleksandar Milikić uručuje zahvalnice – Ministarstvo odbrane Bor
11.00 sati Sala 2, prijem delegacije opštine Kriva Palanka iz Makedonije
Prijemu prisustvuju:
Borjančo Micevski, gradonačelnik Krive Palanke iz Makedonije
Lidija Mitovska, član delegacijeiz Krive Palanke
Valentina Angelovska, član delegacije iz Krive Palanke
Aleksandar Milikić, gradonačelnik grada Bora
Dragan Žikić, predsednik gradske Skupštine grada Bora

12.00 sati Svečana akademija, sala muzičke škole „Miodrag Vasiljević“ u Boru

Share