Bor, 04.11.2021. MCBor – Gradjanska citaonica Evropa – DMI – Biomonitoring kvaliteta vazduha i uticaj olova i arsena na zdravlje. Tribina o kvalitetu vazduha i uticaja olova i arsena na zdravlje. Povodom Međunarodnog dana čistog vazduha, održana je u sredu 3. novembra 2021. u Medija centru Bor.
Povodom dosadašnjeg Međunarodnog dana čistog vazduha koji je obeležavan 3. novembra, a u okviru programa Ekološki dani Bora 2021 i projekta ZAJEDNO DO ČISTOG VAZDUHA u okviru programa Beogradske otvorene škole ZELENI INKUBATOR koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i fondacije Fridrih Ebert, Društvo mladih istraživača Bor, organizovalo je tribinu „Biomonitoring kvaliteta vazduha i uticaj olova i arsena na zdravlje“.
Biljke potpuno isto reaguju na zagađenje vazduha, kao i automatske merne stanice u Boru. U zavisnosti od tipa, da li su drvenaste, zeljaste ili lekovite, one iz vazduha i zemljišta, usvajaju teške metale, arsen, koji se taloži u određenim delovima biljaka, rečeno je na tribini „Biomonitoring kvaliteta vazduha i uticaj olova i arsena na zdravlje“, a povodom Međunarodnog dana čistog vazduha.
Jedino rešenje za postojeću situaciju je eliminacija emitera zagađenja. Svuda u svetu se veliki zagađivači dislociraju iz naseljenih mesta, a u Boru je topionica u samom centru.
„Nova topionica, u Boru ponekad je i uspevala da smanji sumpordioksid, ali zbog verovatno uvoza nekih koncentrata, količina arsena je mnogo veća u biljkama, životnoj sredini i u suspendovanim česticama. To se uspešno detektuje klasičnim monitoringom, ali i biljnim materijalom“, naglasila je prof.dr Snežana Šerbula, ekspert za biomonitoring kvaliteta vazduha.
Projekat „Zajedno do čistog vazduha“ finansira Evropska unija, a tribinu je organizovalo Društvo mladih istraživača Bor.
Zagadjenje vazduha
U svetu je preko 90% populacije izloženo zagađenom vazduhu, 9 od 10 ljudi udiše zagađen vazduh, upozoravaju podaci Svetske zdravstvene organizacije.
Procena je da čak oko 93% dece mlađe od 15 godina udiše zagađen vazduh. Suspendovane čestice, azot-dioksid i prizemni ozon su zagađujuće materije u vazduhu koje su odgovorne za većinu slučajeva prevremenih smrti.
Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 6000 ljudi u Srbiji godišnje umre zbog komplikacija izazvanih zagađenjem vazduha. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, koja vodi nacionalni registar zagađenja, problem sa kvalitetom vazduha imaju skoro sve veće urbane celine u Srbiji.
Najveći izvori zagađenja vazduha u Srbiji su saobraćaj kao mobilni izvor zagađenja, stara vozila na dizel–gorivo, uglavnom zabranjena u zemljama odakle dolaze, loš saobraćajni protok u urbanim celinama, kućna ložišta (mazut, ugalj), termoenergetski sektor i industrija. Stanje vazduha na teritoriji cele zemlje dodatno devastiraju i sve učestaliji požari izazvani paljenjem strnjiša.
Ministarstvo zaštite životne sredine je nedavno formiralo i radnu grupu u kojoj su predstavnici ministarstava, stručnih i naučnih institucija i pojedinaca, koja se bavi promišljanjem mera za poboljšanje kvaliteta vazduha. U dostizanju strateškog cilja čiste i zdrave životne sredine, čist vazduh je u vrhu prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine. Zamenom energenata. Korišćenjem obnovljivih i nezagađujućih izvora energije. Selektivnim i manjim korišćenjem automobila, gašenjem individualnih kotlarnica, ali i pošumljavanjem, učinićemo veliku uslugu svom zdravlju i sačuvati brojne živote.
Ministarstvo poziva građane. Predstavnike civilnog društva. Privrednu, naučnu i stručnu javnost, medije, da se zajednički izborimo za pravo na čist vazduh. I pravo na zdrav život nas i naše dece, i svih bića na našoj još uvek prelepoj planeti.
