Arhive oznaka: Gradjanska citaonica Evropa

Bor: Od nedelje do godine mobilnosti

Bor, 22.09.2018. Gradjanska citaonica Evropa #mobilityweek

Evropa je svojim programom energetske tranzicije otpočela stalnu promenu ka smanjenu emisije CO2. Kao odgovor na zahtjev čelnika EU-a iz marta ove godine Komisija priprema prijedlog strategije EU-a za dugoročno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Mladi Bora okupljeni u više organizacija civilnog društva u okviru Doma omladine organizovali su niz aktivnosti i otpočeli svoju GODINU MOBILNOSTI.

Sa obležavanjem Evropske nedelje mobilnosti koju je sproveo Dom omladine Bor, počela je godina mobilnosti u našem gradu.

Ovu nedelju mladi su obeležili nizom poligona spretnosti u više dana, a koji su imali za fokus promociju biciklizma kod borskih srednjoškolaca.

Početak nedelje mobilnosti simbolično je počeo konferencijom, zatim se nastavio sa tri kursa spretnosti biciklom.

Naredna aktivnost jeste poseta naše, a svetski poznate cikloturiste i prepoznate spisateljice Snežane Radojčić koja će posetiti Bor 21. oktobra i predstaviti svoj put “BICIKLOM KROZ SVET” u prostorijama Doma omladine Bor.

Još jedan od razloga koji je pokrenuo mlade jeste trend takozvanih “zelenih” načina prevoza koji postaje sve popularniji u svetu. Naime mnogi gradovi su čak i u Srbiji počeli praviti planove i razrađivati alternativne načine prevoza u vidu prvljenja biciklističkih staze i pripreme za servise javnih bicikli. Radi se o urbanoj mobilnosti građana koja u isto vreme kombinuje pozitivne efekte kao što su briga o ekologiji, zdravlje gradjana kao i o urbanom uređenju naših gradova.

Mladi kažu – Ipak se okreće

 

Share

Kombinuj i kreći se! i u Boru

Bor, Beograd, Gradjanska citaonica Evropa #mobilityweek 

Bor na mapi aktivnosti u okviru nedelje mobilnosti koja se ove godine održava pod sloganom „Kombinuj i kreći se!“

Evropska nedelja mobilnosti promoviše alternative vidove transporta i zdrave načine života

Ovogodišnja Evropska nedelja mobilnosti kojom se promovišu alternativni vidovi transporta i podstiču lokalne vlasti da smanje upotrebu automobila, počela je i u Srbiji.

Ta akcija traje od 16. septembra, do subote 22. septembra, kada će biti „Dan bez automobila“.

Bor se na mapi našao zahvaljujući organizacijama civilnog društva  pre svega Grupe55, Gradjanske čitaonice Evropa i Koalcije organizacija civilnog društva CSConnect Bor organizacijom TRIBINEUTORAK, 18. Septembra 2018, godine sa početkom u 18,00 u prostorije Medija centra BorTržni centar KOCKA, Bor, Kralja Petra I br. 23 ,

Evropska nedelja mobilnosti organizovana je uz podršku Generalnog direktorata za mobilnost i transport Evropske komisije i obeležava se širom Evrope od 2002. godine od 16. do 22. septembra, a završava se događajem pod nazivom „Dan bez automobila“.

Cilj kampanje je da podstakne gradove i opštine da uvedu i promovišu mere održivog saobraćaja i ponude svojim građanima alternative upotrebi automobila. Nedelja mobilnosti je svake godine posvećena određenoj temi u oblasti održive mobilnosti, a ovogodišnja tema i slogan „Kombinuj i kreći se!“ motivišu na korišćenje različitih opcija transporta.

„Ministarstvo zaštite životne sredine aktivno učestvuje u Panevropskom procesu životne sredine i zdravlja još od 2009. godine, čime smo se i zvanično obavezali da odredbe međunarodne deklaracije iz Amsterdama i Pariza, prenesemo u svoje zakonodavstvo. Ove godine će se ministar sa svojim saradnicima aktivno uključiti u vožnju biciklima Beogradom, kako bismo svojim primerom pokazali koliko podržavamo ovaj vid mobilnosti koji doprinosi zaštiti životne sredine i zdravlju građana“, istakao je državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić.

Na konferenciji za medije prisutnima su se obratili Gordana Marković,  pomoćnica sekretara za saobraćajGrada Beograda, Žarko Petrović, tim lider za vitalni razvoj Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP), Pol-Anri Prese, šef službe za informisanje, komunikaciju i medije Delegacije EU u Srbiji i Ivan Karić, državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine.

Svake godine Evropska nedelja mobilnosti je posvećena odredjenoj temi održive mobilnosti, a ovogodišnji slogan „Kombinuj i kreći se!“ ima za cilj da podstakne gradjane na korišćenje različitih opcija transporta.

U Beogradu će tokom Evropske nedelje mobilnosti biti postavljeni parkinzi za bicikle, promovisaće se proširenje pešačkih zona, nove zone usporenog saobraćaja i 13 novih zona škola.

Nedelja mobilnosti će u Beogradu, biti završena masovnom biciklističkom vožnjom od Bulevara Nikole Tesle (kod Brankovog mosta) do pešačke zone u Zemunu.

Call-to-action! POZIV NA AKCIJU:

U subotu, na „Dan bez automobila“, predlažemo da sve svoje aktivnosti realizujete pešačenjem ili biciklom. poručuju organizatori današnje TRIBINE. #mobilityweek 

Share

I Bor obeležio Svetski dan čišćenja

Bor, 16.09.2018. Gradjanska citaonica Evropa

15. septembar Svetski dan čišćenja – World cleanup day 2018.

Ove godine, najveća globalna akcija čišćenja pod nazivom Svetski dan čišćenja 2018 (World Cleanup Day 2018) održana je 15. septembra u preko 150 zemalja sveta, uključujući i Srbiju. Zamišljen je „zeleni talasod Japana do Havaja, sa stotinama miliona volontera, koji čisti celu Planetu istog dana u periodu od 10-18h.

Svakako, Svetski dan čišćenja nikada nije bio samo akcija čišćenja. To je pokret civilnog društva koje preuzima brigu za mesto koje zovemo kuća – našu regiju, našu zemlju, naš svet, i to prvo mapirajući (World CleanUp app) i čisteći nezakoniti otpad, a zatim uključivanjem u problematiku i uzroke nastajanja tolike količine otpada.

Ideja „World CleanUp Day“ krenula je 2008. iz Estonije kada je četri posto stanovništva, za svega nekoliko sati, očistilo cielu zemlju od nepropisno odloženog otpada. Globalni pokret „Let’s do it!“ okuplja oko 14 miliona volontera iz 150 zemalja. „World CleanUp Day“ započeo je u Novom Zelandu, a obuhvatio je sve vremenske zone i završio 36 sati kasnije na Havajima.

Ovog 15. septembra   udruženje „Glasno za omladinu“ je svojom akcijom i sa petnaest volontera doprinelo da i Bor bude deo zelenog talasa u okviru svetskog dana čišćenja planete. Oni su odabrali da očiste i urede Mali stadion, sa fudbalskim i košarkaškim terenom i time učinine nešto pozitivno za našu Planetu i svoje sugradjane.

„Ovo je najveća globalna akcija koju je planeta ikada videla. U njoj učestvuje 150 zemalja sa stotinama miliona volontera. Našim priključivanjem akciji želimo i da pružimo primer i apelujemo na mlade da budu svesniji i aktivniji u zaštiti životne sredine da bismo imali lepši grad.“– rekao je Vladimir Stojičević, predsednik ovog udruženja.

Akcija čišćenja i uređivanja je bila dvodnevna, a drugog dana su im se pridružili i aktivisti udruženja „Izbor postoji“, kao i ekipa „Vremeplova„, koja je pored pomoći i ulepšala atmosferu muzikom.

„Već neko vreme imamo izuzetno lepu saradnju sa udruženjem „Glasno za omladinu“, a to mi je posebno drago jer ih svrstavamo u retke koji iskreno i konkretno rade na boljitku grada. Naravno, veliko hvala i „Vremeplovu“ koji se uvek rado odaziva na ovakve akcije.“ – izjavila je Irena Živković, predsednik ug Izbor postoji.

Ova i slične aktivnosti nas opominju da moramo čuvati svoju okolinu. Pored toga što će nam tako biti lepši grad, treba imati u vidu da imamo samo jednu planetu.

WCD2018 One Pager - Final
Share

ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Bor, 23.08.2018.

SNAGA ZAJEDNICE: ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE I PRIRODNIH RESURSA

Predstavnici četri organizacije civilnog društva razmatrale su mišljenja i konstruisale zajedničke predloge sa predstavnicima saveta mesne yajednice Veliki Krivelj na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta proširenja flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, na „nulto polje“, na katastarskim parcelama navedenim u Informaciji o lokaciji br. 350-144/2015-III/05 od 20.09.2016. izdatoj od strane Opštinske uprave Bor.

https://www.mc.kcbor.net/wp-content/uploads/2018/08/Studija-RTB-Bor-18.07.2018.pdf 

Studija RTB Bor 18.07.2018

U okviru javnog uvida o Studiji procene uticaja na životnu sredinu projekta proširenja flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, koji je objavilo Ministarstvo zaštite životne sredine 3. avgusta 2018., obavljene su konsultacije i rasprava u konzorcijumu ekoloških organizacija civilnog društva u Boru – CSOnnect Bor koju čine Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica Evropa, Udruženja Vilaž i Grupa 55, kao i u Savet mesne zajednice Krivelj.

Uništeno zemljište na ušću Borske reke u Timok

Rasprava je svedena 21. avgusta sa osnovnim zaključkom da je potrebno doraditi Studiju uticaja na osnovu sledećih predloga i mišljenja proisteklih iz javnog uvida:

PRIMEDBE I MIŠLjENjA NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA FLOTACIJSKOG JALOVIŠTA VELIKI KRIVELj

1. U poglavlju 2. Opis lokacije….., 2.1. Makrolokacija (strana 16) naglasiti da Čoka Marin nije aktivan rudnik. Pored rudnika nalaze se stara i aktivna flotacijska jalovišta u Boru, Velikom Krivelju, Donjoj Beloj Reci i Majdanpeku.
2. U istom poglavlju (na strani 16) dodati da se na ovom prostoru nalazi kamenolom Veliki Krivelj, rudnik kvarca Belorečki peščar, a u toku su istražni radovi na otvaranju rudnika bakra Čukaru Peki. Prema raspoloživim podacima uz ovaj rudnik bakra formiraće se flotacijsko jalovište.
3. U poglavlju 2. Opis lokacije….., 2.1. Mikrolokacija (strana 19) izmeniti. „Rudarski kompleks Veliki Krivelj se nalazi na 1 km jugoistočno od sela Veliki Krivelj“ tekstom: Rudarski kompleks se nalazi u katastarskoj opštini Veliki Krivelj i zbog njegovog uticaja na ovo selo deo stanovnika je iseljen iz sela a deo preseljen u novoizgrađeno naselje Banjica.
4. U istom poglavlju na strani 19. Iza četvrtog pasusa dodati detaljan opis postojećeg jalovišta (površina, količina deponovane jalovine, tunel i kolektor Kriveljske reka, visina brana i dr. tehnički podaci).

5. U istom poglavlju na strani 19. iza petog pasusa dodati podatke o porodicama i njihovim objektima, trajnim zasadima voća koji su iseljeni a nalazili su se na lokaciji projekta.
6. U istom poglavlju na strani 19. dodati podatke o objektima u naselju Brezonik kao i podatke o udaljenosti od grada Bora.
7. U istom poglavlju na strani 19. dodati podatke o udaljenosti od puta Bor – Veliki Krivelj i teretne zaobilaznice.
8. U istom poglavlju na strani 19. dodati podatk o izvorištima, vodovodima i pumpnim stanicama pijaće vode kojom se snabdeva Bor i okolna sela.
9. U istom poglavlju na strani 19. dati podatke o prirodi.
10. U istom poglavlju na strani 19. dati podatke o arheološkim nalazištima.
11. Poglavlje 2.3. Prikaz pedoloških, geomorfoloških, geoloških i hidrogeoloških i seizmoloških karakteristika terena, Hidrološke karakteristike terena (str. 34 – 36) dati detaljan opis Kriveljske reke, Borske reke (čija voda je prebačena iz starog korita u Kriveljsku reku) i Saraka potoka sa proticajima (deo koji o Kriveljskoj reci koji se nalazi u sledećem poglavlju o vodosnabdevanju, gde mu nije mesto, prebaciti u ovo poglavlje).
12. Dopuniti poglavlje 2.4. Podaci o izvorištima vodosnabdevanja (udaljenost, ugroženost, zone sanitarne zaštite) …. (str. 39) jer podaci kako stoji u naslovu nisu navedeni (nema nijednog podatka o izvorištu Surdup, izvorištu Banjica, vodovodima, pumpnim stanicama, eksteritorijalnosti Kriveljske banjice po prostornom planu itd.).
13. Poglavlje 2.5. Klimatske karakteristike sa meteorološkim pokazateljima (str 43. – 46) dopuniti prognozama o klimatskim promenama.
14. Poglavlje 2.6. opis flore i faune, prirodnih dobara posebne vrednosti (zaštićenih) retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa i vegetacije (str.46 – 51) izmeniti u skladu sa novim prostornim planovima Stola, aktima Republičkog zavoda za zaštitu prirode i međunarodnim konvencijama.
15. U istom poglavlju str. 51. dati podatke o rudnom nalazištu Čukaru Peki i naglasiti na kojoj udaljensti se nalazi rudnik Kriveljski kamen severno od lokacije jalovišta.
16. Poglavlje 2.1. podaci o postojećim privrednim i stambenim objektima i objektima infrastrukture i suprastrukture, deo Vodovod (str. 58 i 59) dopuniti s napred iznetim primedbama (tačka 12 primedbi).
17. Na strani 60. nije tačan podatak o otpadnim vodama Topionice i rafinacije bakra.
18. U poglavlju 3.1. Nije postupljeno u skladu sa sa članom 4., tačka 4. Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu, i Uredbe o o uslovima i postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom, kao i kriterijumima, karakterizaciji, klasifikaciji i i izveštavanju o rudarskom otpadu, član 16. i 17. jer nema podataka o karakteru, klasifikaciji i količinama jalovine koja će biti deponovana, o kategoriji deponije kao i o načinu izveštavanja.
19. U poglavlju 3.2. nije ispunjena obaveza iz tačke 4.5. Vodnih uslova jer treba „Dati prikaz postojećeg stanja sadašnjih flotacijskih jalovišta 1. i 2. sa pratećim objektima i posebno razmotriti njihovu stabilnost i njihova štetna dejstva na podzemne i površinske vode, pa je stoga potrebno preduzeti sve mere da brane u sklopu jslovišta 1. i 2. budu u operativnom i pouzdanom stanju.“
20. U poglavlju 3.4. Prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, vode i drugih tečnih i gasovitih otpadnih materijala, posmatrano po tehnološkim celinama uključujući emisije u vazduhu, ispuštanje u površinske i podzemne vodne recipijentem odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu, zračenja (jonizujućea i nejonizujuća) i dr., 3.4.1. Tokom izvođenja radova Dati detaljan opis kvaliteta vazduha, izvore gasova i prašine sa kopova koja nastaje radom mehanizacije, prolikom miniranja, radom drobilica, mlinova i druge rudarske opreme, posebno koncentracija prašine u vazduhu u okolini jalovišta i u KO Veliki Krivelj, Oštrelj i Bučje. Dopuniti obavezom klasifikacije i karakterizacije građevinskog otpada, jer deo tog otpada može da ima karakteristike opasnog otpada i odredti mesta i način deponovnja tog materijala.
21. U poglavlju 5. Prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini (mikro i makrolokacija), 5.1. Stanovništvo, str. 98. dati podatke o promenama zaposlenosti lokalnog stanovništva, dostupnosti zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanju, zdravstvenom stanju stanovništva. Potrebno je naglasiti kako je razvoj rudarstva uticao na razvoj infrastrukture: male privrede, poljoprivrede, putne mreže, saobraćaja, elektrifikacija, komunikacije, vodosnabdevanje, komunalne usluge, očuvanje kulture, razvoj sporta. Da li je investitor pokazao da je socijalno odgovorno preduzeće? Dati detaljan opis aktivnosti koje je RTB Bor preduzeo kao društveno odgovorno preduzeće i uporedni pregled zahteva i odgovora (preduzetih aktivnosti) RTB-a.
22. U istom poglavlju, deo 5.2. Flora i fauna dati opis najbližih delova očuvane prirode Stola, Malog i Velikog krša i njihovog značaja za očuvanje biodiverziteta od međunarodnog značaja.
23. U poglavlju 5.3. Zemljište, voda i vazduh, deo kvalitet voda str. 101. kada se govori o površinskim vodama pominju se „Topovske šupe“, tamo nema površinskih voda već je to postrojenje za hlorisanje pijaće vode. ISPRAVITI.
24. U poglavlju 5.3. Zemljište, voda i vazduh, deo kvalitet voda str. 101. kada se govori o površinskim vodama treba opisati uticaj na Borsku reku i Veliki Timok i dati podatke i iz drugih izvora, sa drugih mernih stanica na ovim rekama. (Npr. Agencija za zaštitu životne sredine: izveštaj o statusu površinskih voda Srbije u 2015. i 2016. godini).
25. U istom poglavlju, na str. 102. dati podatke o ispitivanju površinskih voda u 2017. godini i trend promena.
26. U istom poglavlju, u delu o klimatskim činiocima, dati podatke Republičkog hidrometeorološkog zavoda kao jedine ovlašćene institucije za tu oblast. Neophodno je zatražiti podatke od navedene instutucije koja je u obavezi da ih dostavi investitoru i to je dosad redovno činila za pojedine projekte. Podaci Instituta za rudarstvo (nekada bakar) ne mogu biti osnov za izradu ove procene jer Institut nije ovlašćena institucija za meteorologiju. Posebno su važni podaci o vetru jer je jedan od dva dominantna vetra istočni i jugoistočni koji će prašinu sa flotacijskih brana nositi na Brezonik i Bor.
27. U istom poglavlju, u delu o eroziji opisati uticaj erozije na kvalitet površinskih voda i opasnosti od akcidenata, odnosno oštećenja brana i nastanka vanrednih situacija.
28. U istom poglavlju, u delu o vodama detaljno opisati sezonska promene protoka Borske i Kriveljske reke i Saraka potoka.
29. U poglavlju 5.7. Međusobni odnos navedenih činilaca (str. 113) dati uticaj na životnu sredinu, zdravlje ljudi i kvalitet života.
30. U poglavlju 6. Opis značajnih mogućih uticaja na životnu sredinu, 6.1. Uticaj tokom izvođenja radova str. 114 – 115 dati podatak o trajnom deponovanju građevinskog otpada koji nastaje izgradnjom kolektora Kriveljske i Borske reke i Saraka potoka.
31. U poglavlju 6.2 Uticaj tokom redovnog rada, 6.2.1.1. Uticaj na kvalitet vazduha sačiniti proračun disperzije prašine sa brana jalovišta i jalovišta a ne koristiti ranije razultate za drugi objekat kao merodavan. Na osnovu novog proračuna odrediti zone uticaja. Ovi dokumenti su sastavni deo ove procene (Prilog….). DATI ZBIRNI UTICAJ SADAŠNjIH I NOVIH EMISIJA PRAŠINE NA KVALITET VAZDUHA KO VELIKI KRIVELj, OŠTRELj I BUČJE. Emisiju prašine sa novog jalovišta i njegovih brana računati u svim godišnjim dobima i meteorološkim uslovima
32. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.6.: “Tehničkom dokumentacijom prikazati bilans voda koje dospevaju na jalovište, uzimajući u obzir dotok sa prirodnog sliva, dotok tehnološke vode, padavine, prepumpavanje, isparavanje i proviranje vode. Za potrebe projektovanja zaštite kompleksa jalovišta od spoljnih, kao i kišnih voda koje padaju unutar konture jalovišta, koristiti podatke o karakterističnim padavinama različitih trajanja sa najbližih merodavnih meteoroloških stanica.”
33. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.7.:”Tehničkom dokumentacijom definisati visinu brana, akumulacioni prostor, vremenski period korišćenja flotacijskog jalovišta, organe za evakuaciju velikih voda (prelivi, obodni kanali isl.) sa usvojenom verovatnoćom pojave velikih voda. Izvršiti analizu pojave velikih voda u Kriveljskoj reci i svim vodotocima koji gravitiraju ka njoj i jalovištu sa spregom upuštenih voda iz flotacije i uticaj istih na površine nizvodno od jalovišta, kao i na postojeće objekte.”
34. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.8..:”Na osnovu usvojenih karakterističnih računskih vrednosti velikih voda Kriveljske reke, Borske reke i Saraka potoka u profilu početka izgradnje kolektora navedenih vodotoka, za usvojene merodavne proticaje sprovesti hidraulične proračune za dimenzionsanje geometrije kolektora. Predviđeni hidrotehnički objekati (kolektori, tuneli) moraju imati dovoljan kapacitet da propuste talase poplavnih voda bez formiranja uspora – u režimu tečenja sa slobodnom površinom.”
35. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.9..:”Ukoliko se javlja uticaj uspora za merodavne proticaje da bi se postigao projektivani sistem zaštite neophodno je kombinovati sistem novih kolektora sa retenzijama na pojedinim delovima sliva kojima bi se isključili delovi sliva, a samim tim smanjile zapremine i “pikovi” poplavnih talasa kako bi mogli da propuste redukovane talase u režimu tečenja sa slobodnom površinom ili u režimu tečenja pod pritiskom uz uslov stvaranja uspora koje ne ugrožavaju postojeće infrastrukturne objekte i naselja.”
36. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.10.:”Predvideti obezbeđivanje minimalnog održivog protoka u rečnom toku nizvodno od pregrada, brana.”
37. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.11.:”Trasu i niveletu kolektora uskladiti sa postojećim vodnim objektima tako da se ne remeti normalno funkcionisanje i održavanje tih objekata, ili ne povrede odredbe odgovarajućeg propisa.”
38. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.12.:”Tehničkom dokumentacijom ispred ulaza u novoprojektovane kolektore predvideti rešetke radi sprečavanja ulaza grana i ostalog otpadnog materijala, sa definisanjem redovnog održavanja radi normalnog funkcionisanja protoka vode.”
39. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.14.:”Ukrštanje nivelete kolektora sa regulisanim koritom projektovati tako da ista bude min. 1,0 m ispod nivoa dna korita.”
40. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.15.:”U slučaju ukrštanja kolektora sa neregulisanim rečnim koritom treba predvideti minimalno odstojanje gornje gornje kote kolektora do kote dna korita vodotoka od 1,5m. Takođe, treba predvideti mere obezbeđenja stabilnosti obala, dna korita i kolektora od erozionog dejstva vode.”
41. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) ispuniti uslove iz Vodnih uslova, tačke 4.16.:”Dati detaljan opis procesa rada i izvršiti identifikaciju svih otpadnih voda i materija koje mogu nastati u procesu rada i to po očekivanim količinama i kvalitetu.”
42. U poglavlju 6. 2.1.3. Uticaj na kvalitet zemljišta str. 121. naglašeno je da je najveće zagađenje zemljišta bakrom i arsenom zabeleženo u KO Veliki Krivelj, Bučje, Brezonik, Oštrelj i Slatina ali se ne daju egzatni podaci o izmerenim vrednostima. Da li su u granicama dozvoljenog za namene tog zemljišta? Koji je izvor podataka i od kada? Da li su potrebna dodatna istraživanja? Da li se i koja delatnost može odvijati na tom prostoru? Kako utiče na kvalitet i bezbednost stočne ishrane i životnih namirnica za ljude?
43. Detaljnije obraditi poglavlje 6.2.1.3. Uticaj na zdravlje stanovništva (str.121) ne samo na stanovništvo na lokaciji (tamo neće biti stanovnika) već u zonama uticaja na kvalitet vazduha, vode, zemljišta, životnih namirnica i stočne hrane.
44. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) ispuniti uslov iz Vodnih uslova, tačke 4.17.:”Ako je potrebno predvideti uređaj za prečišćavanje otpadnih voda sa takvim tehničko-tehnološkim rešenjem koje će obezbediti i garantovati da kvalitet prečišćene vode ispunjava uslove za granične vrednosti emisije, odnosno, da kvalitet ispuštene vode ne narušava standarde kvaliteta životne sredine. Zabranjeno je ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda u površinska i podzemne vode.”
45. U poglavlju 6.2.3. Uticaj na meteorološke parametre i klimatske karakteristike (str. 123) detaljno obraditi moguće promene mikro i mezoklime u okolini jalovišta u skladu sa najnovijim saznanjima o klimatskim promenama.
46. U poglavlju 6.2.4. Uticaj na ekosisteme (str.124) obraditi mogući uticaj na međunarodno značajna područja za očuvanje biološke raznovrsnosti na Stolu, Malom i Velikom Kršu.
47. U poglavlju 6.2.6. Uticaj na namenu i korišćenje površina (str. 124) obraditi uticaj na poljoprivredne površine u okolini jalovišta jer se tamo nalazi poljoprivredno zemljište i voćnjaci.
48. U poglavlju 8. Opis mera u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja svakog značajnog štetnog uticaja na životnu sredinu (str. 139 141) nije dat opis mera već samo spisak zakona i projekta što je u suprotnosti sa članom 9. Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu. “Opis mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu obuhvata mere koje će se preduzeti za uređenje prostora, tehničko-tehnološke, sanitarno-higijenske, biološke, organizacione, pravne, ekonomske i druge mere.” Detaljno obraditi sve mere u skladu sa citiranim članom Pravilnika. Zbog ovako obrađenog ovog poglavlja ovu procenu treba odbaciti ukoliko se ne vrati na ponovnu obradu.
49. Isto poglavlje dopuniti odredbama člana 18. UREDBU O USLOVIMA I POSTUPKU IZDAVANjA DOZVOLE ZA UPRAVLjANjE OTPADOM, KAO I KRITERIJUMIMA, KARAKTERIZACIJI, KLASIFIKACIJI I IZVEŠTAVANjU O RUDARSKOM OTPADU (Sl. glasnik RS br. 53/17).
50. Poglavlje 8.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine i druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu dopuniti u skladu sa prikazom i obradom napred datim primedbi.
51. Poglavlje 9. Program praćenja uticaja na životnu sredinu (str. 153) obraditi u skladu sa članom 10. P R A V I L N I K A o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredin: “ Program praćenja uticaja na životnu sredinu sadrži: 1) prikaz stanja životne sredine pre početka funkcionisanja projekta na lokacijama gde se očekuje uticaj na životnu sredinu; 2) parametre na osnovu kojih se mogu utvrditi štetni uticaji na životnu sredinu; 3) mesta, način i učestalost merenja utvrđenih parametara.” i sa odredbama UREDBE O USLOVIMA I POSTUPKU IZDAVANjA DOZVOLE ZA UPRAVLjANjE OTPADOM, KAO I KRITERIJUMIMA, KARAKTERIZACIJI, KLASIFIKACIJI I IZVEŠTAVANjU O RUDARSKOM OTPADU (Sl. glasnik RS br. 53/17).
52. Pribaviti uslove JP Vodovod Bor, JKP “3. Oktobar” Bor, Ministarstva za saobraćaj, Gradske uprave Bora i dr. relevantnih institucija, pored već pribavljenih mišljenja

Predlažemo da se studija o proceni uticaja vrati obrađivaču na doradu u skladu sa članom 23. Stav 3. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.

Učesnici u javnom uvidu:
Društvo mladih istraživača Bor i
članovi koalicije CSOnnect Bor –
Gradjanska citaonica Evropa, Udruženje Vilaž i Grupa 55
Savet mesne zajednice Krivelj

Share

BOR: KAKO SE OSEĆAJU GRADJANI KOJI LEŽE NA ZLATU

Bor, 14.08.2018. Gradjanska citaonica Evropa

Rakita i gradjani o istraživanju Čukaru Peki

Kako živeti izmedju dva rudnika?

Na osnovu iskazane potrebe i interesovanja meštana, kao i naše zajedničke inicijative sa kompanijom Rakita, danas je u Slatini održan drugi po redu sastanak sa meštanima sela Slatina,

juče se na istu temu razgovaralo u Brestovcu a sutra od 10,00 sati nastavljamo prezentaciju projekta u Metovnici i razgovaramo sa našim gradjanima u ovim sredinama  koji su pod direktnim uticajem istražnih radova na lokaciji „Čukaru Peki“,

Ovakav način saradnje je od višestruke koristi, kako meštanima, predstavnicima grada, tako i kompaniji Rakita. Gradjani iskazuju  zabrinutost oko oštećenja puteva, zagađenje životne sredine, ali i na nisku cenu otkupa zemljišta.“ Izjavio je nakon sastanka u Slatinu Gradonačelnik Aleksandar Milikić


Ostajemo pri stavu da razgovaramo otvoreno o mogućnostima podizanja cene zemljišta. Razgovor je osnov svih dogovora, a mi smo uz građane. Rudnik je od izuzetnog značaja i njegovo otvaranje je u opštem interesu i grada Bora i Republike Srbije, ali moramo voditi brigu o svim meštanima i njihovim problemima.“ dodao je Milikić. vidno zadovoljan otvorenošću gradjana za konstruktivne predloge i saradnju.



Direktor kompanije Rakita, Jirži Oržekovski, rekao je da je ovaj projekat jedan od najboljih projekata bakra u svetu.


Odličan sastanak, razmotrili smo mnoga pitanja meštana i pružili im sve informacije kojima raspolažemo.

Svi treba da budemo ponosni što smo deo ovako velikog svetskog projekta BAKRA I ZLATA. naglasio je on.

Prenosimo vam deo atmosfere sa današnjeg skupa i odgovore predstavnika Rakite na pitanja zainteresovanih gradjana, organizacija civilnog društva i predstavnika lokalne uprave.

Posebno su bila interesantna pitanja o uticaju na životnu sredinu ovog projekta.



Jasno su predstavljene i faze razvoja ovog danas najvećeg projekta na svetu

Timok Copper-Gold Project | Nevsun Resources from Nevsun Resources Ltd. on Vimeo.

Share

Promocija Profesora

Bor, 18.06.2018.

Promocija knjige Tamare Simeonović – Profesor

Drugo autorsko delo mlade borske književnice predstavljeno je danas muzičko-scenskim nastupom Centra za kulturu i same autorice.

Nakon što ste zavoleli prvu knjigu mlade autorke, saznajte kakve priče priča Profesor? Uz promociju knjige organizovan je propratni muzički program.

„Ceo mukotrpan proces, od trenutka kada je Profesor napisan, do trenutka kada je on izašao, nervoze, popijene kafe, pripreme, treme sve se večeras isplatilo. Radim promocije širom gradova Srbije, ali je večeras prva promocija Profesora u mom gradu bila moja zvezda sjajna i orden koji su mi moji sugradjani stavili na srce. Hvala Vam svima koji su uprkos lošem vremenu došli da čuju koje priče priča Profesor, i nadam se da ćete u Profesoru uživati onoliko koliko sam ja večeras uživala u vama. Veliki poljubac od jedne srećne devojke, a ostatak slika postavljam čim ih saberem, iliti se ja presaberem. Sala muzičke škole bila je puna, scena je blistala magićnim sjajem uz pomoć klavira, gitare, balerina, glumaca i recitatora. Ali ono što je u Boru blistalo večeras to ste vi, jer dokazujete da je knjiga oružje pobede.“ Izjavila je za naš portal a potom i napisala je na svom FB zidu Tamara.

Izdavač je Gradjanska citaonica Evropa iz Bora koja u okviru svoje edicije MLADI DOLAZE promoviše mlade književne stvaraoce našeg grada.

 

Share

Bor grad cveća 2019.

Bor, Knjaževac, Gradjanska citaonica Evropa

Povodom 5. juna, Međunarodnog dana zaštite životne sredine Predsednik opštine Bor Aleksandar Milikić,  upriličio je  prijem za opštinske organizacije koje se bave ekologijom i zaštitom životne sredine
Zahvaljujući na organizovanom prijemu Predsednika SO Bor Aleksandra Milikića sa saradnicima, Dragan Ranđelović je ispred Društva mladih istraživača i konzorcijuma CSOnnect istakao značaj zajedničkog delovanja na zaštiti životne sredine.

“Ima nekoliko oblasti u kojima bi saradnja lokalne samouprave i organizacija civinog društva mogla da se ostvari. Jedna od najznačajnijih je otvaranje novih rudnika, gde bi želeli da kroz uključivanje javnosti, odnosno građana, doprinesemo da se oni otvaraju po najnovijim ekološkim standardima i da ne dobijamo novo “istorijsko zagađenje” kakvo sada imamo”, kazao je Ranđelović.

On je istakao da bi zaštitom okoline Bora i dobijanjen statusa nacionalnog parka za Južni Kučaj, kao i parka prirode za Stolu i Velikom Kršu, trebalo napraviti balans i kompenzaciju za deo narušene prirode, višedecenijskim intenzivnim rudarenjem.

“Problem zagađenja vazduha je u velikoj meri rešen, a ostali su problemi zagađenih voda, komunalni otpad i pre svega rudnička i flotacijska jalovišta oko Bora koja u nekom narednom periodu moraju biti sanirana”, kazao je Ranđelović.

Predsednik Gradjanske čitaonice Evropa i Rotary kluba Bor Zvonko Damnjanović, upoznao je opštinsko rukovodstvo o inicijativi više organizacija civilnog društva u gradu, da uz podršku rotarijanaca iz Švajcarske i Nemačke kandiduju Bor za grad cveća za 2019. godinu. Predložio je i da je neophodno da u narednom periodu budu izradjena i inovirana strateška dokumenta opštine Bor a pre svega strategije o komunalnom otpadu kroz koju treba redefinisati odnos prema regionalnoj deponiji, formirati sanitarnu deponiju opštine Bor i predvideti primarnu selekciju i reciklažu. Poseban značaj treba posvetiti izradi Lokalnog energetskog akcionog plana za upravljanje svim vrstama energije na teritoriji opštine kao i izradi Strategiju održivog i integralnog urbanog razvoja u Boru do 2030. godine kroz koju treba predvideti i formiranje novih opština i mz a posebne mesne zajednice Borsko jezero..

Od učesnika se čulo da nagomilane probleme u opštini treba prevazilaziti u zajedništvu sa civilnim sektorom i koristiti zajedničke kapacitete na izradi Projekta sa kojima će se Aplicirati prema domaćim i stranim donatorima.

Sveobuhvatni je zaključak da je ovakav prijem i sam sastanak izuzetno koristan kako za predstavnike civilnog sektora tako i za opštinsko rukovotstvo pa je i dogovoreno češće okupljanje Proaktivnih organizacija koje daju doprinos lokalnoj zajednici i adekvatnih institucija i funkcionera SO Bor.

 

Share

5. jun: Medjunarodni dan zaštite životne sredine.

Bor, Knjaževac, Beograd, Gradjanska citaonica Evropa,

U Knjaževcu je  4. juna obeležen Medjunarodni dan zaštite životne sredine.

Tim povodom je u Domu kulture otvorena izložba dečjih radova prispelih na konkurs PGS iz, oblasti rada i delovanja Pokreta Gorana i zaštite životne sredine.

Nakon izložbe održana je  Debata na temu: POGLAVLjE 27: ŽIVOTNA SREDINA I KLIMATSKE PROMENE – IZAZOV I PRILIKA KNjAŽEVCA ZA ODRŽIVI RAZVOJ.

Izložbu je otvorio i u debati učestvovao IVAN KARIĆ, Predsednik Zelenih Srbije, Državn isekretar u ministarstvu životne sredine i šef Pregovaračke grupe za poglavlje 27.

Organizator, Pokret Gorana Knjaževac sa  partnerima iz Timočkog kluba iz Knjaževca, Građanskom čitaonicom EVROPA  iz Bora,
Edukativnim Centrom iz Knjaževac, a posebno lokalni mediji Nove Knjaževačke novine, ,„M“ radio i Knjaževac vesti


Јавна дебата књажевац (2)

Regionalni centar  za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji kroz  CSOnnect program već dve godine podržava aktivnosti na projektu „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ koji realizuje udruženje Timočki klub iz Knjaževca.Regionalni centar  za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji kroz  #CSOnnect program već dve godine podržava aktivnosti na projektu „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ koji realizuje udruženje Timočki klub iz Knjaževca sa partnerima.


Projekat se oslanja na pregovaračko poglavlja 27 Zaštita životne sredine, za pristupanje Srbije EU i sa tim u vezi održan je prvi sastanak  sa predstavnicima  Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih vlasti iz Regiona Istočne i Južne Srbije, sa ciljem upoznavanja  i  uspostavljanja  osnova  za  dalju uspešnu saradnju  u oblastima zaštite  životne sredine u ovim regionima.

Share

Reformisati naknadu za unapređenje životne sredine

Bor, Beograd, 22. maj 2018

NALED pomaže unapređenje procedura za upravljanje električnim i elektronskim otpadom

.U Srbiji posluje više od 11.000 proizvođača i uvoznika proizvoda koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, ali je tek 49% podnelo nadležnim institucijama godišnji izveštaj o količinama stavljenim u promet tokom 2017. Izveštaj predstavlja osnovu za određivanje i naplatu naknade za upravljanje ovim proizvodima kada postanu otpad, među kojima su najčešće veliki i mali kućni aparati, IT oprema i druga električna i elektronska roba.

Firme koje ne plaćaju naknadu predstavljaju nelojalnu konkurenciju odgovornoj privredi jer naknada u konačnoj ceni proizvoda učestvuje i više od 10% što građane koji kupuju od savesnih trgovaca stavlja u neravnopravan položaj. Uz to, budžet Srbije uskraćen je za velika sredstva koja mogu da budu uložena u unapređenje sistema sakupljanja i reciklaže otpada.

– Neophodno je da uspostavimo fer uslove na tržištu i da država obezbedi sveobuhvatnu naplatu naknade. Zato su NALED i kompanije Gorenje i Coca-Cola HBC Srbija, uz podršku Nemačke razvojne saradnje, pokrenuli projekat „Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom“. Cilj je da unapredimo jedinstveni elektronski registar proizvođača i uvoznika i kroz izmenu procedura poboljšamo sistem naplate naknade, kao i proces sakupljanja otpada u lokalnim samoupravama – izjavila je članica UO NALED-a i generalna direktorka kompanije Gorenje Beograd Stanka Pejanović po završetku radnog susreta članova i partnera NALED-a s ministrom zaštite životne sredine Goranom Trivanom.

Ministarstvo zaštitne životne sredine podržalo je projekat i tim povodom na skupu je potpisan sporazum o saradnji na realizaciji. Ministar Trivan istakao je da je upravljanje otpadom prvi prioritet Ministarstva i da će projekat okupiti predstavnike države, privrede, civilnog sektora i akademske zajednice kao i da će koristiti iskustva zemalja koje su u ovoj oblasti ispred Srbije.

– Potpisivanjem sporazuma želimo da uredimo sistem naplate naknade. S nestrpljenjem očekujemo prve rezultate analiza kako bismo ih pretočili u zakone i praksu. Svima koji se bave biznisom moramo da omogućimo ravnopravne uslove rada i priliku da dobro posluju i zapošljavaju. Neće više biti moguće da se toleriše da neko ne plaća naknadu – izjavio je Trivan.

Reformisati naknadu za unapređenje životne sredine

Na radnom susretu članovi NALED-a ukazali su na potrebu izmene naknade za unapređenje životne sredine, u procesu donošenja zakona o naknadama za upotrebu javnih dobara. S obzirom na to da osnovicu za obračun visine naknade predstavlja površina nekretnine ili prihod, a ne emisija zagađenja, NALED smatra da je reč o nametu parafiskalnog karaktera.

Sredstva za realizaciju projekta „Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom“ obezbedili su Nemačka razvojna saradnja i kompanije Gorenje i Coca-Cola. Predviđeno je unapređenje softvera za evidenciju obveznika i naplatu naknade, uvezivanje resornih institucija – Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, Uprave carina i inspekcija, kao i unapređenje procedura i jačanje svesti o značaju sakupljanja i reciklaži elektronskog i električnog otpada.

Gradjanska citaonica Evropa

Share

Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije

Bor, Knjaževac, Kladovo, Zaječar, Vranje, Pirot, 22.05.2018.

Regionalni centar  za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji kroz  CSOnnect program već dve godine podržava aktivnosti na projektu „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ koji realizuje udruženje Timočki klub iz Knjaževca.

Projekat se oslanja na pregovaračko poglavlja 27 Zaštita životne sredine, za pristupanje Srbije EU i sa tim u vezi održan je prvi sastanak  sa predstavnicima  Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih vlasti iz Regiona Istočne i Južne Srbije, sa ciljem upoznavanja  i  uspostavljanja  osnova  za  dalju uspešnu saradnju  u oblastima zaštite  životne sredine u ovim regionima.

Sastanak  je organizovan na brodu „Đerdap“ Kladovo u  ponedeljak,21.05.2018 godine. 

Cilj projekta „Životna sredina-budućnost i izazovi održivog razvoja jugoistočne Srbije“ je jačanje organizacija civilnog društva iz jugoistočne Srbije i njihovo aktivno učešće u praćenju primene međunarodnih i nacionalnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou.  Namera je da se motivišu lokalne vlasti, ali i druge zainteresovane strane da sarađuju u primeni principa iz poglavlja 27, kao i da javnost jugoistočne Srbije bude informisana i uključena u odlučivanje o zaštiti životne sredine u svojim zajednicama.

Svoje aktivno učešće uzele su organizacije CSOnnekta Bor, Društvo mladih istraživača i Gradjanska citaonica Evropa Bor.

Share

BUDIMO BUDNI – EKOLOŠKI KRIMINAL I KORUPCIJA

Bor, 20.05.2018. Gradjanska citaonica Evropa

Ministar Goran Trivan odlučan u suzbijanju kriminalnih radnji u životnoj sredini

Ministar Goran Trivan o kriminalnim radnjama pri upravljanju otpadom

Kampanja civilnog društva za učešće građana u odlučivanju u pitanjima u vezi sa zaštitom životne sredine. Ova kampanja se realizuje u okviru programa CSOnnect koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska. Program podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA koja je obezbedila finansijsku održivost programa do 2019. godine

Životna sredina u Srbiji: manjak novca i političke volje

Ekološki kriminalitet i korupcija

Pitanje koje se postavlja je zašto postoji tako mali broj pravnosnažnih presuda protiv fizičkih i pravnih lica u oblasti ekoloških krivičnih dela i prekršaja kada smo svi svedoci
da se životna sredina neprekidno uništava? Da li možemo posmatrati ovaj negativni fenomen kroz postojanje korupcije?

Okružni sud u Obrenovcu doneo je prve presude za ilegalno skladištenje otpada u Vukićevici. Dve osobe su osuđene na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne, odnosno godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara, rekao je ministar Goran Trivan.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da prve presude za nepropisno odlaganje opasnog otpada u blizini Obrenovca pokazuju da je u Srbiji počelo ozbiljno da se odgovara za zločin prema životnoj sredini.

Ekološki kriminalitet je savremeni oblik kriminaliteta. Njegova specifičnost se ogleda u tome što ugrožava životnu sredinu. Sadržaj pojma ekološkog kriminaliteta obuhvata sve vidove i aktivnosti koje su usmerene na ugrožavanja životne sredine i kao takve inkriminisane su kao određena krivična dela u Krivičnom zakonu.

U Boru gradjani se sve više interesuju o radnjama koje degradiraju životnu sredinu i najavljuju otvaranje novog rudnika CUKARU PEKI od strane Kanadskog INO Investitora NEVSUN  vlasnika rudnika u Afričkoj pokrajni  Eritrea,

i kompanije RAKITA Rakita Exploration

Nevsunova krv je obojena zlatnim kovanicama

a koja se odvija BEZ PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU i to na osnovu odluke Ministarstva:

PDF

Donose li ove strane kompanije koruptivno ponašanje u naše krajeve? 

Dok se Ministar Trivan i mnoge organizacije civilnog društva bore da za učešće građana u odlučivanju u pitanjima u vezi sa zaštitom životne sredine i donošenju odluka, u našem okruženju se na mala vrata vrata i bez ikakve debate otvara rudnik bakra i zlata sa povećanim učešćem Arsena.

 Kako je Evropa zabranila preradu rude sa preko 0,20% As i sami Kanadjani su u svojoj studiji predvideli preradu u Topionicama u Kini.

Kompletnu studiju možete pročitati ovde:

https://www.nevsun.com/projects/timok-project/docs/U6782-Cukaru-Peki-PEA-Report.pdf

U grupu krivičnih dela protiv životne sredine spadaju: Zagađenje životne sredine, Oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine, Oštećenje životne sredine, Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra, Unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija, Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja, Povreda prava na informisanje o stanju životne sredine i druga krivična dela (članovi 260-268 Krivičnog zakonika).

Prema tome, pod ekološkim kriminalitetom podrazumevamo grupu krivičnih dela kojima se štiti životna sredina.
Ekološki kriminalitet predstavlja vid savremenog kriminaliteta koji se intenzivno razvija i sve više dobija karakteristike teških oblika kriminaliteta koji ugrožavaju osnovne ljudske vrednosti. Ekološki kriminalitet ima svoje specifične karkteristike, koje ga razlikuju od drugih vidova kriminaliteta jer ga odlikuje velika ekspanzija, organizovanost, a što je najdramatičnije i tamna brojka (tj.veliki broj nerazjašnjenih dela).
Upravo ta tamna brojka može biti značajan indikator postojanja korupcije u ovoj, ako smem slobodno da kažem, najvećoj vrednosti. S razvojem nauke i tehnike, uvodjenjem novih tehnologija, korišćenjem novih izvora energije, izgradnjom ogromnog broja industrijskih postrojenja i razvojem velikih urbanih sredina dolazimo do enormne ekspanzije industrije koja nije praćena odgovarajućom zakonskom regulativom. Ukoliko,
pak, i postoji odgovarajuća zakonska regulativa, primena je izuzetno slaba. Ovde dolazimo do još jednom značajnog indikatora postojanja korupcije, ali ovaj put u pravosuđu.
Posebna karakteristika ovog vida kriminalita jeste da se stiče utisak da niko nije žrtva.
Zapravo smo svi mi žrtve, ali i naši potomci, na čemu se upravo i zasniva koncept održivog razvoja koji je prvi put promovisala tzv. Bruntland komisija pri Ujedinjenim nacijama. United Nations Environment Program (UNEP) ističe kao jedan od najvažnijih
zadataka donošenje zakona i osnivanje institucija širom sveta kako bi se ova borba podigla na globalni nivo. Budući da ekološki problemi ne poznaju državne granice, reakcija međunarodne zajednice na aktuelan ekološki kriminal javlja se u vidu  koordinirane policijske saradnje kako na sprečavanju tako i na suzbijanju raznih oblika ekološkog kriminala. Ekološki kriminalitet je uslovljen savremenim trendovima
globalizacije i internacionalizacije, ali i liberalizacije u ekonomskim odnosima.

Nesumnjivo se zaključuje da su ekološki problemi sve prisutniji gotovo u svim oblastima. Rastući promet ljudi, robe, novca i usluga preko sve otvorenijih granica prouzrokuje i sporedne efekte u vidu internacionalizacije ekološkog kriminala. Pretnje po životnu sredinu od strane transnacionalnog organizovanog ekološkog kriminala zahtevaju energičan i efikasan međunarodni odgovor u sprovođenju zakona koji štite prirodne resurse i predstavljaju borbu protiv korupcije i nasilja vezanog za ovu vrstu kriminala, koji može da utiču na stabilnost i bezbednost društva. Opet se nameće pitanje. koliko fizičkih ili pravnim lica je kažnjeno.

Da li postojeći zakoni predstavljaju rezultat korupcije?

Naime, da li je određenom privrednom licu isplativije da plati kaznu za zagađenje, nego da investira u novu, savremenu tehnologiju. Ne treba zaboraviti da su štete koje se nanose zagađenjem neprocenjive u novcu, jer obuhvataju i indirektnu štetu koja je pričinjena celom biljnom i životinjskom svetu.
Primećen je problem koji se ogleda u tome što se u naučno stručnoj javnosti ne pridaje značaj ekološkom kriminalitetu koji realno zaslužuje , jer se radi o izuzetno društveno opasnom i štetnom kriminalnom fenomenu. S tim u vezi nameće se potreba adekvatnog izučavanja i praćenja ovog kriminalnog fenomena, a praćenje kroz prizmu korupcije može biti presudno. Adekvatna društvena reakcija ne sme biti zamemarena, te se ovde postavlja kao imperativ dostizanje nulte tolerancije na korupciju.

U Prostornom planu Republike Srbije predviđena izgradnja mini hidro centrala na Staroj planini

Setimo se svih izdatih dozvola za hidrocentrale u zaštićenim zonama ili planinskim rekama.

– Problem je nastao 2011. godine, kada su mini-hidroelektrane „ugurane” u Prostorni plan opštine Pirot, tako što je bila predviđena izgradnja čak 58 novih elektroprivrednih objekata, i to, u većini slučajeva, u prvoj i drugoj zoni zaštite, gde nikakva gradnja nije dopuštena. Tada se usprotivio nezavisni odbornik Dušan Mitić, smatrajući da će ovaj plan narušiti hidropotencijal Stare planine, ali je bio ućutkan – rekao nam je Aleksandar Jovanović Ćuta, predstavnik žitelja Stare planine, podsećajući da je po dobijanju zaključka da je prostorni plan usklađen sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ondašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić dao saglasnost za Prostorni plan opštine Pirot.

Setimo se svih izdatih dozvola za hidrocentrale u zaštićenim zonama ili planinskim rekama.

Hidroelektrana na Staroj planini

Ekološki kriminalitet i Evropska Unija
Evropska unija posvećuje veliku pažnju zaštiti životne sredine i razvoja eko-politike, te finansira zaštitu životne sredine.. U tom kontekstu, preporuka je da zemlje iz okruženja posvete veću pažnju na izgradnji i integrisanju institucija za borbu protiv ekološkog kriminaliteta, imajući u vidu standarde i dobru praksu koja se primjenjue u razvijenim državama. Europska unija je prilikom kreiranja politike zaštite životne sredine donela
veliki broj zakonskih propisa i strateških dokumenata u svrhu poboljšanja zaštite životne sredine u Europi. Srbija ima jedinstvenu priliku da analizira politiku zaštite životne sredine i da usvoji odgovarajuću praksu u njihovom sprovođenju. Unošenjem pravne
regulative Evropske Unije u nacionalno zakonodavstvo Srbija dobija mogućnost poboljšanja stanja životne sredine. U tom procesu korupcija se može pojaviti kao glavni problem u primeni svih tih zakona i propisa, već u samom upravnom postupku redovne inspekcijske kontrole, preko tužilaštva i na kraju sudija.

Ekološki kriminalitet u praksi
Sadašnji zakoni propisuju kazne za neodgovorno ponašanje prema životnoj sredini, ali praksa pokazuje da su u prethodnih deset godina samo dve, tri firme kažnjene, iako ekoloških incidenata sa ozbiljnim posledicama bilo mnogo više.

Ako dodamo da je korupcija jedno od najopasnijih krivičnih dela po svaku državu jer urušava sistem dolazimo do zaključka da ekološki kriminalitet u sprezi sa korupcijom mogu doneti vrlo negativne i dugoročne posledice na stanje životne sredine.

U ovoj oblasti možemo prepoznati tipove korupcije:
Korupcija u cilju ostvarivanja prava – koje pripada određenom licu na osnovu važećih zakona ili podzakonskih propisa (ubrzavanje sticanja odeđenih dozvola i licenci pred upravnim organima)
 Korupcija u cilju kršenja prava – sticanje prava koje određenom licu ne pripada na osnovu zakona ili podzakonskih propisa ( industrijska postrojenja se grade u urbanim sredinama iako zakoni predviđaju koliko kilometara moraju biti udaljeni od naselja)
 Korupcija u cilju stvaranja prava – donošenje ili izmena zakona ili drugih propisa (najvećim zagađivačima kazne koje su propisane nemaju funkciju sprečavanja ili prevencije, a to su ekonomski najjače kompanije koje direktno uništavaju životnu sredinu).

Ono što ovoj problematici nedostaje jesu konkretni dokazi kojima bismo nesumnjivo potvrdili spregu ekološkog kriminala i korupcije. Nedostatak pravnosnažnih presuda (odn. mali broj istih) samo pokazuje da naš sistem , još uvek ne reaguje adekvatno na ovaj problem.

Očekuje se da Ministar Trivan nastavi energično istraživanje i pribavljanje konkretnih dokaza za otkrivanje i procesuiranje učesnika u koruptivnim radnjama na svim nivoima vlasti.

Share

Izveštaj iz senke: Koalicije 27

Bor, Beograd, Knjaževac, Niš, 14.05.2018. Gradjanska citaonica Evropa

ŽIVOTNA SREDINA U FOKUSU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA

Borska reka

„Izveštaj o (ne)napretku“, kako je nazvano ovogodišnje izdanje, promovisan je na tribini održanoj u Botaničkoj bašti Jevremovac u Beogradu, uz učešće Gorana Trivana, ministra zaštite životne sredine, Ivana Karića, državnog sekretara u Ministarstvu zaštite životne sredine i predstavnika 11 organizacija civilnog društva udruženih u Koaliciju 27.

Stanje životne sredine u Srbiji u svim aspektima zahteva ulaganje daleko više novca, a samim tim i više političke volje – jedan je od ključnih zaključaka najnovijeg „Izveštaja iz senke“ Koalicije 27, koja prati i objavljuje kritički osvrt na napredak Srbije u pripremama za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji u delu koji se odnosi na Poglavlje 27, to jest životnu sredinu.

Prilikom predstavljanja izveštaja, prisutnima se obratio i ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan, naglašavajući da je značaj civilnog društva i medija neprocenjiv u stvaranju društvene klime u kojoj će zaštita životne sredine biti jedan od prioriteta.

„Kada je u pitanju izveštavanje o životnoj sredini siguran sam da ona u poslednjih godinu dana beleži napredak. Ono na čemu moramo raditi kako bi ostvarili planirano jeste bolje finansiranje zaštite životne sredine i prirode. Ustanovili smo Zeleni fond ali se mora obezbediti namensko izdvajanje zelenog dinara“ Izjavio je Goran Trivan.

Izveštaj obuhvata oblasti zagađenja vazduha, upravljanje otpadom, zagađenja voda, zaštitu prirode, industrijska zagađenja, upravljanje hemikalijama, buku i klimatske promene. Jedna, a verovatno i najvažnija, zajednička nit koja karakteriše nesklad između stvarnih potreba za hitnim investicijama i izostanka bitnijeg napretka u bilo kojoj od navedenih oblasti jeste neadekvatno finansiranje. Stoga je fokus današnje promocije usmeren na razmenu stavova o transparentnosti u investiranju iznosa koji preostane i, konačno, manjku kapaciteta, to jest projekata neophodnih za mobilisanje više novca dostupnih iz evropskih i fondova drugih međunarodnih razvojnih partnera.

Duška Dimović, koja je ispred regionalne kancelarije WWF-a (Svetske organizacije za prirodu) predstavila najvažnije nalaze izveštaja u ime Koalicije 27, istakla je kao veliku zabludu rašireno mišljenje da je finansiranje životne sredine skupo i da Srbija sada ne može da priušti neophodne investicije: „Cenu nebrige o životnoj sredini već plaćamo i to skupo – od troškova lečenja zbog zagađenog vazduha, do izostanka s posla zbog bolesti i gubitka dohotka, od gubitka biodiverziteta  i ekosistema koji su nam osnova života, do posledica klimatskih promena i prirodnih katastrofa. Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji! Neophodno je da se sredstva iz Zelenog fonda počnu korisititi za strateški jasne prioritete i u skladu sa transparentnim kriterijumima“, zaključila je Dimovićeva i pozvala Vladu, lokalne samouprave, nevladine organizacije i međunarodne razvojne partnere na intenzivnije angažovanje u ovoj oblasti.

 

Share

Kakve lokalne medije želiš

Bor, 08.05.2018. Gradjanska čitaonica Evropa

DEBATA: „KAKVE LOKALNE MEDIJE ŽELIŠ?“

„Kakve lokalne medije želiš?“, naziv je javne debate koja se u organizaciji „Slavko Ćuruvija“ fondacije održava, danas u 18,00, Narodna biblioteka Bor. Organizatori pozivaju sve zainteresovane da se uključu u ovu javnu debatu.

Ovo je  prilika da učesnici  predstave rezultate istraživanja javnog mnjenja o lokalnim medijima u Boru i iznesu preporuke kako unaprediti lokalnu medijsku scenu.

Share

Bor: Javna rasprava o predloženim Zakonima

Bor, 17.04.2018.

U ponedeljak 16. aprila 2018. u sklopu programa CSOnnect Bor, organizovana je završna tribina u sklopu konsultacija i javne rasprave o nacrtima zakona o klimatskim promenama i nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Prezentacije o sadržini zakonskih predloga i mogućim predlozima za dopunu prikazao je Toplica Marjanović ispred DMI Bor, a organizatori pored Društva mladih istzraživača bili su Građanska čitaonica Evropa, udruženje Village i udruženje GRUPA 55.


Predlozi, primedbe i sugestije proistekle iz rasprave nalaze se na stranicma foruma http://www.forum.mibor.rs/teme.asp?TOPIC_ID=1368&whichpage=4

Detaljnu analizu Nacrta i predloge za njegovo poboljšanje možete preuzeti ovde.

Share

DA JAVNO NE POSTANE TAJNO

Bor, Beograd, Zaječar, Vranje, Niš, Leskovac, 14. april 2018.

U okviru javne rasprave o nacrtima zakona o klimatskim promenama i o nacrtu izmena i dopuna zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja organizacije OCD koje deluju o oblasti zaštie životne sredine pozivaju vas na

TRIBINU – JAVNU RASPRAVU

„DA JAVNO NE POSTANE TAJNO“

da zajedno sagledamo zakonske izmene a posebno sa aspekta zaštite životne sredine, informisanja i učešća građana u odlučivanju o životnoj sredini.  U vezi sa navedenim zakonskim propisima koalicija #CSOnnect Bor pripremila je uvodne predloge naše sredine.

Tribina će biti održana u Medija centru Bor  ( Tržni centar Kocka, Kralja Petra I 23 ) u ponedeljak 16. aprila 2018. sa početkom u 19,00 časova.


EVO SAOPŠTENJA I STAVOVA ORGANIZACIJA OCD IZ OKRUŽENJA o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

NE DAMO DA JAVNO POSTANE TAJNO

Poziv da se ne usvoje zakonska rešenja kojima se svim građanima ugrožava pravo na pristup informacijama od javnog značaja

Organizacije civilnog društva, mediji i pojedinci pozivaju Vladu Srbije da povuče rešenja iz Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojima se smanjuje dostignuti nivo prava građana. Upozoravamo da predložena rešenja ugrožavaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju novcem građana ili raspolažu značajnim javnim resursima i povećavaju pravo vlasti da izbegava pitanja o odgovornosti za upravljanje javnim institucijama.

Kao ključne probleme u Nacrtu zakona izdvajamo izuzimanje dela preduzeća koja raspolažu značajnom javnom imovinom od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad, kao i legalizovanje opstrukcije ostvarivanja prava na pristup informacijama uvođenjem mogućnosti da organi vlasti vode upravni spor protiv rešenja Poverenika za informacije  od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Skrećemo pažnju i na to da je propuštena prilika da se predvidi efikasniji sistem izvršenja Poverenikovih odluka.

Ovim saopštenjem izražavamo nameru da delujemo jedinstveno u odbrani i promociji prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja kao osnovog sredstva za preispitivanje odgovornosti predstavnika vlasti prema građanima. Pozivamo sve zainteresovane građanke i građane da nam se pridruže u odbrani prava tako što će popuniti jednostavan onlajn formular sa komenatrima na Nacrt zakona dostupan na:  http://odbrani.pravona.info pre 19. aprila kada se završava javna rasprava.

DETALJNO OBRAZLOŽENJE

Izuzimanje preduzeća koja raspolažu značajnom javnom imovinom

Prvi problem u Nacrtu zakona jeste izuzimanje dela preduzeća koja raspolažu značajnom javnom imovinom, poput „Elektromreža Srbije“, „Koridora Srbije“, „DIPOS“ i „Železnica Srbije“ jer su u nekom trenutku promenila pravni status iz javnog preduzeća u društvo kapitala. Po članu 3, ova preduzeća bi bila izuzeta od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad, iako je država član ili akcionar takvog preduzeća. Ovo je posebno zabrinjavajuće imajući u vidu da je primetan trend da se sve veći broj preduzeća koja su bila javna pretvara u društva kapitala, zadržavajući istu delatnosti i imovinu, pa nema osnovanog razloga da budu izuzeta od obaveza u pogledu javnosti rada. Naprotiv, sve više narasta potreba da se kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogući uvid u deo podataka i kod preduzeća u kojima je država manjinski vlasnik, kao kod zajedničkih preduzeća koja su formirana u sklopu javno-privatnog partnerstva, gde javni partner unosi ne samo deo imovine u preduzeće, već može imati i obaveze u pogledu sveukupnog poslovanja takvog pravnog subjekta. Primer takvih partnerstava su „Bus Plus“, „Beograd na vodi“ itd. Ako se ova odredba usvoji, javnost neće  imati mogućnost da sagleda racionalnost korišćenja javnih sredstava i rada predstavnika države u takvim preduzećima.

Smanjenje nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Rešenje iz člana 27. bi omogućilo da organi vlasti, koji čine prekršaj kada ne postupaju po konačnim rešenjima Poverenika, nakon što neopravdano uskrate pristup informacijama, legalno nastave sa uskraćivanjem informacija tako što bi mogli da povedu upravni spor protiv poverenikovog rešenja. Uvođenje prava na vođenje upravnog spora bi moglo da dovede do smanjenja spremnosti organa vlasti da poštuju odluke Poverenika, ali i do smanjenja spremnosti da inicijalno pruže informaciju tražiocu (računajući na to da će ovaj odustati zbog dugog trajanja spora). Budući da je čekanje na dokumente i inače predugo, uvođenje mogućnosti da se ono prolongira za najmanje nekoliko meseci, predstavljalo bi ozbiljan atak na ostvarivanje prava na pristup informacijama. Za očekivati je da bi ono generalno najviše ugrozilo organizacije koje žele da vlast učine odgovornijom i novinare-istraživače, jer bi ih u brojnim situacijama onemogućilo da na vreme upozore građane na štetnost odluka organa vlasti.

Propušteno da se predvidi efikasniji sistem izvršenja poverenikovih odluka

Nacrt zakona je propustio da predvidi efikasniji sistem izvršenja poverenikovih odluka, posebno u slučajevima kada državni organi odbiju da postupe na osnovu njegovih rešenja koja su obavezujuća, konačna i izvršna. Ovo se do sada uglavnom dešavalo kad su korisnici prava tražili informacije i podatke koji se odnose na krupne ekonomske poteze države, odnosno organa vlasti, ili na raspolaganje velikim finansijskim ili materijalnim resursima. Stoga, potrebno je ustanoviti adekvatan mehanizam izvršavanja rešenja Poverenika kako bi se omogućilo da javnost ne ostane uskraćena za informacije i podatke na koje ima pravo. Prvi način je da se uskladi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sa Zakonom o opštem upravnom postupku, kao i sa pozitivnom međunarodnom praksom u ovoj oblasti, kako bi bilo moguće izvršavanje rešenja Poverenika i izricanje novčanih kazni u skladu sa članom 198 ZUP-a. Drugi način je da se uvede kontrolni mehanizam izveštavanja o tome kada Vlada ne pruži podršku Povereniku oko izvršenja rešenja. Prema godišnjim izveštajima Poverenika od 2010. godine, Vlada nije postupila ni u jednom od 173 slučajeva u kojima je Služba Poverenika od Vlade zatražila obezbeđenje izvršenja rešenja. Ovakvo odsustvo angažovanja Vlade dovodi do direktnog kršenja Ustavom i zakonom zagarantovanog prava na slobodan pristup informacijama. Shodno tome, potrebno je uvesti kontrolni mehanizam izveštavanja u cilju adekvatne primene zakona od strane Vlade tako što bi imala obavezu da dva puta godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o zahtevima za pomoć u postupku izvršenja rešenja Poverenika.

 

Pozivamo Vladu Srbije da povuče negativna rešenja iz Nacrta zakona i da iskoristi ovu izmenu zakona da otkloni probleme na koje su ukazali izveštaji Poverenika i Evropska komisija u oceni usklađenosti u Poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava), kao i da uvede rešenja na osnovu modela koji su 2012. izradile organizacije civilnog društva.

Detaljnu analizu Nacrta i predloge za njegovo poboljšanje možete preuzeti ovde.

Zagarantovani nivo prava:

Aktuelni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i dalje je jedan od najboljih i najvažnijih antikorupcijskih propisa u Srbiji jer omogućava svim građanima da imaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju njihovim novcem. Srpsko zakonodavstvo po ovom pitanju je ocenjeno i na međunarodnom nivou kao jedno od najboljih. Ovaj Zakon omogućio je da saznamo mnoge činjenice od javnog interesa koje bi ostale sakrivene od očiju javnosti. Zbog toga, smatramo da od samog početka mora biti potpuno jasno saopštena odluka da se izmenama Zakona ni na koji način ne naruši dostignuti nivo garancija prava na pristup informacijama. To podrazumeva, između ostalog, sledeće:

  • izmenama Zakona ne bi smeli da budu propisani apsolutni izuzeci od prava na pristup;

  • ne sme biti uvedeno ograničenje u pogledu korišćenja informacija koje su dobijene na osnovu zahteva niti obaveza tražilaca da dokazuju interes za pristup informacijama;

  • ne sme biti umanjen krug organa vlasti koji su obavezni da postupaju po zahtevima i da objavljuju informacije proaktivno;

  • ne sme biti umanjen krug organa protiv čijih se odluka može uložiti žalba, niti krug razloga zbog kojih se može uložiti žalba;

  • ne smeju biti umanjena ovlašćenja niti nezavisnost Poverenika.

Saopštenje su potpisali:

Akademska inicijativa „Forum 10“, Novi Pazar 
Asocijacija medija
ASTRA Akcija protiv trgovine ljudima – članica koalicije PrEUgovor
Autonomni ženski centar – članica koalicije PrEUgovor
Beogradska otvorena škola
Beogradski centar za bezbednosnu politiku – članica koalicije PrEUgovor
Beogradski centar za ljudska prava
BIRN Srbija
Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije – članica koalicije PrEUgovor
Centar za evropske politike
Centar za praktičnu politiku
Centar za primenjene evropske studije– članica koalicije PrEUgovor
Cenzolovka
Centar FORUM, Niš
CINS
City radio
CRTA 
Dečiji centar Mali princ, Beograd 
Dijalog.net
Društvo sudija Srbije
Ekološki centar „Stanište“, Vršac
Ekološki pokret Odžaka 
Ekološki pokret Ibar, Kraljevo
Evrokontakt, Kruševac
Fondacija Centar za demokratiju
Građanske incijative 
Gradjanska čitaonica Evropa, Bor
Grupa 484 – članica koalicije PrEUgovor
Grupa za slobodu medija
ISAC Fond
Istinomer
Internet portal FAR -Dimitrovgrad
JUGPress
Južne vesti
Kontrapress
KRIK
Kuća ljudskih prava
Kulturni centar DamaD, Novi Pazar 
Lokal pres
Media i reform centar Niš
Nacionalna koalicija za decentralizaciju
Narodni parlament, Leskovac 
Naša Zadužbina
Nedeljnik Kikindske
Nepušački Edukativni Centar RP, Kragujevac
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Nezavisno udruženje novinara Srbije
NVO Svet i Dunav
Odbor za ljudska prava Niš – CHRIN
Odbor za ljudska prava Valjevo 
Pečanik
Portal Info Centar
Proaktiv
PROTECTA Niš 
Slavko Ćuruvija Fondacija 
Transparentnost Srbija 
Vranjske
Viktimolosko drustvo Srbije
Urban In
Udruženje Savski nasip
Udruženje žena Peščanik, Kruševac   
Udruženje građana Emblem, Dimitrovgrad
UG Ulice za bicikliste 
Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava
Share

Održivi razvoj u funkciji zdravlja

Bor, 10.04.2018. Gradjanska citaonica Evropa, CSConnect

„Održivi razvoj u funkciji zdravlja“ naziv je još jedne u nizu tribina koju je 10.04. u Narodnoj biblioteci u Boru organizovalo UG Izbor Postoji u saradnji sa Rajačkom školom zdravlja sa ciljem edukacije i podizanja građanske svesti. Tribina je posvećena Svetskom danu zdravlja koji je i ove godine obeležen 07.04. pod sloganom „Zdravlje za sve“. Predavači na datu temu su i ovog puta bili ljudi sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti održivog razvoja i zdravstvene kulture, prof. dr Jovica Sokolović sa Tehničkog Fakulteta u Boru i Primarius dr Petar Paunović učitelj zdravlja. Cilj tribine je bio da se građani upoznaju sa pojmom održivog razvoja kao osnovom daljeg razvoja ljudske civilizacije i spregom održivog razvoja i zdravlja. Kako nam je rekao Bojan Vojinović, član UG Izbor Postoji i još jedan od učesnika tribine, ovo je prva u nizu akcija koja je sprovedena u saradnji ovog udruženja i Rajačke škole zdravlja.


„Zadovoljni smo odzivom građana, tim pre što je bilo reči i o održivom razvoju o kome građani koji nemaju dodirnih tačaka sa tom oblašću vrlo malo znaju. Pokušali smo a nadam se i uspešno realizovali ideju da slušaocima predstavimo zdravlje u jednom drugačijem svetlu, jer se slušajući predavanje moglo doći do zaključka da zdravlje nije samo odsustvo fizičkog ili duševnog bola. Udruženje građana Izbor Postoji će svakako nastaviti saradnju sa Rajačkom školom zdravlja jer smatramo da ovu priču treba čuti što veći broj ljudi“

Share

70 godina Svetskog dana zdravlja

Bor, 10.04.2018. Gradjanska citaonica Evropa

70 godina od prvog obeležavanja Svetskog dana zdravlja Svetske zdravstvene organizacije

Jedan od najznačajnijih datuma iz kalendara javnog zdravlja, Svetski dan zdravlja ove godine se obeležava pod sloganom „Zdravlje za sve“, a posvećen je dostupnosti zdravstvenoj zaštiti.

U obeležavanju Svetskog dana zdravlja organizacije civilnog društva, lekari i Doma zdravlja još jednom ukazuju na značaj zdravog načina života i prevenciju faktora rizika za nastanak najčešćih poremećaja zdravlja. U Boru je svakako značajno o zdravlju razgovarati o uticaju životne sredine i održivog razvoja.

„Udruženja gradjana koja deluju na teritoriji naše opštine kandiduju ovu temu u ovom trenutku kada se rudarenje na ovim prostorima nalazi pred novim izazovom i početku novih investicija. Gradjani postaju sve više svesni uticaja životne sredine na zdravlje. Udruženje gradjana IZBOR POSTOJI pokušaće da da neke odgovore na tribini, prvog radnog dana nakon Vaskrsa u UTORAK, 10.04.2018. sa odličnim predavačima i poznavaocima ove teme.“ izjavila je Irena Živković, predsednica, dodajući „Zato Vas pozivamo da zajedno u cilju promocije zdravlja dodjete i debatujete sa nama na ovu za naš grad i okrug značajnu temu.“

Ove godine Svetski dan zdravlja posvećen je dostupnosti zdravstvenoj zaštiti, a univerzalna dostupnost zdravstvenoj zaštiti, pored toga što doprinosi poboljšanju zdravlja ljudi, štiti zemlju od epidemija, utiče na smanjenje siromaštva, smanjuje rizik od gladi, obezbeđuje radna mesta, te podstiče ekonomski rast i ravnopravnost.

Društvo mladih istraživača i članovi konzorcijuma CSConnect Bor u okviru Ekoloških dana Bora sa partnerima u SREDU 11. Aprila pozivaju na druženje.

EKOLOŠKI DANI BORA 2018
POZIVNICA
POVODOM OBELEŽAVANjA SVETSKOG DANA ZDRAVLjA

SREDA 11. APRILA 2018.
U OSNOVNOJ ŠKOLI “ 3. OKTOBAR“ U BORU U 18:00
PROGRAM:

 18:00 – 18:05 Pozdravni govori organizatora i učesnika
 18:05 – 18:10 „Univerzalno zdravstveno osiguranje: svi, svuda“, spec. dr med. Snežana Čučović, specijalista higijene.
 18:10 – 18:20 Prezentacija: „Kako sačuvati zdrave bubrege“, VMS Danijela Buzejić, glavna sestra Službe hemodijalize OB Bor.
 18:20 – 18:35 Promocija knjige: „Doktor Perine najlepše priče o zdravlju“, dr Petar Paunović.
 18:35 – 18:45 Podela nagrada za najbolje likovne radove predškolske dece Ustanove „Bambi“ i učenika OŠ „3. oktobar“.

Ostali programi:

 Izložba najboljih likovnih radova dece Ustanove za dečju zaštitu „Bambi“ i učenika nižih razreda OŠ „3. oktobar“
 11.04.2018 Zdravstveni program od 8,00 do 10,00 pre podne u OŠ „3. OKTOBAR“: Besplatno merenje krvnog pritiska i šećera u krvi – Kabinet higijene i Polivalentna patronažna služba DZ Bor
 Akreditovano stručno predavanje za lekare u 13,30 „Novine u dijagnostici i terapiji hirurških stanja laparoskopskom metodom“ spec. dr med. Goran Bogdanović, opšti hirurg, u velikoj sali Doma zdravlja

ORGANIZATORI I UČESNICI:

 Dom zdravlja Bor, Opšta bolnica Bor, Zavod za javno zdravlje „Timok“ Zaječar
 Ustanova za dečju zaštitu „Bambi“,
 Srpsko lekarsko društvo – Podružnica Bor
 Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije
 Društvo mladih istraživača
 Fondacija „Dr Berislav Ristić Berko“
 Kancelarija za zaštitu životne sredine opštine Bor
 Crveni krst Bor
 Mediji, škole, udruženja građana i drugi učesnici

Share