Bor, 23.08.2018.

SNAGA ZAJEDNICE: ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE I PRIRODNIH RESURSA

Predstavnici četri organizacije civilnog društva razmatrale su mišljenja i konstruisale zajedničke predloge sa predstavnicima saveta mesne yajednice Veliki Krivelj na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta proširenja flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, na „nulto polje“, na katastarskim parcelama navedenim u Informaciji o lokaciji br. 350-144/2015-III/05 od 20.09.2016. izdatoj od strane Opštinske uprave Bor.

https://www.mc.kcbor.net/wp-content/uploads/2018/08/Studija-RTB-Bor-18.07.2018.pdf 

U okviru javnog uvida o Studiji procene uticaja na životnu sredinu projekta proširenja flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, koji je objavilo Ministarstvo zaštite životne sredine 3. avgusta 2018., obavljene su konsultacije i rasprava u konzorcijumu ekoloških organizacija civilnog društva u Boru – CSOnnect Bor koju čine Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica Evropa, Udruženja Vilaž i Grupa 55, kao i u Savet mesne zajednice Krivelj.

Rasprava je svedena 21. avgusta sa osnovnim zaključkom da je potrebno doraditi Studiju uticaja na osnovu sledećih predloga i mišljenja proisteklih iz javnog uvida:

PRIMEDBE I MIŠLjENjA NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA FLOTACIJSKOG JALOVIŠTA VELIKI KRIVELj

1. U poglavlju 2. Opis lokacije….., 2.1. Makrolokacija (strana 16) naglasiti da Čoka Marin nije aktivan rudnik. Pored rudnika nalaze se stara i aktivna flotacijska jalovišta u Boru, Velikom Krivelju, Donjoj Beloj Reci i Majdanpeku.
2. U istom poglavlju (na strani 16) dodati da se na ovom prostoru nalazi kamenolom Veliki Krivelj, rudnik kvarca Belorečki peščar, a u toku su istražni radovi na otvaranju rudnika bakra Čukaru Peki. Prema raspoloživim podacima uz ovaj rudnik bakra formiraće se flotacijsko jalovište.
3. U poglavlju 2. Opis lokacije….., 2.1. Mikrolokacija (strana 19) izmeniti. „Rudarski kompleks Veliki Krivelj se nalazi na 1 km jugoistočno od sela Veliki Krivelj“ tekstom: Rudarski kompleks se nalazi u katastarskoj opštini Veliki Krivelj i zbog njegovog uticaja na ovo selo deo stanovnika je iseljen iz sela a deo preseljen u novoizgrađeno naselje Banjica.
4. U istom poglavlju na strani 19. Iza četvrtog pasusa dodati detaljan opis postojećeg jalovišta (površina, količina deponovane jalovine, tunel i kolektor Kriveljske reka, visina brana i dr. tehnički podaci).

5. U istom poglavlju na strani 19. iza petog pasusa dodati podatke o porodicama i njihovim objektima, trajnim zasadima voća koji su iseljeni a nalazili su se na lokaciji projekta.
6. U istom poglavlju na strani 19. dodati podatke o objektima u naselju Brezonik kao i podatke o udaljenosti od grada Bora.
7. U istom poglavlju na strani 19. dodati podatke o udaljenosti od puta Bor – Veliki Krivelj i teretne zaobilaznice.
8. U istom poglavlju na strani 19. dodati podatk o izvorištima, vodovodima i pumpnim stanicama pijaće vode kojom se snabdeva Bor i okolna sela.
9. U istom poglavlju na strani 19. dati podatke o prirodi.
10. U istom poglavlju na strani 19. dati podatke o arheološkim nalazištima.
11. Poglavlje 2.3. Prikaz pedoloških, geomorfoloških, geoloških i hidrogeoloških i seizmoloških karakteristika terena, Hidrološke karakteristike terena (str. 34 – 36) dati detaljan opis Kriveljske reke, Borske reke (čija voda je prebačena iz starog korita u Kriveljsku reku) i Saraka potoka sa proticajima (deo koji o Kriveljskoj reci koji se nalazi u sledećem poglavlju o vodosnabdevanju, gde mu nije mesto, prebaciti u ovo poglavlje).
12. Dopuniti poglavlje 2.4. Podaci o izvorištima vodosnabdevanja (udaljenost, ugroženost, zone sanitarne zaštite) …. (str. 39) jer podaci kako stoji u naslovu nisu navedeni (nema nijednog podatka o izvorištu Surdup, izvorištu Banjica, vodovodima, pumpnim stanicama, eksteritorijalnosti Kriveljske banjice po prostornom planu itd.).
13. Poglavlje 2.5. Klimatske karakteristike sa meteorološkim pokazateljima (str 43. – 46) dopuniti prognozama o klimatskim promenama.
14. Poglavlje 2.6. opis flore i faune, prirodnih dobara posebne vrednosti (zaštićenih) retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa i vegetacije (str.46 – 51) izmeniti u skladu sa novim prostornim planovima Stola, aktima Republičkog zavoda za zaštitu prirode i međunarodnim konvencijama.
15. U istom poglavlju str. 51. dati podatke o rudnom nalazištu Čukaru Peki i naglasiti na kojoj udaljensti se nalazi rudnik Kriveljski kamen severno od lokacije jalovišta.
16. Poglavlje 2.1. podaci o postojećim privrednim i stambenim objektima i objektima infrastrukture i suprastrukture, deo Vodovod (str. 58 i 59) dopuniti s napred iznetim primedbama (tačka 12 primedbi).
17. Na strani 60. nije tačan podatak o otpadnim vodama Topionice i rafinacije bakra.
18. U poglavlju 3.1. Nije postupljeno u skladu sa sa članom 4., tačka 4. Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu, i Uredbe o o uslovima i postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom, kao i kriterijumima, karakterizaciji, klasifikaciji i i izveštavanju o rudarskom otpadu, član 16. i 17. jer nema podataka o karakteru, klasifikaciji i količinama jalovine koja će biti deponovana, o kategoriji deponije kao i o načinu izveštavanja.
19. U poglavlju 3.2. nije ispunjena obaveza iz tačke 4.5. Vodnih uslova jer treba „Dati prikaz postojećeg stanja sadašnjih flotacijskih jalovišta 1. i 2. sa pratećim objektima i posebno razmotriti njihovu stabilnost i njihova štetna dejstva na podzemne i površinske vode, pa je stoga potrebno preduzeti sve mere da brane u sklopu jslovišta 1. i 2. budu u operativnom i pouzdanom stanju.“
20. U poglavlju 3.4. Prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, vode i drugih tečnih i gasovitih otpadnih materijala, posmatrano po tehnološkim celinama uključujući emisije u vazduhu, ispuštanje u površinske i podzemne vodne recipijentem odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu, zračenja (jonizujućea i nejonizujuća) i dr., 3.4.1. Tokom izvođenja radova Dati detaljan opis kvaliteta vazduha, izvore gasova i prašine sa kopova koja nastaje radom mehanizacije, prolikom miniranja, radom drobilica, mlinova i druge rudarske opreme, posebno koncentracija prašine u vazduhu u okolini jalovišta i u KO Veliki Krivelj, Oštrelj i Bučje. Dopuniti obavezom klasifikacije i karakterizacije građevinskog otpada, jer deo tog otpada može da ima karakteristike opasnog otpada i odredti mesta i način deponovnja tog materijala.
21. U poglavlju 5. Prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini (mikro i makrolokacija), 5.1. Stanovništvo, str. 98. dati podatke o promenama zaposlenosti lokalnog stanovništva, dostupnosti zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanju, zdravstvenom stanju stanovništva. Potrebno je naglasiti kako je razvoj rudarstva uticao na razvoj infrastrukture: male privrede, poljoprivrede, putne mreže, saobraćaja, elektrifikacija, komunikacije, vodosnabdevanje, komunalne usluge, očuvanje kulture, razvoj sporta. Da li je investitor pokazao da je socijalno odgovorno preduzeće? Dati detaljan opis aktivnosti koje je RTB Bor preduzeo kao društveno odgovorno preduzeće i uporedni pregled zahteva i odgovora (preduzetih aktivnosti) RTB-a.
22. U istom poglavlju, deo 5.2. Flora i fauna dati opis najbližih delova očuvane prirode Stola, Malog i Velikog krša i njihovog značaja za očuvanje biodiverziteta od međunarodnog značaja.
23. U poglavlju 5.3. Zemljište, voda i vazduh, deo kvalitet voda str. 101. kada se govori o površinskim vodama pominju se „Topovske šupe“, tamo nema površinskih voda već je to postrojenje za hlorisanje pijaće vode. ISPRAVITI.
24. U poglavlju 5.3. Zemljište, voda i vazduh, deo kvalitet voda str. 101. kada se govori o površinskim vodama treba opisati uticaj na Borsku reku i Veliki Timok i dati podatke i iz drugih izvora, sa drugih mernih stanica na ovim rekama. (Npr. Agencija za zaštitu životne sredine: izveštaj o statusu površinskih voda Srbije u 2015. i 2016. godini).
25. U istom poglavlju, na str. 102. dati podatke o ispitivanju površinskih voda u 2017. godini i trend promena.
26. U istom poglavlju, u delu o klimatskim činiocima, dati podatke Republičkog hidrometeorološkog zavoda kao jedine ovlašćene institucije za tu oblast. Neophodno je zatražiti podatke od navedene instutucije koja je u obavezi da ih dostavi investitoru i to je dosad redovno činila za pojedine projekte. Podaci Instituta za rudarstvo (nekada bakar) ne mogu biti osnov za izradu ove procene jer Institut nije ovlašćena institucija za meteorologiju. Posebno su važni podaci o vetru jer je jedan od dva dominantna vetra istočni i jugoistočni koji će prašinu sa flotacijskih brana nositi na Brezonik i Bor.
27. U istom poglavlju, u delu o eroziji opisati uticaj erozije na kvalitet površinskih voda i opasnosti od akcidenata, odnosno oštećenja brana i nastanka vanrednih situacija.
28. U istom poglavlju, u delu o vodama detaljno opisati sezonska promene protoka Borske i Kriveljske reke i Saraka potoka.
29. U poglavlju 5.7. Međusobni odnos navedenih činilaca (str. 113) dati uticaj na životnu sredinu, zdravlje ljudi i kvalitet života.
30. U poglavlju 6. Opis značajnih mogućih uticaja na životnu sredinu, 6.1. Uticaj tokom izvođenja radova str. 114 – 115 dati podatak o trajnom deponovanju građevinskog otpada koji nastaje izgradnjom kolektora Kriveljske i Borske reke i Saraka potoka.
31. U poglavlju 6.2 Uticaj tokom redovnog rada, 6.2.1.1. Uticaj na kvalitet vazduha sačiniti proračun disperzije prašine sa brana jalovišta i jalovišta a ne koristiti ranije razultate za drugi objekat kao merodavan. Na osnovu novog proračuna odrediti zone uticaja. Ovi dokumenti su sastavni deo ove procene (Prilog….). DATI ZBIRNI UTICAJ SADAŠNjIH I NOVIH EMISIJA PRAŠINE NA KVALITET VAZDUHA KO VELIKI KRIVELj, OŠTRELj I BUČJE. Emisiju prašine sa novog jalovišta i njegovih brana računati u svim godišnjim dobima i meteorološkim uslovima
32. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.6.: “Tehničkom dokumentacijom prikazati bilans voda koje dospevaju na jalovište, uzimajući u obzir dotok sa prirodnog sliva, dotok tehnološke vode, padavine, prepumpavanje, isparavanje i proviranje vode. Za potrebe projektovanja zaštite kompleksa jalovišta od spoljnih, kao i kišnih voda koje padaju unutar konture jalovišta, koristiti podatke o karakterističnim padavinama različitih trajanja sa najbližih merodavnih meteoroloških stanica.”
33. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.7.:”Tehničkom dokumentacijom definisati visinu brana, akumulacioni prostor, vremenski period korišćenja flotacijskog jalovišta, organe za evakuaciju velikih voda (prelivi, obodni kanali isl.) sa usvojenom verovatnoćom pojave velikih voda. Izvršiti analizu pojave velikih voda u Kriveljskoj reci i svim vodotocima koji gravitiraju ka njoj i jalovištu sa spregom upuštenih voda iz flotacije i uticaj istih na površine nizvodno od jalovišta, kao i na postojeće objekte.”
34. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.8..:”Na osnovu usvojenih karakterističnih računskih vrednosti velikih voda Kriveljske reke, Borske reke i Saraka potoka u profilu početka izgradnje kolektora navedenih vodotoka, za usvojene merodavne proticaje sprovesti hidraulične proračune za dimenzionsanje geometrije kolektora. Predviđeni hidrotehnički objekati (kolektori, tuneli) moraju imati dovoljan kapacitet da propuste talase poplavnih voda bez formiranja uspora – u režimu tečenja sa slobodnom površinom.”
35. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.9..:”Ukoliko se javlja uticaj uspora za merodavne proticaje da bi se postigao projektivani sistem zaštite neophodno je kombinovati sistem novih kolektora sa retenzijama na pojedinim delovima sliva kojima bi se isključili delovi sliva, a samim tim smanjile zapremine i “pikovi” poplavnih talasa kako bi mogli da propuste redukovane talase u režimu tečenja sa slobodnom površinom ili u režimu tečenja pod pritiskom uz uslov stvaranja uspora koje ne ugrožavaju postojeće infrastrukturne objekte i naselja.”
36. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.10.:”Predvideti obezbeđivanje minimalnog održivog protoka u rečnom toku nizvodno od pregrada, brana.”
37. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.11.:”Trasu i niveletu kolektora uskladiti sa postojećim vodnim objektima tako da se ne remeti normalno funkcionisanje i održavanje tih objekata, ili ne povrede odredbe odgovarajućeg propisa.”
38. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.12.:”Tehničkom dokumentacijom ispred ulaza u novoprojektovane kolektore predvideti rešetke radi sprečavanja ulaza grana i ostalog otpadnog materijala, sa definisanjem redovnog održavanja radi normalnog funkcionisanja protoka vode.”
39. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.14.:”Ukrštanje nivelete kolektora sa regulisanim koritom projektovati tako da ista bude min. 1,0 m ispod nivoa dna korita.”
40. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) dati dokaze da su ispunjeni uslovi iz Vodnih uslova, tačke 4.15.:”U slučaju ukrštanja kolektora sa neregulisanim rečnim koritom treba predvideti minimalno odstojanje gornje gornje kote kolektora do kote dna korita vodotoka od 1,5m. Takođe, treba predvideti mere obezbeđenja stabilnosti obala, dna korita i kolektora od erozionog dejstva vode.”
41. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) ispuniti uslove iz Vodnih uslova, tačke 4.16.:”Dati detaljan opis procesa rada i izvršiti identifikaciju svih otpadnih voda i materija koje mogu nastati u procesu rada i to po očekivanim količinama i kvalitetu.”
42. U poglavlju 6. 2.1.3. Uticaj na kvalitet zemljišta str. 121. naglašeno je da je najveće zagađenje zemljišta bakrom i arsenom zabeleženo u KO Veliki Krivelj, Bučje, Brezonik, Oštrelj i Slatina ali se ne daju egzatni podaci o izmerenim vrednostima. Da li su u granicama dozvoljenog za namene tog zemljišta? Koji je izvor podataka i od kada? Da li su potrebna dodatna istraživanja? Da li se i koja delatnost može odvijati na tom prostoru? Kako utiče na kvalitet i bezbednost stočne ishrane i životnih namirnica za ljude?
43. Detaljnije obraditi poglavlje 6.2.1.3. Uticaj na zdravlje stanovništva (str.121) ne samo na stanovništvo na lokaciji (tamo neće biti stanovnika) već u zonama uticaja na kvalitet vazduha, vode, zemljišta, životnih namirnica i stočne hrane.
44. U istom poglavlju u delu 6.2.1.2. Uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda (str. 118-120) ispuniti uslov iz Vodnih uslova, tačke 4.17.:”Ako je potrebno predvideti uređaj za prečišćavanje otpadnih voda sa takvim tehničko-tehnološkim rešenjem koje će obezbediti i garantovati da kvalitet prečišćene vode ispunjava uslove za granične vrednosti emisije, odnosno, da kvalitet ispuštene vode ne narušava standarde kvaliteta životne sredine. Zabranjeno je ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda u površinska i podzemne vode.”
45. U poglavlju 6.2.3. Uticaj na meteorološke parametre i klimatske karakteristike (str. 123) detaljno obraditi moguće promene mikro i mezoklime u okolini jalovišta u skladu sa najnovijim saznanjima o klimatskim promenama.
46. U poglavlju 6.2.4. Uticaj na ekosisteme (str.124) obraditi mogući uticaj na međunarodno značajna područja za očuvanje biološke raznovrsnosti na Stolu, Malom i Velikom Kršu.
47. U poglavlju 6.2.6. Uticaj na namenu i korišćenje površina (str. 124) obraditi uticaj na poljoprivredne površine u okolini jalovišta jer se tamo nalazi poljoprivredno zemljište i voćnjaci.
48. U poglavlju 8. Opis mera u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja svakog značajnog štetnog uticaja na životnu sredinu (str. 139 141) nije dat opis mera već samo spisak zakona i projekta što je u suprotnosti sa članom 9. Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu. “Opis mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu obuhvata mere koje će se preduzeti za uređenje prostora, tehničko-tehnološke, sanitarno-higijenske, biološke, organizacione, pravne, ekonomske i druge mere.” Detaljno obraditi sve mere u skladu sa citiranim članom Pravilnika. Zbog ovako obrađenog ovog poglavlja ovu procenu treba odbaciti ukoliko se ne vrati na ponovnu obradu.
49. Isto poglavlje dopuniti odredbama člana 18. UREDBU O USLOVIMA I POSTUPKU IZDAVANjA DOZVOLE ZA UPRAVLjANjE OTPADOM, KAO I KRITERIJUMIMA, KARAKTERIZACIJI, KLASIFIKACIJI I IZVEŠTAVANjU O RUDARSKOM OTPADU (Sl. glasnik RS br. 53/17).
50. Poglavlje 8.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine i druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu dopuniti u skladu sa prikazom i obradom napred datim primedbi.
51. Poglavlje 9. Program praćenja uticaja na životnu sredinu (str. 153) obraditi u skladu sa članom 10. P R A V I L N I K A o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredin: “ Program praćenja uticaja na životnu sredinu sadrži: 1) prikaz stanja životne sredine pre početka funkcionisanja projekta na lokacijama gde se očekuje uticaj na životnu sredinu; 2) parametre na osnovu kojih se mogu utvrditi štetni uticaji na životnu sredinu; 3) mesta, način i učestalost merenja utvrđenih parametara.” i sa odredbama UREDBE O USLOVIMA I POSTUPKU IZDAVANjA DOZVOLE ZA UPRAVLjANjE OTPADOM, KAO I KRITERIJUMIMA, KARAKTERIZACIJI, KLASIFIKACIJI I IZVEŠTAVANjU O RUDARSKOM OTPADU (Sl. glasnik RS br. 53/17).
52. Pribaviti uslove JP Vodovod Bor, JKP “3. Oktobar” Bor, Ministarstva za saobraćaj, Gradske uprave Bora i dr. relevantnih institucija, pored već pribavljenih mišljenja

Predlažemo da se studija o proceni uticaja vrati obrađivaču na doradu u skladu sa članom 23. Stav 3. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.

Učesnici u javnom uvidu:
Društvo mladih istraživača Bor i
članovi koalicije CSOnnect Bor –
Gradjanska citaonica Evropa, Udruženje Vilaž i Grupa 55
Savet mesne zajednice Krivelj