Arhive kategorija: CSConnect

Bor: Opština NETRANSPARENTNA (video)

Bor,Knjaževac, Zaječar, 12.01.2018.

„Timočki klub“ iz Knjaževca, Gradjanska čitaonica Evropa Bor i udruženje IZBOR POSTOJI u okviru projekta „Uključi se“ koji se realizuje uz podršku Olof Palme Internacionalnog Centra, održali su danas, završnu konferenciju pod nazivom „Javno zagovaranje – od ideje do realizacije“ u Medija centru u Boru.

Cilj održavanja konferencije bio je predstavljanje dostignutih rezultata u procesu i akcijama javnog zagovaranja i dalja aktivnost organizacija koje su kroz mikro donaciju bile podržane od strane Timočkog kluba.

Rezultate projekata Gde ide naš eko dinar? predstavili su članovi udruženja iz Gradjanska čitaonica Evropa sa svojim partnerima (Društvo mladih istraživa a Bor, Grupa 55, Vilage i Pokreta za Novo doba). Zvonko Damnjanović predstavio je rezultata sveobuhvatnog istraživanja transparentnosti opština u Srbiji praćenih preko zvaničnih web portala lokalnih samouprava.  „Dokumenta koja su posmatrana su: Informator o radu; 
Odluka o budžetu; 
Izvršenje budžeta; 
Plan javnih nabavki za tekuću godinu; 
Izvršenje javnih nabavki; 
Informacije o dodeljenoj državnoj pomoći; 
Spisak usluga koje pruža lokalna samouprava; 
Statut; 
Prostorni plan; 
Strategiju lokalnog održivog razvoja; 
Strategiju lokalnog ekonomskog razvoja; 
Lokalni akcioni plan za mlade; 
Lokalni ekološki akcioni plan; 
Lokalni Službeni list. Na portalu opštine u periode 2015. godine bilo je 5 a u 2016. svega 3 od obavezna 13 dokumenta, čime se naša opština svrstala u NETRANSPARENTNE  “ napomenuo je Damnjanović. O transparentnosti prikupljanja i trošenja sredstava Eko fonda govorio je Dragan Randjelović, predsednik društva mladih istraživača iz Bora vodeće organizacije CSConnect Bor .

„Uvidom u  web-sajta opštine Bor i njen Informatora o radu u kontekstu definisanog problema utvrđeno je da ne postoji dovoljno informacija o detaljima kako se formira i troši ekološki budžet opštine Bor. Informator o radu svakako ne daje tražene informacije. Strategije i lokalni akcioni planovi dostupni na sajtu ne pružaju informacije koji se odnose na način i kriterijume finansiranja zaštite životne sredine iz lokalnog budžeta“

Na konferenciji je vodjena i rasprava o nacrtu Zakona o naknadama – naknade za zaštitu životne sredine i analiza budžeta opštiune Bor za 2018. Zaključci, primedbe i predlozi prisutnih organizacija civilnog društva (OCD),  biće upućeni nadležnim organima u lokalu i republici.

Udruženje „Izbor postoji“ iz Bora je pokrenulo akciju javnog zagovaranja pod nazivom „I mi postojimo“ sa ciljem podizanja svesti o problemima sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom u njihovoj lokalnoj zajednici, kao i pronalaženje rešenja za iznete probleme. Rezultate projekta predstavila je Irena Živković, predsednica udruženja. okviru kampanje izrađen je i film koji možete pogledati ovde.

 

Share

Civilno društva odgovorno o regulaciji gradskog naselja Bor

Bor, 17.12.2017.

Obaveštavamo sve zainteresovane organizacije i gradjane, kao i potencijalne investitore da je u toku javni uvid i rasprava o PLANU GENERALNE REGULACIJE GRADSKOG NASELJA BOR i STUDIJI UTICAJA OVOG PLANA NA ŽIVOTNU SREDINU, na koji možete da dostavite svoja zapažanja i primedbe.
OBAVEŠTENJE

Obaveštavamo i sve zainteresovane organizacije civilnog društva i njihove članove i saradnike da se u organizaciji Grupe 55, Mladih Istraživača, Čitaonice Evropa i Udruženja Village, da će se u ponedeljak 18.12.2017, sa početkom u 18:00 sati, u prostorijama udruženja GRUPA 55, u ul. Moše Pijade 76 (II kula samačkog hotela) održati rasprava o ovom dokumentu.

 

Plan generalne regulacije gradskog naselja Bor (u daljem tekstu: Plan generalne regulacije ili PGR) priprema se sa ciljem da se obezbedi efikasna implementacija i razrada planskih rešenja i propozicija Generalnog urbanističkog plana Bora (Sl. list opšine Bor, br. 20/15 i 21/15), u daljem tekstu – Generalni plan i drugih planskih i razvojnih dokumenata, odnosno, da se dâ doprinos održivom prostornom razvoju Bora, planskoj i racionalnoj izgradnji i uređenju gradskog prostora, funkcionisanju infrastrukturnih sistema i javnih službi Bora, kontroli uticaja na životnu sredinu i dr.

Ovi dokumenti sa odgovarajućim kartama se nalaze na sajtu opštine Bor na adresi http://opstinabor.rs/obavestenja/ 

ОБАВЕШТЕЊА

Share

TnT pogodio Knjaževac

Bor, Knjaževac, Zaječar, 16.12.2017.

Timočki naučni tornado po drugi put ove godine u Knjaževcu

U Knjaževcu za godinu dana održana dva festivala u okviru Timočkog tornada nauke – TNT 2017.

Po drugi put 16-og decembra od 10 do 13 časova u OŠ „ Dimitrije Todorović Kaplar“– posetile su KARAVANDžIJE SA NAUČNOM ČAROLIJOM „ BACI POGLED NA NAUČNI OGLED“.

„Oorganizovano preko 100 različitih naučnih programa u cilju promovisanja prirodnih i tehničkih nauka kod dece i mladih, buđenja interesovanja za ove nauke i predstavljanja nauke na zanimljiv i privlačan način. Ujedno ovu manifestaciju organizujemo i kao deo programa profesionalne orijentacije kako bi učenicima skrenuli pažnju i na mogućnosti koje pružaju prirodne i tehničke nauke, kao i u cilju promovisanja koncepta održivog razvoja.“ rekla je Nataša Randjelović.

 

Share

Vilaž – 10 godina

Bor, 15.12.2017.

UG Vilaž je, danas, 15.decembra 2017. u prostorijama hotela „Srbija“ u Boru, svečano obeležio desetogodišnjicu rada. Veliki broj članova i prijatelja ove organizacije su svojim prisustvom uveličali ovu manifestaciju.

Dugogodišnji partneri i dragi prijatelji iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Rumunije, Bugarske i, naravno, Srbije prigodnim programom svojih organizacija priredili su veče za nezaborav.

 

Bila je ovo prilika da sretnu prijatelji i potsete mnogobrojnih zajedničkih akcija i druženja tokom decenije uspešnog rada.

Gradjanska citaonica Evropa

Share

Bor: Crni vrh i Stol u fokusu organizacija civilnog društva

Bor, 14.11.2017.

U prostorijama GRUPE 55  u ponedeljak 13. novembra 2017. sa početkom u 18,00 održana je tribina o nacrtima planova generalne regulacije turističkih područja Crni vrh i Stol i studijama uticaja ovih planova na životnu sredinu.

Konzorcijum CSConnect organizacija civilnog društva u čijem je fokusa zaštita životne sredine, Društvo mladih istraživača Bor, Udruženje Village,Građanska čitaonica Evropa i organizacije koje se bave razvojem lokalne sredine Udruženje građana GRUPA 55 i Pokret za novo doba Bor organizovali su zajedničku debatu o planovima regulacije.

Prenosimo deo atmosfere sa rasprave :

 

Share

Bor: Javni uvid u plan područja novog rudnika Čukaru Peki

Bor, Beograd, 12.09.2017.

REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA,SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE

u skladu sa članom 45a. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 -US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14) oglašava

RANI JAVNI UVID povodom izrade PROSTORNOG PLANA PODRUČJA POSEBNE NAMENE EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA NA LOKALITETU RUDNIKA „ČUKARU PEKIˮ

U OPŠTINI BOR Odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene eksploatacije mineralnih sirovina na lokalitetu rudnika „Čukaru Pekiˮ u opštini Bor, objavljena je u „Službenom glasniku RS”, broj 76/17.

Rani javni uvid održaće se u trajanju od 15 dana, od 7. septembra 2017. godine do 21. septembra 2017. godine na zvaničnim internet stranicama ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i jedinice lokalne samouprave u obuhvatu planskog dokumenta, odnosno u zgradi skupštine opštine Bora.

Ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja, kao nosilac izrade predmetnog prostornog plana organizuje rani javni uvid u cilju upoznavanja javnosti sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana, mogućim rešenjima za razvoj prostorne celine, očekivanim efektima planiranja, i dr.

Pozivaju se organi, organizacije i javna preduzeća koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata da daju mišljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i stepena procene uticaja na životnu sredinu.

Pravna i fizička lica mogu dostaviti primedbe i sugestije u pisanoj formi Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, Nemanjina 22-26, 11 000 Beograd, u toku trajanja ranog javnog uvida, zaključno sa 21. septembrom 2017. godine.

Share

Bor: Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta proširenja flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj

Bor, 07.09.2017.

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je  RTB BOR Grupa – Rudnik bakra Bor, podnela zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta proširenja flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, na „nulto polje“.

Ušće Borske reke u Kriveljsku

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana od 11-14 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, ul. Omladinskih brigada 1, soba 428 kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Share

Podsećanje: 7. Medjunarodni festival folklora „Malinika 2017“

Bor, 19.08.2017.

ПОЗИВ НА

7. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА „МАЛИНИК 2017“

24-27.08.2017.


УГ Village – Покрет за развој Источне Србије са суорганизаторима позивају Вас да Вашим присуством увеличате  Међународни фестивал фолклора „Малиник 2017“ који се одржава по седми пут.

У оквиру „Малиник 2017“, 24. августа 2017.  године (четвртак) у сали Народне библиотеке у Бору, од 19 часова организујемо отварање Mеђународне изложбе фотографија са фото сафарија „Добра и лоша земља 2017“,

а од 20 часова Концерт: Савремена обрада изворне влашке музике у извођењу Чукић Бојана и Фируловић Драгољуба – Фирул.

25. августа 2017. године (петак) у сали месне заједнице у Метовници од 20 часова,

26. августа 2017.  године (субота) у сали месне заједнице у Брестовцу  од 20 часова  и

27. августа 2017.  године (недеља) на летњој позорници у Манастирици код Петровца на Млави од 18 часова биће организовани фолклорни наступи.

Ове године у фолклорном делу фестивала учествоваће фолклорни ансамбли из: Босне и Херцеговине – Тузла, Македоније – Штип, Бугарске – Видин и Дунавци, Румунија – Градинари, и Србије – Суботица (буњевци), Ниш (словенци), Ћуприје, Петровца на Млави и Бора.

Позивамо Вас да посетите „Малиник 2017“, погледате изложбу, концерт и фолклорне наступе и Вашим присуством пружите подршку опредељењу Village за међународну сарадњу и развој мултикултуралности.

“Малиник 2017“ се реализује уз подршку програма CSOnnect који спроводи Регионални центар за животну средину (РЕЦ). Програм финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (СИДА)

Суорганизатори: Културно просветни центар Петровац на Млави, Завод за културу Влаха Бор, Влашки културни центар Бор, МЗ Брестовац, МЗ Метовница, МЗ Манастирица, КУД „Ђидо“ Бреатовац, КУД „Полет“ Метовница“, КУД „Јовица Јанковић – Турку“ Манастирица, Друштво маладих истраживача Бор, Фото клуб „Balkan international“  Бор, Народна библиотека у Бору, СКС „Драго Чех“, Шарбановачки котлић

Share

Gradjani u akciji

Bor, Zaječar, Beograd, 16.06.2017.

RARIS u saradnji sa TACSO Resursnim centrom Građanske inicijative i Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije organizuje Sajam organizacija civilnog društva istočne Srbije (OCD) – Građani u akciji!

Sajam će se održati u subotu, 17. juna 2017, na Trgu Oslobođenja u Zaječaru – plato ispred zgrade RARIS-a (bivši Dom vojske), sa početkom u 10h.

U okviru Sajma, pored predstavljanja učesnika na štandovima na trgu, u prostorijama RARIS-a biće organizovani:

  • Medijski kutak,
  • Predstavljanje postignuća/projekata OCD iz istočne Srbije,
  • Panel diskusija: Saradnja lokalne samouprave i civilnog društva – partnerstvo za razvoj.

Svoj rad na štandovima na trgu izložiće 30 udruženja građana iz Borskog i Zaječarskog okruga, sa preko 100 učesnika – izlagača.

Svoje aktivnosti na sajmu predstaviće i konzorcijum CSConnect Bor, predvodjen DMI Bor i partnerskim organizacijama: Gradjanska čitaonica Evropa Bor, Udruženje Vilage i Asocijacija za razvoj opštine Bor.

Share

5. JUN – SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Bor, 05.06.2017.

Ušće Borske reke u Kriveljsku
Svetski dan zaštite životne sredine se obeležava svake godine, 5. juna, u više od sto zemalja sveta. Na ovaj dan, ustanovljen još 1972. godine, Ujedinjene Nacije skreću pažnju vlada država i najšire javnosti na goruća pitanja zaštite životne sredine i potrebu njihovog kontinuiranog rešavanja.
Borska reka

U preko 100 država, na Svetski dan zaštite životne sredine, organizuju se akcije koje imaju za cilj promenu ekološke svesti vlada, privrede i stanovništva u celini, u pravcu odgovornijeg ponašanja prema svom okruženju. U ovim akcijama, svake godine učestvuje više od pola milijarde ljudi. Na ovaj način skreće se pažnja na posledice pojedinih ljudskih aktivnosti koje ugrožavaju život na planeti, kao što su zagađivanje vazduha, voda, uništavanje šuma, nestanak velikog broja vrsta i sl. U Srbiji će tokom Svetskog dana zaštite životne sredine biti organizovane brojne aktivnosti i manifestacije kojima se skreće pažnja najšire javnosti na značaj i potrebu očuvanja zdrave životne okoline.

Svetski dan zaštite životne sredine 0ve godine ima za cilj podizanje svesti o važnosti poštovanja životne sredine ali i neophodnosti doprinosa pojedinca. Ove godine biće obeležen temom „Inovacija, partnerstvo i vrednost prirode“

U Boru je Konzorcijum predvođen Društvom mladih istraživača Bor u okviru CSOnnect programa podrške civilnom društvu u oblasti zaštite životne sredine obeležio foto safarijem  kao organizator edukativnog dela FOTO SAFARIJA „DOBRA I LOŠA ZEMLJA“ . Domaćin i operativni organizator bilo je  Udruženje Vilage.

Zaštitnik građana istakao je, povodom Međunarodnog dana zaštite životne sredine 5. juna, da je pravo na zdravu životnu sredinu u Srbiji zajamčeno Ustavom i zakonima, ali da oskudnost izvora finansiranja, nedostatak kadrovskih kapaciteta i nedovoljna svest građana još uvek predstavljaju glavne prepreke njegovom ostvarivanju.

Kako se navodi, jačanjem zakonodavne aktivnosti na polju zaštite životne sredine u protekloj godini, radi usaglašavanja sa evropskim standardimai, stvoreni su normativni okviri za unapređenje postojećih rešenja i potpuniju zaštitu prava svih građana na zdravu životnu sredinu u Srbiji.
„I pored očiglednog napretka, oskudnost izvora finansiranja i nedostatak kadrovskih kapaciteta inspekcijskih organa, prevashodno na lokalnom nivou, i dalje predstavljaju glavni kamen spoticanja u ostvarivanju ovog ustavom zajamčenog prava,“ ističe Zaštitnik građana.

Kako se dodaje u saopštenju, svest građana o značaju životne sredine i njenom uticaju na pojedinca i čitavo društvo je i dalje na niskom nivou, edukacije u ovoj oblasti nedovoljne, a intersektorska i multidisciplinarna saradnja državnih organa i stručne javnosti nepotpuna i nedovoljna.
Pritužbe građana koji žive u blizini neorganizovanih divljh deponija, uprkos postojanju jasnog zakonskog okvira kojim je regulisano upravljanje otpadom su ilustrativn primeri koji govore u prilog navedenim manjkavostima sistema, smatra Zaštitnik.
„Sa druge strane, u pogledu zaštite od buke, zaštite kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru ili kvaliteta građevinskog materijala koji se koristi za izgradnju objekata, nedostajuća ili nedovoljno jasno definisana podzakonska regulativa dovodi do poteškoća u vršenju nadzora inspekcijskih organa i njihove neusaglašenosti na različitim nivoima zbog čega postupci kontrole ne postižu željeni efekat“, dodaje se u saopštenju.
Share

Bor:“Dobra i loša zemlja 2017”

Bor, 25.05.2017.

U sklopu implementacije CSConnect projekta, UG “Village” i Foto klub “Dunav”  u suorganizaciji sa Društvom mladih istraživača, Čitaonicom Evropa, Asocijacijom za razvoj Bora i Planinarskim klubom „Dubašnica” iz Zlota, od 26-28. maja 2017, organizoju drugi međunarodni foto safari pod nazivom “Dobra i loša zemlja 2017”. Učešće je najavilo preko 30 renomiranih fotografa koji će ovekovečiti naše prirodne lepote ali i destruktivne posledice ljudskog delovanja na okolinu.

Borska reka

Do sada su svoje učešće potvrdili profesionalni fotografi iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Bugarske i Srbije. Snimanja će se odvijati na najatraktivnijim lokacijama Bora i okoline:

Program foto safarija „Dobra i loša zemlja 2017“

Petak 26.05.2017

Dolazak učesnika do 13h

Lazareva pećina i Lazarev kanjon

Borska reka

Subota 27.05.2017.

Površinski kop Veliki Krivelj, Kamenolom

Crveno jezero, Jalovište, Borska reka

Prezentacija Village

 

Nedelja 28.05.2017.

Predeli Vojale i Dubašnice

Bačija na Dubašnici

Odlazak učesnika

Uliv Borske reke u Timok
Share

EKOlistanje u Narodnoj biblioteci Bor

Bor, 20.04.2017.

Uz EKOlistanje u Narodnoj biblioteci Bor obeležen Dan planete Zemlje.
U više od 150 zemalja širom sveta, među kojima je i Srbija, obeležava se Dan planete Zemlje ili Dan Zemlje, 22. april, u cilju povećanja svesti ljudi o ugroženosti životne sredine.

Konzorcijum predvođen Društvom mladih istraživača Bor zajedno sa partnerskim organizacijama: Gradjanska ćitaonica Evropa Bor, Udruženje Vilage i Asocijacija za razvoj opštine Bor je u okviru CSOnnect programa podrške civilnom društvu u oblasti zaštite životne sredine upriličio prigodan program povodom obeležavanja Svetskog dana planete Zemlje.

Program je otpočeo recitalom ekološke poezije u organizaciji Asocijacije za razvoj Bora i učenika Tehničke škole Bor i nastavljen promocijom EKO lista.

Pre početka programa u Narodnoj biblioteci u Boru organizovano je EKOlistanje, razgovor Milisava Pajevića, urednika lista sa zainteresovanim gradjanima, organizacijama i čitaocima o listu i daljoj saradnji.

 Prezentacija i kratki film o projektu: Ne paradiraj – nego kompostiraj predstavio je  Goran Jakovljević, Asocijacija za razvoj Bora, Tehnička škola Bor i OŠ „Đura Jakšić“ Krivelj i izazvala je veliko interesovanje mladih borana kao i Prezentacija: Reciklaža guma, Perica Milojković, GAMP doo, Čitaonica Evropa Bor, kao mogućnost pokretanja zelene biznis aktivnosti u našoj sredini.

Milena Pešić, stručni saradnik za održivi razvoj, Asocijacije za razvoj Bora  kroz svoju besedu S.O.S. za životnu sredinu osvrnula se na neophodnost očuvanja životne sredine.

 

Dan planete Zemlje ustanovljen je 1970. godine u SAD, nakon ekološke akcije, a obeležava se širom sveta od 1992. kada je na Konferenciji Ujedninjenih nacija o životnoj sredini u Rio de Žaneiru ustanovljen dugoročni Program za promociju održivog razvoja.
Stručnjaci upozoravaju da je čovek svojim delovanjem doveo do dramatičnog zagađenja životne sredine i da je veliki broj biljnih i životinjskih vrsta širom sveta pred izumiranjem, što dovodi do ozbiljnog narušavanja čitavog ekosistema i biološke raznovrsnosti.
Kao ključni uzrok izumranja vrsta, stručnjaci navode uništavanje staništa ljudskom aktivnošću, nekontrolisanu eksploataciju svih izvora Zemlje i njenog biljnog i životinjskog sveta kao i zagađenje životne sredine.

Share

20. april – Svetski dan planete Zemlje

EKOLOŠKI DANI BORA 2017.

 

Povodom Svetskog dana planete Zemlje u Narodnoj biblioteci Bor u četvrtak 20. aprila 2017. sa početkom u 18,00 časova organizuje se

TRIBINA

Program:

18,00 – 18,05 Recital ekološke poezije – Asocijacija za razvoj Bora i  Tehnička škola Bor

18,05 -18,20 Promocija EKO lista – EKOlistanje, Milisav Pajević, urednik lista (razgovor o listu u biblioteci od 16,00 do 18,00)

18,20 – 18, 30 Prezentacija i kratki film o projektu: Ne paradiraj – nego kompostiraj, Goran Jakovljević, Asocijacija za razvoj Bora, Tehnička škola Bor i OŠ „Đura Jakšić“ Krivelj

18,30 – 18,45 Prezentacija: S.O.S. za životnu sredinu, Milena Pešić, stručni saradnik za održivi razvoj, Asocijacija za razvoj Bora

18,45 – 18,50 Prezentacija: Reciklaža guma, Perica Milojević, Čitaonica Evropa Bor

18,50 Diskusija

KOKTEL

 

Organizatori:

ASOCIJACIJA ZA RAZVOJ BORA

TEHNIČKA ŠKOLA BOR

OŠ „ĐURA JAKŠIĆ“ KRIVELJ

GRAĐANSKA ČITAONICA „EVROPA“

REDAKCIJA EKO LISTA NOVI SAD

DRUŠTVO MLADIH ISTRAŽIVAČA BOR

UDRUŽENJE „VILLAGE“ BOR

FONDACIJA „DR BERISLAV RISTIĆ BERKO“ BOR

NARODNA BIBLIOTEKA BOR

KANCELARIJA ZA ŽIVOTNU SREDINU

Share

Bor: Obeležen dan zaštite prirode Srbije

Bor,12.04.2017

CSConnect Bor obeležio dan zaštite prirode Srbije

Konzorcijum predvođen Društvom mladih istraživača Bor kao dobitnik institucionalnog granta u okviru CSOnnect programa podrške civilnom društvu u oblasti zaštite životne sredine, zajedno sa partnerskim organizacijama: Gradjanska čitaonica Evropa Bor, Udruženje Vilage i Asocijacija za razvoj opštine Bor , održao je 11.04.2017.  svoj redovni sastanak sa temom obeležavanja dana zaštite prirode Srbije i pripremu za:

Foto safari „Dobra i loša zemlja 2017“

U sklopu implementacije CSConnect projekta, UG Village i Foto klub “Dunav” će, od 26-28. maja 2017, organizovati drugi međunarodni foto safari pod nazivom “Dobra i loša zemlja 2017”. Očekujemo učešće više od 20 renomiranih fotografa koji će ovekovečiti naše prirodne lepote ali i destruktivne posledice ljudskog delovanja na okolinu.

Snimanja će se odvijati na najatraktivnijim lokacijama Bora i okoline:Lazareva pećina, jalovište kod Oštrelja (Crveno jezero), Borska reka (najzagadjenija u Evropi), stari površinski kop u Boru i jedna bačija na Dubašnici. Predvidjen je takodje silazak u jamu i obilazak površinskog kopa Veliki Krivelj, ukoliko dozvola bude i definitivno potvđena. Fotografije u članku su delo profesionalnog fotografa i našeg uvaženog člana, g-dina Borislava Milovanovica.

IMG_0388

Dan zaštite prirode Srbije, 11. april, prilika je da se ukaže na značaj očuvane prirode. Jedan od uslova da zaštićena područja opstanu očuvanih prirodnih karakteristika, jeste i ukupan odnos ljudi u Srbiji prema prirodi, saopštio je Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Najočuvaniji i najznačajniji delovi prirodne baštine proglašeni su za zaštićena područja i trenutno ih ima 463 i čine 6,53 odsto teritorije Srbije. Pod zaštitom je 2628 vrsta od čega je 1760 vrsta strogo zaštićeno.

Vodopod Ripaljka kraj Sokobanje stavljen je pod zaštitu države 11. aprila 1949. godine kao prvi spomenik prirode u nekadašnjoj Jugoslaviji. Upravo ovaj datum se obeležava kao Dan zaštite prirode u Republici Srbiji. Ripaljka je na samo pet kilometara od centra Sokobanje, na planini Ozren a prošle godine posetilo ga je više od 60.000 gostiju. Po Jovanu Cvijiću, Ripaljka je najviši vodopad u Srbiji sa svojih 11 slapova od ukupno 40 metara.

Share

Obeležen Svetski dan zdravlja

Bor, 06.04.2017.

Depresija – hajde da razgovaramo!

U narodnoj biblioteci u Boru obeležen Svetski dan zdravlja 2017.


Ove godine Svetski dan zdravlja je tematski usmeren ka očuvanju mentalnog zdravlja, i to pod sloganom: „Depresija – hajde da razgovaramo!“ Na ovu temu Dr Snežana Čučović održala je predavanje.

Direktorka borskog Doma zdravlja Dr Vesna Radosavljević, knjigama je nagradila najmlađe učesnike borske ustanove za decu „Bambi.“


Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 322 miliona ljudi širom sveta pati od depresije, što znači da se čak svaki 25. stanovnik planete suočava sa ovim zdravstvenim problemom. Depresija je glavni uzrok 800.000 samoubistava godišnje na svetskom nivou i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom (uzrasta od 15 do 25 godina života).


Globalna rasprostranjenost i nesporan rastući trend u obolevanju od depresije, kao i sagledavanje ozbiljnosti i učestalosti posledica do kojih ona može dovesti, kao i želja da se istaknu mogućnosti za suočavanje i borbu sa ovim problemom, uticali su na to se tradicionalno obeležavanje 7. aprila, Svetskog dana zdravlja ove godine tematski usmeri ka očuvanju mentalnog zdravlja, i to pod sloganom: „Depresija – hajde da razgovaramo!“


Depresija je jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima i u našoj zemlji. Prema podacima iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine (Globalno zdravlje: Procene depresije i drugih mentalnih poremećaja), od depresije u Srbiji pati svaki 20. stanovnik, što znači da je ovaj problem kod nas zastupljeniji u poređenju sa svetskim prosekom. I kod nas, baš kao i u svetu, ova bolest češće pogađa žene nego muškarce.
Učestalost depresivnih poremećaja raste i sa godinama starosti, a često može biti povezana sa lošijim socijalno-ekonomskim statusom.
I pored svega pomenutog, veoma je važno istaći da je, obavljanjem redovnih sistematskih i ciljanih skrining pregleda u domu zdravlja, depresiju moguće na vreme otkriti i uspešno lečiti.

Share

Bor o nacrtu izveštaja o klimatskim promenama

Bor, 06.04.2017.

Predlozi i komentari na Nacrt Drugog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime

Društvo mladih istraživača Bor, kao vodeća organizacija kooalicije programa institucionalnog jačanja OCD u oblasti životne sredine u Boru – KONEKT, sa partnerima Građanskom čitaonicom Evropa, Asocijacijom za razvoj Bora, Udruženjem Vilaž i ostalim zainteresovanim organizacijama i kao organizator jedne od tri regionalne radionice u Srbiji o klimatskim promenama 2015. godine, uključilo se u javnu raspravu o Predlogu drugog izveštaja RS o klimatskim promenama.

Iz rasprave su proistekli sledeći predlozi i komentari:

Deo 1.6. Promene klime, ranjivost i adaptacija, odeljak Ranjivost i adaptacija Prilikom organizovanja regionalnih radionica o klimatskim promenama 2015. razmatrana je i radna verzija Drugog nacionalnog izveštaja, deo Rezime poglavlja promene klime, pogođenost i adaptacija, koji je sadržao pod 3. Uticaj promena klime na biodiverzitet i ljudsko zdravlje, odnosno pod 3.1 Biodiverzitet. Nije jasno zašto u Predlogu Drugog nacionalnog izveštaja nije dovršena procena ranjivosti sektora biodiverziteta. Ako postoje neki opravdani razlozi da sektor biodiverziteta ne bude obrađan kao posebno poglavlje, predlažemo da se najvažniji elementi biodiverziteta obrade kod procene ranjivosti voda (za akvatične organizme) i šuma za ostale, posebno kada se radi o merama adaptacije.

Deo 1.7. SPROVOĐENjE OKVIRNE KONVENCIJE UN O PROMENI KLIME poslednji pasus gde se govori o brzom i efikasnom delovanju dopuniti i sa ulogom i osposobljenošću organizacija civilnog društva.

Deo 1.8. FINANSIJSKE, TEHNOLOŠKE I POTREBE JAČANjA KAPACITETA, tabelu 1.1: Finansijska sredstva potrebna za smanjenje emisija GHG u sektoru Energetika, iza kolone male hidroelektrane dopuniti sa razvoj korišćenja geotermalne energije sa podsticajnim potrebnim sredstvima. U istoj tabeli u sektoru Otpad dopuniti novom kolonom edukacija poljoprivrednika i podsticajna sredstva za korišćenje poljoprivrednog otpada za proizvodnju toplotne energije i predvideti potrebna sredstva. U istoj tabeli u sektoru Šumarstvo dopuniti Edukacija individualnih vlasnika šuma za upravljanje u uslovima klimatskih promena i predvideti potrebna sredstva.

Deo 2. NACIONALNE KARAKTERISTIKE,

2.4. Stanovništvo dopuniti sa podacima o drastičnom starenju i smanjenju seoskog stanovništva, posebno u poljoprivrednim, šumovitim i pograničnim oblastima koji su važni za primenu mera adaptacije. Neophodno je preduzeti niz mera radi ostanka stanovništva na tim prostorima kao osnovnog uslova za realizaciju mera adaptecije.

2.5.6. Promena namene zemljišta i šumarstvo dopuniti sa podacima o šumama koje su u individalnom vlasništvu jer one čine oko polovinu šuma u zemlji, a one takođe, kao i državne, moraju biti obuhvaćene predviđenim merama adaptacije.

2.5.7. Sektor upravljanja otpadom dopuniti podacima o industrijskom otpadu koji može biti korišćen za smanjenje potrošnje energije u industrijskim postrojenjima ili u energetici, pored posmatranih i prikazanih podataka o komunalnom otpadu. Posebno prikazati procenjene količine poljoprivrednog otpada koji se može koristi u proizvodnji toplotne ili električne energije i biogasa.

Deo 6.2. Ranjivost i adaptacija,

6.2.1. Hidrologija i vodni resursi Tabela 6.1 pokazuje da se očekuju buduće promene prema A1B scenariju za karstne podzemne vode masiva „Beljanice“ i to opadanje kapaciteta podzemnih voda od 13% za period 2021-2050 i čak 32% za period 2071-2100. Obzirom da se da se ovim vodama snabdeva Bor preko izvorišta u Crnom Timoku i u dolini Lazareve reke i Beljevine postaje važno pitanje izgradnje akumulacije Bogovina i vodoprivrednog sistema Bogovina za širi prostor Timočke krajine, kao i višenamenskih mini akumulacija na malim vodocima Timočke krajine. Na strani 56. se ističe da posebno treba imati u vidu da period malih voda može biti posebno kritičan na kvalitet voda na slivovima i manjim vodotocima kao što je između ostalih i Timok. U ovom delu nisu naglašene i druge funkcije i korišćenje voda, naprimer za kupanje odnosno turizam i rekreaciju (vode reka i jezera), za lečenje (termomineralne vode), kao izvor obnovljive energije ( geotermalne vode ), za ribolov i očuvanje biodiverziteta i dr. te je potrebno predvideti mere adaptacija i u vezi sa ovim funkcijama voda. Smatramo da je neophodno posebno obraditi termomineralne vode kao potencijalni prirodni resurs za mere adaptacije ( o čemu smo predhodno dali predlog) i mitigacije kako za dobijanje toplotne energije tako i kao potencijal za razvoj drugih grana (poljoprivrede, turizma, rekreacije). 1. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Korišćenje voda“ dopuniti odredbom: a. Obezbediti recirkulaciju vode u industrijskim i energetskim postrojenjima. b. Razvoj javno – privatnog partnerstva pri izgradnji višenamenskih akumulacija za male hidroelektrane 2. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Korišćenje voda“ dopuniti: a. očuvanje i održivo korišćenje izvora termomineralnih voda. b. očuvanje i održivo korišćenje voda za kupanje u jezerima i rekama (obaveza i po posebnoj Direktivi EU o vodama za kupanja), c. očuvanje biodiverziteta u vodama i održivog razvoja ribolova. 3. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Kvalitet voda“ dopuniti: Izgradnja sistema za prečišćavanje odpadnih voda iz rudarstva i industrije. 4. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Kvalitet voda“ dopuniti: Uspostaviti zone zaštite izvorišta vodosnabdevanja i termomineralnih izvora. 5. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Zaštita od štenog dejstva voda“ dopuniti: Čišćenje korita reka 6. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Višenamenske mere“ dopuniti: a. Izgradnja sistema za zaustavljanje nanosa u akumulacijama; b. Zabrana izgradnje objekata u zaštitnim zonama akumulacija, c. Podizanje zaštitinih šumskih pojaseva oko akumulacija i u slivovima akumulacija, d. Kontrola poribljavanja kako se ne bi unosile invazivne vrste koje uništavaju autohnone organizme i biodivetrzitet voda, e. Zaštita podzemnih voda pećina (kraški prostori) – obaveze po Ramsarskoj konvenciji. f. Dovršetak započetih i izgradnja novih akumulacija za višenamensko korišćenje ( naprimer postoji usvojen prostorni plan posebne namene za izgradnju višenamenske akumulacije na Crnom timoku ), g. Sprečiti smanjivanje kapaciteta postojećih akumulacija zbog zapunjavanja koje je godinama sve veće zbog prestanka antierozivnih radova u slivovima. 7. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Monitoring i istraživanja“ dodati: a. Unapređenje istraživanja geotermalnuih i mineralnih voda, b. Uspostavljanje efikasne zaštite izvorišta vodosnabdevanja. c. Monitoring stanja biodiverziteta u vodama radi njegovog očuvanja od uticaja klimatskih promena ( ne samo pojedinih organizama i eko sistema voda kao indikatora uticaja klimatskih promena). 8. Tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Zakonodavni okvir“ dopuniti: Prostorno planiranje: a. izmene ili donošenje novog zakona o vodama u skladu sa Direktivama EU kao i serije podzakonskih akata, b. izmene i dopune Prostornog plana Republike Srbije, c. izmene i dopune regionalnih prostornih planova, d. izmene i dopune prostornih planova prostora posebne namene, e. izmene i dopune lokalnih prostornih, regulacionih i urbanističkih planova, f. izmene i dopune Strategije razvoja Republike,kao i regionalnih i opštinskih strategija, g. izmene i dopune lokalnih i regionalnih ekoloških akcionih planova. Tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Izgradnja kapaciteta i podizanje svesti javnosti“ dopuniti Jačanje kapaciteta lokalnih samouprava i javnih preduzeća.

Deo 6.2. Ranjivost i adaptacija,

6.2.2. Šumarstvo Pored analize uticaja klimatskih promena na pojedine vrste drveća i analize štetočina potrebno je makar najkraće dati i analizu uticaja i na ukupni biodiverzitet šuma, šibljaka i šumskog zemljišta (koji predstavljaju bogatstvo raznovrsnih ekosistema), kako bi jedan od važnih mera adaptacije bila očuvanje biodiverziteta šuma. 9. Tabelu „6.3 : Predložene mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru šumarstva“ u koloni „Smanjenje rizika“ dopuniti a. Sanacija i revitalizacija šuma oštećenih ledolomom, b. Promena prakse gazdovanja i promocije tradicionalnog načina koršćenja šumskog zemljišta, kao i zaštita šumskog zemljišta od erozije i ispiranja c. Pored postojećeg „Promena prakse gazdovanja i promocija „blisko prirodi” koncepta upravljanja šumama“, dopuniti sa „Uvođenje prakse adaptivnog upravljanja šumama i šumskim resursima u cilju adaptacije na klimatske promene“ 10. Tabelu „6.3 : Predložene mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru šumarstva“ u koloni „Preporuke za prilagođavanje prakse gazdovanja šumama u slučaju planinskih šuma (bukva, jela, smrča, itd) kao potencijalno veoma ugroženih u budućnosti na osnovu klimatskih projekcija“ dopuniti: a. Promocija korišćenja šumskog zemljišta (pašnjaka, livada) na tradicionalan način, b. Održivo sakupljanje šumskih plodova i lekovitog bilja. 11. Tabelu „6.3 : Predložene mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru šumarstva“ u koloni „Politike“ dopuniti: a. kroz sprovođenje prostornih, regulacionih i urbanističkih planova proširiti područja park šuma, zaštitnog urbanog zelenila, šuma zaštićenih kao očuvana prirodna dobra, b. intenzivirati rekultivaciju pošumljavanjem degradiranog zemljišta usled rudarskih i industrijskih aktivnosti, c. očuvati biodiverzitet šuma zaštitom određenih šumskih područja i sastojina. 12. Tabelu „6.3 : Predložene mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru šumarstva“ u koloni „Praćenje i istraživanje“ dopuniti: Monitoring promene biodiverziteta, 13. Tabelu „6.3 : Predložene mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru šumarstva“ u koloni „razvoj kapaciteta i svesti“ dopuniti: a. Obrazovanje vlasnika privatnih šuma za gazdovanje šumama u uslovima klimatskih promena, b. Podizanje svesti o zaštitnoj funkciji šuma i urbanim šumama u cilju adaptacije na klimatske promene c. Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za očuvanje šuma i biodiverziteta. 14. Tabela „6.4 : Predložene mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za sektor poljoprivrede“ u koloni „Smanjenje rizika“ dopuniti: a. Podizanje vetrozaštitnih pojaseva radi sprečavanja eolske erozije, b. Podizanje zaštitnih pojaseva pored saobraćajnica u cilju sprečavanja zagađenja izduvnim gasovima, c. Promocija antierozine obrade poljoprivrednog zemljišta,

Deo 6.3.2 POLjOPRIVREDA dopuniti podacima o značaju i doprinosu poljoprivrednih instituta, selekcionih centara i poljoprivrednih službi za selekciju poljoprivrednih kultura otpornih na klimatske promene i očuvanju vrsta koje su se adaptirale na klimatske uslove naših prostora, očuvanju autohtonih vrsta. Posebno obraditi potrebu jačanja njihovih kapaciteta kao u materijalnom, kadrovskom, stučnom smislu, tako i o potrebi inovacije znanja. Njihova ulogu mora biti i u prenošenju znanja i edukaciji poljoprivrednika za šta moraju biti osposobljeni. Pored ratarske, voćarske, povrtarske i vinogradrske proizvodnje klimatskim promenama je pogođeno i stočarstvo, posebno ekstenzivno u brdsko planinskom području. Naša zemlja ima velike potencijale za razvoj organskog stočarstva, a naročito za organski uzgoj preživara. Najveći udeo prirodnih livada i pašnjaka se nalazi u brdsko-planinskim regionima, gde je zbog depopulacionog trenda došlo do delimičnog zamiranja poljoprivredne aktivnosti, tako da nije ni ostvaren razvoj intenzivne proizvodnje. Idealni uslovi za organsko stočarstvo postoje na lokalitetima koji su slabije razvijeni i gde ne postoji ekonomska osnova za nagle i velike razvojne poduhvate. Ovakvi regioni su često upravo zbog nerazvijenosti izbegli hemizaciju i zagađenje koje prati razvoj, te su prirodne zajednice i staništa očuvani i predstavljaju oaze netaknute prirode. Organsko stočarstvo omogućava održiv razvoj ljudskih zajednica u regionima obuhvaćenim režimima zaštite prirodnih resursa, pri čemu se omogućava pravilna eksploatacija postojećih agrarnih površina i sprečava dalja degradacija prirodnih livada i pašnjaka. Organsko stočarstvo i poljoprivreda su i jedini mogući put razvoja u zonama nacionalnih parkova, gde svaka intenzifikacija proizvodnje predstavlja faktor degradacije prirodnog ambijenta, a uvoz egzotičnih rasa i sojeva faktor genetskog zagađenja prirodne zajednice. U tom smislu, gajenje autohtonih rasa, čvrste konstitucije doprinosi očuvanju biodiverziteta i omogućava poštovanje integriteta životnih zajednica u regijama koje su obuhvaćene režimima zaštite prirodnih i/ili kulturnih dobara.Dodatno, geografski položaj Srbije na jugu Panonskog basena i na Balkanu predstavlja okvir za međunarodnu podršku organskom razvoju. Međunarodni fondovi već učestvuju u finansiranju programa očuvanja prirodnih i kulturnih celina na našoj teritoriji. Da bi se obezbedio dalji napredak našeg društva u celini, potrebno je diverzifikovati poljoprivrednu proizvodnju, uklopiti je u postojeće biogeografske celine, uz poštovanje prirodnih ekosistema i sagledavanje značaja svih međusobnih odnosa koji su uspostavljeni u staništima. Razvoj organskog stočarstva u brdsko planinskom prostoru doprineće prilagođavanju lokalnih zajednca klimatskim promenama i oćuvanju autohtonih vrsta stoke koje su prilagođene ekstremnim vremenskim promenama.

6.3.5 Zdravlje Smatramo da u daljem radu treba sagledati i ranjivost u oblasti tzv zdravstvenog turizma i banjskog lečenja te u merama adaptacija predvideti mere za očuvanje termomineralnih voda, vazdušnih banja, rekreativnih zdravstvenih površina i dr.

7.4. Obrazovanje, obuka i jačanje svesti javnosti Na kraju prvog pasusa na str. 73. gde se govori o aktivnostima u obrazovnim insutucijama treba dodati rečenicu: „Ministarstvo prosvete i naučno-tehnološkog razvoja obezbedilo je svakoj osnovnoj školi obrazovni tzv. Zeleni paket koji obuhvata obrazovne sadržaje i o klimatskim promenama a koji je pripremio Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC.“ U pasusu gde se govori o aktivnostima OCD trebalo bi ažurirati podatke o akciji Sat za našu planetu podacima za ovu godinu, jer su rezultati svake godine bili sve bolji u pogledu širine i uključenosti svih aktera. Takođe, dodati da se OCD sve više usmeravaju na temu klimatskih promena. Naprimer u okviru najnovijeg programa Konekt podrške OCD koje deluju u oblasti životne sredine, čiji je nosilac Regionalni centar za životnu sredinu Centralne i Istočne Evrope – REC uz podršku Švedske razvojne agencije za međunarodnu saradnju – SIDA, uključeno je skoro 60 OCD od kojih se značajan deo opredelio da deluje u području borbe protivu klimatskih promena.

8. FINANSIJSKE, TEHNOLOŠKE I POTREBE JAČANjA KAPACITETA

8.1. Institucionalne potrebe Ovo poglavlje dopuniti potrebama instituconalnog jačanja na svim nivoima i organizacijama: – u lokalnim samoupravama – ojačati ili formirati opštinske službe za zaštitu životne sredine, koje bi se bavile i pitanjima klimatskih promena, – podsticati naučne stručne institucije da se, u okviru svojih delatnosti, bave klimatskim promenama, odnosno da svoj rad i istraživanja obavezno proučavaju i sagledavaju sa aspekta klimatskih promena i omogućiti stručno usavršavanje i specijalizaciju istraživača, stručnih saradnika i projektanata, – u obrazovnim institucijama – inovirati znanja učitelja, nastavnika i profesora o najnovijim saznanjima o klimatskim promenama i uvrstiti ovu oblast u različite nastavne programe, – u medijima – osposobiti novinare da prate najnovja saznanja i procese u oblasti klimatskih promena i da na razumljiv način o tome obaveštaju javnost, – organizacije civilnog društva – da na sistematski i organizovan način podižu svest javnosti o klimatskim promenam, primeni mera mitigacije i adaptacije. Niz ovih mera potrebno je detaljno razraditi u novim strateškim dokumentima koja su u pripremi – Strategiji borbe protiv klimatskih promena i Nacionalnom planu mera adaptacije.

Društvo mladih istraživača Bor

Građanska čitaonica Evropa

Asocijacija za razvoj Bora

Udruženje građana za razvoj sela Vilaž

Share

BOR O KLIMATSKIM PROMENAMA

Bor, 03.04.2017.

JAVNA RASPRAVA

O NACRTU DRUGOG NACIONALNOG IZVEŠTAJA RS

O KLIMATSKIM PROMANAMA

 

 

Pozivamo vas na skup u okviru javne raspravo o Drugom nacionalnom izveštaju Republike Srbije o klimatskim promenama.

https://goo.gl/maps/19DfL2rr4gJ2

 Javni skup će biti održan u prostorijama Medija centra Bor u Tržnom centru Kocka, ul. Kralja Petra I bb u utorak 4. aprila sa početkom u 17,00
https://www.google.rs/maps/place/MEDIJA+CENTAR+BOR+-+%C4%8CITAONICA+EVROPA/@44.0595606,22.0943944,16z/data=!4m5!3m4!1s0x4753f9ab68071595:0xaa442e8017b5cbe9!8m2!3d44.0593139!4d22.1009819?hl=sr
Konzorcijum OCD CSOnnect Bor:

Društvo mladih istraživača Bor

Čitaonica Evropa Bor

Udruženje Village

Asocijacija za razvoj Bora

Fondacija Dr Berislav Ristić Berko

Pokret za novo doba

Kancelarija za životnu sredinu

ostale zainteresovane organizacije

DOBRODOŠLI !!!

Share