Bor, Negotin, 29.maj
Debata na temu – čiji su Vlasi – vodi se između Nacionalnog saveta ove nacionalne manjine, lokalne vlaške partije i sveštenika Srpske i Rumunske pravoslavne crkve
Sastanak sa sveštenikom Rumunske pravoslavne crkve Bojanom Aleksandrovićem zakazujem na popločanom glavnom trgu u Negotinu, između Hrama Svete Trojice, spomenika Hajduk-Veljku Petroviću, hotela „Beograd” i kineske robne kuće. Aleksandrović, međutim, zove posle petnaestak minuta kašnjenja i upućuje nas u protoprezviterat priobalne Dakije RPC, udaljen nekoliko stotina metara dalje, piše današnja Politika.
Crna„dačija sandero” se zaustavlja i iz nje izlazi Aleksandrović, odeven u svešteničkuodoruRumunske crkve. Pre nekoliko dana, s liderima rumunske zajednice u dolini Timoka, Aleksandrović je boravio u Bukureštu i u Senatu se požalio na kranje težak položaj Rumuna u Srbiji, apostrofirajući SPCza opstruisanje rada Rumunske pravoslavne crkve. Ali, debata u rumunskom Senatu je bila mnogo više od pitanja nadležnosti dve crkve u istočnoj Srbiji i pitanja bogosluženja na rumunskom jeziku. Nekoliko lokalnih lidera u dolini Timoka je u Bukureštu ponovilo svoje stavove da su Vlasi isto što i Rumuni, čemu se Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine u Srbiji oštro suprotstavlja, tvrdeći da vlaško etničko biće najvećeg broja ljudi u vlaškom korpusu, ne prihvata znak jednakosti s rumunskim etničkim bićem.
–Vlasi su posebna nacionalna manjina i njihovim etničkim bićem i osećanjima ne može gazdovati niko osim njih samih– kaže mi Miletić Mihajlović, predsednik Odbora za međunacionalne odnose Skupštine Srbije i potpredsednik Nacionalnog saveta Vlaha.
Kao glasnogovornika rumunskog nacionalnog korpusa on imenuje dr Predraga Balaševića, lidera Vlaške demokratske stranke Srbije, koji je takođe boravio u Bukureštu.
U separeu kafane u Boru, Balašević kaže da je njegova oštra kritika državnim institucijama i Nacionalnom savetu Vlaha upućena zbog nedostatka škola na maternjem jeziku, nedostatka informisanja na maternjem jeziku i opstrukciji bogosluženja na maternjem jeziku. Pri čemu su, za Balaševića, vlaški i rumunski – jedan jezik.
Kada sam pitao Balaševića na kom jeziku on govori, odgovorio je da priča na jeziku kojim ga je učila njegova baka, jeziku koji se usmeno prenosi „s kolena na koleno”. Balašević tvrdi da je razlika između vlaškog i rumunskog jezika identična „razlikama u govoru Piroćanca i Beograđanina”.
Ovaj mladi lekar iz Bora oštro demantuje navode da je napustio vlaški jezik i prihvatio rumunski, smatrajući da je njegovo etiketiranje, kao stipendiste rumunske vlade (u Krajovi je diplomirao medicinu), potpuno besmisleno.
– Moja borba za izjednačavanje Vlaha i Rumuna nikako ne dovodi u pitanje našu lojalnost državi Srbiji. Ima li većih prijatelja od Srbije i Rumunije? Zar predsednik Rumunije ne bojkotuje skupšefovazemaljaCentralneiJugoistočneEvropeuVaršavi, solidarišućisespredsednikomTadićemiSrbijomzbogKosova – pita Balašević, najavljujućidaćerazmotritisvojeučešćeudaljemraduNacionalnogsavetaVlaha.
Dan kasnije, otišao sam u Malajnicu, bajkovito, raštrkano vlaško selo, u čijem podnožju je izgrađena rumunska crkva. Pored novog, u žuto obojenog verskog zdanja, gradi se još jedan objekat, registrovan kao stambeni. Međutim, protojerej priobalne Dakije RPC Bojan Aleksandrović najavljuje: biće to parohijski dom, a u dogledno vreme – manastir.
Mladi sveštenik koji je iz SPC prešao u tabor sestrinske Rumunske crkve, optužuje predstavnike Timočke eparhije i lokalne vlasti „da su učinilisve da ne izdaju dozvolu za gradnju crkve u selu Malajnica”.
Ipak, crkva je izgrađena, ali bez dozvoleza verski objekat.Aleksandrović je veštim administrativnim manevrima gradio crkvu kao trgovinski, odnosno ugostiteljki objekat. On bogosluženje vrši na rumunskom jeziku, iako priznaje da između 50 i 100 ljudi koji su redovni u crkvi, taj jezik smatraju – „vlaškim”.
Oko pola kilometara dalje, ustaroj tradicionalnoj kući, pored koje su podignute dve velike, bele građevine,tipičnog „gastarbajterskog stila”, osamdesetčetvorogodišnji Blagoje Đurić kaže da ne odlazi u rumunsku crkvu, „jer je oduvek bio Vlah, ali oduvek vernik SPC”.
I njegova komšinica Draginja Bobulanović takođe ne želi da sluša bogosluženje na „tuđem” jeziku. Kada govori s decom, priča na vlaškom, ali kada sluša božju reč, sluša je na srpskom.
Kako god svojatali živopisni jezik Vlaha, tokom dva dana boravka u Negotinu i Boru, i od Vlaha koji ne žele da budu Rumuni, i od Vlaha koji se izjašnjavaju kao Rumuni, i od Srba koji s njima žive zajedno, nisam čuo ni reč netrpeljivosti, niti saznao za bilo kakav međuetnički incident.
Pravi problem je u nečem drugom: istočna Srbija je postala zemlja staraca i uskoro ni politički lideri, ni sveštenici, neće imati kome da se obraćaju.
Aleksandar Apostolovski
———————————————————–
Rezultati poslednjeg popisa
–Ucentralnoj Srbiji, po poslednjem popisu iz 2002. godine, 39.953 građana su se izjasnili kao Vlasi, dok je Rumuna bilo 4.175. U Vojvodini se 101 građanin izjasnio kao Vlah, a 30.419 građana kao Rumuni – podseća Miletić Mihajlović, tvrdeći da u 18 opština istočne Srbije Vlaha ima verovatno četiri ili pet puta više, ali se oni svojom voljom nisu tako izjasnili.
Predsednik Nacionalnog saveta Rumuna u Srbiji, sa sedištem u Novom Sadu, Daniel Petrović, ističe da svaki čovek, prema Ustavu, ima pravo da se izjasni kom nacionalnom korpusu pripada.
– Ako se izjasni da je Rumun, on je Rumun. Ako se izjasni da je Vlah, onda je Vlah. Nacionalni savet Rumuna štiti interese građana koji su se izjasnili kao Rumuni. Budući popis je prava prilika se utvrdi realno stanje o tome koliko ima pripadnika nacionalnih manjina – kaže Petrović.
