Bor, Negotin, 31.maj
Kojim jezikom govore Vlasi, u kojoj crkvi treba da se mole
Foto: B.F.
Vlasi istočne Srbije govore jednim jezikom i mole se istom Bogu. Ali kada taj jezik treba da se prevede, i kada treba otići u crkvu, nastaju kontroverze. Čiji je taj jezik – vlaški ili rumunski? U kojoj crkvi treba da čuju reč Božju, u srpskoj ili rumunskoj? Dve crkve su sestrinske, ali kada je u pitanju brojanje stada, onda rodbinske veze padaju u vodu i dižu se na viši nivo, na odnose dve patrijaršije, piše današnja Politika.
Kada taj jezik treba uvesti u škole ili ga čuti na televiziji, igra nadilazi lingviste i opet prelazi na viši nivo. Na polemike između Nacionalnog saveta Vlaha i lokalnih vlaških partija, sa tendencijom da se popne još više, sve do odnosa zvaničnog Beograda i Bukurešta, koji su, opet, prijateljski.
Potrebna je asistencija neke stare vračare, predstavnice nadaleko čuvene vlaške magije, da bi se shvatili međuetnički odnosi u prelepoj dolini Timoka, sve praznijoj ljudima i sve punijoj velelepnim kućama gastarbajtera koji su otišli na zapad, gde nema jezičkih i verskih kontroverzi. I gde je jedino božanstvo „evro”.
– Na srpskom jeziku ja sam Vlah. A na rumunskom jeziku – Vlah se kaže Rmun – kaže mi dr Predrag Balašević, lider Vlaške demokratske stranke Srbije, koji nagoveštava mogućnost da napusti Nacionalni savet Vlaha, upravo zbog jezika.
Iako se dobro razumeju, Balašević ne može da se pomiri sa činjenicom da je Odbor za očuvanje jezika pomenutog Saveta prihvatio da se ćirilično pismo koristi pri standardizaciji vlaškog jezika. Kada kaže vlaškog, Balašević misli na rumunski jezik.
– Ne postoji primer da jedan romanski narod koristi ćirilicu – izričit je Balašević, ukazujući da jezičko pitanje nije političko. Nacionalni savet Vlaha Srbije, međutim, u svojoj deklaraciji navodi sledeće: „I pored činjenice da je jezik kojim Vlasi danas u Srbiji govore idiom, odnosno dijalekt, proizašao iz balkanskog latiniteta, delom iz rumunskog, a delom sa primesama neromanskih jezika, on je dovoljno specifičan da se smatra maternjim jezikom Vlaha”.
Ovaj savet najavljuje da će raditi na stvaranju uslova za očuvanje, napredovanje i korišćenje maternjeg jezika Vlaha, kojim oni govore i koji razumeju.
– U međuvremenu, do završetka standardizacije, službeni jezik Vlaha je samo srpski jezik koji je inače službeni jezik na celoj teritoriji Srbije. Za to vreme, maternji jezik Vlaha će ipak biti u upotrebi u elektronskim medijima za potrebe informisanja ili u drugim prilikama – kaže predsednik Odbora za međunacionalne odnose Skupštine Srbije i potpredsednik Nacionalnog saveta Vlaha Miletić Mihajlović.
Lingvista iz SANU koji slovi za jednog od najboljih poznavalaca vlaškog pitanja, ali ne želi da se predstavi, svestan osetljivosti „prisvajanja” ove nacionalne manjine, razapetih između bliskosti sa Srbima i ambicijom pojedinih zagovornika „rumunizacije Vlaha”, kaže da, sa stanovišta dijalektologije, Vlasi u severoistočnoj Srbiji govore dva različita dijalekta rumunskog jezika – jedan je banatski a drugi je oltenski.
– Ideja da se standardizuje taj dijalekat je kao da se standardizuje neki dijalekt srpskog jezika. Sa stanovišta jezičke politike, ipak se sve može proglasiti za jezik, što smo videli posle raspada SFRJ – tvrdi naš sagovornik.
U svojoj kancelariji u Negotinu, sedištu Priobalne Dakije Rumunske pravoslavne crkve, protojerej Bojan Aleksandrović nema dilemu da je vlaški jezik sinonim za rumunski.
– Ovde postoje ljudi koji traže službu na svom maternjem jeziku – rumunskom, ili takozvanom vlaškom – kaže Aleksandrović. Mladi sveštenik vrši službu na vlaškom jeziku u Crkvi svetih Arhangela i prepodobne mati Paraskeve, u selu Malajnica, u kojoj se nalazi pokrov sa moštiju Svete Petke, dar koji je Aleksandroviću predao rumunski patrijarh Daniel.
Ipak, jezik kojim Aleksandrović vrši bogosluženje za predstavnike SPC isuviše je glasan, i iz raštrkanog, gotovo napuštenog sela, već duže vreme čuje se čak do beogradske patrijaršije. Naime, u saopštenju za javnost Svetog arhijerejskog sabora SPC, sa poslednjeg redovnog zasedanja, znatan deo posvećen je delovanju Rumunske crkve.
– Jerarhija RPC ne poštuje kanonski poredak i jurisdikciju sestrinskih crkava – navodi se u saopštenju i precizira da je Sabor zahvalan RPC za dobar odnos prema Temišvarskoj eparhiji SPC, za podršku koju pruža njenom administratoru, sveštenstvu i monaštvu, čemu odgovara bratoljubivi stav SPC prema Rumunima u srpskom Banatu. Ali, Sabor istovremeno izražava žaljenje i odlučan protest zbog nekanonskih upada pojedinih episkopa i klirika iz Rumunije na područje dveju eparhija u istočnoj Srbiji, bez blagoslova i odobrenja nadležnih episkopa SPC.
Jedan od klirika o kome se govori u saopštenju je upravo Bojan Aleksandrović, pa ga je episkop Timočki Justin udaljio iz SPC, iako je Aleksandrović već tada bio u sestrinskim odajama Rumunske pravoslavne crkve.
