Bor, 6.april
GRANSKI SINDIKAT HEMIJE, NEMETALA, ENERGETIKE I RUDARSTVA
Direktoru RTB-a , Blagoje Spaskovski
Direktoru TIR-a,Boban Todorović
Imajujući u vidu da generacije radnika decenijama rade u RTB-u u najzagađenijim radnim i životnim uslovima, da se zbog specifičnosti i dijagnoza najtežih bolesti većina radnika i članova uže porodice upućuje na lečenje u Beograd i zbog tih razloga je poslovodstvo decinijama unazad omogućavalo prevoz automobilom za obolele radnike RTB-a.
Ova humana akcija koja se nastavlja, zbog dotrajalosti i amortizacije vozila često se pretvara za bolesnike u noćnu moru jer se automobili često kvare na putu.To na autoputu može da bude izuzetno opasno, automobili ostaju pokvareni, a bolesnici, uz dodatni stres, pored svojih muka, moraju da se naknadno snalaze za prevoz do zdravstvenih ustanova i nazad do Bora.
Zato je potrebno da kompanija RTB kupi nova vozila,koja će pre svega biti bezbedna i za vozača i za putnike tj.bolesnike.Po pravilu najlošiji automobili se šalju za prevoz bolesnika,dok se bolji i sigurniji ostavljaju za poslovodstvo.Ovo predstavlja odnos poslovodstva prema bolesnim radnicima i svojevrsni vid diskriminacije. Takođe je i sanitet u TIR-u u očajnom stanju i veća je opasnost prevesti povređenog ili bolesnog sanitetom.Kompanija koja kupuje mehanizaciju vrednu desetine miliona evra , mora da ima sredstva i za kupovinu novih vozila za prevoz bolesnika i sanitetsko vozilo,a to je i zahtev sindikata Nezavisnost .
Odbor sindikata Nezavisnost
Predsednik, Dragan Jankucić
Poslovodstvu RTB -a
Na zajedničkom sastanku predstavnika Sindikata ’’Nezavisnost’’ RBM ,TIR i RBB sa predstavnicima Granskog sindikata HNER i Pravne službe UGS ’’Nezavisnost’’, održanom 05. aprila 2011. godine, u Boru, a povodom zaključivanja ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti (u daljem tekstu: ugovor) sa svim zaposlenima, zauzeti su sledeći
S T A V O V I
Imajući u vidu predstojeću statusnu promenu spajanja svih privrednih subjekata u jedan jedinstveni pravni subjekat, a nakon toga i moguću privatizaciju, sindikati naglašavaju važnost i poseban značaj kako opštih akata poslodavca kojima se regulišu prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada (kolektivni ugovori ili pravilnici o radu), tako i ugovora o radu, odnosno ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti. Navedenim aktima štite se osnovna stečena prava zaposlenih u slučaju promene poslodavca i u slučaju privatizacije. Sindikati smatraju da je interes, ne samo sindikata kao relevantnih predstavnika zaposlenih, već i poslodavca, da oblast radnih odnosa bude u potpunosti definisana u skladu sa zakonskim propisima Republike Srbije (Zakon o radu, Opšti kolektivni ugovor, Poseban kolektivni ugovor i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu).
U tom smislu, neophodno je:
- U RBB-u, odmah, pre zaključivanja ugovora, započeti pregovore sa reprezentativnim sindikatima za zaključivanje kolektivnog ugovora, a tek potom, sa zaposlenima zaključiti pojedinačne ugovore. U slučaju da poslodavac ne prihvati ovu inicijativu, sindikati upozoravaju da poslodavac nema opšti akt (niti pravilnik o radu), a da ponuđeni ugovor nije usaglašen sa zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom, i to: nisu utvrđeni elementi za utvrđivanje osnovne zarade; nije utvrđena vrednost boda; kriterijumi za uvećanje godišnjeg odmora i plaćeno odsustvo nisu usklađeni sa Opštim kolektivnim ugovorom. Kriterijumi za utvrđivanje radnog učinka zaposlenog se određuju kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, a ne posebnim pravilnikom kojeg donosi poslodavac. Elementi radnog učinka se utvrđuju u procesu pregovaranja između poslodavca i sindikata. Regres se, kao i elementi radnog učinka, utvrđuju u procesu pregovaranja i regulišu opštim aktom, a ne dogovorom sa sindikatima. U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, neophodno je ugovoriti visinu osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja za sve zaposlene, a za zaposlene koji rade na naročito teškim i po zdravlje štetnim poslovima (poslovi sa povećanim rizikom) u uvećanom izosu u odnosu na ostale zaposlene.
- U TIR-u, postoji potpisan kolektivni ugovor, ali isti ima nedostatke u pogledu: utvrđivanja elemenata osnovne zarade, regresa i toplog obroka (nema statističkih pokazatelja za prosečnu zaradu u privredi, već samo u Republici). Pre zaključivanja pojedinačnih ugovora, neophodno je aneksirati kolektivni ugovor u cilju utvrđivanja elemenata osnovne zarade (osnovna zarada za najjednostavniji posao za period ne duži od 6 meseci i koeficijenti poslova), utvrđivanja novog iznosa regresa i toplog obroka, kao i utvrđivanja naknade za Božić i Uskrs u iznosu od po 1/2 prosečne zarade u TIR-u za mesec koji prethodi isplati. U procesu pregovaranja, još jednom, razmotriti opravdanost velikog broja povreda radne obaveze, odnosno radne discipline.
- U RBM-u, iako je zaključivanje ugovora već u proceduri, konstatovano je da kolektivnim ugovorom nisu utvrđeni elementi zarade, već je njihovo utvrđivanje u nadležnosti poslodavca, što je suprotno Zakonu i Opštem kolektivnom ugovoru. Za regres i topli obrok važi primedba kao i u slučaju TIR-a. Bez obzira na određeni broj već zaključenih ugovora, Sindikat predlaže poslodacu hitan početak pregovora za usklađivanje kolektivnog ugovora u skladu sa navedenim primedbama, a tek nakon toga nastavak zaključivanja pojedinačnih ugovora. Ugovore koji su već zaključeni treba staviti van snage.
Razmatrajući problamatiku vezanu za radne odnose u sva tri pravna subjekta, nameće se zaključak da su najvažnije oblasti koje direktno utiču na materijalni položaj zaposlenih definisane suprotno Zakonu i da ih je neophodno uskladiti, čime će se izbeći nepotrebni sukobi i dugotrajni sudski procesi. To će doprineti unapređenju socijalnog dijaloga u ovim sredinama i višem nivou korporativne kulture i industrijskih odnosa, kao što prilići privrednim društvima od izuzetnog društvenog značaja, koji imaju sva tri pomenuta pravna lica, a na zadovoljstvo i zaposlenih i poslodavca.
Za Sindikat ’’Nezavisnost’’ RBB
Časlav Gavrić, predsednik
Za Sindikat ’’Nezavisnost’’ TIR
Dragan Jankucić, predsednik
Za Sindikakt ’’Nezavisnost’’ RBM
Staniša Stojanović, predsednik
