Bor, 30.maj
Akcioni program restruktuiranja RTB Bor, usvojen još 6. novembra 2008, nalazi se, nakon predugog odugovlačenja, uglavnom iz dnevno-političkih interesa, pred realizacijom. Iako se stečaj ne spominje, jasno je da će biti ugašena sadašnja najveća preduzeća i stvorena nova , jedinstvena firma koja će morati da se „zakači“ za strateškog partnera, a potom će, posle rešavanja nagomilanih problema i dugova, otići na prodaju, lepše rečeno biće privatizovana. Da li će to imati neke podudarnosti sa prodajom smederevskog „Sartida“ ili neće, ostaje da se vidi i – preživi. Zato objavljujemo najvažnije izvode iz Akciomnog programa restruktuiranja kombinata bakra, dokumenta koji nije dovoljno poznat široj javnosti. Ukoliko pročitate ovaj program s bar malo više pažnje, sve će vam biti jasnije i konkretnije nego što su izjave pojedinih eksperata i neprikosnovenih direktora.
Foto: D.Popaz
IZVOD IZ PROGRAMA RESTRUKTURIRANJA RTB BOR GRUPE
Beograd, 6. novembar 2008. godine
3 RESTRUKTURIRANJE PREDUZEĆA
3.1 Model restrukturiranja Preduzeća
Kako dosadašnja privatizacija imovine Preduzeća nije dala rezultate, to su Savetnici na osnovu izvršene procene pravnih, finansijskih i socijalnih implikacija i interesa iskazanog od strateških investitora razmatrali mogućnost za privatizaciju Preduzeća na način koji bi, sa jedne strane, omogućio suštinski nastavak poslovanja Preduzeća kao jedinstvene celine, kroz statusnu promenu spajanja uz osnivanje čime bi preduzeća RTB, RBB, RBM i TIR prestala da postoje bez likvidacije i bilo osnovano novo privredno društvo koje bi bilo njihov sledbenik („Novo preduzeće“) dok bi, u isto vreme, sa druge strane, obezbedio kako fer tretman poverilaca Preduzeća, tako i sigurnost za budućeg strateškog investitora u pogledu obaveza koje na sebe preuzima.
Ovaj cilj moguće je u razumnoj meri postići kroz postupak koji bi uključio:
• Rešavanje konačnog statusa ekološki ugrožene zone koja obuhvata polje 2 flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj uključujući kolektor, odlagalište raskrivke Šaraka, odlagalište površinskog kopa Bor i staro jalovište Bor ( u daljem tekstu Jalovište), što uključuje izdvajanje Jalovišta i-prenos na Republiku Srbiju
• Prenos infrastrukturnih objekata na Republiku Srbiju, saglasno Zaključku Vlade RS 05 Broj 023-9175/2006-3 od 19. oktobra 2006. godine
• Usaglašavanje dužničko-poverilačkih odnosa, putem objave javnog poziva i pregovora sa poveriocima
• Izbor strateškog partnera
• Izbor starteškog partnera, pregovori sa istim i potpisivanje ugovora o strateškom partnerstvu
• Izdvajanje jalovišta i prenos na Republiku Srbiju
• Statusnu promenu spajanja uz osnivanje uz konverziju potraživanja državnih poverilaca u osnovni kapital Novog preduzeća te registracija Republike Srbije kao direktnog ili indirektnog vlasnika Novog preduzeća i konačno rešavanje statusa preostalog društvenog kapitala
• Dokapitalizaciju Novog Preduzeća od strane strateškog partnera, pri čemu bi ulog strateškog partnera u Novo preduzeće bio namenjen za implementaciju investicionog programa koji će sadržati i investicije za zaštitu životne sredine kao i za izmirenje obaveza prema komercijalnim poveriocima.
Strateškom partneru će biti ponuđeno sticanje 67% kapitala Novog preduzeća putem dokapitalizacije za minimalni iznos od USD 300 miliona, pri čemu bi se sredstva od dokapitalizacije koristila za namirenje obaveza prema komercijalnim poveriocima i sprovođenje investicionog programa, a sve shodno odredbama Ugovora o strateškom partnerstvu i Zakona o privrednim društvima.
3.2 Pravni osnov za restrukturiranje Preduzeća
Pravni osnov za donošenje Programa restrukturiranja sadržan je u odredbama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/2001, 18/2003, 45/2005 i 123/07) koji reguliše način privatizacije društvenog kapitala, Zakona o Agenciji za privatizaciju („Službeni glasnik RS“, br. 38/2001, 135/2004), Uredbi o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije („Službeni glasnik RS“, br. 52/2005), Zakonu o privrednim društvima (Službeni glasnik RS , br. 125/04), Informaciji o usvajanju Strategiije restruktuiranja sa Zaključkom usvojenim od strane Vlade RS 05 Broj 023- 4382/2008-1 od 23. oktobra 2008., Zakonu o rudarstvu (Službeni glasnik RS br. 44/95, 85/2005, 101/2005, 34/2006) kao i u drugim pozitivnim propisima koji omogućavaju sprovodjenje restruktuiranja Preduzeća.
Shodno članu 2 stav 2 Zakona o privatizaciji i članu 2 Uredbe o postupku i načinu restruktuiranja, restrukturiranje u postupku privatizacije obuhvata izmedju ostalog / statusne i druge promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća a, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine. Takođe, u skladu sa članom 6 Uredbe, restrukturiranje drugim promenama, izmedju ostalog obuhvata konverziju novčanih potraživanja od sti-ane poverilaca sa većinskim državnim kapitalom u kapital subjekta privatizacija kao i povećanje kapitala u sub jektu privatizacije
Član 381 Zakona o privrednim društvima definiše spajanje uz osnivanje kao:“statusnu promena kojom dva ili više privrednih društava prestaju da postoje bez lih’idacije (u daljem tekstu: društvo prestalo spajanjem) prenoseći celu svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje od novog društva (u daljem tekstu: novo društvo) akcija ili udela akcionarima ili članovima prestalog društva i ako je potrebno, novčanu doplatu, koja ne prelazi 10% nominalne vrednosti tako izdatih akcija ili njihove računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti. „
Ovo, između ostalog, znači da bi nakon sprovođenja spajanja uz pripajanje, uz naravno poštovanje jasno definsane procedure propisane Zakonom o privrednim društvima, RTB, RBB, RBM i TIR prestali da postoje, dok bi se osnovalo novo privredno društvo, pravni sledbenik Preduzeća, koje bi u svemu bilo ustrojeno u skladu sa Zakonom o privrednim društvima,. Takode, sam postupak spajanja uz osnivanje je zakonski jasno definisana procedura koja bi se sprovela na način koji bi (za razliku od nekih drugih opcija) obezbedio pravnu sigurnost svim zainteresovanim subjektima.
Postupak spajanja obezbeđuje, zaštitu za poverioce, jer u skladu sa članom 395 Zakona o privrednim društvima (koji se shodno primenjuje na postupak spajanja osnivanjem):
„(1) Poverioci čija su potraživanja nastala do objave nacrta ugovora o spajanju uz pripajanje imaju pravo da, u roku od 30 od dana te objave, pisanim putem zahtevaju obezbedenje ili namirenje nenamirenih punovažnih potraživanja, kako dospelih tako i nedospelih, od društva koje učestvuje u postupku spajanja uz pripajanje koje im je dužnik.
(2) Poverioci koji nisu zahtevali obezbedenje ili namirenje potraživanja u roku iz stava 1. ovog člana, imaju pravo da u roku od šest meseci od dana objavljivanja registracije spajanja uz pripajanje, pisanim putem zahtevaju obezbedenje nedospelih potraživanja ako učine verovatnim da se spajanjem uz pripajanje ugrožava njihovo namirenje.
(3) Poverioci koji imaju dovoljno obezbeđena potraživanja, kao i poverioci koji bi u stečaju imali prava prvenstvenog namirenja nemaju prava iz st. 1. i 2. ovog člana.
(4) U objavama iz st. 1. i 2. ovog člana poverioci se obaveštavaju o pravu na obezbeđenja ili namirenja koje imaju povodom spajanja uz pripajanje.
(5) Obezbeđenje potraživanja za poverioce društava koja prestaju pripajanjem i poverioce društva sticaoca može da bude dato različitim instrumentima obezbeđenja.
(6) Upravni odbor društva sticaoca dužan je da upravlja imovinom svakog od društava koja su prestala pripajanjem odvojeno sve dok se poveriocima iz st. 1. i 2. ovog člana potraživanja ne namire ili dovoljno ne obezbede.
(7) Poverioci svakog društva koje učestvuje u spajanju uz pripajanje imaju prednost u namirenju potraživanja iz imovine tog društva koje im je prvobitni dužnik u odnosu na poverioce ostalih društava koja se spajaju uz pripajanje.
(8) Poverioci koji smatraju da je spajanjem uz pripajanje ugroženo namirenje njihovih potraživanja mogu nadležnom sudu podneti tužbu za pobijanje odluke o spajanju uz pripajanje.
(9) Ako upravni odbor društ\>a sticaoca radi zaštite prava poverilaca ne postupi u skladu sa st. 1. do 7. ovog člana, sud može da poništi spajanje uz pripajanje po tužbi poverilaca, ako utvrdi da je spajanjem uz pripajanje bitnije ugroženo namirenje njihovih potraživanja. “ )
Takođe, član 400 Zakona o privrednim društvima između ostalog predviđa da registracija spajanja uz osnivanje ima za posledicu prenos imovine i obaveza društva koje prestaje spajanjem, uključujući i nenamirena potraživanja prema trećim licima na društvo sticaoca; prenos dozvola, koncesija, drugih povlastice sa društva prestalog spajanjem na društvo sticaoca. Dodatno lica zaposlena u društvu prestalom spajanjem nastavljaju da rade u društvu sticaocu u skladu sa propisima o radu i ugovorom o spajanju.
Takođe, sprovođenjem ovog postupka rešile bi se još neke od nedoumica odnosno problema sa kojima se Preduzeća danas susreću, ili koje su se javile u dosadašnjem postupku. Naime:
a. U okviru sistema RTB Bor, odnosno među Preduzećima postoji veliki broj međusobnih potraživanja čiji iznosi i status nisu dovoljno jasni, dok član 400 Zakona o privrednim društvima predviđa, između ostalog, da „uzajamna potraživanja između društ\>a koje prestaje pripajanjem i društva sticaoca, koja još nisu namirena, gase se usled sjedinja\>anja dužnika i poverioca u istom licu“ što praktično znači gašenje međusobnih nejasnih obaveza među Preduzećima;
b. U postupku prodaje imovine postavilo se pitanje primene odredbi Zakona o radu koje regulišu „preuzimanje zaposlenih“, dok to u slučaju sprovođenja spajanja ne bi predstavljalo problem, s obzirom da, sa jedne strane, član 400 Zakona o privrednim društvima predviđa, između ostalog, da „lica zaposlena u društvu prestalog pripajanjem nastavljaju da rade u društvu sticaocu u skladu sa propisima o radu i ugovorom o spajanju uz pripajanje.“, dok, sa druge strane Zakon o radu takođe nedvosmisleno predviđa da se odredbe 147-152 (Prava zaposlenih kodpromene poslodavca) primenjuju u slučaju statusnih promena (član 147). Sa ovim u vezi međutim važno je napomenuti da trenutno u svakom od Preduzeća postoji zaseban kolektivni ugovor, dok bi, radi praktične implementacije pomenutih odredaba zakona o radu (odnosno nastavka primene kolektivnog ugovora nakon spajanja) bilo potrebno potpisati jedinstven kolektivni ugovor za ceo sistem, uz istovremeno potpisivanje novih ugovora o radu /ugovora o regulisanju međusobnih prava i obaveza, a u skladu sa Zakonom.
c. Analizom ove opcije utvrđene su sledeće prednosti i nedostaci njene eventualne primene:
d. Prednosti:
e. Zakonski jasno deflnisana procedura koja može obezbediti pravnu sigurnostim svim stranama učesnicama u postupku
f. Obezbedenje kontiunuiteta poslovanja Preduzeća kao jedinstvene celine te mogućnost prenosa eksploatacionih prava
g. Otklanjanje nedostataka koji predstavljaju glavnu prepreku za nastavak postojanja Preduzeća u sadašnjem obliku te implementaciju opcije prodaje postojećih društava (npr. vlasnička struktura, nejasni i neregulisani odnosi između Preduzeća, nejasni interni finansijski odnosi između Preduzeća)
h. Mogućnost kreiranja ugovorne obaveze kupca za implementaciju investicionog i socijalnog programa kao i programa zaštite životne sredine uključujući i Akcioni plan za smanjenje aerozagađenosti putem ugovora o ulaganju
i. j. Mogućnost davanja garancija od strane Republike Srbije za istorijske ekološke obaveze
j. Nedostaci:
k. Dužina trajanja procesa (okvirno 3-6 meseci)
l. m. Neizvesnost visine potraživanja poverilaca.
3.3 Primena mera restruktuiranja
Preduslovi za uspešno okončanje restruktuiranja putem statusne promene spajanja uz osnivanje i izbor srateškog partnera za dokapitalizaciju Novog preduzeća jesu konverzija svih potraživnja držvnih poverilaca u kapital novonastalog društva i rešavanje statusa ekološki ugrožene zone Jalovišta.
> Izdvajanje Jalovišta
Područje Jalovište predstavlja ekološki kontaminiranu zonu koja predstavlja potencijalnu opasnost, kako za područje Bora, tako i za širi region i za ceo Crnomorski sliv. Ono je, kao takva, već izdvojeno iz eksploatacionog polja ,,RBB“ i predmet je posebnog tretmana od strane nadležnih organa Republike Srbije, i to u saradnji sa Svetskom Bankom. Dodatno, usled štete koja može biti izazvana ekološkim – incidentima vezanim za Jalovište, neće biti moguće privući adekvatnog starteškog partnera koji bi bio spreman da preuzme rizike koji mogu proisteći iz postojećeg stanja dok god područje Jalovišta ne bude izdvojeno iz imovine RTB Bor. Sa tim u vezi, potrebno je da Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja u saradnji sa Ministarstvom finansija i Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije, dostavi Vladi izveštaj o rešavanju konačnog statusa predmetne imovine u smislu omogućavanja izdvajanje Jalovišta iz imovine RTB Bor kao preduslova strateškog partnerstva, sa jedne strane kao i otklanjanja potencijalnih ekoloških opasnosti, sa druge strane.
Neophodno je da se pre sprovodjenja statusne promene uz osnivanje, izdvoji Jalovište iz imovine Preduzeća, od strane nadležnih organa i isto prenese na Republiku Srbiju. Sam način izdvajanja bi mogao biti putem eksproprijacije ili putem izdvajanja imovine u posebno pravno lice koje bi bilo u vlasništvu Republike Srbije.
> Prenos infrastrukturnih objekata na Republiku Srbiju, saglasno postojećem Zaključku
Vlade RS 05 Broj 023-9175/2006-3 od 19. oktobra 2006. godine Infrastrukturni objekti koji će biti predmet prenosa će biti bliže definisani pre podnošenja finalnih ponuda kojom prilikom će biti definisan, sa sticaocima, način njihovog pojedinačnog prenosa na Republiku Srbiju ili Opštinu Bor.
> Usaglašavanje dužničko-poverilačkih odnosa, putem objave javnog poziva i pregovora sa poveriocima
U cilju blagovremenog i uspešnog rešavanja statusa potraživanja poverilaca, u skladu sa usvojenim Zaključkom VRS 05 Broj 023-4382/2008-1 od 23. oktobra, biće formirana radna grupa od strane predstavnika Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva finansija, RTB Bor grupe i Agencije za privatizaciju, sa zadatkom utvrđivanja visine obaveza prema komercijalnim poveriocima na dan 31. oktobra 2008. godine, koja bi do 30. novembra 2008. godine utvrdila stanje svih obaveza i sačinila predlog mera u vezi sa načinom njihovog izmirenja.
S tim u vezi biće objavljen javni poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja na dan 31. oktobar 2008. godine.
> Konverzija potraživanja državnih poverilaca u kapital Novog preduzeća
Izvesnost potpune konverzije potraživanja državnih poverilaca je neophodna kako bi strateški partner imao potpunu infomaciju o stanju duga koji će se zateći u trenutku dokapitlizacije i shodno tome opredelio elemente svoje ponude. Shodno Zaključku Vlade RS 05 br: 023- 4382/2008-1 od 23. oktobra 2008. godine, neophodno je do 30. novembra 2008. godine sa svakim od državnih poverilca sačiniti zapisnike o stanju duga na dan 31. oktobra 2008. godine, koji bi kao takav bio osnov za konverziju. S tim u vezi biće objavljen javni poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja na dan 31. oktobar 2008. godine.
> Izbor strateškog partnera
Sam postupak izbora strateškog partnera bi se sproveo putem prikupljanja javnih ponuda radi sticanja većinskog udela u kapitalu Novog preduzeća, pri čemu će postupak izbora strateškog partnera sprovesti Agencija za privatizaciju, shodnom primenom Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom.
Javni poziv za izbor strateškog partnera da učestvuje u dokapitalizaciji radi sticanja većinskog vlasništva u Novom preduzeću bi trebao da sadrži kvaliflkacioni kriterijum po kome se kao strateški partneri mogu javiti investitori koji kumulativno ispunjavaju sledeće kriterijume:
(i) da se bave proizvodnjom i/ili preradom i/ ili trgovinom bakra ili proizvoda od bakra ili ostalih obojenih metala a sve u periodu od prethodne tri godine od dana objavljivanja javnog poziva
(ii) koji su u 2007. godini ostvarili godišnji prihod veći od USD 500 miliona.
Ugovor o strateškom partnerstvu (u daljem tekstu: Ugovor) će zaključiti Republika Srbija, Agencija za privatizaciju, Preduzeća i izabrani strateški partner.
Transakcija iz Ugovora će se smatrati okončanom nakon registracije strateškog partnera kao suvlasnika Novog preduzeća (sa Republikom Srbijom), kojoj prethode:
(i) Okončanje statusne promene spajanja uz osnivanje i registracija Novog preduzeća i
(ii) Konverzija potraživanja državnih poverilaca u osnovni kapital Novog preduzeća.
(iii) Registracija Novog preduzeća koje će biti pod većinskom (direktnom i indirektnom) kontrolom Republike Srbije.
Cena koja će biti plaćena za novoizdati udeo u Novom preduzeću bi se iskoristila za:
(i) investicioni program koji će sadržati i investicije za zaštitu životne sredine
(ii) namirenje komercijalnih poverilaca sa kojima su usaglašena potraživanja
> Statusna promenu spajanja uz osnivanje
Nakon izbora strateškog partnera i zaključenja ugovora o strateškom partnerstvu, pristupilo bi se sprovodjenju statusne promene spajanje uz osnivanje. Sprovođenjem ovog postupka došlo bi do prebijanja uzajamnih potraživanja između preduzeća koja učestvuju u spajanju, što praktično znači gašenje međusobnih obaveza među preduzećima. Istovremeno sa sprovođenjem spajanja uz osnivanje, pristupilo bi se postupku konverzije potraživanja Republike Srbije odnosno državih poverilaca u kapital novonastalog društva u obimu koji je potreban da se omogući uspešan nastavak procesa, odnosno privlačenje strateškog partnera , nakon čega bi Republika Srbija (direktno i/ili preko državnih poverilaca) postala vlasnik novonastalog subjekta. Radi definisanja ukupnog nivoa obaveza Preduzeća i načina otplate odnosno obezbeđenja, a shodnom primenom odredbi Zakona o privrednim društvima, potrebno je objaviti u okviru postupka spajanja i javni poziv za prijavu potraživanja komercijalnim poveriocima u cilju stvaranja uslova da se realizuju njihova zakonom zagarantovana prava. Sredstva za obezbedenje potraživnja komercijalnih poverilaca u postupku statusne promene obezbedio bi Strateški partner putem supsidijarnog jemstva, dok bi ove obaveze bile izmirene sredstvima iz dokapitalizacije, a shodno odredbma Ugovora o strateškom partnerstvu.
Nakon sprovedenog spajanja uz osnivanje, preduzeća RTB,RBB,RBM i TIR bi prestali da postoje bez likvidacije, dok bi njihov pravni sledbenik bilo Novo preduzeće koje bi u svemu bilo ustrojeno u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.
Ugovor o strateškom partnerstvu bi između ostalog sadržao odredbe o procentualnom učešću strateškog partnera i Republike Srbije i/ili državnih poverilaca u kapitalu novonastalog pravnog lica, način upravljanja Novim preduzećem (uz verovano prepuštanje svakodnevnog vođenja poslovanja strateškom partneru, a uz zadržavanja prava „veta“ Republike Srbije – državnih poverilaca kada se radi o određenim najvažnijim pitanjima), obaveze po osnovu investicionog i programa zaštite životne sredine, te eventualno mehanizme isplate komercijalnih poverilaca (poštujući pri tom dogovor sačinjen sa najvažnijim poveiocima) kao i garancije koje bi Republika Srbija dala Strateškom partneru po osnovu istorijskih odgovornosti vezanih za poslovanje RTB grupe.
Postupak spajanja uz osnivanje sprovodi se u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.
3.4 Način otplate dugova
Državni poverioci će namiriti svoja potraživanja prema Preduzeću putem konverzije potraživanja u kapital Novog preduzeća, dok će komercijalni poverioci uživati sva prava koja im garantuje Zakon o privrednim društvima u postupku spajanja uz osnivanje.
4 SOCIJALNI PROGRAM
4.1 Socijalni program
Ukoliko se sa sindikatima postigne dogovor o relevantnim uslovima moguće je predvideti kako Minimalni tako i Dodatni Socijalni program koji bi bili delovi Ugovora o strateškom partnerstvu a bili bi sprovedeni od strane Novog preduzeća nakon okončanja transakcije sa Strateškim partnerom.
Takođe, treba napomenuti da član 400 Zakona o privrednim društvima predviđa da „lica zaposlena u društvu prestalog pripajanjem nastavljaju da rade u društvu sticaocu u skladu sa propisima o radu i ugovorom o spajanju uz pripajanje“, dok, sa druge strane Zakon o radu takođe nedvosmisleno predviđa da se odredbe čl. 147-152 (Prava zaposlenih kod promene poslodavca) primenjuju u slučaju statusnih promena (član 147).
S obzirom da trenutno u svakom od Preduzeća postoji zaseban kolektivni ugovor, radi praktične implementacije pomenutih odredaba zakona o radu (odnosno nastavka primene kolektivnog ugovora nakon spajanja) pre statusne promene spajanja uz osnivanje potrebno je potpisati jedinstven kolektivni ugovor, uz istovremeno potpisivanje novih ugovora o radu /ugovora o regulisanju međusobnih prava i obaveza, a u skladu sa Zakonom.
