РУДАРСКИ КОП У СПАВАЋОЈ СОБИ

17. septembar 2010.

Село Кривељ код Бора , једино у Србији са четири рудника

: Kop rudnika Veliki krivelj

Аутор: Брана Филиповић

Село Велики Кривељ, ни по чему није велико, сем по- рудницима. Овде се од пре 30 година, на коповима рудника Велики Кривељ и Церово копа бакар, исто као и у најстаријем рудокопу „Јама“ ( подземна експлоатација), док се у Кривељском камену – вади квалитетан камен. Село је – рудник. У Србији, а можда и Европи једино такво. Рударско-топионичарски басен Бор (РТБ Бор), власник рудника, ни до данас није измерио ни све раније обевзе према селу и мештанима у укупном износу од милион евра, нити се решавају нове муке. Сељаци захтевају нови Просторни план и плаћанње обештећења за испуцале зидове зграда од свакодневног, оближњег минирања , нарушавања сеоског амбијента, гутања отровних индустријских димова, претрпљеног страха… Прашина са оближњег копа и при најмањем ветру засипа цело насеље.

-Премирем од страха кад год је минирање. Цела кућа се тресе. Двоје унучади бежи у кућу покривајући се ћебадима. Докмало их терам од куће , јер ко зна кад може кров или нека цигла да падне на главу. Покаткад унуке шаљем у Бор да се мало одморим, па чим их пожелим опет их доведем. Стефан има пет, Милош три године-прича Љубица Куртић.

Свештеник Ратко Тобић показује испуцале зидове, мада је црква попрваљена почетком деведесетих година. Он не може да тврди да је минирање једини разлог за напукле зграде.

-Једино је моја кућа остала неисељена у Санитарној зони. Верујем да ће се и то брзо догодити и да ће РТБ платити трошкове. Ипак, није лако отићи са кућног прага. Генерације су се овде рађале и живеле од земље и шуме. Река испод куће је загађена изливањем рудничких вода. Нажалост, пензионисан сам као минер, а данас бежим чим чујем минирање. И мене ухватио страх.- прича Љубиша Ћосић.

Драган Николић и Паун Јанковић, инжењери машинства и металургије, Кривељани, не могу да схавате да се у држави разговара о стотинама милиона долара улагања у већу производњу бакра и злата, а да не може до краја да се реши питање плаћања одштете угроженим домаћинствима. Неизвесно је да ли ће се и село сачувати.

-До пре шест-седам година Кривељ је имао 3.000, данас 1.100 становника. Неки се селе у Шарбановац поред Тимока, други одлазе у Бор, остају само старци који неће ни по коју цену да напусте вековна огњишта. Неизбежна су нова пресељења и то РТБ мора да организује и плати- истиче Драгомир Драгић, док његов сусед Војислав Богдановић нема намеру да оде све док га у комбинату бакра „поштено не исплате“.

Звонко Милијић из пословодства РТБ-а Бор задужен за еклогију рекао је новинарима да је написан налог за израду новог Просторног плана који ће ускоро усвојити Скупштина општине. Тек након тог посла уследиће решавање свих мука и невоља Кривеља и околине.

-Нисмо сигурни у Милијићева обећања. Годинама и деценијама се обећава да ће се у селу градити нова комунална инфаструктура и да ћемо имати привелегије чак и при запошљавању деце у рудник, али мала вајда. Понешто се уради, али недовољно- изричит је Новица Журкић, председник Месне заједнице Кривеља.