Arhive oznaka: 50%

Ćulibrk: Kako da verujete na reč Spaskovskom

Bor, Beograd, 01,11,2016.  Izvor: N1

Za vođenje države morate da angažujete ljude koji znaju posao i znaju da utvrde činjenično stanje u firmi. Ne možete da verujete na reč Blagoju Spaskovskom, koji je promenio sedam partija za sedam godina, koji još vodi RTB Bor, napravio je dugove od milijardu i 200 miliona evra i sad će napraviti još toliko, kaže urednik NIN-a Milan Ćulibrk.

culibrk-nin-mc

On kaže da ukoliko direktor javnog preduzeća ne ostavri ciljeve i ne postoji objektivni razlog za to van firme, on mora da bude smenjen.

„Javna preduzeća su partijske prćije kao što su bile svih prethodnih 25-30 godina, posebni feudi koji služe partijama za udomljavanje kadrova i onda se račun isplati građanima. JP su toliko pojela koliko nije ušteđeno na svim platama i penzijama. Krešete plate i penzije, a s druge strane dozvoljavate pojedincima da potroše 100 miliona evra. Kao stežete na jednoj strani, a ovamo puštate da se nešto dešava. Nisu gubici odjednom iskočili, na tom polju se ne dešava ništa“, kaže Ćulibrk.

Ćulibrk ističe da je Azotara napravila gubitak od 50 mil evra, što predstavlja povećanje penzija za celu 2017, i dodaje da bi, da nije bilo toga, povećanje moglo da bude duplo veće.

Seki Topionica

„A šta je sa ostalim preduzećima. RTB je otpisano 900 miliona evra duga, sad čujemo da je nagomilano još. Kada je Vučić prvi put izabran, radili smo intervju za 100 dana vlade, on je nama rekao još 2014. da će biti smenjeno 80 odsto direktora JP jer su nesposobni. Prošlo je dve i po godine oni su nastavili po starom. Ja sam ljut na premijera. Azotara je imala gubitak, 2,2 milijarde dinara, vlada je preuzela kontrolu, rezultati su morali da budu bolji, jer je gas jeftiniji, materijal je jeftiniji, imate sve pogodnosti, država je stala iza vas, a šta vi uradite – napravite veći dug, to je neshvatljivo“.

Spaskovski RTB Bor

On navodi da je zakon o javnim preduzećima donet odavno, ali da su direktori i dalje u v.d. stanju i ne ispunjavaju određene uslove i dodaje da se ne sme dozvoliti da ova priča o JP potreje par dana.

Komentarišući povećanje plata i penzija, Ćulibrk kaže da je povećanje penzija u očekivanom nivou, a da će plate biti povećane više nego što je očekivao. Kako kaže, očekivao je da će biti veće tri do četiri odsto.

„MMF je promenio stav jer je neočekivano dobro stanje u budžetu. Na neki čudan način smo kraj oktobra dočekali s viškom, ali ćemo na kraju imati neki manjak. To mi smeta, jer se navlači neka slika da imamo višak, a onda se na kraju godine sve isplati, a moglo je sve to da se rasporedi. U decembru će da se isplati brdo obaveza, koje do sada nisu isplaćene I to će oterati budžet u minus“, rekao je Ćulibrk i dodao da je presedan što je MMF pogledo kroz prste vladi.

Protest RTB

Kaže da javne finansije nisu ugrožene, ali da ne može da garantuje da je po tom pitanju sve rešeno.

„Imali smo sreću da je država mogla da se zadužuje pod niskim kamatnim stopama, kad pogledate van Srbije, svet je pun novca koji ne zna gde će, kamate su mnogo pale, danas može da se zaduži po četiri puta manjoj stopi. Tako može da se uštedi nekoliko desetina miliona evra i to pozitivno utiče na finansije“.

Ćulibrk je naveo da je došlo do pada ulaganja i da je region je sve manje atraktivan za investicije.

„Došlo je do pada. Brine me što smo mi pravili analizu i pokazalo se da smo najgori. Jedino sporije od nas raste Makedonija, koliko god se mi hvalili, samo je u Makedoniji niža plata, naša inflacija je najviša u regionu“.

Share

Zdravstvo u blokadi

Beograd, Bor, Knjaževac, 20. novembar 2015. NALED

Dugovi bolnica, domova zdravlja i apoteka guraju celo zdravstvo u blokadu
 Potraživanja veledrogerija prema zdravstvenim ustanovama u Srbiji od maja se svakog meseca uvećavaju za 250 miliona dinara i dostigla su iznos od 10,6 milijardi dinara od čega je 3 milijarde već dospelo na naplatu. Zbog evidentnog problema u servisiranju obaveza biće neophodno što pre osmisliti novi model funkcionisanja i finansiranja zdravstvenog sistema kako bi bile izbegnute negativne posledice po zdravstvenu zaštitu građana, ocenjeno je na okruglom stolu „Javno privatni dijalog za održivo zdravstvo“, koji su danas organizovali Privredna komora Srbije i NALED.
Naled Zdravstvo2
Na skupu u PKS istaknuto je da proces decentralizacije započet 2007. prenošenjem osnivačkih prava nad domovima zdravlja, apotekarskim ustanovama i zavodima za javno zdravlje na lokalne samouprave nije dao očekivane efekte jer nisu rešeni sistemski problemi koji generišu nove dugove. Gradovi i opštine sa povećanjem nadležnosti nisu dobili dovoljno sredstava sa republičkog nivoa.
Naled Zdravstvo1
– Isplata duga od 5 milijardi dinara koji je 2012. pretvoren u javni dug završava se ove godine, ali su u međuvremenu nastala nova potraživanja i to stvara velike probleme privredi koja posluje u sektoru zdravstva. Takođe, od 346 zdravstvenih ustanova primarne zaštite, 129 je u finansijskim teškoćama i sledeće godine će njihov broj nastaviti da raste. Evidentno je da će problem biti sve veći kako vreme odmiče i zbog toga su Privredna komora na čelu sa Grupacijom veledrogerija i NALED odlučili da pokrenu program „Zdrava inicijativa“ koji bi uključio sve zainteresovane strane – državu, lokalne samouprave, resorne institucije, zdravstvene ustanove, privredu i građane – kako bismo otvorenim dijalogom došli do kvalitetnih rešenja – izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Naled Zdravstvo Bor
Ideja NALED-a i PKS-a jeste da Vlada Srbije i civilni sektor formiraju radno telo u okviru kojeg će ključni akteri u sektoru zdravstva osmisliti program mera za uspostavljanje održivog zdravstvenog sistema, kao i akcioni plan za realizaciju. Osnova za izradu programa biće prvo sveobuhvatno istraživanje o stanju zdravstvene zaštite u 105 gradova i opština, koje je sproveo NALED u saradnji sa PKS.

– Rezultati su pokazali da lokalne samouprave u proseku za zdravstvo izdvajaju 0,8% budžeta što je 10 puta manje u odnosu na opštine u Evropskoj uniji. Tim novcem trebalo bi da pokriju troškove angažovanja dodatnog medicinskog osoblja, dodatnu opremu i servisiranje, investiciono i tehničko održavanje dok apotekarske ustanove sa postojećim sistemom marži ne mogu da pokriju ni svoje troškove pa ni da se nose sa konkurencijom. Opštine žele da učestvuju u sagledavanju potreba pacijenata, ali im je potrebna podrška i pomoć, kao i da budu uključeni u planiranje resursa – rekla je predsednica Izvršnog odbora NALED-a Vesna Živković i dodala da je neodrživi zdravstveni sistem u prethodnoj deceniji ugasio 10.000 radnih mesta kod proizvođača i distributera lekova.
Naled Zdravstvo3
U istraživanju se navodi da pad cene lekova od 17% u poslednje tri godine nije imao nikakvog uticaja na smanjenje troškova i dugovanja zdravstvenih ustanova. Uz to, podaci potvrđuju da najviše problema sa dugovima imaju ustanove u razvijenim opštinama što sve zajedno ukazuje na problem neracionalne raspodele sredstava i potrebu jačanja kontrole trošenja novca.
Predstavnici lokalnih samouprava istakli su u istraživanju da je u rešavanju problema neophodno početi od izmene regulative – zakona o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju, finansiranju lokalnih samouprava i javnim nabavkama, kao i Pravilnika o ugovaranju zdravstvene zaštite sa RFZO, koji ne dozvoljava preusmeravanje neutrošenih sredstava za druge namene, a za posledicu ima smanjenje transfera iz budžeta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u sledećoj godini.
Naled Zdravstvo4
Kao najveće prepreke u funkcionisanju zdravstvene zaštite istaknuti su nedostatak novca (80% odgovora), manjak medicinskog osoblja (50%), propisi (48%) i nepovoljna struktura lekara (32%).

Svih 37 apotekarskih ustanova u Srbiji duguje veledrogerijama 2,4 milijardi dinara od čega se najveći deo (2,3 milijarde) potražuje od 10 apoteka. U blokadi je trenutno 15 zdravstvenih ustanova u iznosu od 645 miliona dinara (Leskovac – 180.897.374,56; Ćuprija – 170.188.015,84; Knjaževac – 117.382.764,23 …) i dalje dospeće dugovanja za lekove i medicinska sredstva, kao i obaveza po presudama nagoveštava produbljivanje finansijskih teškoća što preti da u blokadu povuče sve karike u zdravstvenom sistemu i ozbiljno ugrozi pružanje usluga građanima, ocenjeno je u istraživanju.

Share