Arhive oznaka: arcibald rajs

ZAJEČAR: Prikazan film o Arčibladu Rajsu u produkciji Rotari kluba

Bor, Zaječar, 9. septembar

Povodom stogodišnjice od Prvog svetskog rata, sinoć je, u dvorani Narodnog pozorišta „Zoran Radmilović“ u Zaječaru, prikazan dokumentarni film „Zavetna želja Čujte Srbi“ o najvećem prijatelju srpskog naroda, dr Arčibaldu Rajsu, Švajcarcu koji je prvi upoznao svet o zverstvima Austrougara nad Srbima 1914. godine. U projekciji filma prisustvovali su: ambasador Švajcarske u Beogradu Jean Danijel Ruch, autor filma, Zaječarac Žika Zdravković, predstavnici producenta Rotari kluba Zaječar, boračkih organizacija i Opštine Zaječar. Skup je otvorio predsednik zaječarskog Rotari kluba Zvonko Paunović.

Share

Turistički katalog: SRBIJA PAMTI 100 GODINA VELIKOG RATA

Bor, 5. jun

Autor: B.F.

Turistička organizacija Srbije (TOS) izdala je izuzetno opremljen katalog-publikaciju “Srbija pamti 100 godina, Prvi svetski rat” bogatog sadržaja i savremenog dizajna sa puno retkih i neponovljivih fotografija. Sadržaj počinje objašnjenjem ramonde, cveta koji raste u istočnoj Srbiji i poznat je kao biljka feniks koja se vraća u život i u vreme potpunih suša, što simbolizuje vaskrs srpske države posle Prvog svetskog rata i zašto se 11. novembra, na Dan primirja 1918, na reveru nosi amblem na kome je cvet Ramonde Serbice. Polazi se od upoznavanja s početkom rata, spomenicima u Beogradu posvećenim tom vremenu, velikim pobedama Srpske vojske, odbrani Srbije 1915., povlačenju Srpske vojske, proboju Solunskog fronta, značajnim ličnostima i spominjanjem “nekih od spomenika posvećenih žrtvama Prvog svetskog rata”. Kada je reč o Timočkoj krajini, “predstavljen” je monumentalni spomenik (ilustracija bakroreza) na polju Leget kod Sremske Mitrovice, gde je 5-6. septembra 1914, nakon Cerske bitke, izginulo, podvilo se u Savi i zaroboljeno 6 i po hiljada pripadnika slavne Timočke divizije prvog poziva. Od spomenika iz istočne Srbije, posvećenih tom dobu, spominju se spomeni u Boru, Zaječaru, Donjem Milanovcu, Negotinu, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu. Izostao je, od najznačajnijih i najlepših, spomenik u Sokobanji. Ne zaostaje, po arhitektonskom rešenju, ni spomenik palim 1912-1918. u centru Boljevca.

Izvanredno je što se u odeljku Značajne ličnosti, pored naših čuvenih vojskovođa i državnika, Radomira Putnika, vojvode Stepe Strepanovića, Živojina Mišića i Petra Bojovića, te Kralja Petra Prvog Karađorđevića, nalaze i naše herojine Milunka Savić i Nadežda Petrović, kao i: dr Elsi Inglis, Flora Sends, te dr Arčibald Rajs i Vudro Vilson. Ostaje nepoznato zašto se u toj grupi nisu našli i Zaječarac Nikola Pašić (po nekim priznatim istoričarima i “prvi heroj Prvog svetskog rata”) i komandant proslavljene i najelitnije srpske, Drinske divizije (kasnije i Dunavske diviyije) u oba Balkanska rata, komandant Treće armije, đeneral Pavel Pavle Jurišić Šturm, lužički Srbin koji je “tako voleo svoja srpska semlja” i za koju je dično, junački ratovao. Doduše, nemoguće je na jednom mestu, najpre kad je reč o spomenicima i vojničkim grobljima, obuhvatiti sva ta znamenita stratišta u zemlji i još više izvan zemlje.

Publikacija je, opšte posmatrano, vredno delo koje će služiti, ne samo onima koji dođu u Srbiju, nego i generacijama Srba koje pristižu. Tiraž 3000 primeraka. Urednik izdanja je Smiljana Novičić.

Share

Povodom jedne stogodišnjice: Dr Rajs: Srbi, čuvajte se sebe

Bor, Beograd, 5. jun

Danas se obeležava 100 godina od dolaska dr Arčibalda Rajsa 1914. u Srbiju. Tim povodom objavljujemo ovaj tekst preuzet iz knjige „Srbija u Velikom ratu, u 99 slika“, autora i našeg novinara Brane Filipovića

Arcibald RajsZa tu nadu, da ga čujemo, Rajs je na Kajmakčalanu ostavio svoje srce na dar Srbima. Više od toga nije mogao. Zato se stalno treba podsećati na njegove dobronamerne savete Srbima. Tako je, recimo, pisao o eliti:

„Nemate, vi Srbi, elitu dostojnu poštovanja… U lagodnosti, kad se prepustite nebrizi i nehtenju, dopuštate da vas vode protuve i mutivode, da postane amorfno stado koje, bez valjanih predvodnika i elite koja usmerava nacionalnu energiju, besciljno tumarate evropskim i balkanskim pašnjacima. Tako, umesto nacionalnih heroja, sitni prevaranti odlučuju o sudbini naroda, dok se časni ljudi povlače pred zločincima. Rezultat: katastrofalni nacionalni pad u vrlo kratkom vremenu“.

Zna i piše Arčibald Rajs da su Srbi hrabar narod. Njihova hrabrost seže do junaštva. To je rodoljubiv i gostoljubiv narod, ponosan ali ne i ohol, koji zna za samilost i koji je pretvorio Boga u večnog i svemoćnog glavara svog naroda. Ali, Rajs neće da prećuti mane Srba. Pravi prijatelj nije onaj koji vam laska, već onaj koji vam kaže istinu, celu istinu:

„Srbi nisu veliki radnici.Vođe im se pravdaju da nemaju novca potrebnog za izvođenje radova od državnog interesa. Milione tog novca oni troše za političke agitacije koje ne donose dobro, već zlo ovoj zemlji… Korupcija je posebno zarazila „inteligenciju zemlje“ … Vaši najmoćniji pojedinci klanjaju se bogastvu. Ono što se dešava u pojedincu, mora se dešavati i u zajednici… Postali ste i strašno nezahvalni. Većina sadašnjih vođa, dok vam je zemlja bila u smrtnoj opasnosti i kad se trebalo žrtvovati za nju, ništa nije učinila za Srbiju, već su se samo brinuli kako da sklone na sigurno svoju dragocenu ličnost, porodice i ostale najbliže. Čak su neki iskoristili nesreću otadžbine da bi se obogatili… Vaši upravljači sve svoje osmehe zadržavaju za vaše neprijatelje. Bivše neprijatelje nikada nećete preobratiti u prijatelje… Vladajuća klasa je ljubomorna na od sebe obrazovanije, otmenije i naprednije strance. Ali i na svoje sunarodnike. Zato najznačajnija mesta u administraciji i drugde najčešće zauzimaju mediokriteti, čak i ljudi bez ikakve vrednosti. Politički kadar vam je kukavan…“

Kivan na inteligenciju, Arčibald Rajs dodaje:

„Inteligencija vam je površna. Vidi samo spoljni sjaj, a sadržajem se ne bavi. Dovoljno je da ima diplomu i da je pravilno politički obojen. Zato je podmitljiva, sa ili bez diplome, od najsitnijeg činovnika do ministra. Preterano rašireni mito poprimio je sve oblike otimačine. Briga za opštu stvar samo je sredstvo da bi se dočepala novca (Stojadinović, Vukićević, Marković, Maksimović, Nikola Pašić, pop Janjić…). Inteligencija ljubomorno pazi da nove i poštene snage ne prokrče sebi put. Čim neku otkrije, udara je po glavi dok ne utone u blato. Inteligencija se bacila slepo u stranačku politiku, za koju zna da će biti diktator zemlje. Ona kleči pred novcem. Čast je nepoznata vrednost na berzi inteligencije. Častan čovek se smatra glupakom, a ceni se samo onaj koji lukavstvom zna da okrene događaje u svoju korist. Mnogi pripadnici ineligencije bi hladno žrtvovali slobodu i opstanak svoje zemlje, ako bi to lično njima bilo od koristi… Ne pružajte ruku milioneru koji je stekao milione mešanjem peska sa brašnom, namenjenim vašim vojnicima koji su se borili za otadžbinu“.

Ineresantni su i dragoceni njegovi stavovi o politici i političarima:

„Po starom običaju ratnika da se bore za vrhovnog vođu, unutrašnja politika je za vas bilo strančarenje, to jest vezivanje za sudbinu neke ličnosti, vođe ili grupe. Imate Parlament zabušanata. U njemu gledate kukavnu predstavu otimanja o ministarske fotelje. Najbolji način da brzo postaneš bogat jeste da postaneš ministar. Politika je samo sredstvo da se brzo stigne do novca. Obični političari i poslanici slede primer ministra. Među njima besni najsramnija korupcija. Anketne komisije nikad ne daju rezultate, zato što vukovi ne jedu jedni druge. Političari su vam svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Ukaže li se neko u vlasti, važno ili osrednje, o izboru ne odlučuju zasluge kandidata, već političke veze. Može on biti i najveća neznalica, najnečasniji čovek, ako je „štićenik“ političara – strančara stranke na vlasti, pobediće i čoveka najkvalifikovanijeg i u stručnom i u moralnom pogledu. Političari – strančari žele da među činovnicima imaju samo ljude iz svojih stranaka. Činovnik mora da bude njihov birač i mora im doneti glasove njihovih potčinjenih „.

O poslanicima je izneo svoje mišljenje :

„Poslanik je dužan da služi svima, a ne samo grupi sa posebnim interesima. On sme da ima samo jednog šefa koji mu naređuje: taj šef mu je vlastita savest. Međutim, glas poslanika određuje njegova stranka, a stranka ima u vidu samo jedno – da se održi na vlasti ako je ima, ili da do nje dođe ako je nema. Predsednik stranke često ima više vlasti od predsednika države. Programi stranaka su slični. Većina naroda ih ne zna, pa je borba između stranaka u stvari borba između vođa (VOĐAje srpsko značenje engleske reči LIDER, španske imenice KAUDILJO, nemačke reči FIRER i italijanske imenice DUČE). Poslanici moraju biti glasnogovornici celokupnog stanovništva. Njihovi najviši interesi moraju da se stapaju sa interesima čitave nacionalne zajednice“.

Ne zaboravlja Arčibald Rajs da prozbori poneku i o izbornoj politici:

„Propao je veliki princip opšteg prava glasa. Kandidati za funkcije plaćaju piće, dele novac, obećavaju brda i doline sve dok ih ne izaberu. Na drugoj strani, policija silom, hapšenjem i svim drugim oblicima zlostavljanja nameće zvaničnog kandidata vladajuće stranke. Tri četvrtine stanovništva traži samo mogućnost mirnog života i da ima ono najneophodnije za život „.

Omladina je sadašnjost, ali i budućnost svake države. Mora se o njoj voditi računa, poručuje Arčibald Rajs:

„Dopustili ste da umre duh vaše omladine. Dozvolili ste da se ona ugleda na one vaše skorojeviće, zabušente, zelenaše, ratne bogataše, sumnjive političare, zatrovane žudnjom za novac. Vaša omladina je njihova žrtva. Obrazovana je po uzoru na njih. Sudbina vam je u vlastitim rukama: BLISTAVA BUDUĆNOST, ili PONOVNO ROPSTVO „.

Ovo i ovako je Arčibald Rajs pisao 1928. godine.

Slobodan Elezović, „Narodna stvarnost“,

27. mart, 2007.

Share

BORANI NA PROMOCIJI FILMA O DR ARČIBALDU RAJSU

Oko 30 Borana, potomaka starih srpskih ratnika, danas će, od 18 sati, u Narodnom pozorištu u Zaječaru prisustvovati promociji dokumentarnog filma o najvećem prijatelju srpskog naroda u Prvom svetskom radu, švajcarskom kriminologu i humanisti, čoveku koji je prvi u svet poslao istinu o nepijateljskim zločinima u Mačvi, Pocerini, Podrinju i Jadru i kojoj je, prema istoričarima, više učinio za srpski narod nego jedna cela ratna divizija, dr Arčibaldu Rajsu.

Promociju će uveličati i ambasador Švajcarske u Beogradu koji danas  u 12 sati ima i prve razgovore sa zvaničnicima lokalne vlasti. Promociji će prisustvovati i potomci starih ratnika iz Beograda, Mačvanskog Prnjavora, Niša i cele Timočke Krajine. Autor filma je Živojin Zdravković, novinar iz Zaječara.

Share

„ZAVETNA ŽELJA“ ARČIBALDA RAJSA

Kada je 2006. godine sa kolegom u radio televiziji Zaječar novinarom Vitomirom Mladenovićem, kao asistent tokom režije, radio dokumentarnu reportažu  «Zlatno srce Kajmakčalana», zaječarski filmski i TV snimatelj Živoin Zdravković nije ni sanjao da će u konkurenciji 168 radijskih i televizijskih ostvarenja poneti pobedničku lentu na 24. Festivalu udruženih radio stanica Srbije. Još manje da će se ideja razviti u pedesetominutni film «Zavetna želja» o Arčibaldu Rajsu, švajcarskom humanisti, velikom dobrotvoru i prijatelju Srba u Prvom svetskom ratu. Uz finansijsku pomoć grada, prijatelja i sponzora, montaža filma je završena u privatnom beogradskom studiju «Gemini 3».

Iako Zdravković za sobom ima nebrojeno tv-reportaža i kratkih dokumentarnih filmova, od kojih su mnoge vezane za njegovu ljubav, za prirodu i planinarenje, interesovanje za istoriju, obeležavanje 80 godina od smrti Arčibaldu Rajsa, bili su dovoljan motiv da se nastavi sa radom na ovu temu. Provedeno je mnogo sati «kopanja» po arhivima i na terenu, te u razgovoru sa najboljim poznavaocima života i dela ovog velikog srpskog prijatelja. Rajsovo srce je bas kako i poželeo u testamentu, posle njegove smrti, položeno pored crkvice na vrhu Kajmakčalana. Zbog toga je ime filma „Zavetna želja“, a naslov je po pesmi Vojislava Ilića Mlađeg koju je 8. avgusta 1929. godine autor pročitao na grobu velikog humaniste i dobrotvora. Podnaslov filma „Čujte, Srbi“ proistekao je iz Rajsovog testamentnog opominjujućeg zapisa – objašnjava Zdravković i dodaje:

Za potrebe TV reportaže snimano je pet dana na Kajmakčalanu, u Bitolju i okolini. U međuvremenu, stigle su zanimljive i ekskluzivne izjave više istraživača srpske prošlosti, kao i zapisi koje je ostavio dr Rajs kada ga je Srpska vlada pozvala da utvrdi istinu o zločinima okupatora od 1914. godine. On je tu istinu, kao i herojsku borbu srpske vojske, objavio u svetskim listovima. Svi se slažu da je Rajs autentičnim i objektivnim svedočenjem za Srbiju učinio i više nego što može da učini jedna divizija u ratnim operacijama. Sve bez pare i dinara, kao srpski, vojni dobrovoljac.

U osnovi Zdravkovićevog scenarija je prva obimna foto-monografija „Spomenica dr Rajsu, od srca srcu“, koju je Rajsov ratni prijatelj Sava Đorđević priredio i objavio 1930. godine. Prva klapa filma je pala u Nišu pre tri godine, a potom se ređaju svedočenja najpoznatijih i najupućenijih u priču o Rajsovom ratnom putešestviju po Srbiji. Zabeleženo je i svedočenje stogodišnjeg Mladena Đuričića, kapetana srpske vojske na Solunskom frontu i Rajsovog ratnog druga. Posebno je zanimljiva priča Jole Favre iz Gornjeg Milanovca. Ona je kao snaha Rajsovog ratnog druga Alfreda Favre nasledila svu imovinu švajcarskog humaniste, jer on nije imao potomka, te je u ovom gradu osnovala Muzej Arčibalda Rajsa. U filmu su i mnoge druge scene o Rajsovim ratnim podvizima, ali i razočarenja u oslobođenom Beogradu kada nadvladava gramzivost i pohlepa birokrata i političkih čeličnika.

O tim mučnim preživljavanjima razočaranog humaniste, koji i dalje veruje srpskom narodu, saznalo se tek nakon njegove smrti, kada je objavljena knjiga „Čujte, Srbi“. O nepravdama koje su činjene humanisti Rajsu u Beogradu naslućuje se iz redakcijskog uvodnika „Politike“ od 9. avgusta 1929. godine. Umro je, piše „Politika“, gotovo kao puki siromah i sahranjen, kao što je i želeo, po pravoslavnim običajima, na pravoslavnom groblju na Topčideru, u 54. godini. U uvodniku piše i da je bio „najčešći prijatelj srpskog naroda u najtežim danima“, i da nikada nije primio ništa od zemlje Srbije i naroda koji je toliko zadužio.

Ekskluzivno

PREMIJERA FILMA O DR RAJSU

25. FEBRUARA U ZAJEČARU

Film o dr Rjasu biće sastavni deo gradiva udžbenika istorije u Švajcarskoj

Autor: B.F.

Kako nam je ekskluzivno izjavio Živojin Zdravković, autor filma o dr Arčibaldu Rajsu, premijera ovog jedinstvenog, dokumentarnog dela zakazana je za 25. februar ove godine u Pozorištu „Zoran Radmilović“ u Zaječaru. Na promociji biće i švajcarski ambasador, kao i potomci starih srpskih ratnika iz Bora, Beograda i Mačvanskog Prnjavora, meste koje je dr Rajsa proglasilo počasnim građaninom i u čijem je centru jedan od najlepših spomenika ovog velikog humaniste i najvećeg prijatelja srpskog naroda.

Zdravković nam je još rekao da se odrekao svakog honorara i da će ceo prihod od prikazivanja filma na televizijama biti poklonjen za izgradnju obdaništa u Zaječaru. U Švajcarskoj su voljni da film o dr Rajsu i golgoti srpskog naroda u Prvom svetskom ratu bude sastavni deo gradiva za predmet istorije u njihovim školama.

Share