Arhive oznaka: Тимочани

MEDIJA CENTA BOR NA SAJMU KNJIGA I MEDIA – MEDIA MARKET 2018

Bor, 24.10.2018.

Medija centa BorNove knjaževačke novine i naučno stručni časopis EMIT na sajmu knjiga i media – Media Market – Biznis sajam informisanja, komunikacija i marketinga.

Ovogodišnji sajamski nastup naše redakcije odvija se pod sloganom:  KLASIKA NIKAD NE IZLAZI IZ MODE

Štampani mediji u vremenu digitalizacije imaju svoju publiku o čemu nam govore i mnoga nova izdanja koja povećavaju svoj tiraž.

4. SAJAM INFORMISANJA, KOMUNIKACIJA I MARKETINGA – MEDIA MARKET 2018. u organizaciji beogradskog sajma, omogućio je neposredan susret sa čitaocima. Nova publika. Drugačiji okvir za komunikaciju sa partnerima-oglašivačima, marketinškim i PR agencijama, štamparima, distributerima… Direktan „sudar“ sa konkurencijom. Dijalog sa predstavnicima države. B2B kontakt između printa i digital-a.

Bila je ovo prilika da se na ovoj najvećoj sajamskoj manifestaciji na na Balknu, a posebno beogradskim čitaocima,  predstave i lokalni mediji okupljeni u okviru svog poslovnog udruženja Lokal pres.

Asocijacija „Lokal pres” snažnim proaktivnim delovanjem unapredjuje poziciju i unutrašnje kapacitete lokalnih medija kroz implementaciju zajedničkih programskih i marketinško-komercijalnih aktivnosti na tržištu Srbije i u komunikaciji sa državnim organima utiče na harmonizaciju i poboljšanje medijskih zakona.

Uspešno odgovarajući na potrebe članstva kroz usvajanje novih poslovnih modela i specijalizovane edukacije PU „Lokal pres” unapredjuje profesionalne i tehničke standarde članstva, obezbedjujuci finansijsku podršku članicama, a gradjanima u Srbiji pravovremenu, kvalitetnu i objektivnu informaciju u cilju podsticanja slobode govora na lokalnim nivoima.

Posebno je interesovanje izazvala promocija knjige CRNA MAMBA Tamare Simeonović u izdanju Gradjanske čitaonice Evropa Bor – Medija centra Bor

 .Čitaonica Evropa Bor je ove godine predstavija svoja dva izdanja mladih borskih autora: CRNA MAMBA Tamare Simeonović i DAN NULTI Nenada Mitrovića:

Članovi objedinjena redakcije borskog Medija centra, Novih knjaževačkih novina, EMIT-a i portala romski.net aktivno učestvuju na panelima organizovanim u okviru ove sajamske manifestacije.

Posetite naš štand koji se nalazi u Hali 3 Beogradskog sajma, do nedelje 28.10.2018., i družite se sa mladim borskim autorima i brojnim poznatim ličnostima!

Na našem štandu dočekaće vas i predstavnici udruženja Timočana i Krajinaca u Beogradu i informisati o predstojećim aktivnostima a zainteresovane uključiti u svoj rad. Na sajmu je moguće uplatiti članarinu a za zainteresovane gradjane Beograda koji potiču iz gradova Istočne Srbije moguće je učlanjenje.

Na sajmu knjiga udruženje predstavlja svoja izdanja Vlastimira Stanisavljevića – Šarkamenca, čije su pesme ovekovečene u delima LJubiše Stojanovića – LUISA.

Share

Timočani obeležili godišnjicu smrti Nikole Pašića

Bor, Beograd, Zaječar, 10.12.2017.

Danas je polaganjem cveća na spomenik Nikoli Pašiću na Novom Beogradskog groblju, udruženje Timočana i Krajinaca odalo poštu ovom najznačajnijem Timočaninu.

Nikola Pašić (1845. – 1926.) po rodjenju Zaječarac, po obrazovanju inženjer, po profesiji političar, osnivač Narodne radikalne stranke, Slavni srpski premijer i političar umro je na današnji dan pre 91. godine, ali mitovi i teorije zavere o njemu se još uvek pričaju i prepričavaju.


Udruženje Timočana i Krajinaca osnovano je 1925. godine.

Djordje Pašić (unuk Nikole Pašića) i Miroslav Krstić, polažu venac ispred Udruženja Timočana i Krajinaca u Beogradu

Danas Udruženje Timočana i Krajinaca ima oko 1000 aktivnih članova, a na području Beograda i okoline živi oko 15 hiljada Timočana i Krajinaca. Svake godine krajem marta ili početkom aprila organizuju se Zavičajni dani Timočana i Krajinaca gde se kroz različite manifestacije prezentuje kulturni, tradicionalni i obrazovni sadržaj ovog kraja. Udruženje Timočana i Krajinaca slavi krsnu slavu Sretenje Gospodnje 15. februara.

 

Nikola Pašić

Nikola Pašić rođen je 18.12.1845. godine u Zaječaru u pekarskoj porodici. Prve teorije zavere kada je on u pitanju mogu se sresti već kod pitanja njegovog porekla, jer Bugarski izvori redovno spominju da je Pašić bio Bugarin i sa očeve i sa majčine strane, jer mu je majka bila Bugarka iz Vidina, a otac Bugarin iz Gabrova. Školovao se u vreme čestih preseljenja zaječarske gimnazije, tako da je zbog školovanja kao đak boravio u Negotinu i Kragujevcu. Gimnaziju je završio u 21. godini, uglavnom odličnim uspehom. Upisao je 1866. Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu. Srpska vlada ga je kao odličnog studenta 1868. uputila na školovanje u Cirih. Studirao je na Politehničkoj školi u Cirihu tehničke nauke kao državni stipendista. Za vreme boravka u Švajcarskoj bio je blizak Svetozaru Markoviću, ali se kasnije razišao sa njim. Posle jednogodišnje prakse na izgradnji pruge Budimpešta-Beč vratio se u zemlju. Iako je po obrazovanju bio inženjer, najmanje se bavio svojom strukom. Političku karijeru otpočeo je 1878. godine kao narodni poslanik, izabran u Zaječaru.

Predsednik srpske vlade postao je prvi put 11.2. 1891. Predsednik vlade je bio 1891-1892. i ministar inostranih poslova Srbije od 21.3. 1892. do 9.8. 1892. U periodu 1893-1894 bio je diplomata, predstavnik srpske vlade u Petrogradu. Zbog neslaganja sa unutrašnjom i spoljnom politikom poslednjeg Obrenovića, ubrzo se razišao i sa njim.

Nikola Pašić je čak dva puta biran na mesto prvog čoveka Beograda: 30.12. 1889 – 14.1. 1891. i 10.1. 1897 – 13.11. 1897. godine.

Ponovo postaje predsednik vlade Srbije u periodu od 1904-1918 sa tri prekida i predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u periodu 1921-1926 sa jednim prekidom.

Uspešno je vodio Srbiju kroz dva balkanska rata i kroz Prvi svetski rat. Bio je predsednik delegacije Srbije na Konferenciji mira u Bukureštu 1913. Početkom 1915. godine, kao predsednik srpske vlade, Nikola Pašić poziva jeromonaha Nikolaja Velimirovića u Niš i upućuje ga u Englesku i Ameriku da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija austrijsku propagandu protiv Srbije.

Bio je jedan od potpisnika Krfske deklaracije 1917. Bio je predsednik delegacije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine.

Osim ove velike funkcije bio je pet puta predsednik Narodne skupštine, zatim ministar spoljnih poslova u periodima 1904-05, 1906-08, 1912-18. i potom u Kraljevini SHS 1921. Osim toga, Pašić je od osnivanja 1881. do svoje smrti, vodio Narodnu radikalnu stranku.

 Nikola Pašić je sa  Đurđinom Duković, ćerkom bogatog tršćanskog trgovca žitom, kojom je bio oženjen imao sina Radomira i ćerke Daru i Pavu. Njegov sin Radomir bio je poznat po raznim aferama i zagorčavao je Pašiću život. Rade je imao dva sina Nikolu (završio prava na Oksfordu, rođen 1918) i Vladislava (arhitekta, umro ‘ 80. godina u Ženevi). Nikola Pašić Drugi živi u Torontu gde je osnovao i dugo godina vodio Srpsku nacionalnu akademije.

Umro je u svome domu na uglu Pozorišne i Jevremove ulice u Beogradu. Po svedočenjima savremenika, ostavio je za sobom 600.000 ondašnjih dinara deponovanih u srebru na štednom računu u banci, namenivši novac za podizanje spomenika ruskom caru Nikolaju u Beogradu u znak zahvalnosti srpskog naroda.

 

Share

Video: Dani Timočana i Krajinaca u Beogradu

Beograd, Bor,  Zaječar, Knjaževac, Negotin,  21.04.2017.

U Beogradu se od 18. do 21. aprila održavaju Dani Timočana i Krajinaca u Beogradu.

Na otvaranju ovogodišnjig dana u Klubu Književnika u Beogradu u čuvenoj Francuskoj 7 , Miroslav Krstić, predsednik udruženja, prijatno obradovan prepunoj sali predstavio je bogat, ovogodišnji Program.

18. april 2017.  održana je Prezentacija izdavačke delatnosti Narodnog muzeja Zaječar, Direktor muzeja Dr Dejan Krstić i kustos Jelica Ilić predstavili su sedam publikacija iz njihovog prošlogodišnjeg izdavaštva.

Bila je ovo prilika da se Muzeju daruje i vrati u Zaječar jedna stolica:

19. aprila 2017. Sećanje Timočana i Krajinaca na Radislava Rašu Trkulju u kući Đure Jakšića u Skadarliji na kojoj su govorili Nikola Kusovac, Adam Puslojić i Moša Todorović



20. aprila 2017. Promocija monografije „Vražogrnac kroz vekove“ koju su predstavili  Božidar Andrejić i Jovan Rašić.  Skupština Udruženja Timočana i Krajinaca

Danas, 21. aprila 2017. Dani se završavaju Svečanom večerom i Balom u Domu Vojske, Francuska 2 u 20,00 uz Ansambl Ratislava Blagojevića iz Gledanice i Davor Jovanović iz Kladova. Dobrodošli su svi zainteresovani, a cena ulaznice je 1.500,00 dinara.

Share

ЕДИЦИЈА ЗАДУЖБИНЕ „НИКОЛА ПАШИЋ“ У БЕОГРАДУ

Bor, Zaječar, Beograd, Autor: Jelica Ilić, istoričar viši kustos, Narodni muzej Zaječar

Удружење Тимочана и Крајинаца, најстарије завичајно удружење те врсте у Београду, за своје чланове али и за све заинтересоване, уприличило је још један значајан догађај.

Захваљујући ангажовању председника удружења Мирослава Крстића, у сарадњи са Удружењем књижевника Србије и Народним музејем Зајечар, у Београду је 18. јануара, представљена едиција Задужбине „Никола Пашић“ са нарочитим освртом на последњу, десету по реду књигу, „Петар Живковић, Сећања 1903-1946“ коју су објавили Задужбина „Никола Пашић“ и Народни музеј Зајечар октобра 2016. године.

На промоцији је др Дејан Крстић, в.д. директора музеја, говорио о раду музеја и његовој издавачкој делатности. Јелица Илић, историчар музеја, упознала је публику са Задужбином „Никола Пашић“ а посебну пажњу посветила је едицији која је покренута 1995. године. Наиме, управо је објављена десета по реду књига а публика је имала прилику да чује нешто више о свим досадашњим издањима, па и да купи нека од њих.

Пре него што је дала осврт на мемоаре Петра Живковића, рецензент проф. др Мира Радојевић са Филозофског факултета у Београду, истакла је значај књиге „Никола Пашић, савезници и стварање Југославије“ проф. др Ђорђа Станковића, којом је едиција започета. Најзад и сам приређивач, др Александар Животић, такође са београдског Филозофског факултета, приближио је публици Живковићева сећања, сложивши се са рецензентом да књига не даје увид у битне догађаје чији је он судеоник, и гледајући из тог угла читаоци могу бити разочарани штурошћу информација, али може се јасно сагледати његова личност, карактерне особине које су биле доста контроверзне и међу савременицима изазивале различите реакције.

Колико нам после објављивања мемоара Петар Живковић, генерал и предесеник владе родом из Неготина, остаје и даље енигма остављамо будућим читаоцима да сами процене, а до књиге могу доћи у Народном музеју Зајечар, по цени од 500. динара.

Списак издања Задужбине „Никола Пашић“:

  • Ђорђе Станковић, Никола Пашић, савезници и стварање Југославије, Зајечар 1995. (друго проширено издање)
  • Миладин Милошевић, Србија и Грчка 1914–1918, Из историје дипломатских односа, Зајечар 1997.
  • Миладин Милошевић, Бора Димитријевић, Одјеци Пашићевог живота, Зајечар 2000.
  • Татјана Недин, Никола Пашић-Библиографија, Зајечар 2002.
  • Миладин Милошевић, Бора Димитријевић, Никола Пашић–председнику владе, Зајечар
  • Антоније Антић, Белешке /приредили Бора Димитријевић, Јелица Илић/, Зајечар 2010.
  • Никола Пашић, Заоставштина из Торонта 1876-1903 /приредили Бора Димитријевић, Јелица Илић/, Зајечар 2012.
  • Јован Антић, Запажања /приредили Бора Димитријевић, Јелица Илић/, Зајечар 2014.
  • Никола Пашић, Заоставштина из Торонта 1903-1926 /приредили Бора Димитријевић, Јелица Илић/, Зајечар 2015.
  • Петар Живковић, Сећања 1903-1946 /приредо Александар Животић/, Зајечар 2016.

 

Share