Bor, 18.maj
Sem dovoljno i kvalitetnog zemljišta, imamo i 300 poznatih i samo donekle upotrebljenih izvora minerelnih voda, dok 700 izvorišta tek treba da se istraži i eksploatiše, što je ogroman, nedovoljno upoznat resurs, rečeno je na današenjem međunarodnom naučnom simpozijumu Megatrend univerziteta u Boru
Autor: B.F.
Foto: D.Popaz
Ranije su prirodni resursi nekontrolisano trošeni, danas je poslednji trenutak da se toj pojavi stane na put. Ovaj nesagledivi potencijal treba naučno zaštiti i stavoriti uslove za njegovu obnovu. Zato su ovoj oblasti i posvećene doktorske studije za koje je Megatrend univerzitet nedavno registrovan. Tom temom danas se u Boru bavio, u organizaciji Fakulteta za menadžment Zaječar, i prvi naučni simpozijum „Upravljanje prirodnim resursima sa međunarodnim učešćem“ na kome se prijavilo više od 50 radova iz zemlje i inostranstva i koji će postati tradicionalan.
Prof. dr Mića Jovanović podsetio je da je prva ozbiljna upozornja o nekontrolisanom rastu proizvodnje i potrošnje prirodnih resursa, kao i sve većem zagađenju životne sredine, objavio Rimski klub 1972. godine. Tek nakon 20 godina, na Konferenciji UN o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru, usvojena je Strategija o održivom razvoju.U prvi plan Konferencije bila su tri strateška cilja: čuvanje ekološke ravnoteže, pravedna raspodela prirodnih resursa između generacija i razvoj nedovoljno razvijenog dela sveta.
– U Srbiji ima i oko 300 izvora mineralnih i 700 izvora običnih , manje mineralizovanih voda. To je ogroman, još nedovoljno istražen i eksploatisan resurs. Minaralne, trmalne i termomineralne vode posebno su rasprostranjene u široj okolini Beograda, Gornjeg Milanovca, Čačka, Aranđelovca, Ljiga, Novog Pazara… Ovo je i najperpsketivniji reon za eksploataciju sa temperaturom vode od 12 (Aranđelovac) do 72 Celzijusa ( Jošanička banja). Ne zaostaju ni izvorišta u zapadnoj Srbiji, kao i u Panonskom basenu.
Mala, velika ležišta minerala
Mala ležišta mineralnih sirovina u našoj zemlji samo su delimično iskorišćena. Zato se, na osnovu domaćih i svetskih iskustava, istaknuto je na ovom skupu, moraju preduzeti odgovarajuće mere. Najpre je neophodna državna strategija, potom promena zakonske regulative, te uvođenje strogog reda u oblast geoloških istraživanja, ne zaboravljajući da se tradicionalne metode otkopavanja, uz manje modifikacije, i danas mogu uspešno primeniti.
