Бор, 7. јануар 2011.
Учитеља Мирка Т. Цветковића, деду актуелног српског премијера, племенитог и честитог патриоту, Немци стрељали у Шумарицама 1941.
Аутор: Брана Филиповић
Учитељ Мирко Т. Цветковић, рођен 1901. године у фамилији Велковци, село Ново Корито код Минићева, општина Књажевац, упамћен је, пре Другог светског рата, у реону Старе планине Заглавак, али и подаље у Тимочкој крајини, као изузетан човек по много чему што краси племените и вредне. Ни данас, вероватно, о њему се не би говорило, још мање пислао, да није једног, у најманњу руку, знаимљивог детаља. Мирка учитеља унук ( по деди добио име) др Мирко Цветковић, данашњи је премијер Србије. За обојицу, не смао за старог Мирка, може се с правом рећи да потичу из угледне породице. Отац учитеља Мирка, Трифун, био је угледан и поштован домаћин. Године 1923. у Кориту је сазидао и држао механу „Кадибогаз“ која и данас својом архитектуром плени пажњу сваког намерника. Преко пута је дивна , пространа кућа са доксатима још једног од Цветковића који је одавно, као и две трећине осталих мештана, напустио родно село и отиснуо се у бели свет.
Двадесетих и тридесетих година стари Мирко је учитељевао је у Бачевцима, а потом у родном Кориту, где се истицао у Соколском друштву. Успшено се бавио живинарством и пчеларством. У Кориту је основао Земљорадничко набављачку задругу. Године 1934. завршава Вишу педагошку школу у Земуну. Прво у Рисну постаје наставник, а потом управитељ Грађанске школе у Бару. По личној жељи премештају га у срце отаџбине, тадашњи Крагујевац ( како би децу у том амбинету одгајио ) и у Граћанску школу.
Но, ретко коме, сем Новокорићанима и најстаријим Зајечарцима и Књажевчанима, мало је познато да су га фашисти, заједно са његовим ђацима, на правди Бога, стрељали у Крагујевцу 20. октобра 1941.
-У свом селу завршава основну школу, а нижу Гимназију и Учитељску школу у Неготину . У Бачеваца добија место учитеља, а 1928. године одлази у Ново корито. Ту је остао све до 1932. године. Био је вредан и амбициозан учитељ. Испољавао је видну просветарску активност. Завршио је Соколски курс у Нишу, а 1930. основао Соколску чету. Ишао је и на курс Српског пчеларског друштва 1934. године у Београду. Био је први књиговођа Земљорадничко набављачке задруге, што је и те како помогло развоју пољопривреде у селу и околини. Надасве, важио је за великог патроту – прича Драган Благојевић из Минићева, оснивач Музеја старина у том, недалеком месту од Новог Корита напомињући да је са супругом Вуканом имао синове Србољуба и Смиљана.
Рат га је затекао у Крагујевцу, у Грађанској школи у улици која је водила према Шумарицама, каснијем стратишту. Немци су га у школи, са ђацима и тројицом колега, заробили 20. октобра 1941. године. Брутално су их одвели и затворили у топовске шупе и наредног дана, заједно са осталих 7.300 Срба, стрељали.
-Његови Новокорићани, сви до једног, и ових мало што су остали и око 1.000 у расејању у нашој земљи и белом свету, жарко желе да му се одуже спомеником у центру села које ће, надамо се, поново оживети – прича Слађан Тодоровић који пензионерске дана са још око сто Новокорићане проводи на старом огњишту.
Мишић из Корита започео војничку каријеру
У центру Новог Корита, испред Дома културе, налази се леп сопоменик изгинулим у Првом светском рату. У врху је рељеф Војводе Живојина Мишића који је из овог места , као ђак, у време Српско-турских ратова, започео блиставу војничку каријеру. Деведесетједногодишњи Божин Јовановић, легенда Борских рудника бакра, родом из Новог Корита, каже да се цела Стара планина и Заглавак неизмерно поносе што је славни војсковођа кренуо у историју баш из овог краја.
