Bor: Oko nas je čudo neviđeno

Bor, 19. jul

Na marginama jučerašnje neodržane sednice SO i aktuelnog političkog trenutka  u gradu bakra i šire

Autor: Milovan Ilić

Iako je jučerašnja sednica SO Bor prošla, iako je bilo 12 potpisa za njeno održavanje ( ni svi potpisani nisu došli, bilo ih je pet-šest, jedan odbornik je bukvalno preko noći zbrisao čak u Bugarsku), politička slika grada bakra, najverovatnije od početka septembra, biće promenjena. Najverovatnije da će DS „ustupiti“ mesto SNS kao što se već čini u mnogim opštinama u Republici. Sudeći po izjavama lidera, mogući su i novi izbori ukoliko bude nadmudrivanja, opstrukcije, nameštaljki, trgovine, pritisaka. A sve to je i te kako moguće, čak se bez tih „pomagala“ i ne može zamisliti politički život u Srbiji. U Boru pogotovu…

Zašto je propalo jučerašnje skupštinsko zasedanje?

Na odbornike je izvršen očevidan pritisak ili im je, onima kojima je to i te kako potrebno, nešto važno, veliko i lično obećano. Pre toga, pre sednice, „zasedalo“ se u Brestovačkoj banji  i da su razmenjivana mišljenja i iskustva, to i vrapci znaju. Poznato je ko je i glavni kreator i zagovornik „rata“ RTB – Institut i ko i Opštinu uvlači u te igrarije. I u javnosti se pojavljuju i anonimna pisma  i dopisi sa insinuacijama i pretpostavkama, ponekom i istinom i sve tako kako bi se stvorilo, i oplodilo, već poznato zamešateljstvo. Ukoliko nezaposleni odbornici, jedan ili više njih, svejedno je, dobiju ovih dana zaposlenje u RTB ili negde oko i u Opštini, onda je toliko očigledno manipulisanje odborničkim mestima i režiranjem svega postojećeg. Pljušte mesecima anonimne, i ne samo takve, prijave policiji i sudovima za svakojake rabote velikih šefova i njihovih podanika. Ima prijava i za hotel na Borskom jezeru, i ko zna za šta sve još. Valjda će nova vlast uvideti da se dojučerašnji dični igrači, dokazani partijski preletači, već snalaze i menjaju boje. Neki će u toj nameri uspeti, drugi neće, treći su većma zakasnili. I glavni prevrtač je, nadajmo se, u tom jatu. Njemu je i najteže, jer se preigrao menjajući partije, opredeljenja, prijatelje, taktiku. Davno je prohujalo i vreme kad su novine o njemu pisale s naslovom BLAGO (JE)  ZA BOR. Posebno je pitanje nadolazeći javni konkursi za državne firme, što sigurno ni ovde neće izostati. Drugačije, nova vlast doneće i Boru novine, ne samo u globalnom smislu, nego i konkretnom rukovođenju. Za to se treba spremati i o tome ozbiljno razmišljati.  Jer, moraće da se polože računi. To je gotovo neminovno. Neke ujdurme i koještarije, činjenje svakojakvih kreacija samo da se ostane uvlasti i na izvorištima novca, neće, zasigurno, upaliti. Zato je čudno da se uporno vodi zakulisna borba za očuvanje fotelja i pozicija iako se dobro zna da je gubitnička opcija sazdana u DS-u i Borisu Tadiću otpisana i na ivici je odlaska u istopriju. Zar je moguće da se ne pamte govori ispred Doma kulture pred protekle izbore, teranje zaposlenih iz opštinske zgrade na „iskreni susret sa liderom „žute strane“, nemereno pljuvanje po protivniku i neprofesionalizam u medijima, bilbordi sa decom u naručju ( konvencijama o deci je takva propaganda zabranjena), užurbano „šminkanje“ grada i okoline pred dolazak predsednika i ministara, što bi rekli zamazivanje očiju narodu…

Tek to što INSAJDER mesecima istražuje kriminalne radnje po Boru, posebna je i goka priča. I duša i telo mnogih od nas, i donekle grad sa okolinom, utopili su se u političko-lični marketing jedne takve kakva jeste ličnosti i podanički odnos kakv se ne pamti. Pa ni njegovim iskrenim i neiskrenim sledbencima, pa i odanim sluganima, takvo ponašanje i vođenje u jednom nedovoljno definisanom smeru niti odgovara, niti je potrebno na duže staze. Koliko smo se zadužili, ko će otplaćivati brdo kredita, kako se i gde troše naši novci, ima li transparentnosti ( nema je!), čemu šepurenje ptice zvane feniks i sumnjičave investicije od kojih već boli glava. Ko i koga, zašto i dokle će da zapošljava i upošljava bez reda i rasporeda, samo po volji pojedinca.To se poslednjih dana radi toliko ubrzano da ni milicija ne može da se snađe. Čudo jedno neviđeno, a osvestićemo se, po običaju, tek kad bude kasno. Ima tu i dobrih poteza, ali i o njima će vreme odlučivati, tako da se ništa ne mora uzeti zdravo za gotovo. Najbolje bi bilo, kad bi bilo, da kritički ton ovog napisa bude najčistiji promašaj.

Nego, podsetimo se sinoćne emisije Bakar filma ( na TV Bor) iz 1968. godine i graditelstva borskog, dokumentarca predivnog čoveka i novinara Svete Pavlovića kako se radilo i gradilo u TIR-u, u Prahovu, na Đardapu. Na jednom panou je pisalo Bor selo, na drugom Bor grad ( sad piše samo Bor), kad je nicao jedan moderan i lep grad sa 19.000 stanovnika sazdan entuzijazmom i znojem trudbenika. I tad je bilo nepravdi, neznanja, promašaja, grešaka, ali ovakvog moralnog pada i sitno ( i krupno) sopstveničkog ponašanja, licemerja i organizovanog haosa, garantovano nije. Zahvaljujući tom, nekadašnjem graditeljstvu i tim golorukim herojima rada, podigli smo zemlju i u mnogim segmentima dosegli evropske domete.

A to što se opštinska skupština juče rasturila, pa nije se ni sastavila. Odobrnici su, kao i ostalo moćno-nemoćno oružje, u rukama komandujućeg čekaju poslić, ako ne za sebe, onda za „našega“ i „svojega“. Ima jedna narodna koja bi danas, možda više nego ikada, koristila: kad si na konju, bolje je siđi dok je vreme, ne čakaj da te zbaci. Jer, pad može da bude opasno rđav!