);

DECENIJA OTKAKO NAS JE NAPUSTIO BOŽIN JOVANOVIĆ

Stari Božin Jovanović postavlja kamen temeljac za bududći centar sveta…

Bor, Zaječar, Knjaževac, Beograd, 08.05.2021. MCBor – piše: Brana Filipović – Navršava se prva decenija otkako nas je napustio velikan, legendarni Božin Jovanović

DECENIJA OTKAKO NAS JE NAPUSTIO  BOŽIN JOVANOVIĆ

Navršava se deset godina, prva decenija otkako nas je napustio junak socijalističkog rada. Odlikovan za hrabrost i vojničke zasluge, nosilac više najznačajnijih društvenih priznanja. Među kojima su: Orden jugoslovenske zvezde, Orden Republike sa zlatnim vencem, ordena zasluga za narod trećeg i prvog reda. Božin Jovanović. Rođen je 21. januara 1920. godine u Novom Koritu, kod Knjaževca. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a gimnaziju pohađao u Knjaževcu, Zaječaru i Negotinu, gde je i maturirao 1939. godine. Studije je započeo na Tehničkom fakultetu u Beogradu, neposredno pred početak Drugog svetskog rata.

Učesnik je u Narodnooslobodilačkom ratu od 1941. godine i jedan je od inicijatora ustanka u istočnoj Srbiji, kao i jedan od komandanata Timočkog partizanskog odreda, kasnije Devete srpske udarne brigade.to: Wikipedia

Posle oslobođenja Jugoslavije, 1945. godine, upisao je i završio Pravni fakultet u Beogradu.

Generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“

Odmah po oslobođenju Timočke krajine, 1944., postao je generalni direktor Timočkih rudnika uglja „Timbas“, u čijem se sastavu nalazilo 17 rudnika uglja. U tom razdoblju glavni zadatak bio je da obnovi rad svih rudnika i da u najkraćem periodu rudnici postignu predratnu proizvodnju. Već u toku 1947. godine postignuta je planirana proizvodnja, a tokom 1948. i 1949. i premašena.

Tito i Božin Jovanović ( direktor RTB-a 1965-1975) na Crnom vrhu
Tito i Božin Jovanović ( direktor RTB-a 1965-1975) na Crnom vrhu

 Do 1965. godine obavljao je razne političke dužnosti u Timočkoj krajini: sekretar Sreskog komiteta Komunističke partije Srbije i predsednik Sreskog narodnog odbora u Knjaževcu, predsednik Okružnog narodnog odbora u Zaječaru, predsednik Okružnog zadružnog saveza, predsednik Okružnog odbora Narodnog fronta i predsednik Međuopštinske regionalne zajednice Zaječar. Godine 1965. postao je generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ i na tom položaju ostao sve do 1975. godine. Potom je bio predsednik Poslovne zajednice „Jugobakar“, član Predsedništva i predsednik Privredne komore Jugoslavije. Godine 1985. otišao je u penziju.

Bio je član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (CK SKJ) u tri mandata, član najužeg kabineta predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, od 1965. do 1969. Godine, predsednik delegacije SFRJ u Interplanteranoj uniji, predsednik „Franko-jugoslav banke“ u Parizu od 1968. do 1972. godine. U više saziva biran je za narodnog poslanika savezne i republičke skupštine.

Naučni rad i publicistika

DECENIJA OTKAKO NAS JE NAPUSTIO  BOŽIN JOVANOVIĆ

Pored društveno-političkog, bavio se i naučnim radom i publicistikom. Obajavio je više oko 40 članka sa temama iz privrede u raznim časopisima i listovima. Objavio je i nekoliko monografija sa temama iz privrednog i kulturno-istorijskog razvoja. Navešćemo samo neke:„Privreda Timočke krajine 1940-1990“, 1995.,„Osnovni ciljevi prvog petogodišnjeg plana i izgradnje zadružnih domova u Timočkoj krajini“, 2000. godine. Bio je jedan od pisaca knjige o Novom Koritu „Selo na Kadibogazu“, 2003. godine.„Sto godina borskog rudarstva 1903-2003“, „Knjiga o promenama Timočke krajine – juče, danas, sutra”.

Počasni je građanin grada Bora i od 2006. godine počasni doktor nauka Univerziteta Megatrend u Beogradu, u čijem je osnivanju učestvovao zajedno sa svojim sinom Mićom Jovanovićem 1989. godine.

Umro je 8. maja 2011. godine u Beogradu i sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.

Navršava se prva decenija otkako se preselio u večnost naš Boško

Tito i Božin Jovanović ( direktor RTB-a 1965-1975) u Boru
Tito i Božin Jovanović ( direktor RTB-a 1965-1975) u Boru

Danas, na desetogodišnjicu Božinovog odlaska u večnost, sećamo se vedrog lika, neumornog stvaraoca i pregaoca, našeg Omladinca i s ponosom, svi mi koji smo ga poznavali i s kojim smo delili deo životnih radosti i uzbuđenja, još jedanput, najglasnije izgovaramo: Večna mu slava i večna hvala. Bor i Zaječar imaju ulice s njegovim imenom. Poslednje godine života proveo je u selu kojeg je posebno voleo, u dobrodušnom Zlotu. Mi Borani,Knjaževčani i Zaječarci, Timočani, uvek – do nezaborava, gajićemo uspomenu na svetao, čestiti lik velikog Čoveka, Srbina, otadžbinske gromade, našeg Božina – Boška Jovanovića.

Оставите одговор