Dokle će da propada čuvena bolnica za plućne bolesti na Ozrenu?

Bor, Soko Banja. 16. septembar

Nekada najpoznatiji jugoslovenski sanatorijum danas je u oronuloj zgradi iz 1939. godine koji, kao ozeblo sunce čeka pomoć države i stranih ambasada kako bi vratio stari sjaj i ugled u evropskim razmerama.

Kompleks Bolnice za plućne bolesti na Ozrenu zapopčet je daleke 1936, završen tri godine kasnije, prvi bolesnici sa jugoslovenskog ratišta stigli su 1942. godine , danas, nakon sedam decenija, zdanje je gotvo ruinirano, ali epitet čuvene fabrike kiseonika i jedinstvene zdravstvene ustanove, nikad nije došao u pitanje. U početku bio je to državni snatorijum za celu tadašnju Jugoslaviju, kasnije Specijalna holnica za plućne bolesti, a od 1969. “uvedeno” je i rano otrkivanje karcinoma pluća, danas je ovde kompletna plućna patologija.

-Pre četiri godine otvorili smo posebno UGR odeljenje za lečetnje najtežih oblika tuberkoloze za koje lekove obezbeđuje Svetska zdravstvena organizacija. Ovo odeljenje jedino još postoji u Litvaniji i Poljskoj. Uskoro ćemo zbrinjavati i pacijente iz celog regiona. Imamo prostor za 580, a koristimo 150 kreveta, ukupno je 160 radnika od kojih je 22 lekara i 78 medicinskih sestara i tehničara. Godišnje lečimo oko 2000 ljudi. U našem sastavu je i očno odlejnje. Imamo dobru opremu i stručno osoblje koje bi poželela svaka bolnica. Problem je smeštaj, propali su mokri čvorovi, krov prokišnjava, oronule su fasade, dotrajala postrojenja toplane iz 1938. godine, zapušten bolnički park. Nekad je ovde bio mali raj, sada je 40 parkovskih hektara zaraslo u korov-kaže Dragoaslav Anđelković, direkotr Bolnice na Ozrenu, usput dodajući da je sve manje TBC-a, a sve više otrkivenih karcinoma.

U čuvenu bolnicu od 2000. godine nije ni dinar uložen, pa ni tužni i ružni izgled zdanja ne čudi. Nije samo nemačka oprema u toplani muzejska vrednost, nego i bazen olimpijskih razmera već 30 godina nikome ne služi, u oronulim stanovima radnika bolnice i danas se stanuje, nekada je u blizini bila i bolnička stočna farma. Voda, srećom, i sada stiže iz sopstvenog izvorišta, čak se i pozajmljuje Sokobanji. Zaposleni su primali ne 13., nego i 15 plata.

– Ispostavilo se da za bazen nema doovljno vode, a za popravku zgrade neophopdna su veća ulaganja. Država će obezbediti urgetnih 2,6 miliona dinara za “krpljnje” kotlarnice u toplani, dok je park nekad opsluživalo 11 radnika, sada ni jedan. Spremili smo zahteve za donacije japanskoj i nemnačkoj vladi, pomoći će i naš EPS. Pre neki dan ministrka zdravlja je izjavila da smo u najužem priroitetu za sanaciju bolničkih objekata. Trebaće miloin evra da vratimo bar deo starog sjaja. To i zaslužujemo ne samo što smo državna ustanova. Nego, ovde nikad nije bilo magle, strujanja vazduha se tako ukrštaju kao nigde u svetu i zato, uz bogato zelenilo, i jesmo ogormna fabrika kiseonika. Imamo i više sunčanih dana od Sokobanje, nadmroska visina je 560 metara-objašnjava Anđelković.

Šta kažu pacijenti?

Vukica Ilijić, selo Lokve kod Knjaževca:

-Na Ozren dolazim svake godine od 1976. Osoblje, zdrav vazduh, pa i hrana, to nema nigde – svaka im čast. Malo je soba s kupatilom, zgrada je zapuštena, kreveti su od pre pola veka.

Bogoljub Begović, Trnjane, Aleksinac:

-Meni je kao kod kuće. Godišnje sam i po šest, sedam meseci i, sem smeštaja, nemam nikakvih primedbi.

Mile Adamović, Šarbanovac kod Bora:

-Radio sam 20 godina u borskom rudniku i zaradio tešku astmu, ovde su mi spasili život. Nema, kao nekad, kluba za druženje, ni TV, od fontana, cvetnih, letnjih bašti, pa i klupa, ništa nije ostalo.
Hoće li Japanci i Nemci (zahtevi ambasadama stižu za neki dan) pomoći, kao što su to činili često do sada u sličnim prilikama, teško je odgovoriti, ali država Srbija ima i moralnu obavezu, jer bolnica na Ozrenu je, po mnogo čemu, od godina nakom Prvog svetskog rata i lečenja preživelih ratnika do danas, zaslužila i dokazala se da je uzorna i jedinstvena ne samo na ovim prostorima.

Autor: Brana Filipović

Titoisti podigli spomenik Kralju

U podnožju bolnice, na najlepšem mestu, nalzi se redak, možda i jedini u nas, spomenik podignut “stvaraocima prve Jugoslavije 1919-1959” sa dve česme. Spomenik u granitu podigao je kolektiv bolnice 13. aqvgusta 1959. na 40-godišnjicu prve jugoslovenske države. Kako se to desilo da se u Titovo vreme podigne ovakav spomen glavnom ideologu SHS i potonje Jugoslavije, Kralju Aleksandru, niko nema odgovor. Spomnik se, iako svojevrsna atrakcija, godinama ne održava, mada ga danas posećuju i titoisti i oni odani Kralju.

Sedam poljubaca

Malo je bolnica u svetu koje okružuje tako izdašan i lep zeleni park prepun izvora zdrave vode i bilja i rastinja kao ovaj na Ozrenu. Na jednom raskošnom, vremešnom drvetu jasena urezano je sadm srca uz natpis “Sedam poljubaca”.
-U dugim bolesničkim danima oporavka u parku su se rađale i prave, velike ljubavi i one su krunisane sa sedam poljubaca ispod krošnji razgranatog lepotana. I sada ima puno ljubavi, ali malo ko se seti da ih potvrdi baš na ovom mestu. Sve je drukčije, nekad je to bio mali raj za celu bivšu “jugu”-kaže dugogodišnji pacijent Goran Nešić iz Aleksinca.

Skulptura devojke

U negdanjoj letnjoj bašti sa muzikom gde su se i bolesnici opuštali ostala je neugledna fontana kojom dominira skulptura graciozne devojke. Doktorka Dragica Saviž Popović objašnjava da je reč o mladoj Sokobanjki koja je, ne dajući se Turcima da je obljube, skočila sa obližnje, visoke oko 200 metara, stene i ubila se. život, vele Sokobanci, “zbog očuvanja srpstva i časti.”
Direktor Ranđelović naglašava da je od nedavno na toj funkciji i da bi fontanu rado obnovili, ali se budžetske pare troše strogo namenski.