Arhive oznaka: investicije

Velike investicije u rudarstvo i energetiku čekaju regulatorni okvir

Bor, 02. jul 2015.  NALED

Rudarstvo i energetika predstavljaju najperspektivnije sektore za privlačenje velikih investicija imajući u vidu potvrđeno interesovanje potencijalnih ulagača, ali je neophodno da Vlada Srbije zaokruži regulatorni okvir u ovim oblastima i usvoji novi zakon o rudarstvu i nedostajuće podzakonske akte za Zakon o energetici, ocenjeno je na radnom susretu članova i partnera NALED-a s ministrom rudarstva i energetike Aleksandrom Antićem.
Procena NALED-a je da bi otvaranje samo pet novih rudnika dugoročno donelo investicije od četiri milijarde evra i otvaranje 1.000 direktnih i 3.500 indirektnih radnih mesta u sektoru u kojem su zarade 2,5 puta veće od republičkog proseka. Međutim, Zakon o ru darstvu menjan je tri puta u poslednjih osam godina i od 2013. se najavljuje donošenje novog.

NALED - Radni susret s ministrom Aleksandrom Antićem (2)_1200x800
Ministar Antić ocenio je kao realne najavljene investicije u sektor rudarstva imajući u vidu interesovanje i istaživanja najvećih svetskih rudarskih kompanija. On je potvrdio da će novi zakon o rudarstvu biti donet u septembru i istakao da će taj propis biti povoljan za investitore i unaprediti izdavanje dozvola, odnose ulagača sa javnim preduzećima i proces eksproprijacije.
Kada je reč o obnovljivim izvorima energije gde postoje projekti za ulaganje oko milijardu evra u izgradnju vetroparkova, ali je za realizaciju neophodno donošenje ugovora o otkupu energije, ministar je najavio brzo usvajanje tog podzakonskog akta. Antić je tim povodom istakao da ugovor mora da predvidi izbalansirano rešenje i da rizike ne može da preuzme samo država.
Član Izvršnog odbora NALED-a i zamenik generalnog direktora kompanije Millennium Team Ivan Bošnjak izjavio je da bi veći deo investicija u rudarstvo i energetiku bio realizovan u najmanje razvijenim opštinama Srbije zbog čega je NALED spreman da pomogne ministarstvu u pripremi neophodne regulative i tako doprinese realizaciji ulaganja.NALED - Radni susret s ministrom Aleksandrom Antićem (1)_1200x800
Kao pozitivne pomake u unapređenju regulatornog okvira Bošnjak je istakao donošenje pravilnika o ESCO ugovorima koji će omogućiti lokalnim samoupravama da kroz javno-privatna partnerstva i bez izdavajanja iz budžeta ili zaduživanja obezbede uštede u javnoj rasveti, grejanju, vodosnabdevanju i drugim uslugama. Bošnjak je apelovao na rešavanje problema sa sivom ekonomijom u rudarstvu navodeći primer nelegalnog izvlačenja agregata iz korita reka.

Do tržišne cene struje za najmanje pet godina
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je na susretu s članovima i partnerima NALED-a da će se do tržišne cene električne energije u Srbiji doći za najmanje pet godina. Kako je podsetio, struja za građane je jeftinija 15% u odnosu na Makedoniju, 20% u odnosu na BiH i Albaniju i dvostruko jeftinija nego u Hrvatskoj dok je za industriju na nivou regiona.

Share

Privatizacija kao neminovnost: Za RTB Bor najbolje je da dobije strateškog partnera

Bor, 21. avgust

Autor: M.C.

RTB BOR je jedna od 502 firme u Srbiji koje su obuhvaćene javnim pozivom za privatizaciju. U prvom redu reč je o preduzećima u restruktuiranju, gde se borski kombinat bakra nalazi već punih DESET godina. Pitali smo stručnjake šta predstoji i kakva će biti sudbina bakarnog giganta?

-Najbolje bi bilo da RTB dobije strateškog partnera i da se ceo posao okonča kao na primeru JAT-a i Emirata. Taj model je danas najaktuelniji, i nije iznenađenje što će ga država uporno forsisrati, jer se pokazao uspešnim. Kakav je red poteza nakon 15. septembra kada se završava prikupljanje ponuda za promenu vlasništva nad 502 firme, a samim tim i RTB? Državna komisija će razmotriti zahteve i predloge sindikata i rukovodstava ovih kompanija, a onda će biti raspisani tenderi. Sve je u igri. Moguće je da će biti zainteresovanih za pojedine rudnike i fabrike, možda i celinu kompanije. Država će, nesumnjivo, sve učiniti da zadrži radna mesta, ali u slučaju RTB-a to će zaista biti teško.U opciji je, najverovatnije, da će dugovi biti konverzovani u kapital, a radnicima obezbeđen korektan socijalni program. Novi gazda moraće da zadrži najmanje 2 do 2.500 zaposlenih. Potencijalni kupci želeće da aposolutno čist račun i firmu sa realnim osnovama za rad. Neće biti dileme: država će posegnuti za najboljim rešenjima, ali je izvesno da RTB danas nije u povoljnom položaju (ogromni dugovi, nezavršene investicije, mala proizvodnja), s tim da je tržište osigurano i da je moguće, s novim ulaganjima, znatnije povećati proizvodnju. Jer, overene rudne rezerve zahtevaju i velika ulaganja i taj posao je nemoguć bez najjačih svetskih kompanija. Budući kupac, dakle, mora da bude snažna i priznata svetska kompanija – naglašavaju naši sagovornici.

Ukoliko bi se primenio model sa Emiratima i strateško partnerstvo, cela priča bila bi brzo završena. U suprotnom, promena vlasništa bi bila gotova najkasnije krajem aprila iduće godine.

U RTB će, i sindikati, verujemo i menadžment, pokušati da se obezbedi status državne firme, mada je ta opcija manje verovatna, ili je gotovo i nemoguća. Jer, desetogodišnje (neuspešno) restruktuiranje, pa i period poslednjih pet-šest godina sa novim menadžmentom, nije usrećio kompaniju. Dugovanja, uprkos rekordnoj svetskoj ceni bakra, gotovo su udvostručena, a prihod od 1,5 milijardi dolara potrošen je lagano uz nova kreditna zaduženja za investije u metalurgiji u rudarstvo.

Za utehu je da nije jedino RTB u brzoj privatizaciji, ista sudbina zadesila je 502 preduzeća, jer pitanje je da li ima drugačijeg izlaza iz godinama nagomilanih teškoća. Da se znalo bolje i kvalitetnije da radi bilo je vremena, restruktuiranje traje još od 2004. Reklo bi se da je država posebno odgovorna za stanje kakvo jeste: vlade su se menjale, pomaka nije biilo, direktorima se previše gledalo kroz prste, dopuštena je previsoka neodgovornost, cvetali su nerad i korupcija pomešani s kriminalom i javašlukom. RTB nije bio jedini u toj grupi “maženih i paženih” firmi. Štaviše, drugi su dobijali i veće podrške od države koja se, izgleda, više bavila politikom i političkim marketingom, manje onime od čega se živi – ekonomijom.

Share

Ocena uspešnosti i konkurentnosti projekta modernizacije, povećanja proizvodnje i ekonomske stabilizacije RTB Bor

Bor, 11. jun

Autori: dr Milan Dejanovski, dipl. ing. met. i dr Branislav Mihajlović, dipl. ing. rud.

Nastavljamo sa reagovanjima na naš tekst o ideji, pokrenutoj od generalnog direktora te komapanije Blagoja Spaskovskog, da RTB Bor osnuje novi Institut za bakar (Centar za za razvoj, istraživanje i projektovanje) pored već postojećih u Boru, Instituta za rudarstvo i metalurgiju i Tehničkog fakulteta Univerziteta Beograd. Očekujemo nova reagovanja stručnjaka i javnih radnika, ne samo o toj temi, nego i šire posmatranoj problematici RTB Bor koja je, bar do sada, bila tabu tema za širu srpsku, pa i svetsku javnost. Tekst objavljujemo u celini.

Tu ne cede malis, sed contra audentior ito.

Ne postoji niko ko je protiv pravog, ekonomičnog, ekološki prihvatljivog, tehnološki najboljeg i socijalno odgovornog, dugoročno održivog rešenja za Bor, Majdanpek i region.To, znači, nije sporno, ali  je izbor koncepta rešenja problema, odnosno strategije investicionog projekta pogrešan – bez  nezavisno dokazanih i verifikovanih osnova – poznatih rezervi  ekonomične rude, koje čine temelj ili razlog za bilo koje aktivnosti rudarenja , topionice i rafinacije u nekom racionalno prihvatljivom vremenskom okviru.

Neizbežna su važna pitanja:

–   da li je jasno i realno dokazan obuhvat, područje projekta, odnosno šta ulazi i šta izlazi iz njega?

– da li su ciljevi dostižni i merljivi  i da li je preventivno sprečen raskorak, jaz, za ostvarenje ciljeva – npr. uskladjenost fizičkog obima proizvodnje i prerade izmedju rudnika, flotacija i projektovanog kapaciteta nove topionice?

– da li izabrani kapacitet topionice zadovoljava standarde ekonomije obima  „fleš“ tehnologije – min. 200.000 t anodnog bakra godišnje, ili je unapred  neekonomičan, gubitaški; projektovana cena koštanja prerade je najmanje dva puta viša – TC/RC 900 USD po t bakra, od istorijske cene na tržištu bakarnih koncentrata – TC/RC oko 400 USD po toni bakra?

U slučaju projekta RTB Bor nemamo pozitivne odgovore na ključna pitanja za identifikovanje pravih, uspešnih projekata,“šta“ i „zašto“! Tekući projekat nije pažljivo i  jasno istražen, planiran i pripremljen, bez čega i ne može dostići ciljeve. Raspoloživost  prirodnih resursa, u razumnim rokovima životnog veka projekta – min. 20 godina, je ključno pitanje i razlog pogrešno izabranog koncepta solucije problema ili projekta RTB – odavno je identifikovan ključni problem, iscrpljenost i osiromašenje ležišta, kao i kašnjenje u raskrivanju  i pripremi novih. U slučaju RTB izabrani su „omiljeni projekti“ na bazi poverene, nekontrolisane lične moći pojedinca, a radi sticanja političke moći putem političke manipulacije, a ne pravi projekti kojima se pokušavaju rešiti ključni problemi, odavno prepoznati.

Sistem  upravljanja projektom  i standardne procedure-važni koraci i kontrole, nisu usposravljeni. Taj sistem pomaže da se izaberu pravi projekti i da se obezbedi njihov uspešan razvoj.

Alternativni koncepti dugoročnog rešenja ovdašnjeg stvarnog i ključnog strateškog problema nisu identifikovani, ocenjeni i uporedjeni, tako da i nije izabrana alternativa koja realno najviše obećava, koja bi postala predmet detaljne prethodne studije projekta. Preskakanjem faze pripreme projekta ušlo se direktno u fazu sprovodjenja projekta? Na već vidljiv neuspeh ovog projekta uticali su nerešeni problemi u tri glavne oblasti:

1.   Strukturalno – kontekstualni problemi,

2.   Institucionalni  problemi i održivost, i

3.   Menadžersko-organizacioni problemi. Odsustvo jasne i održive državne strategije, strategije kompanije, projektne strategije i ključnih strateških prioriteta predstavljaju glavni uzrok neuspešnog projekta.

Sistem upravljanja projektom ne može funkcionisati na bazi  političkih  ili ličnih smernica čiji su nosioci obično obavezani-uhvaćeni u klopku da ispune političke, lične ili grupne interese, na bazi moći, a ne kriterijuma  realnih mogućnosti, potreba, prioriteta i neto efekata projekta. Rezoni  tekućeg projekta od samog početka su u pitanju. Državne  institucije nisu na vreme valjano obavile nepristrasnu kontrolu i blagovremeno intervenisale. Razvojna politika i strategija RTB Bor nije čista, tako da će  konsekvence naneti daleko veće štete od propasti samog ulaganja.

Sublimirana analiza izabrane tehnologije topljenja i tretmana otpadnih gasova, otpadnih voda, šljake i sekundarne toplote je samo deo pogrešno izabranog koncepta u celom  tehnološkom nizu RTB-a:

–   nizak projektovani kapacitet odabrane tehnologije – oko 80.000 t bakra godišnje iz 400.000 t bakarnog koncentrata , u odnosu na standard ekonomije obima ove industrije od min. 200.000 t bakra godišnje, ili prerada iznad 700.000 t koncentrata (samo najveći rudnici imaju sopstvene topionice, a rafinacije gravitiraju ka razvijenim podnebljima). Nizak projektovani sadržaj bakra u ulaznom koncentratu, 80 % jalovine. Prerada će biti neekonomična iako je obećano suprotno-ekonomičnost. Neke alternativne tehnologije topljenja – Isa Smelt, AuSmelt karakterišu niži kapitalni i operativni troškovi – oko 30%, veća fleksibilnost po pitanju zahtevanog kvaliteta i kvantiteta koncentrata – učešće vlage, granulacija, % bakra; izvodljiv  je i ekonomučan i niži kapacitet prerade, potrebno je mnogo manje prostora za postavljanje i dr;

–   naše rudarstvo i tako nizak kapacitet topionice , koji je u startu neekonomičan, ne može da „nahrani“ – daje maksimalno do 220.000 t koncentrata, 36.000 t bakra ili oko 55 % u odnosu na dugoročni plan,  što će proizvesti režim rada „kreni-stani“ i teške posledice po rad fabrike sumporne kiseline – često potrebno „zagrevanje – odgrevanje“, korozija, i dr., kao i povećanje troškova zbog održavanja toplote u tzv.“praznom hodu“, ekološke probleme zbog zastoja itd. Snabdevanje koncentratom spolja je logistički , ekonomski i finansijski jako problematično i teško izvodljivo iz više kritičnih razloga koji su jednostavni i razumljivi.

–   prekoračenje obećanih-projektovanih rokova završetka izgradnje i početka rada – start pune prerade utvrdjen je za početak IV kvartala 2013.?, višestruko prekoračenje okvira troškova investicija i izostanak projektovanih koristi od ulaganja? Nepoznat je iznos i izvor nastavka investiranja; stepen završenosti projekta je tek oko 40 %?

Nekonkurentni  operativni troškovi, neizvesno snabdevanje sirovinom i dr. nameću ozbiljno pitanje uspeha ovog projekta i da li se ovim putem uopšte može izaći iz procesa propadanja celog  poduhvata i same kompanije u  ovom obliku postojanja  i načina funkcionisanja?

Za investicioni projekat ”nove” topionice standardna procedura uvodjenja i pokretanja novog projekta nije poštovana, obavezno tzv. ”prosejavanje” od strane vlasnika – Vlada, nije sprovodjeno :

–   pravo okruženje za kontrolu projekta nije stvoreno,

–   stvarni problem kompanije nije prepoznat – svest o problemu!?

–   alternativna rešenja –npr. uvodjenje investitora za postavljanje nove industrije nezavisne od bakra, nisu sakupljena, procenjena i rangirana,

–   nisu predvidjene i analizirane konsekvence svake alternative,

–   nisu izdvojena prava rešenja glavnog problema – već duže vreme u aktivnim ležištima nema dovoljno pripremljene rude za ekonomičnu eksploataciju!,

–   ne mogu se obezbediti krucijalni uslovi za “fleš” peć – održavanje dobre suspenzije “gas – čestice” i da se obezbedi neprekidan dotok koncentrata – “hrane za peć”.

–   institucije vlasnika – Vlada, su odlučivale i odobravale korake projekta bez proverljivih izveštaja i saopštenja za potrebe odluka, itd.

Resursno ograničenje definitivno nije održivo, a u kombinaciji sa obrascima naše kulture, kao što su  kolektivizam i velika distanca moći – “veliki šef – vodja” sve sam  autoritarno odlučuje, prema empirijskim studijama, iz mnoštva slučajeva, uvek vodi u neuspeh. Potrebno je da se ovaj projekat potpuno “rasvetli”, pažljivo proceni šta dalje, pokrenu ozbiljne alternative, i da se odmah promeni  metod  upravljanja  velikim strateškim projektima, prema najboljim svetskim praksama – OGC Gateway metod, PRINCE2 metod, NTNU, i sl.

Svedoci smo mnogih incidenata i skandala povezanih sa neuspehom tzv. strateških projekata – padom vrednosti i likvidacijom kompanija koje se bave rudarskim istražnim aktivnostima i rudarsko – metalurškom proizvodnjom, što je uzdrmalo javno poverenje u rudarsku industriju i negativno uticalo na njen kapacitet da pribavi investicioni kapital. Suštinsko pitanje je da li je masovno investiranje u ovakve mineralne resurse i rezerve rude, kojima RTB Bor već duže vreme raspolaže, pozitivno povezano sa održivim razvojem naše zajednice, regiona i celog društva?

Standardi za procenu resursa i rezervi kod nas nisu jasno definisani i stavljeni na snagu (kao npr. Australijski JORC kodeks, kanadski CIM standardi, AusIMM vodič dobre prakse i druga opšte prihvaćena praksa klasifikacije i izveštavanja). Izgleda da je u ranoj fazi trebalo zameniti “stari” koncept alternativnim, sasvim novim konceptom efektivnijim na duge staze – izvan zone ekstrakcije minerala, radi smanjenja stalnog rizika – variranja cene metala, dugoročno slabog stanja domaćih mineralnih resursa i dokazanih rezervi rude bakra i dr.?

Nikada se ne smeju obmanjivati i varati drugi, falsifikovati ili fabrikovati podaci. Treba odvojiti fakte – suve činjenice od pristrasnih, hipotetičkih i spekulativnih mišljenja pri procenjivanju i prosuđivanju rezervi ekonomične rude. Zbog toga treba potpuno prihvatiti koncept ekonomičnosti, tj. ekonomičnost kao način mišljenja – rudarenje i topljenje kroz ekonomičnu održivost! Etički kodeks ovde zahteva poštovanje fundamentalnih vrednosti: poštenje, iskrenost, otvorenost, čast i poštovanje, integritet, tj. celovitost i potpunost, kao i dignitet, odnosno dostojanstvo.

Reči “ruda” i “rezerve” podrazumevaju tehničku izvodljivost i ekonomsku opravdanost, uključujući i sve ostale faktore modifikacije. Za klasu “rudne rezerve” potreban je najviši nivo poverenja gde su odgovorno rešeni svi faktori modifikacije.

U cilju kompletiranja ocene projekta rekonstrukcije metalurških kapaciteta u Boru potrebno je osvetliti i pitanje konkurentnosti (položaj i odnos prema ostalim metalurškim kompleksima u svetu), ako se ona ikada bude pustila u rad. U svetu postoji veliki broj topionica ukupnog kapaciteta prerade od oko 26,5 miliona tona godišnje. U njima se godišnje proizvede oko 19,5 miliona tona katodnog bakra, što daje prosečnu popunjenost kapaciteta od oko 75 %. Zbog toga među topionicama u svetu vlada vrlo oštra konkurencija i borba za obezbeđenje sirovina za preradu. Svaka topionica se bori da u toj oštroj borbi obezbedi što bolju poziciju, kako bi obezbedila sopstveni opstanak na tržištu.

Nekoliko osnovnih pojmova o topionicanama u svetu:

–         Nove topionice se grade za period od 20 do 30 godina, u ovom slučaju zbog pojednostavljenja računice tretiraćemo period od 25 godina,

–         Ako se zna da je projektovani kapacitet nove topionice u Boru 80.000 t katodnog bakra, u svom životnom veku takva topionica u svetu bi trebala preraditi 2.000.000 t katodnog bakra,

–         Nivo investiranja za nove topionice (greenfield investicija) u svetu prosečno iznosi 2.000 USD do 3.000 USD po toni godišnjeg kapaciteta, što znači da za topionice u svetu koje su kapaciteta kao u Boru uobičajen nivo investiranja iznosi od 160.000.000 do 240.000.000 USD. Topionica u Boru pretstavlja brownfield investiciju, te bi tu troškovi maksimalno trebalo biti na nivou od 80 % od greenfield investicije, ali da ne cepidlačimo,

–         Ako se računa da su sredstva za izgradnju topionice dobivena iz kredita, što je uobičajeno u svetu, onda gornji iznos treba uvećati za 40 % do 60 %, zavisno od uslova kreditiranja, usvajamo 50 %. U tom slučaju napred navedeni troškovi izgradnje topionice rastu na nivo od 240 do 360 miliona USD, neka prosečno bude 300 miliona USD, i

–         Ako prosečan nivo investiranja od 300.000.000 USD podelimo sa ukupno proizvedenim bakrom u životnom veku topionice od 2.000.000 t, onda se dobijaju troškovi investiranja od 150 USD/t. Od ukupnog prihoda od metalurške prerade bakra, za koji se prognozira da će dugoročno biti na nivou od 500 USD/t, 30 % ide na otplatu investicionih kredita, a topionica živi od ostalih 70 %, odnosno od 350 USD/t. Ako računamo sa prosečnom prodajnom cenom bakra na svetskom tržištu od 7.000 USD/t, onda od toga ukupan prihod topionice iznosi 7%, a posle otplate kredita samo 5 %. I to je zakon u svetu!

Nekoliko osnovnih pojmova o konkurentnosti nove topionice u Boru:

–         Zbog pogrešno osmišljene srategije razvoja rudarstva u RTB BOR apsolutno je diskutabilno obezbeđenje životnog veka nove topionice za period od 20 do 30 godina, kao i popunjenost njenog kapaciteta. Biznis planom (koji je posle samo deve ipo godine od njegovog usvajanja izbačen iz zone aktuelnosti – plan proizvodnje katodnog bakra za 2014. god. je samo 62 % od Biznis planom predviđenog nivoa) je predviđen razvojni ciklus zaključno sa 2021. god, što je isuviše kratak period. Lično ćemo biti iznenađeni ako se za rad topionice bude obezbeđivalo koncentrata za narednih 10 god, i to samo 220.000 do 270.000 t/god., što je maksimalno jedva ½ projektovanog kapaciteta,

–         Sa ½ popunjenosti kapaciteta i životnim vekom rudnika od 10 god. nova topionica u Boru može prizvesti maksimalno 400.000 t katodnog bakra,

–         Do sada je u rekonstrukciju metalurških kapaciteta u Boru potrošeno oko 200.000.000 €, odnosno 270.000.000 USD, a za ukupan završetak započetog investicionog ciklusa potrebno je još najmanje 300.000.000 USD. Tako se ukupan obim investiranja u novu topionicu diže na nivo od skoro 600.000.000 USD.

–         Sredstva za izgradnju topionice su dobivena iz kredita, te se gornji iznos treba uvećati za 30 % do 50 %, zavisno od uslova kreditiranja, usvajamo 40 %. U tom slučaju napred navedeni troškovi izgradnje topionice rastu na nivo od 800 do 850 miliona USD, neka prosečno bude 800 miliona USD.

–         Ako prosečan nivo investiranja od 800.000.000 USD podelimo sa ukupno pretpostavljenim proizvedenim bakrom od 400.000 t, onda se dobijaju troškovi investiranja od 2.000 USD/t. Ti troškovi su višestruko viši od prosečnih troškova investiranja u svetu i nekoliko puta viši od ukupnog prihoda od metalurške prerade bakra. Drugim rečima, investicija će biti preskupa, prihod od bakra i nusproizvoda neće moći ni iz bliza da pokrije troškove investicione izgradnje i operativne troškove proizvodnje, te se neće stvoriti uslovi za otplau anuiteta.

RTB Bor unazad nekoliko godina proizvodi vrlo skup bakar, čija se cena koštanja kreće za 1.000 do 2.000 USD/t iznad njegove prodajne cene. Apsurd i paradoks je u tome što takva, potpuno nekonkutrentna kompanija realizuje razvojni program po kome će u narednom periodu i dalje ostati nekonkurentna na svetskom tržištu bakra.

Mi u RTB Bor smo izgubili temelj – rezerve rude odgovarajućeg kvaliteta za razvoj skupih projekata rudarstva i metalurgije. Empirijska je činjenica da u RTB Bor ništa nije kao što se prikazuje. Potrebna je duboka analiza, pouzdano izveštavanje i rigidna kontrola stanja da bi se odredilo najbolje realno moguće usmerenje sektora rudarstva i metalurgije danas i izgradnja nove efektivnije alternative za dalji razvoj našeg regiona na sigurnijoj osnovi.

Share

Ministar Antić razgovara sa Amerikancima o Boru

Bor, Beograd, 30. april

Novi ministar energetike i rudarstva razgovaraće sa menadžmentom američke kompanije o investicijama u rudna nalazišta u okolini Bora

Izvor: Blic

foto: Tanjug
foto: Tanjug
Dejan Koželj (desno) na konferenciji o mineralnim resursima
Dejan Koželj (desno) na konferenciji o mineralnim resursima

Amerikanci su, kako saznaje „Blic“, zainteresovani da ulože milijarde dolara u eksploataciju rude zlata i bakra. Ministar Aleksandar Antić bi sa vodećim ljudima te kompanije trebalo da se sastane već sutra.
– “Friport Mekorman” već ima prava da vrši geološka istraživanja rudnih nalazišta po Timočkoj krajini. Oni tvrde da u okolini Bora postoje neistražena nalazišta zlata i bakra čija vrednost prelazi 18 milijardi dolara – navodi naš izvor.
U Vladi Srbije za “Blic” nisu mogli da preciziraju koliko su novca Amerikanci spremni da ulože, ali navode da se „svakako radi o investiciji koja vredi nekoliko milijardi dolara“.
– Na sastanku sa ministrom Antićem, predstavnici te kompanije će tačno reći koliko sredstava bi da ulože i kakve će koristi, osim zapošljavanja radne snage, Srbija da ima od te investicije – navodi naš sagovornik.
Dejan Koželj, direktor “Friport Mekormana”, izjavio je pre nekoliko dana da su „spremni da otvore novi rudnik u okolini Bora i da ulože do pet milijardi dolara“. On je naveo da su na mestu zvanom Čukara pronašli rezerve od 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata.
– Do sada smo u istraživanja uložili 15 miliona dolara, ali će narednih godina ulaganja biti višestruko veća. Želimo i nadamo se saradnji sa RTB Borom. Ali na koji način, tek će biti tema budućih pregovora – rekao je Koželj.

Share

NALED traži od stranaka da se izjasne o ekonomskim prioritetima

Bor, Beograd, 22. februar

PrintNacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pozvala je stranke koje učestvuju na parlamentarnim izborima 16. marta da se izjasne o ekonomskim reformama koje nameravaju da sprovedu u okviru svog političkog programa.

Liderima stranaka poslat je upitnik sa 41 pitanjem na koje treba da odgovore do kraja februara i navedu koje će konkretne mere sprovesti u cilju realizacije osam ključnih prioriteta za pokretanje ekonomije i KADA:

1. Borba protiv sive ekonomije i reforma inspekcija

2. Reforma radnog zakonodavstva

3. Unapređenje procesa izdavanja građevinskih dozvola

4. Smanjenje administrativnog opterećenja privrede i uvođenje elektronskih servisa

5. Smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta

6. Rešavanje problema brownfield-a i neuspelih privatizacija

7. Privlačenje investicija

8. Unapređenje regulatornog procesa

 Namera NALED-a, kao najveće javno-privatne asocijacije u zemlji iza koje stoji podrška 200 kompanija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, jeste da građanima i privredi obezbedi objektivnu i nepristrasnu informaciju da li i u kojoj meri svaka od stranaka podržava ove prioritete. Nakon analize popunjenih upitnika, početkom marta biće organizovana javna debata u okviru koje će visoki predstavnici relevantnih političkih partija imati priliku da građanima i privredi predstave svoju ekonomsku agendu za period 2014-2018. Iako je primetno da stranke uglavnom imaju ekonomske programe, nijedna od njih nema javno objavljen plan realizacije i jasne rokove kada će svoje ideje sprovesti u delo.

Osam prioriteta za pokretanje ekonomije

Kada je reč o suzbijanju sive ekonomije, partije treba da  se izjasne na koji način će unaprediti inspekcijski nadzor, da li će menjati zakone i podzakonske akte koji se odnose na rad inspekcija, koje podsticajne mere za izlazak iz sive zone planiraju da usvoje i kako će sankcionisati nelegalno poslovanje.

Stranke bi trebalo da kažu i kako će rešiti ključne dileme u Zakonu o radu (isplata otpremnina, ugovori na određeno, disciplinske mere, minimalna zarada, reprezentativnost sindikata…), kao i na koji način će obezbediti učešće privrede i građana u izradi zakona (ne samo Socijalno-ekonomskog saveta).

Jedno od ključnih pitanja fiskalne politike jeste da li će ići na smanjenje poreza i doprinosa na zarade i na koji način. Takođe, u NALED-u pitaju stranke da li će smanjiti namete privredi, kako će sprečiti uvođenje novih parafiskalnih nameta i uspostaviti kontrolu visine taksi koje određuju agencije, uprave i javna preduzeća.

Od stranaka se očekuje da navedu da li će i kada usvojiti novi zakon o planiranju i izgradnji, da li će uvesti elektronsko izdavanje građevinskih dozvola na nacionalnom nivou, kao i kako će obezbediti kontrolu javnih preduzeća u procesu izdavanja saglasnosti. S tim u vezi, za privredu je važno da zna i da li će biti usvojen novi zakon o ulaganjima, da li se planira nastavak rada SIEPA-e i politike davanja podsticaja po otvorenom radnom mestu (i po kojim kriterijumima). Bitan propis za privlačenje investicija jeste i Zakon o privatizaciji  – da li partije planiraju njegove izmene, kojim merama će pomoći okončanje procesa restrukturiranja i privatizacije i šta će učiniti za revitalizaciju braunfild lokacija.

Na kraju, kada je reč o jačanju transparentnosti rada države i smanjivanju birokratije od stranaka se traži da jasno kažu na koji način će smanjiti nepotrebne administrativne procedure, da li u tom cilju nameravaju da usvoje zakon o sprečavanju suvišne papirologije i formiraju registar procedura. Upitnik traži od političkih lidera da navedu kako će obezbediti razvoj e-uprave i koje će elektronske servise uvesti za građane i privredu, kao i da li će razviti umrežavanje institucija kako bi međusobno razmenjivale podatke umesto da građani budu kuriri države koji nose dokumente od šaltera do šaltera.

Neophodno je i da građani i privreda Srbije znaju da li se planira uvođenje obaveze sprovođenja javne rasprave na sajtu e-uprave, na koji način se planira smanjivanje broja zakona donetih po hitnom postupku i brže usvajanje podzakonskih akata. S tim u vezi, stranke bi trebalo da navedu kako planiraju da obezbede predvidivost pravnog okvira (mogućnost uvida u planove donošenja zakona, koncept i nacrt propisa i efekata primena) i učešće privrede i građana u procesu donošenja  propisa.

Share

Noćna mora za investitore: Propise menjamo na dve godine

Bor, Beograd, 11. februar

Iz ugla investitora, najveće mane Srbije su nestabilan i nepredvidiv zakonodavni okvir na koji utiče često menjanje zakona, njihova nepotpuna primena, loša tumačenja, usvajanje po hitnoj proceduri bez pravih javnih rasprava i kašnjenje u usvajanju podzakonskih akata koje stvara dodatnu neizvesnost. U sektoru energetike pokazalo se da propise menjamo na dve godine ili čak i češće.

Kada je reč o obnovljivim izvorima energije Srbija se pojavila na mapi ozbiljnih investitora 2008. kada je napravljena Studija izvodljivosti projekata OIE. Tada je predloženo da za energiju dobijenu iz vetra podsticajna cena od 11,5 evro centi po kilovat času. To je dodatno podstaklo interesovanje ulagača. Međutim, Vlada tek sa čitavom godinom zakašnjenja, u novembru 2009. donosi Uredbu u kojoj smanjuje predloženu otkupnu cenu sa 11,5 na 9,5 evro centi. U tom trenutku, većina od onih investitora koji nisu otišli iz Srbije u tih godinu dana čekanja odlazi.

Onima koji su ipak ostali, bilo je važno i usvajanje Uredbe o korišćenju poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe. Iako je Zakon o poljoprivrednom zemljištu donet 2009, prateća uredba nije ni do danas. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da u zakonu nema roka za usvajanje podzakonskih akata tako da se sa uredbom “ne kasni”. Drugi važan zakon – o planiranju i izgradnji donet je 2009., izmenjen 2011. a novi se očekuje u ovoj godini.

Treći bitan zakon, Zakon o energetici, menjao se čak i bržom dinamikom.  Uz veliki trud da se u njega prvi put uključi oblast OIE, usvojen je u julu 2011. Na podzakonske akte se čekalo 16 meseci iako je rok za donošenje bio četiri meseca. Poslednjeg dana 2012. Zakon o energetici je izmenjen po hitnoj proceduri  i tada je rok za izgradnju vetroparkova smanjen sa tri na dve godine. Investitori koji su najavili da su spremni da u vetroparkove ulože između 700 miliona i milijardu evra nisu bili konsultovani da li je uopšte moguće izgraditi, priključiti, testirati, dobiti upotrebnu dozvolu i energetsku licencu za jednu elektranu od, na primer, 150 megavata za dve godine. U decembru 2013. godine objavljen je nacrt novog Zakona o energetici i javna rasprava se završila 1. februara, ali će i on sačekati kraj izbora.

Ana Brnanić
Ana Brnanić

– Nesporno je da Srbija ima nestabilan i nepredvidljiv zakonodavni okvir, nesporno je da se 69 odsto zakona donosi po hitnim procedurama bez javnih rasprava, nesporno je kakav problem stvara kašnjenje u usvajanju podzakonskih akata koje u proseku iznosi 823 dana. Međutim, sasvim je sigurno da Vlada može, sa malo volje i truda, da napravi veliki preokret – kaže Ana Brnabić, potpredsednik UO NALED i direktor Continental Wind Serbia.

Prema njenim rečima, uključivanjem udruženja investitora u radne grupe i konsultacijama sa njima postiglo bi se mnogo. Zakoni bi bili primenljiviji i ređe bi se menjali, investitori bi dobili ono što im najviše treba – stabilnost i predvidljivost, a Srbija više investitora. Samim tim, rizik investiranja u Srbiju bi se smanjivao, cena novca (kredita) bila bi manja, država ne bi morala da izdvaja novac iz budžeta za subvencije, a realizovanih investicija bi bilo više. 

Share

Otvoreno pismo FK Zlot direktoru RTB Bor Spaskovskom

Bor, 19. novembar

Čestitam Vam rođendan i želim Vam brz odlazak u penziju, pošto su se za to,koliko znam, stekli svi uslovi. Pozivam Vas da  više ne činite ništa na „prosvetljenju“, „prosperitetu“, „izgradnji“, „razvoju“….. naše opštine jer smatram da ste dosta učinili i da je većina građana naše opštine presrećna zbog Vašeg velikog lika i dela ali da takođe ima i onih koji će se veoma obradovati kada odete u penziju. Iskreno priznajem da sam ja u ovoj drugoj grupi, možda manjoj, ali ne i manje važnoj.

Vi ste sa Vašim menadžmentom grobari sporta u našoj opštini! Zbog „štednje“ koju ste uveli,ukinuli ste prevoz većini sportskih klubova i doveli do prosjačkog štapa mnoge klubove i na taj način opovrgli svoju tvrdnju da je RTB društveno odgovorna firma koja čini sve da doprinese razvoju naše opštine, Govorim o fudbalu jer sam predsednik kluba u Zlotu. Obaveštavam Vas da je OFK Bor prvi na tabeli Timočko pomoravske zone, a da klub nema obezbedjen prevoz i da samo zahvaljujući grupi ljudi koji vole  OFK Bor postiže dobre rezultate i izmiruje obaveze u takmičenju. FK Rudar je pred raspadanjem i predzadnji je na tabeli, Ni oni nemaju nikakvu pomoć iako ste po ugovorima koji su potpisani tu pomoć bili dužni da obezbedite. Fudbalski klubovi Okružne lige Bor,  Brestovac, Krivelj, Slatina, Donja Bela Reka i Zlot takođe nemaju prevoz ni bilo kakvu pomoć iako postoje ugovori uredno potpisani od strane Vaših najbližih saradnika. Mi nećemo ove ugovore koristiti za tužbu protiv RTB-a Bor, jer nisu radnici RTB- a krivi za neispunjavanje obaveza iz ugovora, vec Vi i Vaš menadžment. Samo ovi fudbalski klubovi koje sam nabrojao okupljaju u više selekcija preko 2.000 članova. Vi ste nerazumnim odlukama o zabrani pomoći direktno odgovorni za svu mladost koju ovi klubovi drže na sportskim terenima i odvlače od svih poroka modernog društva u kojem živimo. Stadion FK Krivelj ste uništili i zatrpali pre 3 godine, a do dana današnjeg niste izgradili novi iako ste to bili dužni! Nikad niste došli ni na jedan fudbalski susret naših klubova ni u gradu ni u selima, a ovi klubovi na svojim utakmicama privlače veliki broj gledalaca, a u selima je to i svojevrstan praznik jer sem fudbala i Susreta sela u našim selima se ništa drugo ne dešava, ali to je tema o kojoj trebate da govorite na Skupštini jer ste jedan od najglasnijih odbornika kada to Vama odgovara. Za službene prostorije na stadionu u Zlotu iz budzeta Opštine Bor, prošle godine, odvojeno je blizu četiri miliona dinara. Isti novac je uplaćen izvođaču, Vama bliskoj firmi STECO, radovi su započeti i do danas nisu završeni. Zašto? Pokušao sam da više puta sa Vama na ovu temu razgovaram ali ste Vi ostali nedodirljivi i nemi za sve gore navedeno. Ovo što ja pišem je dovoljan razlog da podnesete ostavku na mesto generalnog direktora RTB Bor, a takođe i na mesto odbornika u SO Bor.

Pogrešne investicije oko rudnika,nenamensko trošenje novca, hipodromi, autodromi, prskalice, okretnice,fasade, kaskade, konjusnice i ostala Vaša velika dela ne mogu da komentarišem jer verujem da će država, ako jeste država i vlada, ako jeste vlada, da utvrdi šta ste Vi to radili da bi ste nas usrećili u prethodnih 5 godina?

Na kraju Vas pitam, koliko ste novca preneli sportskim ekipama u gradu Zaječaru?

Vreme je da se sklonite!

U Zlotu, 18.11.2013.

Milivoje Janošević Miki, predsednik UO OFK ZLOT

Share

Dokle će da propada čuvena bolnica za plućne bolesti na Ozrenu?

Bor, Soko Banja. 16. septembar

Nekada najpoznatiji jugoslovenski sanatorijum danas je u oronuloj zgradi iz 1939. godine koji, kao ozeblo sunce čeka pomoć države i stranih ambasada kako bi vratio stari sjaj i ugled u evropskim razmerama.

Kompleks Bolnice za plućne bolesti na Ozrenu zapopčet je daleke 1936, završen tri godine kasnije, prvi bolesnici sa jugoslovenskog ratišta stigli su 1942. godine , danas, nakon sedam decenija, zdanje je gotvo ruinirano, ali epitet čuvene fabrike kiseonika i jedinstvene zdravstvene ustanove, nikad nije došao u pitanje. U početku bio je to državni snatorijum za celu tadašnju Jugoslaviju, kasnije Specijalna holnica za plućne bolesti, a od 1969. “uvedeno” je i rano otrkivanje karcinoma pluća, danas je ovde kompletna plućna patologija.

-Pre četiri godine otvorili smo posebno UGR odeljenje za lečetnje najtežih oblika tuberkoloze za koje lekove obezbeđuje Svetska zdravstvena organizacija. Ovo odeljenje jedino još postoji u Litvaniji i Poljskoj. Uskoro ćemo zbrinjavati i pacijente iz celog regiona. Imamo prostor za 580, a koristimo 150 kreveta, ukupno je 160 radnika od kojih je 22 lekara i 78 medicinskih sestara i tehničara. Godišnje lečimo oko 2000 ljudi. U našem sastavu je i očno odlejnje. Imamo dobru opremu i stručno osoblje koje bi poželela svaka bolnica. Problem je smeštaj, propali su mokri čvorovi, krov prokišnjava, oronule su fasade, dotrajala postrojenja toplane iz 1938. godine, zapušten bolnički park. Nekad je ovde bio mali raj, sada je 40 parkovskih hektara zaraslo u korov-kaže Dragoaslav Anđelković, direkotr Bolnice na Ozrenu, usput dodajući da je sve manje TBC-a, a sve više otrkivenih karcinoma.

U čuvenu bolnicu od 2000. godine nije ni dinar uložen, pa ni tužni i ružni izgled zdanja ne čudi. Nije samo nemačka oprema u toplani muzejska vrednost, nego i bazen olimpijskih razmera već 30 godina nikome ne služi, u oronulim stanovima radnika bolnice i danas se stanuje, nekada je u blizini bila i bolnička stočna farma. Voda, srećom, i sada stiže iz sopstvenog izvorišta, čak se i pozajmljuje Sokobanji. Zaposleni su primali ne 13., nego i 15 plata.

– Ispostavilo se da za bazen nema doovljno vode, a za popravku zgrade neophopdna su veća ulaganja. Država će obezbediti urgetnih 2,6 miliona dinara za “krpljnje” kotlarnice u toplani, dok je park nekad opsluživalo 11 radnika, sada ni jedan. Spremili smo zahteve za donacije japanskoj i nemnačkoj vladi, pomoći će i naš EPS. Pre neki dan ministrka zdravlja je izjavila da smo u najužem priroitetu za sanaciju bolničkih objekata. Trebaće miloin evra da vratimo bar deo starog sjaja. To i zaslužujemo ne samo što smo državna ustanova. Nego, ovde nikad nije bilo magle, strujanja vazduha se tako ukrštaju kao nigde u svetu i zato, uz bogato zelenilo, i jesmo ogormna fabrika kiseonika. Imamo i više sunčanih dana od Sokobanje, nadmroska visina je 560 metara-objašnjava Anđelković.

Šta kažu pacijenti?

Vukica Ilijić, selo Lokve kod Knjaževca:

-Na Ozren dolazim svake godine od 1976. Osoblje, zdrav vazduh, pa i hrana, to nema nigde – svaka im čast. Malo je soba s kupatilom, zgrada je zapuštena, kreveti su od pre pola veka.

Bogoljub Begović, Trnjane, Aleksinac:

-Meni je kao kod kuće. Godišnje sam i po šest, sedam meseci i, sem smeštaja, nemam nikakvih primedbi.

Mile Adamović, Šarbanovac kod Bora:

-Radio sam 20 godina u borskom rudniku i zaradio tešku astmu, ovde su mi spasili život. Nema, kao nekad, kluba za druženje, ni TV, od fontana, cvetnih, letnjih bašti, pa i klupa, ništa nije ostalo.
Hoće li Japanci i Nemci (zahtevi ambasadama stižu za neki dan) pomoći, kao što su to činili često do sada u sličnim prilikama, teško je odgovoriti, ali država Srbija ima i moralnu obavezu, jer bolnica na Ozrenu je, po mnogo čemu, od godina nakom Prvog svetskog rata i lečenja preživelih ratnika do danas, zaslužila i dokazala se da je uzorna i jedinstvena ne samo na ovim prostorima.

Autor: Brana Filipović

Titoisti podigli spomenik Kralju

U podnožju bolnice, na najlepšem mestu, nalzi se redak, možda i jedini u nas, spomenik podignut “stvaraocima prve Jugoslavije 1919-1959” sa dve česme. Spomenik u granitu podigao je kolektiv bolnice 13. aqvgusta 1959. na 40-godišnjicu prve jugoslovenske države. Kako se to desilo da se u Titovo vreme podigne ovakav spomen glavnom ideologu SHS i potonje Jugoslavije, Kralju Aleksandru, niko nema odgovor. Spomnik se, iako svojevrsna atrakcija, godinama ne održava, mada ga danas posećuju i titoisti i oni odani Kralju.

Sedam poljubaca

Malo je bolnica u svetu koje okružuje tako izdašan i lep zeleni park prepun izvora zdrave vode i bilja i rastinja kao ovaj na Ozrenu. Na jednom raskošnom, vremešnom drvetu jasena urezano je sadm srca uz natpis “Sedam poljubaca”.
-U dugim bolesničkim danima oporavka u parku su se rađale i prave, velike ljubavi i one su krunisane sa sedam poljubaca ispod krošnji razgranatog lepotana. I sada ima puno ljubavi, ali malo ko se seti da ih potvrdi baš na ovom mestu. Sve je drukčije, nekad je to bio mali raj za celu bivšu “jugu”-kaže dugogodišnji pacijent Goran Nešić iz Aleksinca.

Skulptura devojke

U negdanjoj letnjoj bašti sa muzikom gde su se i bolesnici opuštali ostala je neugledna fontana kojom dominira skulptura graciozne devojke. Doktorka Dragica Saviž Popović objašnjava da je reč o mladoj Sokobanjki koja je, ne dajući se Turcima da je obljube, skočila sa obližnje, visoke oko 200 metara, stene i ubila se. život, vele Sokobanci, “zbog očuvanja srpstva i časti.”
Direktor Ranđelović naglašava da je od nedavno na toj funkciji i da bi fontanu rado obnovili, ali se budžetske pare troše strogo namenski.

 

Share

NALED: Najznačajnijih 150 investicija donele 16 milijardi evra

Bor, Beograd, 4. februar

Najznačajnijih 150 stranih investicija u proteklih 12 godina donele su Srbiji 15,96 milijardi evra, a najveći broj ulaganja registrovan je u automobilskoj industriji (21), prehrambenoj (18), bankarstvu i osiguranju (15) i građevinskoj industriji (10), pokazuju podaci prve objedinjene baze stranih investicija, koju je napravila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Baza stranih investicija nalazi se na sajtu NALED-a i omogućava laku pretragu po nekoliko kriterijuma – godini, tipu investicije, sektoru, poreklu kapitala, visini i mestu ulaganja. Namenjena je svim zainteresovanim osobama, organizacijama i institucijama, bazirana je na zvaničnim podacima i u narednom periodu nastojaćemo da bude što kompletnija.

Najveća investicija i dalje je Telenor – 1,602 milijarde evra. Slede Gaspromnjeft sa 947 miliona evra, Fijat (940 miliona evra), Delez (933 miliona), Agrokor (614), Filip Moris (611), Mobilkom Austrija (570 miliona), Salford, Eurobanka, Merkator i Rajfajzen (po 500 miliona evra).

Posmatrano prema zemljama, najviše ulagača stiglo je iz Nemačke (30), Austrije (23), Italije (18), Slovenije (16) i Francuske (12). Kada se u obzir uzme visina ulaganja, na prvom mestu je Italija (1,99 milijardi evra), slede Austrija (1,96 milijardi), Norveška (1,6 milijardi), Belgija (1,48 milijardi) i Grčka (1,23), dok su iza SAD, Rusija i Nemačka (svi iznad 1,1 milijarde evra).

Najviše novca ušlo je u sektor bankarstva i osiguranja (3,04 milijarde evra), potom prehrambenu industriju i IT (po 2,2 milijarde), trgovinu (1,7 milijardi evra), automobilsku industriju (1,54 milijarde) i energetiku (1,42) dok su ostali sektori ispod milijarde evra ulaganja.

Najveći broj investicija registrovan je 2003. – 21. Na drugom mestu je 2010. (17), treće mesto dele 2005. i 2007. (16), slede 2006. (13) i 2002, 2008. i 2012. (po 12). Najviše novca stiglo je 2003. (3,76 milijardi) i 2006. (3,28 milijardi evra), a daleko iza je 2005. sa 1,61 milijardi evra.

Izvori informacija za kreiranje baze bili su SIEPA, Vojvođanski investicioni fond, Narodna banka Srbije, Agencija za privatizaciju i opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

Certifikovani gradovi i opštine visoko na listi

Glavni grad Srbije privukao je 23 investicije od 150 najznačajnijih. Iza su Inđija sa 18, Novi Sad i Subotica sa po 10, Stara Pazova, Niš i Pećinci (po sedam ulagača). U prvih 10 gradova i opština čak je sedam onih koji su imali ili imaju certifikat NALED-a o povoljnom poslovnom okruženju (Inđija, Novi Sad, Subotica, Stara Pazova, Niš, Zrenjanin i Pirot). Na kompletnoj listi je 21 od 25 opština nosilaca certifikata NALED-a. Deo ulaganja odnosio se na celu teritoriju Srbije (banke i naftne kompanije) i ti investitori nisu svrstani prema gradovima.

Share