Bor, Beograd, 4. februar
Najznačajnijih 150 stranih investicija u proteklih 12 godina donele su Srbiji 15,96 milijardi evra, a najveći broj ulaganja registrovan je u automobilskoj industriji (21), prehrambenoj (18), bankarstvu i osiguranju (15) i građevinskoj industriji (10), pokazuju podaci prve objedinjene baze stranih investicija, koju je napravila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Baza stranih investicija nalazi se na sajtu NALED-a i omogućava laku pretragu po nekoliko kriterijuma – godini, tipu investicije, sektoru, poreklu kapitala, visini i mestu ulaganja. Namenjena je svim zainteresovanim osobama, organizacijama i institucijama, bazirana je na zvaničnim podacima i u narednom periodu nastojaćemo da bude što kompletnija.
Najveća investicija i dalje je Telenor – 1,602 milijarde evra. Slede Gaspromnjeft sa 947 miliona evra, Fijat (940 miliona evra), Delez (933 miliona), Agrokor (614), Filip Moris (611), Mobilkom Austrija (570 miliona), Salford, Eurobanka, Merkator i Rajfajzen (po 500 miliona evra).
Posmatrano prema zemljama, najviše ulagača stiglo je iz Nemačke (30), Austrije (23), Italije (18), Slovenije (16) i Francuske (12). Kada se u obzir uzme visina ulaganja, na prvom mestu je Italija (1,99 milijardi evra), slede Austrija (1,96 milijardi), Norveška (1,6 milijardi), Belgija (1,48 milijardi) i Grčka (1,23), dok su iza SAD, Rusija i Nemačka (svi iznad 1,1 milijarde evra).
Najviše novca ušlo je u sektor bankarstva i osiguranja (3,04 milijarde evra), potom prehrambenu industriju i IT (po 2,2 milijarde), trgovinu (1,7 milijardi evra), automobilsku industriju (1,54 milijarde) i energetiku (1,42) dok su ostali sektori ispod milijarde evra ulaganja.
Najveći broj investicija registrovan je 2003. – 21. Na drugom mestu je 2010. (17), treće mesto dele 2005. i 2007. (16), slede 2006. (13) i 2002, 2008. i 2012. (po 12). Najviše novca stiglo je 2003. (3,76 milijardi) i 2006. (3,28 milijardi evra), a daleko iza je 2005. sa 1,61 milijardi evra.
Izvori informacija za kreiranje baze bili su SIEPA, Vojvođanski investicioni fond, Narodna banka Srbije, Agencija za privatizaciju i opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.
Certifikovani gradovi i opštine visoko na listi
Glavni grad Srbije privukao je 23 investicije od 150 najznačajnijih. Iza su Inđija sa 18, Novi Sad i Subotica sa po 10, Stara Pazova, Niš i Pećinci (po sedam ulagača). U prvih 10 gradova i opština čak je sedam onih koji su imali ili imaju certifikat NALED-a o povoljnom poslovnom okruženju (Inđija, Novi Sad, Subotica, Stara Pazova, Niš, Zrenjanin i Pirot). Na kompletnoj listi je 21 od 25 opština nosilaca certifikata NALED-a. Deo ulaganja odnosio se na celu teritoriju Srbije (banke i naftne kompanije) i ti investitori nisu svrstani prema gradovima.
