Arhive oznaka: NALED

48. u svetu na Doing business list

Bor, Beograd, 31. oktobar 2018. NALED, Radovan Šobić

Na Doing Business listi Svetske banke po lakoći poslovanja za 2019, Srbija je zauzela 48. poziciju među 190 zemalja što predstavlja pad od pet mesta u odnosu na prošlu godinu, saopšteno je na III godišnjoj konferenciji “Doing business 2019 – Digitalna transformacija  i jačanje konkurentnosti Srbije”.

Na skupu koji su organizovali NALED, Svetska banka i Britanska ambasada, ocenjeno je da je u pojedinim kategorijama Srbija bila reformski aktivna, ali te reforme nisu urađene na vreme kako bi bile uvrštene na listu i njihove efekte očekujemo u narednim izveštajima. Ipak, više je oblasti u kojima su reforme izostale što je omogućilo agilnijim zemljama da nas prestignu.

–  Tokom 2017. i 2018, pokrenuli smo sistemske reforme u ključnim oblastima kao što je katastar čiji puni efekat možemo da očekujemo tek sledeće i u narednim godinama. Na reformi građevinskih dozvola radili smo punih pet godina kako bismo se pomerili sa začelja Doing business liste, a na putu ka 11. mestu u svetu preskočili smo više od 170 zemalja  – istakla je prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koja je i predsednica Zajedničke grupe Vlade za unapređenje pozicije Srbije na Doing business listi.

Među važnim, ali “zakasnelim” reformama jesu i ukidanje pečata za privredu i pojednostavljenje procedure za dobijanje priključka na struju, nova rešenja za zaštitu manjinskih akcionara, kao i uvođenje elektronske prijave poreza na imovinu i prenos apsolutnih prava.

– Privreda očekuje od Vlade Srbije da konačno reformiše parafiskalne namete kao što je naknada za zaštitu životne sredine ili firmarina koje i dalje obavezuju privredu na 12 godišnjih plaćanja, unapredi proces izvršenja i obezbeđenja, skrati i pojeftini stečajni postupak, obezbedi da javna preduzeća efikasnije izdaju lokacijske uslove za gradnju i uspešno završi započetu reformu katastra – istakao je Slavko Carić, ispred NALED-ovog Saveza za imovinu i urbanizam.

Na konferenciji je ocenjeno da DB lista pokazuje da je digitalizacija procedura ključ za stvaranje boljih uslova za poslovanje jer smanjuje korake koje je potrebno napraviti, kao i troškove prolaska kroz administraciju, što Svetska banka i investitori posebno cene. Najveću podršku razvoju e-uprave u Srbiji, vrednu 5,2 miliona evra, dao je Fond za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

– Doing business izveštaj treba koristiti za postavljanje prioriteta. Poslovi u Srbiji se jednostavno otvaraju, ali se teško zatvaraju. Pristup finansiranju je otežan posebno u ranim fazama razvoja. Potrebno je ubrzati postupke pred sudom, kao i rešavanje stečajnih postupaka gde Fond za dobru upravu takođe podržava reforme. Zajedno sa NALED-om smo radili na ukidanju pečata, elektronskom arhiviranju i drugim preduslovima za punu primenu elektronskog poslovanja u praksi, dok je sledeća velika reforma od koje se mnogo očekuje postupak upisa imovine u katastar nepokretnosti. Zato je britanska Vlada kroz Fond za dobru upravu obezbedila podršku za primenu novog zakona i uspostavljanje funkcionalnog e-Šaltera.– rekao je ambasador Denis Kif.

Doing Business_2019_info_list

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva objasnio je da metodologija Doing business liste meri udaljenost svake države od najboljih regulatornih praksi u 10 kategorija koje prati što vladama olakšava da mere uspešnost u sprovođenju reformi. Više od 60 zemalja u svetu formiralo je posebna tela koja koriste DB listu kao putokaz za realizaciju regulatornih unapređenja, a među njima je i Srbija koja od 2014. ima Zajedničku grupu Vlade Srbije u kojoj učestvuju resorni ministri, privrednici i stručnjaci. Lista Svetske banke dobar je instrument i za međusobna poređenja i preuzimanje praksi i rešenja od najuspešnijih zemalja.

Zbog toga je specijalni gost III godišnje konferencije bio nekadašnji premijer Gruzije Nika Gilauri, koji je podelio reformska iskustva zahvaljujući kojima je njegova zemlja od 2004. do 2014. stigla sa 112. na 8. poziciju na Doing business listi. Gruzija je najuspešnija država u rangiranju Svetske banke sa 47 sprovedenih reformi, a posebno efikasna bila je u reformi katastra (prvi u svetu), izdavanju građevinskih dozvola, zaštiti manjinskih akcionara i pokretanju biznisa (drugi).

Samo se primena računa
Prema Doing Business metodologiji, usvajanje i najboljih propisa ne donosi pomak na listi ako nije praćeno odgovarajućom primenom. Zato će reforma upisa u katastar nepokretnosti, kao jedna od fundamentalnih reformi čija nam primena predstoji, biti predmet posebnog projekta koji sprovodi NALED uz podršku Fonda za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva. U narednih šest meseci biće organizovano 120 obuka za službenike na lokalnom i nacionalnom nivou, a projekat će pomoći i da se uspostavi funkcionalan, jedinstveni e-šalter za upis prava svojine koji će uvezati rad javnih beležnika, Poreske uprave, lokalnih poreskih administracija, javnih izvršitelja i katastra nepokretnosti.

Zahvaljujući kontinuiranim reformama među kojima se posebno ističu reforma sudstva, poreska reforma, suzbijanje korupcije i pojednostavljenje administrativnih procedura kroz uvođenje one-stop shop postupaka, Gruzija je postavila novi rekord jer je na novoj listi za 2019. stigla do šeste pozicije i zajedno s Makedonijom jedina je istočnoevropska zemlja u Top 10.

Kada je reč o zemljama regiona, na novoj Doing business listi, od Srbije su uspešnije jedino Makedonija (10) i Slovenija (40), dok su iza nas Crna Gora (50), Rumunija (52), Mađarska (53), Hrvatska (58), Bugarska (59), Albanija (63), Bosna i Hercegovina (89).

Share

Reformisati naknadu za unapređenje životne sredine

Bor, Beograd, 22. maj 2018

NALED pomaže unapređenje procedura za upravljanje električnim i elektronskim otpadom

.U Srbiji posluje više od 11.000 proizvođača i uvoznika proizvoda koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, ali je tek 49% podnelo nadležnim institucijama godišnji izveštaj o količinama stavljenim u promet tokom 2017. Izveštaj predstavlja osnovu za određivanje i naplatu naknade za upravljanje ovim proizvodima kada postanu otpad, među kojima su najčešće veliki i mali kućni aparati, IT oprema i druga električna i elektronska roba.

Firme koje ne plaćaju naknadu predstavljaju nelojalnu konkurenciju odgovornoj privredi jer naknada u konačnoj ceni proizvoda učestvuje i više od 10% što građane koji kupuju od savesnih trgovaca stavlja u neravnopravan položaj. Uz to, budžet Srbije uskraćen je za velika sredstva koja mogu da budu uložena u unapređenje sistema sakupljanja i reciklaže otpada.

– Neophodno je da uspostavimo fer uslove na tržištu i da država obezbedi sveobuhvatnu naplatu naknade. Zato su NALED i kompanije Gorenje i Coca-Cola HBC Srbija, uz podršku Nemačke razvojne saradnje, pokrenuli projekat „Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom“. Cilj je da unapredimo jedinstveni elektronski registar proizvođača i uvoznika i kroz izmenu procedura poboljšamo sistem naplate naknade, kao i proces sakupljanja otpada u lokalnim samoupravama – izjavila je članica UO NALED-a i generalna direktorka kompanije Gorenje Beograd Stanka Pejanović po završetku radnog susreta članova i partnera NALED-a s ministrom zaštite životne sredine Goranom Trivanom.

Ministarstvo zaštitne životne sredine podržalo je projekat i tim povodom na skupu je potpisan sporazum o saradnji na realizaciji. Ministar Trivan istakao je da je upravljanje otpadom prvi prioritet Ministarstva i da će projekat okupiti predstavnike države, privrede, civilnog sektora i akademske zajednice kao i da će koristiti iskustva zemalja koje su u ovoj oblasti ispred Srbije.

– Potpisivanjem sporazuma želimo da uredimo sistem naplate naknade. S nestrpljenjem očekujemo prve rezultate analiza kako bismo ih pretočili u zakone i praksu. Svima koji se bave biznisom moramo da omogućimo ravnopravne uslove rada i priliku da dobro posluju i zapošljavaju. Neće više biti moguće da se toleriše da neko ne plaća naknadu – izjavio je Trivan.

Reformisati naknadu za unapređenje životne sredine

Na radnom susretu članovi NALED-a ukazali su na potrebu izmene naknade za unapređenje životne sredine, u procesu donošenja zakona o naknadama za upotrebu javnih dobara. S obzirom na to da osnovicu za obračun visine naknade predstavlja površina nekretnine ili prihod, a ne emisija zagađenja, NALED smatra da je reč o nametu parafiskalnog karaktera.

Sredstva za realizaciju projekta „Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom“ obezbedili su Nemačka razvojna saradnja i kompanije Gorenje i Coca-Cola. Predviđeno je unapređenje softvera za evidenciju obveznika i naplatu naknade, uvezivanje resornih institucija – Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, Uprave carina i inspekcija, kao i unapređenje procedura i jačanje svesti o značaju sakupljanja i reciklaži elektronskog i električnog otpada.

Gradjanska citaonica Evropa

Share

EU PRO – 4,5 miliona evra za preduzetnike

Aranđelovac, Bor, Kladovo, 22.  maj 2018,

Četiri i po miliona evra za preduzetnike, mikro i mala preduzeća kroz novi program za lokalni razvoj – EU PRO

Evropska unija (EU) je opredelila 4,5 miliona evra za podršku preduzetnicima i preduzetnicama i mikro i malim preduzećima, najavljeno je danas u Aranđelovcu prilikom zvaničnog predstavljanja novog programa EU za lokalni razvoj – EU PRO, koji ima za cilj da doprinese sveukupnom privrednom i društvenom razvoju 99 lokalnih samouprava[1] u Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije.  Javni poziv koji je objavio EU PRO za podršku mikro i malim preduzećima otvoren je do 6. jula 2018. godine, a pravo učešća imaju preduzetnici i preduzetnice, mikro i mala preduzeća registrovana u  99 opština i gradova uključenih u program koja se bave proizvodnjom ili pružaju IT usluge, a osnovana su između 1. januara 2013. i 31. decembra 2017. godine.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je na predstavljanju programa EU PRO rekla da Srbija kao zemlja kandidat godišnje dobija oko 200 miliona evra bespovratne pomoćievrointegracije spoljnopolitička orijentacija Srbije, koje su zemlji dale stabilnost, donela nove investicije, bolji imidž, a samim tim i uticaj u međunarodnim odnosima, studentske programe, brojne donacije, razvojnu pomoć, te IPA fondove.

„Očekujem da i vi kao predstavnici opština radite na pripremi dobrih projekata, ali da i promovišete i podižete vidljivost u vašim lokalnim samouprava koliko smo zaista novca dobili od EU“, navela je  ministarka Joksimović i dodala da lokalni ekonomski razvoj znači i pomoć za osnivanje malih i srednjih preduzeća, kao i podršku već osnovanim kroz nabavku opreme.

 Pozivajući lokalne samouprave i predstavnike malog biznisa da aktivno učestvuju u realizaciji programa EU PRO, šef Delegacije EU, ambasador Sem Fabrici je rekao da će se kroz ovaj program koji obuhvata 99 od 174 lokalne samoprave u Srbiji ulagati u infrastrukturu i doprineti unapređenju ukupnog poslovnog okruženja i konkurentnosti lokalne privrede.

„Mikro i mala preduzeća su osnova evropske i srpske ekonomije, imaju vodeću ulogu u otvaranju novih radnih mesta i ostvarivanju privrednog rasta, i poziv koji smo danas objavili vredan 4,5 miliona evra namenjen je upravo njima kako bi unapredili svoje poslovanje, ali i bili društveno odgovorni prema svojim zajednicama“, rekao je šef Delegacije EU.

Ambasador Fabrici je podsetio da je Evropska unija prvi trgovinski partner Srbije, te da je u prethodne tri godine, izvoz iz Srbije utrostručen, trgovinska razmena je 64 odsto, a 78 odsto stranih investicija dolazi iz EU, ističući da je u proteklih 10 godina EU uložila u Srbiji tri milijarde evra bespovratne pomoći.

„Kroz realizaciju projekata, lokalne samouprave će imati priliku da unaprede znanja i veštine koja će im koristiti pri sprovođenju budućih projekata koje finansiraju donatori, prvenstveno Evropska unija“, rekao je Grem Tindal, menadžer programa EU PRO, ističući da jačanje lokalnih samouprava predstavlja važan segment ukupnog ekonomskog razvoja zemlje.

Pozdravljajući prisutne, predsednik opštine, Bojan Radović je naveo da će Aranđelovac pratiti prilike koje se pojavljuju kroz program EU PRO i pripremati predloge projekata. „Iako je konkurencija jaka, mi ćemo se takmičiti. Program treba da podigne konkurentnost opština, a mi želimo da budemo konkurentni, pa i kad se takmičimo“, rekao je Radović.

Predstavljanju programa EU PRO prisustvovali su predstavnici 99 lokalnih samouprava, kao i predstavnici zemalja EU, među njima i ambasadori Mađarske, Poljske, Austrije, Belgije, Hrvatske, Kipra, Nemačke, Slovačke, Rumunije, Italije u Srbiji.

Oni su imali priliku da u Aranđelovcu posete Sajam EU projekata na kome je predstavljen deo dosadašnje podrške Evropske unije Srbiji kao i aktivnosti koje sprovode Ministarstvo za evropske integracije, Evropska investiciona banka i EU Info centar. Predstavljeni su uspešni primeri podrške preduzetništvu, malim i srednjim preduzećima, koji su realizovani kroz različite EU programe kao što je COSME, programe koje realizuje Privredna komora Srbije – Erasmus Program za mlade preduzetnike, Horizont 2020, Evropska mreža preduzetništva, zatim projekti Fonda za inovacionu delatnost i nedavno završenog programa Evropski PROGRES.

 

Aktivnosti EU PRO-a, programa  koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

 

 

Share

25 miliona evra za ujede pasa

Bor, Beograd, Zaječar, Vranje, Niš, 12. april 2018. NALED

Napušteni psi ujeli 77.500 građana,
opštine isplatile 25 miliona evra

Gradovi i opštine u Srbiji isplatili su za šest godina najmanje 25 miliona evra na ime odšteta zbog ujeda napuštenih pasa, a 77.500 građana bili su žrtve napada. Iako raste broj izgrađenih prihvatilišta, kao i uhvaćenih „lutalica“, kontrola njihove populacije nije dala očekivane rezultate zbog čega su potrebne nove mere na nacionalnom i lokalnom nivou.

Na okruglom stolu koji su u Palati Srbija organizovali NALED i ORCA, u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave ocenjeno je da je potrebna izrada nacionalne strategije kontrole populacije pasa, kao i lokalnih programa kontrole jer takav dokument nema čak 78,8% gradova i opština.

– Ujedi pasa su posledica nefunkcionisanja sistema i uprkos tome što su propisi u najvećoj meri usklađeni sa regulativom EU, lokalne samouprave, pogotovo male nemaju kapacitete i sredstava za primenu. Zbog toga ćemo raditi na unapređenju zakona, kreiranju novih procedura za rešavanje pitanja napuštenih pasa i formiranju azila. Intenzivno ćemo promovisati odgovorno vlasništvo i udomljavanje životinja, kao i sterilizaciju – izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Član Upravnog odbora NALED-a Vladan Vasić istakao je da lokalne samouprave imaju problem i sa građanima koji lažiraju ujede kako bi naplatili odštetu koja se u proseku kreće od 25.000 do 100.000 dinara. On je naglasio da je neophodno formiranje registra odštetnih zahteva na nivou cele zemlje kako bi se ukrštanjem podataka iz svih gradova i opština utvrdilo koga psi „redovno“ ujedaju. Takođe, neophodno je da se ujednači praksa lekara i medicinska dokumentacija kojom se potvrđuje povreda jer se neretko dešava da lekari potvrde da je reč o ujedu psa iako za to nema dokaza.

Direktor Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama (ORCA) Elvir Burazerović istakao je da brojka od 25 miliona evra isplaćenih za odštete pokazuje koliko je važno da se pokrene dijalog s resornim institucijama, lokalnim samoupravama i sudskim organima o rešavanju pitanja napuštenih pasa. On je dodao da je veoma bitno to što se prepoznaje da je ovaj ekonomski problem opština i gradova samo posledica šireg problema neadekvatne kontrole populacije napuštenih životinja.

Prema podacima ORCA i NALED-a, broj povreda od ujeda pasa u periodu 2010-2015. povećan je čak 50%, sa 9.867 na 15.024 godišnje – ovim tempom broj povreda od ujeda bi mogao da dostigne i 20.000. U istom periodu, broj uhvaćenih pasa porastao je 75%, a mesto u prihvatilištu našlo je gotovo 172.000 životinja (broj azila na lokalu povećan je sa 16 za 59). Međutim, čak 96% opština i gradova ističe da im je potrebna pomoć kako bi rešile problem.

Pored izrade nacionalne strategije i registra odštetnih zahteva, među merama koje su predložene jeste i uvođenje novog krivičnog dela „napuštanje životinja“ i ujednačenje sudske prakse za naknadu štete, unapređenje rada Centralnog registra pasa, kao i jačanje kapaciteta Uprave za veterinu.

Kada je reč o lokalnom nivou vlasti, osim izrade lokalnih programa kontrole populacije poput ORCA programa „Po meri čoveka i psa“, preporučuje se da opštine izrade pravilnik o radu komisije prilikom odlučivanja o odštetnim zahtevima prema modelu koji je na osnovu najboljih praksi u Srbiji pripremio NALED, kao i pronalaženje rešenja kroz vansudsko poravnanje. Takođe, neophodan je efikasniji rad komunalnih službi zoohigijene i veće angažovanje na edukaciji i informisanju vlasnika pasa o pravima i obavezama odnosno pravilnoj brizi, sterilizaciji i čipovanju.

 

Share

Država uticajan faktor u finansiranju medija

Bor, Beograd, 30. mart 2018. NALED

Jednaki uslovi na tržištu najbolja podrška nezavisnosti medija

Sa više od 2.000 subjekata upisanih u registar medija, Srbija je jedan od lidera u Evropi po broju medijskih kuća, ali država još nije sprovela sektorsku analizu tržišta medija, bez koje je teško potvrditi bilo kakve indicije da postoji narušavanje konkurencije i netransparentna dodela državne pomoći, jedan je od zaključaka sastanka „Konkurencija u sektoru medija“ koju su u Kući ljudskih prava danas organizovali Građanske inicijative i NALED.

Javno-privatni dijalog koji su pokrenuli koordinatori radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 8 radi podrške formulisanju pregovaračke pozicije, važan je i zbog činjenice da je u toku usvajanje nove medijske strategije, a nije poznato na kakvom tržištu mediji posluju. Izvesno je samo da je država i dalje veoma uticajni faktor u njihovom finansiranju.

I u medijskom sektoru, kao i u svim drugim sektorima, potrebno je uspostavljanje istih, fer uslova za sve. Samo na taj način možemo da kreiramo dobro poslovno okruženje i kroz razvoj privatnog sektora obezbedimo veći doprinos privrede u finansiranju rada medija kroz oglašavanje. Na taj način bismo napravili bolji balans između finansiranja iz javnih izvora i privatnog sektora i smanjili prostor za narušavanje konkurencije, unapredili nezavisnost medija i smanjili diskreciono pravo za dodelu sredstava iz državnih i lokalnih fondova “ izjavio je ekonomski analitičar u NALED-u i koordinator radne grupe za poglavlje 8 Slobodan Krstović.

Koordinatorka Nacionalnog konventa Nataša Dragojlović istakla je da je pitanje funkcionisanja medija obuhvaćeno kroz više pregovaračkih poglavlja i da su dosadašnje analize pokazale da postoje ozbiljni problemi kada je reč o slobodi medija, da su izostale ključne reforme u ovoj oblasti i da se medijska strategija donosi bez dovoljnog učešća civilnog društva, koje želi da pomogne u kreiranju pregovaračke pozicije za poglavlja 8 i 10, relevantnih strategija i politika.

Miloš Stojković, advokat u kancelariji „Živković-Samardžić“ istakao je da nemamo jasan odgovor  koliko je vredno medijsko tržište. Procene pokazuju da se na oglašavanje izdvaja oko 160 miliona evra odnosno manje od 10.000 evra godišnje po mediju što je neodrživo.

„Potrebno je da se zakoni u ovoj oblasti dosledno primenjuju. Privatizacija medija u državnom vlasništvu nije završena dok smanjenje uticaja države na medijskoj sceni kroz sufinansiranje projekata za plasiranje sadržaja od javnog interesa nije zaživelo i taj mehanizam sada služi za finansiranje tekućeg poslovanja“ ocenio je Stojković.

Uprkos uveravanjima predstavnika Komisije za kontrolu dodele državne pomoći, da su svi dosadašnji postupci dodele bili u skladu sa zakonom, prisutni predstavnici medija, posebno lokalnih, istakli su u diskusiji da teško posluju, da su sredstva koja se dodeljuju kroz projektno sufinansiranje sve manja i da je potrebno da država kroz propise i strategije u ovoj oblasti pokaže da li želi razvoj medija i demokratskog društva.

Share

8. mart – Međunarodni dan žena

Bor, 8.03.2018.

Danas se širom sveta  obeležava Međunarodni dan žena – 8. mart, kao deo borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca, a u Srbiji će tim povodom biti održano više manifestacija i skupova.

Sećanje na Čikago

Međunarodni dan žena, 8. mart ustanovljen je u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Generalna skupština UN je 1977. godine rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.

Nacionalna konferencija „Žene iz rurаlnih krаjevа – rаvnoprаvne grаđаnke Srbije“ biće održana danas u Palati „Srbija“ u Beogradu, a na Trgu Republike protestni Osmomartovski marš u organizaciji Mreža Žene protiv nasilja, Labrisa, Astre, Romske ženske mreže i Mreže Žena u crnom Srbije.

foto: Tanjug
foto: Tanjug

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović izjavila je juče da položaj žena u Srbiji još nije onakav kakav bi trebalo da bude i ukazala da „nije lako ženama u Srbiji, a posebno ženama na selu koje su višestruko diskriminisane“.

Kazala je da i dalje ima nasilja nad ženama, dovođenja u pitanje slobode izbora rađanja dece, nejednakih plata žena i muškaraca, i istakla je da o nasilju nad ženama treba da se razgovara od malih nogu.

U Srbiji 60 odsto žena na selu nema pravo na penziju, a samo 17 odsto su vlasnice imanja što je ograničenje za pokretanje posla i uzimanje kredita, najvećim delom se vode kao nezaposlene, iako rade i doprinose svojoj porodici, rekla je Mihajlović juče u Beogradu, predstavljajući rezultat inicijative „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima.

Zaposlene žene, kako je navela, najčešće se bave izradom ručnih proizvoda u svojim sredinama, a zatim, uz podršku kompanija, NALED-a i države, ti proizvodi stižu u državne institucije i u kancelarije velikih međunarodnih kompanija.

Izvršni direktor NALED-a Violeta Jovanović istakla je da je 50 odsto žena i mladih na selu nezaposleno, te da je akcija „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima“ do sada obezbedila više od 7.500 radnih sati za žene u srpskim selima.

Jovanović je objasnila da NALED zagovara donošenje zakona o zanatstvu, kao i da se izjednače subvencije za zanatlije i velike kompanije, jer je taj odnos trenutno jedan prema pet u korist velikih igrača.

Mihajlović je danas uručila plakete predstavnicama različitih udruženja iz Srbije i kompanijama kao zahvalnost za promociju ženskog preduzetništva.

 

Share

Smanjen obim sive ekonomije

Bor, Beograd, 20. februar 2018.

Obim sive ekonomije u formalnom sektoru smanjen,
svako treće preduzeće i dalje u sivoj zoni

Obim sive ekonomije smanjen je u prethodnih pet godina među registrovanom privredom sa 21,2 na 15,4% BDP-a, ali i dalje svako treće preduzeće posluje u sivoj zoni čemu značajno doprinose neregistrovane firme koje čine više od 17% ukupnog broja privrednih subjekata, pokazala je analiza “Siva ekonomija u Srbiji 2017”, koju je sproveo NALED uz podršku Nemačke razvojne saradnje.

Unapređenje inspekcijskog nadzora u cilju otkrivanja neregistrovanih firmi mora da bude prvi prioritet novog akcionog plana Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, kao i efikasnije procesuiranje takvog ponašanja jer je, prema nalazima studije, tek 24% privrednika, ili svaki četvrti, uvereno da će  poslovanje u sivoj zoni biti kažnjeno – izjavio je Goran Kovačević, potpredsednik Upravnog odbora NALED-a, na otvaranju III nacionalne konferencije “Izlaz sive ekonomije” u Palati Srbija, na kojoj je predstavljena nova analiza, prva nakon 2013.

Analiza će predstavljati osnovu za dalje unapređenje Nacionalnog programa, a podaci pokazuju da je najdominantniji oblik rada mimo propisa zapošljavanje bez ugovora i isplata zarada na ruke. Od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni, 62 potiče od neprijavljivanja plata, a 38 dinara od izbegavanja evidentiranja prodaje roba i usluga odnosno profita. Dobra vest je da je u odnosu na 2012. prepolovljen broj firmi koje ne prijavljuju zaposlene, sa 20,5% na 10,8%.

Vlada Srbije sistemski pristupa suzbijanju sive ekonomije i jedan od prioriteta za 2018. biće realizacija programa transformacije Poreske uprave. Drugi važan korak jeste unapređenje efikasnosti inspekcijskog nadzora i do juna nas očekuje umrežavanje prve četiri inspekcije u informacioni sistem eInspektor. Važno je napomenuti da su nam podjednako važne podsticajne mere Nacionalnog programa. Nadamo se da će efekti poreskog oslobođenja početnika u poslovanju omogućiti da meru proširimo na nove kategorije – ocenila je premijerka Ana Brnabić.

Registrovana preduzeća koja deo poslovanja obavljaju u sivoj zoni čine 16,9% ukupnog broja firmi i njihov broj se značajno smanjio u odnosu na prethodnu analizu kada ih je bilo 28,4%. Smanjenju je doprineo veći prelazak preduzeća iz sive u formalnu zonu. Od 10 preduzeća koja su 2012. radila u skladu sa propisima, osam je nastavilo to da čini, dok je od 10 firmi u sivoj zoni, osam odlučilo da pređe u legalne tokove. Pozitivnom rezultatu su najviše doprineli bolji uslovi za poslovanje, makroekonomska stabilnost, unapređen rad inspekcija i efikasnija naplata poreza.

Analiza pokazuje da su preduzetnici skloniji sivoj ekonomiji u odnosu na privredna društva, kod kojih su posebno rizične firme koje nemaju zaposlene ili posluju s povezanim licima. Rad u sivoj zoni mahom se shvata kao “strategija preživljavanja” i podaci ukazuju da je verovatnoća da će se firme sa gubitkom naći “u sivom” dvostruko veća u odnosu na firme koje uspešno posluju.

-Za proces pridruživanja Evropskoj uniji od velikog značaja su reforme, pre svega u oblasti vladavine prava, a naročito u borbi protiv korupcije. To je usko vezano za suzbijanje sive ekonomije, naglasio je nemački ambasador Aksel Ditman, dodavši da je i nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel prilikom svoje posete Srbiji prošle nedelje potvrdio perspektivu članstva Srbije u Evropskoj uniji ukoliko su ispunjeni pristupni kriteriji.

Budući da poboljšanje ekonomske pozicije preduzeća može dovesti do smanjenja sive ekonomije, analiza preporučuje dalje unapređenje makroekonomskog i regulatornog ambijenta, stavljanje fokusa na smanjenje neformalnog zapošljavanja, kao i unapređenje efikasnosti inspekcija ciljanjem visokorizičnih preduzeća tokom kontrola.

Politike za smanjenje sive ekonomije trebalo bi da budu usmerene na povećanje verovatnoće detekcije i kažnjavanja privrednih subjekata koji se bave sivom ekonomijom, kao i izvršenja kazni s obzirom na to da sa rastom verovatnoće kažnjavanja nivo sive ekonomije opada za 11 procentnih poena, a sa rastom verovatnoće da će kazna biti plaćena i do 14 procentnih poena.

Veliku ulogu može da odigra i jačanje poreske kulture putem medijskih kampanja usmerenih ka jačanju svesti građana i privrede o negativnim efektima sive ekonomije, a analiza preporučuje i unapređenje predvidljivosti poreske politike kako bi se smanjilo nezadovoljstvo obveznika.

Analiza “Siva ekonomija u Srbiji 2017” sprovedena je u okviru projekta “Podrška Vladi Srbije u suzbijanju sive ekonomije”, koji realizuje NALED uz podršku Nemačke razvojne saradnje. Autori analize su profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Gorana Krstić i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Branko Radulović.

Share

Uzmi račun protiv sive ekonomije

Bor, Beograd, 09.02.2018. NALED

Uzmi račun i pobedi 2018

Vlada Srbije će do 14. februara usvojiti pravila i utvrditi nagradni fond igre “Uzmi račun i pobedi 2018” u kojoj će biti podeljeno 100 automobila, duplo više nego prošle godine, najavio je danas Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koja zajedno sa Vladom organizuje tu igru.


Slanje koverata sa fiskalnim računima i “slipovima” za učešće u nagradnoj igri počelo je 1. februara i do sada je stiglo više od 31.000 koverata.

Pravo učešća u toj igri imaju punoletni građani s prebivalištem ili boravištem u Srbiji. Oni treba da pošalju 10 računa ili “slipova” otkucanih od 1. januara ove godine u iznosu od po bar 100 dinara. Slipovi i računi se šalju odvojeno, a ove godine kovertu građani slobodno biraju, ali mogu da koriste i onu koja je prošle godine namenski bila urađena za tu igru.

Koverte se šalju neadresirane sa napomenom “Uzmi račun i pobedi 2018”, a poštarina je besplatna.

Kao i prošle, i ove godine biće organizovano i takmičenje opština i gradova u prikupljanju najvećeg broja računa. Po istraživanju NALED-a, u nagradnoj igri je prošle godine učestvovalo 40 odsto građana Srbij sa više od 85 miliona računa.

“NALED će 20. februara objaviti novo istraživanje o obuhvatu ‘sive ekonomije’ u Srbiji, prvo posle 2013. godine. Tada ćemo u saradnji s Vladom Srbije i privrednicima razmotriti koje još mere treba da budu preduzete da bi se smanjila ‘siva ekonomija’ “,kazao je Radak.

Share

NALED: Osloboditi mlade preduzetnike poreskih obaveza

Beograd, Bor, Niš, Zaječar, 23.10. 2017. NALED

Stručna grupa za suzbijanje sive ekonomije podržala poresko oslobođenje početnika u poslovanju

Ministar finansija Dušan Vujović podržao je danas predlog NALED-a da početnici u poslovanju najmanje godinu dana budu oslobođeni plaćanja poreskih obaveza. On je na sednici Stručne grupe Vlade Srbije za suzbijanje sive ekonomije istakao da je potrebno što pre formirati radnu grupu za pripremu regulative kako bi mera zaživela u 2018.

„Podržavam inicijativu jer je veoma važno da povećamo šanse da se više mladih ohrabri i odluči da pokrene biznis. Poresko oslobođenje ne bi predstavljalo veliki trošak za budžet, a poslalo bi snažnu poruku podrške početnicima u poslovanju i otvaranje vrata za rad u legalnim tokovima“ ocenio je Vujović na skupu na kojem je resornim institucijama predstavljena NALED-ova Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju.

Ministar je istakao da je posebno važno da meru prate i propisi koji će neutralisati mogućnost da početnike u poslovanju nakon poreskog oslobođenja dočeka povećanje nameta na lokalu.

Predsedavajući NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju Goran Pitić podsetio je da je uvođenje podsticaja jedna od ključnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i ocenio da bi imalo niz pozitivnih efekata među kojima je najvažnija briga o mladima. On je sugerisao da bi olakšavanje poslovanja u digitalnom svetu dodatno podstaklo preduzetništvo, otvorilo nove izvore finansiranja i omogućilo Srbiji da preskoči nekoliko koraka u razvoju.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov naglasio je da je nova mera dobrodošla kako bi Srbija pokušala da menja model privrednog razvoja i radi u korist preduzetništva. „Predlog za poresko oslobođenje je transparentniji i pravičniji u odnosu na mnoge vrste podsticaja koje sada imamo i trebalo bi ga učiniti dostupnim što širem krugu ljudi“, izjavio je Altiparmakov.

Učesnici skupa su se saglasili da je podrška razvoju preduzetništva urgentna jer je, prema podacima Agencije za privredne registre, u poslednjih deset godina za gotovo trećinu opao prosečan broj novoosnovanih preduzetničkih radnji – sa 45.500 na 33.000 godišnje.

Predlog NALED-a podrazumeva uvođenje poreskog oslobođenja za mlade koji su u poslednjih šest meseci završili fakultet ili srednju školu i sva lica koja su duže od šest meseci na evidenciji NSZ. Analiza procenjuje da bi podsticaj u prvoj godini koristilo najmanje 8.000 lica, potencijalni troškovi ne bi bili veći od 1,9 milijardi dinara što je osam puta manje nego što država usmerava za podsticaje, a mera ne bi zahtevala dodatna izdvajanja iz budžeta.

Istraživanje na primerima frizerskog salona i IT firme pokazalo je da je za osnivanje preduzetničke radnje potrebno jednokratno izdvojiti od 4.610 do čak 31.610 dinara, a za pokretanje društva s ograničenom odgovornošću između 10.370 i 57.370 dinara. Sledi mesečno plaćanje poreskih obaveza koje u slučaju preduzetnika na godišnjem nivou idu od 145.000 do gotovo 400.000 dinara dok su za DOO nešto manje od 180.000 dinara.

 

U Boru mladi koji završavaju fakultete sve ćešće se opredeljuju za pokretanje sopstvenog biznisa. Jedna od poslednjih je dr stomatologije Aleksandra Milošević sa svojom ordinacijom „Milošević

 

Share

NALED: 107 mera za bolje poslovanje

Beograd, Bor, 1. septembar 2017.  Saopštenje NALED

107 mera i aktivnosti među kojima su i poresko oslobođenje za početnike u poslovanju, ukidanje parafiskalnih nameta …

Suzbijanje sive ekonomije, smanjenje birokratije i korupcije kroz uvođenje elektronske uprave, efikasniji katastar, reforme u sektoru poljoprivrede i osnaživanje IT sektora neki su od ključnih prioriteta na kojima će Vlada Srbije sarađivati sa NALED-om u narednom periodu – rečeno je na današnjem radnom susretu članova i partnera NALED-a sa premijerkom Anom Brnabić, u kojem je učestvovalo gotovo 200 domaćih i stranih privrednika, gradonačelnika, predstavnika međunarodne zajednice i diplomatskog kora.

Vlada Srbije želi da neguje stalni i otvoreni dijalog sa privredom u cilju pronalaženja najboljih rešenja za dugoročan i dinamičan privredni rast. U tom procesu ključna je i saradnja sa civilnim društvom i udruženjima poput NALED-a čiji doprinos posebno vrednujemo jer je u stanju da za jednim stolom okupi i pomiri interese privatnog, javnog i civilnog sektora kao što je to bilo danas – izjavila je predsednica Vlade.

Kako je najavljeno, u narednih mesec dana, Vlada Srbije će formirati Koordinacioni savet za e-upravu kojim će predsedavati premijerka Brnabić, a u čiji rad će osim resornih institucija biti uključeni predstavnici privrede i stručne javnosti. Clj je da se omogući javno-privatni dijalog svih zainteresovanih strana i koordiniraju aktivnosti državnih organa na uspostavljanju elektronske uprave u punom kapacitetu i na uvođenju novih elektronskih servisa za građane i privredu, elektronskog plaćanja i evidentiranja uplata svih usluga državi, elektronskog arhiviranja dokumenata, razvoj claud servisa, kao i ukidanja relikta prošlosti poput pečata i uplatnice.

Do kraja godine NALED je najavio podršku reformi katastra a posebna tema razgovora predsednice Vlade i članova NALED-a bila je posvećena nastavku realizacije Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Akcionim planom za 2017. i 2018. godinu predviđeno je 107 mera i aktivnosti među kojima su i poresko oslobođenje za početnike u poslovanju, ukidanje parafiskalnih nameta, uvođenje elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika, razvoj softvera za koordinaciju rada inspekcija i nagradna igra sa fiskalnim računima i slipovima.

Premijerka Ana Brnabić odlično poznaje kapacitet naše organizacije i dobro razume koliko mi možemo da doprinesemo ubrzavanju reformi što smo pokazali kroz naš rad na elektronskim građevinskim dozvolama i sistemskoj borbi protiv sive ekonomije. Kao konstruktivni kritičar Vlade, NALED će nastaviti da ukazuje na suvišnu birokratiju i nudi konkretna rešenja za uspostavljenje efikasne države kao servisa građana i privrede – rekao je Aleksandar Ružević, predsednik Upravnog odbora NALED-a.

Predsednica Vlade je posebno istakla važnost reforme obrazovanja koja je usmerena na to da vaspitavamo mlade ljude da kritički i analitički razmišljaju i donose odluke.

Želimo da podstaknemo mlade da u izazovima vide šanse i da se ne plaše neuspeha. Važno je da formiramo nove generacije koje neće odustajati, već će verovati u sebe i biti timski igrači. Reforma obrazovanja ide uz digitalizaciju i ti procesi su moj prioritet, jer su to temelji da zajedno obezbedimo dugoročno održiv privredni rast i društveni razvoj – zaključila je Brnabić.

Share

e-poslovanje jedini lek za birokratiju

Bor, Beograd, Zaječar, Niš, Vranje,  3. jul 2017.  – NALED

U zemlji u kojoj banka srednje veličine godišnje odštampa 11 miliona papira, trgovinski lanac troši 150.000 evra na čuvanje dokumentacije, police državnih institucija dostižu dužinu od nekoliko desetina kilometara, a građani moraju na šaltere da nose uplatnice kako bi dokazali da su platili takse, jedini izlaz iz birokratije je razvoj elektronskog poslovanja.

Na današnjoj konstitutivnoj sednici NALED-ovog Saveza za e-upravu, koji okuplja stručnjake za IT, finansijski i trgovinski sektor iz 34 kompanije i lokalne samouprave, usvojen je godišnji izveštaj o radu i izabrano je novo predsedništvo u sastavu Milan Simić (Telekom Srbija), Nataša Sekulić (IBM) i Aleksandar Blagojević (Societe Generale). Ocenjeno je da je formiranje Kancelarije za e-upravu pri kabinetu premijerke Ane Brnabić u skladu sa NALED-ovom preporukom za centralizaciju ove funkcije i da predstavlja korak napred za brže uvođenje elektronskih servisa.

Za građane i privredu e-uprava znači da više neće morati da koriste pečat i uplatnice, da će podnošenje zahteva i plaćanje moći da obavljaju on-line preko portala e-uprave, da dokumentaciju neće morati da štampaju i čuvaju po 10 godina koliko propisuje zakon iz prošlog veka. Pored milionskih ušteda u novcu i vremenu, e-uprava uvodi transparentnost u rad državne administracije i smanjuje prostor za korupciju – izjavila je novoizabrana predsednica Saveza za e-upravu Nataša Sekulić.

Savez je utvrdio da prioriteti u razvoju elektronskih servisa treba da budu uspostavljanje osnovnih registara podataka (pre svega registra građana) i njihovo povezivanje, omogućavanje elektronskog plaćanja svih usluga državi, ukidanje obaveze čuvanja papirne dokumentacije nakon digitalizacije (e-arhiviranje), razvoj cloud servisa, kao i omogućavanje praktičnijeg pristupa manje oseteljivim on-line servisima (npr. preko PIN kodova, a ne e-sertifikata).

Na sednici je ocenjeno da je za samo godinu dana od osnivanja Savez uspešno nametnuo reformu elektronske uprave kao prioritet Vlade Srbije. Pripremljeni su konkretni i konstruktivni predlozi i nacrti akata koje su usvojila resorna ministarstva. Uz podršku stručnjaka kompanije IBM iz sveta, pripremljen je strateški okvir za razvoj e-uprave u Srbiji u čijoj je izradi učestovalo više od 100 stručnjaka iz državnih ustanova, privrede, međunarodne zajednice i drugih organizacija.

U saradnji sa Ministarstvom državne uprave, Savez je koordinirao izradu Akcionog plana Vlade za razvoj e-uprave sa sedam prioritetnih mera. Veliki doprinos dat je usvajanju izmene Uredbe o elektronskom kancelarijskom poslovanju, koja je na snazi od aprila 2017. i ukida obavezu državnim i lokalnim organima da štampaju i arhiviraju svaki dokument koji prime elektronskim putem. Komentarima članova Saveza unapređen je Nacrt zakona o e-poslovanju i za novu Vladu pripremljene izmene Zakona o overi potpisa i Zakona o planiranju i izgradnji. Kao član radne grupe NALED je uključen i u izradu Nacrta zakona o e-upravi, a sa Narodnom bankom usaglašene su odredbe zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga na daljinu koje će popularizovati digitalno bankarstvo.

Share

Stara planina večita inspiracija

Bor, Knjaževac, Pirot, Niš 26. jun 2016. NALED 

Na Staroj planini tkaju motive sa najlepših srpskih ćilima

Tradicionalno ćilimarstvo o kojem glas iz Srbije najčešće pronose strane diplomate i mediji, tema je tkačke kolonije koja je u nekadašnoj karauli Dojkinci na Staroj planini okupila strane diplomate i gradonačelnike koji pružaju podršku nezaposlenim ženama iz ruralnih krajeva da kroz domaću radinost obezbede sebi trajno zaposlenje i stabilan izvor prihoda.

Koloniju su organizovali gradovi Pirot i Sombor u okviru Sporazuma o saradnji na očuvanju staparskog i pirotskog ćilima, zajedno sa Etno mrežom i zadrugom za izradu ćilima i suvenira Damsko srce iz Pirota, uz podršku NALED-a i ambasa da Australije i Sjedinjenih Američkih Država.


Tokom trajanja tkačke kolonije (od 24. do 27. juna), petnaestak vrsnih tkalja iz svih krajeve Srbije izradiće motive sa pirotskog ćilima i učestvovati na predavanjima kako bi obogatile svoja znanja o klečanoj tehnici, istorijatu i ornamentima koji su najčešće zastupljeni na ćilimu.

Tkačku koloniju i Staru planinu obišli su gradonačelnik Pirota Vladan Vasić i član veća za kulturu i obrazovanje grada Sombora Nemanja Sarač, predsednica Etno mreže Violeta Jovanović, ambasadorka Australije Džulija Fini, ambasadorka Indije Narinder Čauhan, stalna predstavnica UN za Srbiju Karla Herši, ataše za kulturu ambasade SAD Erika Kin i drugi domaći i strani zvaničnici.


Diplomate su učestvovale u dodeli priznanja deci i mladima za najbolji likovni rad s motivima sa ćilima, posetili vodovod Tupavica i razgovarali o očuvanju ugroženog kulturnog nasleđa kroz promociju pi rotskih i staparskih ćilima kao reprezentativnih diplomatskih poklona iz Srbije.

– Saradnjom Pirota i Sombora stvaramo prilike za nezaposlene žene da unaprede svoje veštine i osposobe se da kao proizvođači rukotvorina ostvaruju prihod za svoja domaćinstva. Pored komponente ekonomskog osnaživanja, pirotski i staparski ćilim čine vitalne elemente našeg kulturnog nasleđa koji pružaju osećanje identiteta i kontinuiteta i grade poštovanje prema kulturnoj raznolikosti  – kaže Violeta Jovanović.

Da bi se kulturno nasleđe sačuvalo, potrebno je da deca i mladi kroz obrazovanje i porodicu upoznaju, zavole i čuvaju tradiciju svoje zemlje. Tim povodom organizovan je likovni konkurs u Pirotu na koji je pristiglo više od stotinu radova. Za najbolje autore izabrani su Katarina Pavlović iz predškolske ustanove Zmaj, Helena Vlatković, prvi razred OŠ “Dušan Radović”, Marko Manić, drugi razred OŠ “Sveti Sava”, Dunja Petrović, treći razred OŠ “8.septembar”, Una Stojanović, peti razred OŠ “Vuk  Karadžić” i Anđelija Stančić, učenica drugog razreda Gimnazije Pirot.

Tkačka kolonija prilika je i za promociju turističkih potencijala Stare planine i pirotskog kraja gde turisti mogu da probaju čuvene lokalne proizvode kao što su peglana kobasica i pirotski kačkavalj.

Share

Upis u katastar za samo tri dana

Bor, Beograd, 19. maj 2017.

Elektronskim šalterom do upisa u katastar za samo tri dana

Ispravnost dokumentacije koju građani i privreda ubuduće budu podnosili katastru radi upisa prava proveravaće javni beležnici (notari), a ne službenici katastra, čime će postupak biti značajno efikasniji, predviđa radna verzija novog zakona o upisima u katastar o kojoj se diskutovalo na okruglom stolu u Palati Srbija, u organizaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, NALED, USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i Republičkog geodetskog zavoda.
Ova novina uvodi se jer provera dokumentacije ne bi ni trebalo da bude posao službenika katastra već je nužno da dokumente kontrolišu oni koji su za to najstručniji i taj princip već je uspešno dokazan u reformi izdavanja dozvola za gradnju. Službe katastra biće rasterećene značajnog posla jer već sada imaju 24.000 nerešenih žalbi koje su podneli građani i privreda.

Novim zakonom želimo da ubrzamo postupak upisa i zato uvodimo elektronski šalter za razmenu dokumentacije između službe za katastar i profesionalnih korisnika – javnih beležnika, javnih izvršitelja, sudova i ostalih koji će biti određeni u skladu sa sektorskim propisima i podzakonskim aktom  izjavila je državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović.

Javni beležnici će dokumentaciju koju overe (npr. kupoprodajni ugovor za nekretninu), a koja predstavlja pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti, dostavljati nadležnoj službi katastra po službenoj dužnosti, preko e-šaltera u roku od 24 sata.

Notar će biti dužan da u tom roku dostavi dokumentaciju katastru čak i ako stranka nije uplatila propisanu taksu, a takođe će katastar biti u obavezi da izvrši upis. S druge strane, stranci će biti stimulativnije da na vreme plati predviđeni namet jer će iznos takse biti 20% niži. Očekuje se da ovim novinama bude omogućeno da se upis u katastar obavlja u roku od tri dana.

Umesto tri-četiri odlaska na šalter, nacrtom zakona predviđa se da će građani samo jednim odlaskom kod javnog beležnika završiti i overu ugovora i upis svojine. Osim smanjenja broja postupaka skratiće se i rokovi što će građanima olakšati upis prava, ali i dodatno našu zemlju unaprediti na međunarodnim listama konkurentnosti kao što je Doing business lista Svetske banke“  istakla je direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović.

Učesnici okruglog stola bili su i predstavnici Ministarst va pravde, Javnobeležničke komore, Komore javnih izvršitelja, Advokatske komore, predstavnici privrede, lokalnih samouprava i stručne javnosti. Diskusija je imala za cilj da doprinese izradi što kvalitetnijeg zakonskog rešenja koje u najvećoj meri zadovoljava potrebe svih zainteresovanih strana.

Share

ŠTA MUČI PRIVREDNIKE NA LOKALU

Bor, Beograd, 11.05.2017. NALED

Privrednici u Srbiji ne prave veliku razliku kada ocenjuju uslove poslovanja na nacionalnom nivou i u opštini u kojoj posluju. U oba slučaja, više od polovine smatra da je poslovna klima osrednja, a između trećine i četvrtine da su uslovi za razvoj biznisa loši.

Jedan od bitnih razloga za takav stav leži u činjenici da među najvećim preprekama za poslovanje vide pitanja iz nadležnosti republičke vlasti. Kao prvi problem čak 69% privrednika ističe visoki porez i doprinose na zarade. Sledi visoki PDV, nedostatak novca za ulaganje (33%), komplikovana birokratija i siva ekonomija, pokazalo je istraživanje stavova privrede na lokalu koje je u februaru ove godine sproveo NALED uz podršku Razvojne agencije Srbije u okviru projekta „Jačanje struktura u lokalnoj samoupravi za podršku MMSP“.

NALED i RAS su kroz ovaj projekat, u cilju jačanja kapaciteta gradova i opština za rad sa privredom, organizovali niz obuka među kojima su izgradnja odnosa sa poslovnom zajednicom, podrška početnicima u biznisu, podrška novim ulaganjima, saradnja sa drugim opštinama, promocija privrede, investicija i lokalne samouprave. Obuke je uspešno prošlo 22 šefova i zaposlenih u Kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj u 18 lokalnih samouprava.

Na pitanje koje bi im olakšice bile najkorisnije i imale najveći efekat na razvoj privrede, ispitanici ističu poreske olakšice, podsticaje za ulaganja u osnovna sredstva i podsticaje za zapošljavanje, kao i podsticaje na lokalu u vidu izuzeća ili smanjenja taksi i naknada. Iako lokalne samouprave pokušavaju da izađu u susret zahtevima i obezbede novac u budžetima, čak 94% privrede priznaje da te podsticaje dosad nije koristilo (83% nije koristilo olakšice koje nude nacionalne institucije).

Teme koje zanimaju privrednike i o kojima žele da razgovaraju sa lokalnim samoupravama uglavnom se tiču finansija, kao što su podsticaji, visina lokalnih taksi i naknada, plan budžeta za narednu godinu i cene komunalnih usluga. Međutim, istraživanje je pokazalo da privrednici retko kad imaju inicijativu po ovim i drugim pitanjima od značaja za poslovni ambijent – čak 91% privrednika priznaje da nikada nisu uputili nijedan predlog na adresu lokalne samouprave, 5% jeste ali bez ikakvog efekta, a ostalih 3% je imalo sreće da nešto predloži i da njihov predlog bude usvojen. S druge strane, ovi podaci govore da lokalna samouprava na kraju usvoji gotovo 40% od svih predloga koje privreda podnese. Problem je što je samo 8% privrede zainteresovano ili spremno da nešto predloži:

Jasno je da je potrebno razvijati mehanizme koji će privrednicima olakšati komunikaciju s lokalnom samoupravom. Gradovi i opštine to mogu da obezbede formiranjem funkcionalnih Privrednih saveta u kojim će se za jednim stolom naći privreda i lokalno rukovodstvo, kao i osnaživanjem Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj koje imaju važnu ulogu u pružanju podrške postojećoj privredi i novim investitorima. Upravo na tome insistira NALED-ov Program certifkacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem – kaže potpredsednik Upravnog odbora NALED-a i gradonačelnik Pirota Vladan Vasić, grada koji je učestvovao u projektu „Jačanje struktura u lokalnoj samoupravi za podršku MMSP“.

Kada je reč o zadovoljstvu saradnjom sa insistucijama na lokalnom nivou, interesantno je da je privreda najviše zadovoljna odnosom koji ima sa javnim komunalnim preduzećima. Čak 71% privrednika naglašava da je u potpunosti ili uglavnom zadovoljno saradnjom s tim delom javnog sektora. Pozitivnu ocenu više od 50% ispitanika imaju i odeljenja za urbanizam zadužena za izdavanje građevinskih dozvola i direkcije za izgradnju.

Najviše podeljeni po pitanju kvaliteta puteva

Komunalna infrastruktura, koja predstavlja bitan faktor pri oceni uslova za poslovanje, dobila je dobre ocene u istraživanju. Na prvom mestu su telekomunikacije kojima je zadovoljno 91% privrede, potom vodovod (80%), kanalizacija (73%), gas (54%), a manje od polovine pozitivnih ocena ima toplovod (46%), ali je i tek oko petine privrednika nezadovoljno uslugama u domenu grejanja. Mišljenja su najviše podeljena kada je reč o putevima – 58% privrednika je zadovoljno dok 42% ima suprotan stav.

Kako kažu u lokalnim samoupravama, pre tri godine odeljenja za urbanizam bila su veoma loše ocenjena, ali su donošenjem novog Zakona o planiranju i izgradnji i uvođenjem elektronskih građevinskih dozvola sada svrstana među najbolje službe. Pozitivnu ocenu u 49% odgovora dobio je kabinet gradonačelnika odnosno predsednika opštine dok je radom kancelarija za lokalni ekonomski razvoj zadovoljno 45% anketiranih privrednika.

Share

Pametni gradovi – brendiranje i razvoj lokalnih turističkih ponuda

Beograd, Bor, Zaječar, NALED, RARIS

Kreativna industrija je najbolji brend svakog grada

„BALCANICA SUPERIOR“ JE NAZIV REGIONALNOG BRENDA ISTOČNE SRBIJE

Gradovi se danas takmiče za privlačenje turista, studenata, velikih događaja, međunarodnih kompanija i investicija, ali su pre svega konkurenti u privlačenju kreativne zajednice – mladih, tehnološki pismenih profesionalaca, koji razmišljaju globalno, izjavila je Šeron Landes Fišer, direktorka za strategiju razvoja turizma grada Tel Aviva.


Kreativci su nova narastajuća klasa koja je pokretačka snaga ekonomskog razvoja gradova kroz inovacije, rekla je Landes Fišer u Skupštini grada Beograda, na radionici „Pametni gradovi – brendiranje i razvoj lokalnih turističkih ponuda“ na kojoj su predstavnici lokalnih samouprava i turističkih organizacija od nje mogli da saznaju kako da svoje gradove i opštine učine atraktivnijim mestom za život i rad i približe turističku ponudu mladim generacijama i preduzetnicima.

Uspeh Tel Aviva leži u povezivanju poslovne i turističke ponude grada, predstavljene kroz brendove Tel Aviv Start-Up City i Tel Aviv Non-Stop City. Grad je pokrenuo stvaranje snažne start-up zajednice i danas ima jednu start-up firmu na 290 stanovnika (najviše u svetu), kao i 84 habova i inovacionih centara (više od Londona, Pariza i Berlina) u kojima firme mogu da rade i rastu. Više od 44% radne snage Tel Aviva sada radi upravo u kreativnim delatnostima.


Grad je pomogao razvoj start-up zajednice omogućivši korišćenje opštinskih prostorija besplatno i ponudio poreske olakšice. Takođe, Tel Aviv je otvorio svoje baze podataka kako bi ih kreativni preduzetn ici koristili za osmišljavanje rešenja za konkretne probleme (npr. u javnom prevozu). Međunarodne kompanije poput Fejsbuka, Koka-Kole, Dojče telekoma ne razvijaju svoje istraživačke centre u Tel Avivu već angažuju lokalne preduzetnike.
Ovaj inovativni potencijal glavni grad Izraela je angažovao na planu turizma i start-up kompanije razvile su brojne aplikacije i tehnološka rešenja koja olakšavaju organizovanje događaja, obezbeđivanje smeštaja, obilaske kulturnih i zabavnih sadržaja i sve drugo što je važno za prijatan boravak turista. Nova rešenja doprinela su snažnom rastu turističke industrije Tel Aviva.

Ambasadorka Izraela Alona Fišer-Kam istakla je da je današnja radionica, koju su organizovali ambasada i NALED, prvi u nizu događaja povodom obeležavanja 69. godišnjice nezavisnosti te zemlje, kao i 25 godina diplomatskih odnosa Izraela i Srbije, i ti značajni datumi biće obeleženi kroz novi koncept u okviru kojeg će duboko prijateljstvo i poštovanje dve zemlje biti još vidljiviji.

Ove godine obraćamo se civilnom sektoru kako bismo našli najbolje načine da razmenjujemo znanje i iskustvo na obostranu korist i tokom maja i juna radićemo na jačanju saradnje sa različitim sektorima srpskog civilnog društva. Značajni jubilej u odnosima Izraela i Srbije dočekujemo sa rastućom saradnjom u brojnim oblastima, od nauke, obrazovanja i kulture do visokih tehnologija i agrotehnologija – rekla je ambasadorka Fišer-Kam.


Ona je naglasila da su visoke, ekološke i agrotehnologije, kao i promocija turizma prioriteti ambasade. „Želeli bismo da ostvarimo dramatičan rast broja izraelskih turista u Srbiji radi boljeg međusobnog razumevanja naše zajedničke istorije, vrednosti i interesa. Radimo na jačanju naših kulturnih aktivnosti širom Srbije i želimo d a se više uključimo u humanitarne aktivnosti ka ljudima sa specijalnim potrebama“, naglasila je Fišer-Kam.

Član Upravnog odbora NALED-a i direktor za jugoistočnu Evropu kompanije SAP Vojislav Genić istakao je da NALED i ambasada Izraela godinama sarađuju na jačanju kapaciteta lokalnih samouprava i omogućili su velikom broju službenika iz lokalnih administracija da pohađaju programe profesionalnog usavršavanja u Izraelu u različitim oblastima.

Saradnja javnog, privatnog i nevladinog sektora je princip na kom je zasnovan NALED i otvoreni smo za novine, napredne tehnologije i inovacije. U konceptu „pametnih gradova“ vidimo sličan princip i pozivamo sve lokalne samouprave da razmotre kako najbolje može biti primenjen. Relativno mala ulaganja, dobre ideje, saradnja gradske uprave, lokalnih kompanija i građana, međunarodna iskustva prilagođena našim uslovima, mogu nas povesti ka pametnim gradovima u Srbij i i boljem pozicioniranju na turističkoj i ekonomskoj mapi – rekao je Genić.

RARIS – Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije pomaže da ovaj deo Srbije nimalo ne zaostaje za svetskim trendovima

Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije – RARIS je osnovana od opština Boljevac, Kladovo, Knjaževac, Majdanpek, Sokobanja, Bor i Negotin, Grada Zaječara, Regionalne privredne komore Zaječar, Preduzeća za puteve „Zaječar“ AD, NVO „Timočki klub“ i Fakulteta za menadžment Zaječar i početkom godine otpočela je aktivnost na brendiranju istočne Srbije.

„BALCANICA SUPERIOR“ JE NAZIV REGIONALNOG BRENDA ISTOČNE SRBIJE

U periodu od 12. januara do 12. februara ove godine, RARIS je sproveo konkurs za izbor naziva regionalnog brenda istočne Srbije i snažnu medijsku kampanju za promociju aktivnosti oko uspostavljanja regionalnog brenda. Kampanju je samo preko Fejsbuka otpratilo više od 52.000 ljudi, a na konkursu je primljeno 229 predloga naziva od strane 134 učesnika konkursa.

Na svečanoj promociji imena, koju je RARIS organizovao u prostorijama Radul begovog konaka u Zaječaru, predstavnici RARIS su prisutnima saopštili da je stručna komisija za naziv brenda odabrala „BALCANICA SUPERIOR“.

Novi naziv, pored asocijacija na širi geografski prostor i istorijske konotacije koja datira još iz rimskog perioda, trebalo bi da ukazuje i na specifični kvalitet proizvoda i usluga koji će biti obuhvaćeni brendom.

Zanimljivost vezana za ovaj konkurs je da je autor pobedničkog predloga želeo da bude anoniman i odrekao se nagrade, tako da je Komisija odlučila da fond za glavnu nagradu podeli za 16 najkreativnijih predloga, čijim autorima su nagrade – po kutija „Džervinovih“ vina i uručene.

Pored predstavljanja celog procesa brendiranja i promocije novog naziva, o čemu su govorili Vladan Jeremić, direktor RARIS-a i Dragan Milutinović, projekt menadžer, organizovana je i degustacija vina knjaževačke kompanije „Džervin“ koja je bila glavni sponzor nagrada.

Kako je danas najavljeno, uskoro nas očekuje i javni konkurs za idejno rešenje logotipa brenda, sa atraktivnim novčanim nagradama.

 

Share

11 milijardi dinara dugovanja apotekarskih ustanova

Bor, Beograd, 3. novembar 2016. NALED – SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

VLADA REPUBLIKE SRBIJE

 

Република Србија

МИНИСТАРСТВО ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И 

ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

 

Rešenje za dugove državnih apoteka do kraja godine

novembar-3-konsultativni-sastanak-o-zdravstvu-36_1195x800

Vlada Srbije i resorna ministarstva do kraja godine osmisliće rešenje za zaustavljanje rasta dugovanja državnih apotekarskih ustanova čiji je osnivač lokalna samouprava, a izvesno je da postojeće obaveze prema dobavljačima za isporučene lekove, koja su dostigla 11 milijardi dinara, neće preuzeti država i da neće biti pretvorena u javni dug.

novembar-3-konsultativni-sastanak-o-zdravstvu-20_1195x800

To je najavila ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, na današnjem konsultativnom sastanku s predstavnicima apoteka, domova zdravlja i lokalnih samouprava o uspostavljanja održivog finansiranja ustanova zdravstvene zaštite, koje je u Palati Srbija organizovalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, uz podršku NALED-a.

– Utvrdićemo strukturu dugovanja i razmotriti mogućnost da dug preuzmu lokalne samouprave kao osnivači, da s poveriocima dogovorimo otpis kamata, kao i grejs period i otplatu duga u više godišnjih rata. Takođe, želimo da osmislimo dugoročni održivi model finansiranja koji će sprečiti stvaranje novog minusa i koji će pored apoteka važiti i za domove zdravlja – rekla je Brnabić.

novembar-3-konsultativni-sastanak-o-zdravstvu-34_1195x800Ministar zdravlja Zlatibor Lončar ocenio je da je neophodno utvrditi odgovornost menadžmenta i upravljačkih tela apotekarskih ustanova i domova zdravlja tokom čijih mandata su nagomilana dugovanja. Kao jedan od uzroka problema u zdravstvu na lokalu ministar je istakao i skromne stručne i organizacione kapacitete gradova i opština, kao i izostanak strateškog pristupa.

U pronalaženju efikasnog rešenja za saniranje dugovanja trebalo bi da probamo da izbegnemo modele koji iziskuju izmene zakona. Jedna od mogućnosti jeste da lokalne samouprave uđu u proces imenovanja profesionalnog menadžmenta, koji će znati kako da obezbedi pozitivno poslovanja. Gradovi i opštine imaju ovlašćenja i mogućnost to da urade i kao motiv za uspeh trebalo bi da im pripadne profit koji budu ostvarivale apoteke – istakao je Lončar.

Mirjana Ćojbašić, državna sekretarka u Ministarstvu finasija, izjavila je da će sa primenom novog softvera za praćenje izvršavanja obaveza direktnih i indirektnih budžetskih korisnika biti pojačan nadzor nad lokalnim samoupravama i zdravstvenim ustanovama što je dogovoreno i sa Međunarodnim monetarnim fondom. Takođe, Ministarstvo finansija iniciraće unapređenje propisa koji se odnose na obavezu zdravstvenih ustanova da dostavljaju finansijske planove i izveštaje jer je nedovoljno izveštavanje o radu doprinelo da problem ne bude uočen na vreme.

novembar-3-konsultativni-sastanak-o-zdravstvu-39_1195x800

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i NALED pozvali su predstavnike gradova i opština i zdravstvenih ustanova da tokom novembra dostave predloge rešenja koji bi bili razmotreni u procesu osmišljavanja dugoročnog modela finansiranja zdravstva na lokalu.

Share

Kamapanja za suzbijanje sive ekonomije

Bor, Beograd, 28. oktobar 2016.NALED

Privreda i donatori podržali kampanju za suzbijanje sive ekonomije

sednica-koordinacionog-tela-za-suzbijanje-sive-ekonomije-6_1203x800Koordinaciono telo Vlade Srbije za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije  održalo je danas prvu sednicu u Palati Srbija, na kojoj se diskutovalo o sprovođenju prioritetnih mera iz Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije koje će doprineti fer i podsticajnim uslovima za poslovanje i zapošljavanje.

sednica-koordinacionog-tela-za-suzbijanje-sive-ekonomije-8_1203x800

Ministar finansija Dušan Vujović istakao je da je osnovni cilj Vlade Srbije i Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije da u narednih pet godina vrati najmanje milijardu evra u legalne tokove. On je pozvao društveno odgovorne kompanije i međunarodnu zajednicu da podrže reforme koje sprovodi Vlada Srbije kako bi se unapredila edukacija i svest građana, privrede ali i i državnih službenika i podstaklo odgovorno ponašanje na svim nivoima.

sednica-koordinacionog-tela-za-suzbijanje-sive-ekonomije-1_1067x800

 

Na skupu kojem su prisustvovali predstavnici više od 20 kompanija, resornih državnih institucija, Delegacije EU, USAID-a, GIZ-a i ambasada, ministar Vujović ocenio je da je sistemski pristup u izradi Nacionalnog programa već u prvoj polovini godine dao opipljive rezultate s obzirom na to da je plan naplate prihoda premašen za 80 milijardi dinara od čega se gotovo polovina pripisuje rezultatima u smanjivanju obima sive zone.sednica-koordinacionog-tela-za-suzbijanje-sive-ekonomije-5_1203x800

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić istakla je da je dobrim rezultatima doprinela primena Zakona o inspekcijskom nadzoru koji je uticao na rast broja novoosnovanih preduzeća za gotovo 19 odsto u odnosu na period pre primene zakona, a za dalje uspehe u suzbijanju sive ekonomije biće ključno da tokom sledeće godine bude implementiran softver za umrežavanje inspekcija (e-Inspektor), doneti zakoni o taksama i naknadama, kao i da Poreska uprava bude rasterećena poslova koji nisu njen osnovni zadatak.

– Želimo da u borbu protiv nelegalnog poslovanja uključimo i građane i privredu i zato pokrećemo sveobuhvatnu kampanju podizanja svesti o štetnosti sive ekonomije i nagradnu igru s fiskalnim računima. Do kraja novembra definisaćemo izgled kampanje i pravila lutrije i građani će od januara moći da prikupljaju račune. Pored toga, imaćemo i takmičenje za lokalne samouprave, kao i za sve koji koriste bezgotovinsko plaćanje – rekla je Brnabić.

sednica-koordinacionog-tela-za-suzbijanje-sive-ekonomije-3_1203x800

Goran Pitić, predsedavajući Saveza za fer konkurenciju, NALED-ovog tela koje okuplja najveće društveno odgovorne kompanije, ukazao je da je kampanja neophodna jer 84% građana podržava borbu protiv sive ekonomije, ali manje od 5% učestvuje. Skoro 80% ne bi prijavilo radnju koja ne izdaje fiskalni račun ili poslodavca kod kojeg rade na crno. On je dodao da će kampanja potvrditi kvalitet ako je prati efikasna primena drugih mera Nacionalnog programa.sednica-koordinacionog-tela-za-suzbijanje-sive-ekonomije-2_1203x800

Član Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor Koka-Kola HBC Aleksandar Ružević naglasio je da su iskustva pokazala da edukativne kampanje daju značajan efekat i da je zbog toga važno da i privreda i međunarodne organizacije podrže aktivnosti Vlade Srbije što će učiniti i njegova kompanija i druge članice Saveza za fer konkurenciju. Spremnost da učestvuju u realizaciji kampanje i nagradne igre na skupu su iskazali i predstavnici donatorskih institucija.

Share