KRUPNA IGRAČKA NIJE SAMO U RUKAMA SPASKOVSKOG, NEGO VRHA DRŽAVE I MINISTRA DINKIĆA

Bor, 05.01.2011.

Povodom pisanja „grupe radnika borske Jame“ u listu „Tabloid“ u novogodišnjem broju pod naslovom „Krupna igračka u rukama malog Blagoja Spaskovskog“ ( pročitaj kompletan tekst)

Autor: Brana Filipović

Nećemo pametovati , ni previše dužiti. Ovakvi, samo na prvi pogled „tabloidni“ tekstovi, iako se neće sviđati jednom od gore imenovanih, možda i još nekima u vlasti, nisu loši, niti će štetiti ugledu firme kakav je RTB Bor o kojem se manje-više mnogo toga zna, i koji na bi trebalo spašavati od navodnih „zlih jezika“ – potrebno je –  to će potvrditi svako iole upućen u transparentnost rada – izmenjati mišljenja kako bi se došlo do kvalitetnijeg zaključka. No, ovo pismo nije poznato samo „Tabloidu“, sa njim je, ne tako dvano, mahao i gazda jedne regionalne TV, ali nije se usudio ( ko će znati zbog čega), da objavi bar deo, mada je ceo sadržaj i te kako zanimljiv. Zato ga i objavljujemo,  a ne da bi, kako to neki vole naglasiti, „naneli štetu kombinatu bakra“.

„Raspored prioriteta u novoj strategiji za RTB i nove investicije nisu optimalno usklađeni. Strategija nije zdravo utemeljena ni tehnološki, ni ekonomski, što će kasnije biti pogubno za Bor i Srbiju i što će se sve svaliti na poreske obveznike“.  Jer, doći će vreme, pišu „jamci“, da se vraćaju i stari i novi dugovi. A ti stari dugovi nisu 430 miliona dolara kako je naznačeno, nego, kako piše u novogodišnjem „Kolektivu“, premašuju 500 miliona dolara ( izjava Nebojše Ćirića, državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, poznatog i po tome što je rođen i odrastao u Boru). To je najmanje dvostruko više od procenjenog kapitala kompanije. Ipak, Spaskovski i Ćirić, pred minulu Novu godinu, ne ublažavaju optimizam, gromoglasno podsećaju da je reč o 75 odsto duga prema državi i njenim preduzećima i da će se to , najvećim delom, pretvoriti u akcije i kapital, recimo u slučaju EPS-a. Na drugoj strani, iz EPS – a odavno upozoravaju da ih ne intersuje učešće u kapitalu RTB Bor. Naravno, na kraju sve će se svaliti na novu cenu struje i na ionako plitke džepove građana. Spaskovski i mlađani Ćirić ni slovom ne spominju nemali višak zaposlenih kako bi o sebi stvorili lepšu sliku u očima sindikalaca, mada će se i ovde, kad-tad, neminovno, pogotovu sa uvođenjem savremenih tehnologija,  dogoditi Kragujevac i „Zastava“.

Otakako je novembra 2008. godine Blagoje Spaskovski došao na čelo RTB-a gomilaju se gubici. U poslednje vreme cena bakra na svetskoj berzi skače „kao luda“, trenutno je oko 10.000 dolara za tonu, što niko i nikada nije predviđao. Moguće je da taj trend  poskupljenja bakra „izvadi“ gubitke i reši neke od gorućih finansijskih probelma. Ipak, proiozvodnja ne teče prema planu. Morala je da bude veća. Kako će se i najnoviji proizvodni planovi ostvariti veliki je znak pitanja. „Jama“ je gotovo zatvorena, „Krivelj“ je siromašan, Majdanpek jedva tavori. To su istine koje su svakome u Boru poznate. Optimizam, međutim, ne jenjava. „Jamci“ upozoravaju i na bahato ponašanje i političke vragolije Spaskovskog. On i ne haje. Dovoljno se početkom 2000. opekao da sad, vidno je, ležernije i spokojnije pliva. On je pun želje za lepom i prodornom pesmom i, očevidno je, izrugivanjem onih koji mu se ne dopadaju. Taj njegov optimizam i uopšte nazovimo stil ponašanja može i drugačije da se razume, ali to je manje važno. On , kažu „jamci“, kupuje automobile, gradi zdanja na svoju ruku, udvara se vrhovima u partijama i – najaviše – onima koji su ga postavili i koji ga, nemajući kud, uporno podržavaju. I, šta bi drugo, sad i ovde,  i mogli, mada im nije svejedno. Jer, on će se, veruju njegovi „jamci“,  prikloniti i DS-u. Ni to nije strašno. Nije toliko značajno ni da li se i koliko uspšeno Spaskovski direktor, Spaskovski lokalni lider G-17, pa i odbornik SO Bor , kao i veliki prijatellj nekih poslovnih veličina u ovoj zemlji sveti onima koji su mu nekad pisali prijave i koji su ga naterali da 2002. uzme otpremninu ( valjda nekih 160 i kusur hiljada) aposlutno je u drugom planu. On im se valjda „osvetio“ time što se, i pored svih muka i nedaća, uspeo na dosanjeno mesto prvog čoveka Basena. Nego, u središtu je istina da on uporno dobija podršku u vrhovima vlasti. O mogućim  pogubnim posledicama po započetu strategiju razvoja i oporavka RTB-a pisali su najužem rukovodstvu Srbije i svim ministrima, pre malo više od godinu, i najkompetentniji stručnjaci iz Bora; bilo je i ozbiljnih javnih prozivki, ali to, izgleda, nije shvaćeno s dovoljno razumevanja.

U ovom izuzetno bitnom trenutku za Bor i Srbiju ne sme se smetnuti s uma da je cena bakra i zlata astronomska i da se ta povoljnost mora iskoristiti na najbolji mogući način, da je kompanija predugo bez predsednika Upravnog odbora ( to nekome i nekima i te kako odgovara, značajne odluke sada se donose telefonskim sednicama )  i da DS treba da ponudi rešenja za to mesto, da država mora da „ubedi“ EPS oko regulisanja tih 150 miliona dinara duga za struju ( ako nije više ) i da je neophodno obezbediti stabilniji, svežiji i neuporedivo snažniji menadžment u bakarnom gigantu. Ovako je gotovo sve, utisak je, u rukama jednog malog ili velikog, svejedno, igrača i ako on zataji, što je sve izglednije, ne piše nam se dobro. Zato, ne zbog nadolazeće izborne kampanje, državni vrh mora debelo da porazmisli i donese najbolju odluku i to što pre to bolje. Danas je taj vreo krompir u rukama samo jednog čoveka – Mlađana Dinkića.