Bor, 30.10.2019.
Tradiciju i kulturnu raznovrsnost Roma neguje u Boru KUD “Stevan Djordjević Novak” prezentujući je na mnogim festivalima širom Srbiji kao što oni pozivaju na svoju smotru romske kulturne stvaraoce iz drugih gradova.
Tradiciju kroz predstave iz svoje tradicije neguje UG “Amal”. Predstave su na romskom jeziku svi učesnici kao i publika je romska. Predstave su dostupne i ostalim sugradjanima, besplatne su i održavaju se u sali Muzičke škole Miodrag Vasiljević u Boru.
Posebno je bila zapažen nastup Multikulturalnog kluba udruženja gradjana REAB krajem oktobra ove godine u Narodnoj biblioteci u Boru. Okupljeni su mogli da uživaju u poeziji na pet jezika – srpskom, romskom, vlaškom, engleskom i nemačkom.
Okupljeni oko Multikulturalnog kluba, čije su osnivanje inicirali Mladen Sazdanović i Marina Sinanović, kazivali su deo svog bogatog stvaralaštva ukazujući, na činjenicu – bez obzira kojim je jezikom kazivana poezija govori univerzalnim jezikom ljubavi.
“Mladen i ja smo se udružili, a oko sebe okupili i druge ljude koji dele našu ljubav prema književnosti, pisanju, književnom stvaralaštvu uopšte. Tako je nastao Multikulturalni klub književnika”, kaže Marina Sinanović.
Udruženje građana “REAB” pored poezije Mladena Sazdanovića i Marine Sinanović predstavilo je na ovoj književnoj večeri i stvaralaštvo Jašara Murine i Bojana Njamculovića. Uz njih u okviru Multikulturalnog kluba stvaraju i Marina Ignjatović, Nađija Demiri i Klaudija Sinanović. Svima je zajednička želja da klub promoviše dela neafirmisanih mladih stvaralaca širokoj čitalačkoj publici ovog kraja.
“Klub je oformljen u okviru projekta “Multikulturalni klub književnika Bor” koji realizujemo od avgusta i upravo je ovaj mesec i završni za realizaciju projekta. Ovaj projekat, inače, finansira Gradska uprava. U okviru projekta održane su i radionice za kreativno pisanje koje je mentorski vodio Mladen Sazdanović”, ističe Marina Sinanović iz Udruženja građana “REAB”.
Na prvoj poetskoj večeri multi-kultralnog kluba književnika mladih pisaca svoje stihove je govorila Marina Sinanović:
Bol kišnih kapi tvoje slomljene duše
Živiš kao da je vreme tvog života,
Misliš da ćeš prekriti tu bol,
Taj pad, od mojih očiju.
Misliš, da se možeš sakriti od mene.
Za vreme koje si provela kraj mene,
Naučio sam sve o tebi.
Naučio sam kako dišeš,
kako tvoje srce kuca,
naućio sam zasto postojiš,
i ne mogu se opirati,
ne mogu gledati kako se tvoja duša bori sa vojskom boli kišnih kapi.
Znam, da je tvoje srce prestalo da kuca moje ime,
Ali, tvoja duša i dalje vrišti u bolu.
Ne možeš da pronađeš svoj mir,
Ne spavaš noćima,
Ne plačeš noćima,
Umireš bez znakova.
Jedini sam koji vide,
i osećaju tvoje kišne kapi, pune boli,
zato što padaju zajedno sa mojom crnom kišom,
na beskrajno tlo,
gde postajemo jedno,
daleko,
najdalje od svih.
Dukh tar e buršndale kapke ke phage odžako
Vestisate sarr kaj si vrjama kire džuvdimaso,
Gndi kaj ka čhinave i dukh,
Gova peripe, tar me jakha.
Gndi, kaj šaj te garado mandar.
Vrjamea savesa nakhljaedan paše mande,
Sikljiljem sa so si tutar.
Sikljiljem sar dišo,
sar ko ilo marel¸
sikljiljem sose san,
em našti e thovav man,
našti te dikhav sar ki atmna marelpe asker dukhasa tar bršndenge kapke.
Džanav kaj ko ilo ačhada te marel mo alav.
Me, ko ogi daja cipil ani dikh.
Našti te arakhe ko ločharipe,
Ni sove raćenca,
Ni rove rećenca,
Mere bizo semnura.
Jekhutne sam kaj dikha
Thaj aćara kire rbndese kapke, pherde dukhenca,
golese kaj peren jekhale me kale bršndesa,
pe biagoreso than,
kaj kerdom jek,
dureste
emdur savorend
Dragana Gušlješević
Z A Š T O
Zašto kada uvek naiđeš na otvoreni dlan,
onaj koji ti savršeno leži,
uvek ima nešto?
Zašto kada oči zatvoriš,
pucaju svi čvorovi
koje si odvezao?
Zašto u sivilu sveta,
ne možes da sačuveš
ono svetlo i šareno u sebi?
Zašto uvek?
SOSE
Sose kana sajek rese pi putardi palma,
goja savi savršikane pašljol tuke,
sajek si khanč?
Sose kana e jakha phande ,
pharon sa e kombura
save putardan?
Sose ano kaljardipe e lumijako,
našti te arakhe
gova strafinalo em kotorvalo an tute?
Sose sajek?
