РТБ БОР: КРЕДИТЕ УЗИМАЈУ БЕЗ ВАЉАНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

Бор, 12.јул

Чла­но­ви Удру­же­ња ин­же­ње­ра у ру­дар­ству „Бор“ са ве­ли­ком за­бри­ну­то­шћу због пи­сма Ин­сти­ту­та за ру­дар­ство и ме­та­лур­ги­ју Бор упу­ће­ног ми­ни­стру за ру­дар­ство Оли­ве­ру Ду­ли­ћу, упу­ти­ли су на­шој ре­дак­ци­ји са­оп­ште­ње у ко­ме  упо­зо­ра­ва­ју над­ле­жне о про­бле­ми­ма у РТБ-у „Бор“.

Аутор: Б.Ф.

У са­оп­ште­њу удру­же­ња, уз ко­мен­тар да је до­бро што је др­жа­ва од­лу­чи­ла да ула­же у РТБ „Бор“, ка­же се да се та сред­ства углав­ном обез­бе­ђу­ју кре­ди­ти­ма др­жав­них раз­вој­них фон­до­ва, или пре­ко др­жав­них га­ран­ци­ја од ко­мер­ци­јал­них ба­на­ка, али и да те па­ре мо­гу би­ти по­тро­ше­не уз по­моћ ин­тер­них до­ку­ме­на­та у РТБ-у, што не мо­же да бу­де по­у­зда­на га­ран­ци­ја да ће кре­ди­ти за­и­ста би­ти вра­ће­ни. РТБ „Бор“ ће сред­ства од кре­ди­та мо­ћи да вра­ти је­ди­но ако је ин­ве­сти­ци­о­но-раз­вој­ни про­грам по­ста­вљен на здра­вим осно­ва­ма. А основ­ни пред­у­слов је­сте да до­ку­мен­та­ци­ја за за­ду­жи­ва­ње РТБ бу­де ва­лид­на, piše Pravda.

Тај по­сао мо­ра да ура­ди ком­пе­тент­на ку­ћа са аде­кват­ним ли­цен­ца­ма. Ме­ђу­тим, ка­же се у са­оп­ште­њу, то је из­о­ста­ло. За­то ком­би­нат ба­кра мо­ра да се за­ду­жу­је на де­се­ти­не ми­ли­о­на до­ла­ра на ба­зи ин­тер­не до­ку­мен­та­ци­је, ко­ја не­ма ни­ка­кву екс­тер­ну кон­тро­лу. Ште­те ко­је мо­гу да на­ста­ну би­ће огром­не и оне ће се ви­де­ти у ро­ку три до пет го­ди­на. То мо­же да до­ве­де у пи­та­ње да­љи раз­вој и оп­ста­нак ком­па­ни­је, пи­ше у са­оп­ште­њу. За­то Удру­же­ње ин­же­ње­ра у ру­дар­ству сма­тра да Ми­ни­стар­ство жи­вот­не сре­ди­не, ру­дар­ства и про­стор­ног пла­ни­ра­ња мо­ра хит­но да се укљу­чи у раз­вој­но-ин­ве­сти­ци­о­ну про­бле­ма­ти­ку РТБ-а.

„Ми­ни­стар­ство тре­ба да на­ло­жи од­го­вор­ним у РТБ-у да из­ра­де за­ко­ном пред­ви­ђе­ну до­ку­мен­та­ци­ју. Све је те­же ако се зна да је го­то­во цео до­ка­за­ни и ис­ку­сни ка­дар скло­њен, јер се не сла­же с тим што се на ова­кав на­чин кон­ци­пи­ра и во­ди стра­те­шки раз­вој ком­па­ни­је. Ево и при­ме­ра: ак­ту­ел­на кон­цеп­ци­ја под­зем­не екс­пло­а­та­ци­је за­сни­ва се на екс­пло­а­та­ци­ји ма­лих, бо­га­тих руд­них те­ла у на­ред­не две до три го­ди­не. По­сле то­га спа­ло би се углав­ном на от­ко­па­ва­ње ру­де са је­два 0,5 про­це­на­та ба­кра из ка­пе ле­жи­шта ’Бор­ска ре­ка’, што је не­е­ко­но­мич­но, а са­гле­да­ва­ње мо­гућ­но­сти екс­пло­а­та­ци­је ду­бљих де­ло­ва тог ле­жи­шта пот­пу­но је из­о­ста­ло. На тај на­чин је уни­ште­на кон­цеп­ци­ја раз­во­ја бор­ске ’Ја­ме’. Ге­не­рал­но, не по­сто­ји мо­гућ­ност про­из­вод­ње 80.000 то­на ка­то­да ба­кра без ак­ти­ви­ра­ња тог ре­сур­са“, сто­ји у са­оп­ште­њу бор­ских ин­же­ње­ра у ру­дар­ству на­шем ли­сту.

Про­це­на удру­же­ња је­сте да је на­ред­них три до пет го­ди­на не­мо­гу­ће из до­ма­ћих ле­жи­шта обез­бе­ди­ти 400.000 то­на кон­цен­тра­та ба­кра, ко­ли­ко је пла­ни­ра­но за го­ди­шњу пре­ра­ду у То­пи­о­ни­ци и ра­фи­на­ци­ји.